Bihaćki bend Jall Aux Yeux objavio je live spot za pesmu “Ici ou Lá”, koja se nalazi na njihovom debi albumu (“Salutations du fond du monde”) i plod je saradnje s Almom Abdagić iz Sarajeva.
Live verzija pesme popraćena je video materijalom koji je nastao tokom nastupa na Frankofonskim danima u Splitu, Osijeku, Rijeci i Zagrebu, organiziranih od strane francuske alijanse u Hrvatskoj i izdavačke kuće Juda records iz Sinja. Montažu spota uradio je Elvir Hadžić.
Ovo je ujedno i prilika da bend predstavi novog pevača, bihaćkog Francuza, Mirzaha Piralića iz Toulona koji im se pridružio u januaru ove godine.
Kako kažu iz benda, materijal za drugi album je spreman i sa nestrpljenjem očekuju jesen i ulazak u studio.
Deveti Classic Fest održaće se od 6. do 9. juna u više prostora u Pančevu, a specijalni gost ovogodišnjeg programa biće holandski violinista Daniel Roland.
Classic Fest/ Photo: Promo
Prve festivalske večeri, u četvrtak, 6. juna u 20:00 časova u Rimokatoličkoj crkvi Sv. Karla Boromejskog na programu je koncert “Viva Vivaldi!”, u okviru kojeg će nastupiti i solisti iz inostranstva – flautistkinja Milena Lipovšek (Slovenija) i čelistkinja Maja Bogdanović (Francuska).
U petak, 7. juna od 20:00 časova u Svetosavskom domu na programu je koncert simboličnog naziva “Zaljubljeni”, na kome će publika moći da čuje kompozicije Jozefa Hajdna, Roberta Šumana i Astora Pjacole, u izvođenju Daniela Rolanda, uglednog holandskog violiniste.
Daniel Roland je profesor violine na Kraljevskom muzičkom koledžu u Londonu, koji se etablirao na međunarodnoj sceni kao vrlo harizmatični muzičar. Koncertne performanse u 2018. god. izvodio je kontinuirano, uključujući i nastup sa Filipom Glasom.
Daniel Roland/ Photo: Promo (Classic Fest)
U subotu, 8. juna, takođe u Svetosavskom domu, na programu je koncert „Čarobni duvači“, a poslednje festivalsko veče tradicionalno je rezervisano za gala koncert “Movie Classic” i biće održano u nedelju, 9. juna od 20:00 časova u bašti Narodnog muzeja Pančevo.
Muziku iz najvećih filmskih hitova izvodiće Ansambl Balkanske Kamerne Akademije sa gostima, pod dirigentskom palicom Aleksandra Kojića.
Ulaz na sve koncerte je besplatan.
Cilj Classic Festa u organizaciji Kulturnog centra Pančevo je afirmacija kamerne muzike i profesionalno izvođenje muzike visoke umetničke vrednosti i edukacija mladih, kroz njihovo kvalitetno uključivanje u svet muzike.
Umetnički direktor festivala je klarinetista Ognjen Popović, osnivač Balkanske kamerne akademije i član Beogradske filharmonije na mestu prvog solo klarineta.
Festival se održava pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Srbije i Grada Pančeva.
Janko Hrubik, frontmen rok grupe Zemljotres, predstavio je singl “Rekom plovim” koji je ujedno početak njegovog solo projekta.
Doduše, prvi iskorak van Zemljotresa napravio je sa Nikolom Čubrilom kada su krajem marta objavili zajednički singl “Luksuz bluz”.
Singlom “Rekom plovim”, Hrubik je zaplovio u akustične zvuke, a kako kaže i ceo solistički album će biti takav. U planu mu je da na svakih nekoliko meseci predstavi jedan singl koji će biti upotpunjen video spotom.
Janko Hrubik/ Photo: Promo
Sa matičnim bendom, Janko ima objavljena dva albuma na srpskom i jedan maksi singl na slovačkom jeziku.
Krajem 2019. godine, Zemljotres ima u planu izdavanje trećeg albuma na kome trenutno rade.
Četvrti festival muzičkog dokumentarnog filma Dok’n’Ritam održaće se u Dorćol Platzu, u Domu omladine Beograda i Domu kulture Studentski grad od 13 do 16. juna.
Moto ovogodišnjeg, četvrtog izdanja festivala glasi – Mi smo na putu, mi pravimo put. Stihovi Milana Mladenovića precizno opisuju program i atmosferu koju nosi DnR #4.
Filmovi koji će biti na programu tematski su povezani značajem pojma putovanja u životu muzičara i iskustvima koja ona donose. Sa druge strane, pravljenje sopsvenog puta, ne odustajanje od pomeranja granica, jeste uvek prisutna ideja, vanvremenska, svakodnevna inspiracija za umetnike.
Borderland Sountrack/ Photo: Promo (DnR)
Festivalsku uvertiru ove godine činiće tribina Borderland Soundtrack, gde će prisutni sa autorkom i gostima razgovarati o istoimenoj dokumentarnoj tv seriji nedavno emtovanoj na RTS.
Zvanično otvaranje festivala obeležiće regionalna premijera filma “A Dog Called Money”. Reč je o dokumentarcu, prikazanom na Berlinalu, koji predstavlja PJ Harvie u svetlu trenutka sadašnjeg – saznajemo okolnosti pod kojima je nastao njen novi album inspirisan putovanjem kroz Afganistan, Kosovo i SAD.
PJHarvie, A Dog Called Money/ Photo: Promo (DnR)
Ove godine se za dve nagrade takmiči deset filmova u međunarodnoj konkurenciji, koji će uglavnom biti premijerno prikazani u Srbiji.
Publika će moći da pogleda filmove o prvom albumu grupe Laibach, Vladi Kreslinu, Marku Rejniju, putovanju bendova kroz različite egzotične destinacije i njihove doživljaje tokom turneja, multimedijalnim pank i džez umetnicima, “Nebesku temu”, put poznatih bluzera od Hrvatske do Memfisa…
O nagradama će kao i prethodnih godina, odlučivati publika i tročlani žiri u uobičajenom sastavu – reditelj, muzičar, novinar.
Život sa Idi(j)otima/ Photo: Promo (DnR)
Sekcija Work in Progress predstavlja nam dokumentarne projekte u nastajanju – Rok kamp za devojčice – FEMIX i “YU Grupa – priča o bratstvu I jedinstvu” – Darka Lunglulova.
Apsolutni hit ovogodišnjeg festivala jeste promocija knjige “Život sa Idi(j)otima” i gostovanje autora Nenada Marjanovića Dr. Fritza, u okviru programske celine Notabook.
U okviru iste celine biće predstavljene i knjige “Našao sam dobar bend” (Boris Hrepić), “Pamtite me po pjesmama mojim” (Bogica Mijatović), “Trenutak koji čekam” (Miroslav Dimić), “Muzika & muabeti” (Nenad Georgievski).
Sa gostima iz regiona razgovaramo o njihovim filmovima i podelićemo iskustva vezana za put kojim ide muzički dokumentarac kao forma, odnosno, koje granice su na planu afirmacije podžanra pomerene zadnjih godina.
Skijaš i Yeti/ Photo: Promo (DnR)
Na DnR #4 sviraće se bluz koji dolazi direktno sa iskustvom iz Memfisa, eksplozivni lucidni duo Skijaš i Yeti će otvoriti festival, dok će na zatvaranju prvi javni nastup imati pobednik ovogodišnjeg BUNT ROK Festivala.
Peti Smit najavila je novu knjigu memoara nazvanu “Year of the Monkey”, koju će izdavačka kuća Knopf objaviti 24. septembra. Knjiga se odnosi na događaje iz 2016. godine.
– Knjigu sam započela da pišem na Novu godinu 2016. po kafićima, vozovima i čudnim motelima na obali, bez strogog plana i odrednica, dok polako, stranicu po stranicu, taj tekst nije postao knjiga – rekla je legendarna kantautorka.
Njeni prvi memoari, “Just Kids” iz 2010. bili su dirljivo prisećanje ranih dana i odnosa s pokojnim umetnikom Robertom Meplzorpom, dok je drugu knjigu “M Train” objavila 2015. godine.
Poslednje veče Evergrin festivala u niškom Domu vojske obeleženo je višesatnim simfo-rok koncertom Bajage i Instruktura pod dirigentskom palicom Vojkana Borisavljevića, ali i nesviranje “antirežimske” pesme “Pada Vlada” koju je publika tražila.
Kako kažu oni koji su prisustvovali sinoćnjem koncertu, Bajaga je rekao da će svirati “normalne” pesme, pišu Južne vesti.
Puna koncertna sala Doma vojske, na sceni gudači simfonijskog orkestra Impresija. Bajaga je koncert oko 20 sati otvorio pesmom “Zažmuri” uz pratnju simfonijskog orkestra. Nizale su pesme aranžirane za gudačku pratnju, a onda je nastupio hor niške Muzičke škole.
Exit/Photo: Exit Press
Impresija je otišla sa bine i započela je rok svirka sa Instruktorima. Publika koja je poustajala sa stolica, uživala je u dobro poznatim Bajaganim stihovima, a onda su zatražili pesmu “Pada Vlada” iz filma “Profesionalac”. Ističu da je, gotovo apokrifnu pesmu koju danas odbijaju da sviraju i kafanski svirači, odbio da svira i sam njen autor.
– Bajaga je rekao “mogli ste nešto pametnije da tražite, večeras sviramo samo normalne pesme” – rekla je Nišlijka koja je prisustvovala koncertu.
Svirka je završena oko 22:30 uz “Moji su drugovi”.
Bajagi je pripala i nagrada Evergrin festivala.
Inače, sala niškog Doma Vojske bila je puna i dan ranije, na prvoj večeri festivala evergrin muzike na kojoj su vanremenske pesme izveli Željko Bebek, Radmila Karaklajić, Goran Šepa Gale, Tijana Dapčević, Željko Samardžić i Tanja Jovićević.
Rade Šerbedžija/Photo: facebook@Rade Serbedzija official
Veoma sam uzbuđen što dolazim u Beograd kao pozorišni glumac nakon punih 27 godina. Poslednja predstava koju sam ovde igrao je “Majka hrabrost”, koju je režirala Lenka, a bila je naša antiratna priča. Igrali smo je celu 1991. a poslednju, februara 1992, u Beogradu.
Ovako za Novosti, uoči dolaska u srpsku prestonicu, govori glumac Rade Šerbedžija, koji će krajem juna gostovati sa predstavom “Antigona – 2.000 godina kasnije”, njegovog pozorišta Ulisis, a koju je režirala Lenka Udovički.
Uzbuđenje pred dolazak u Beograd ima i ceo ansambl Ulisisa, projekta i pozorišta koje danas ima evropsku reputaciju i koje za Šerbedžiju, koji najviše vremena provodi snimajući u Holivudu, predstavlja “letnje punjenje baterija”. Ljubav koju ne napušta ni nakon niza rafala koje je doživeo od zadrtih hrvatskih desničara kojima smeta i sama činjenica da se pozorište događa na ostrvu vezanom za Titovo ime.
Da li je postojao neki razlog što niste, kao glumac, u međuvremenu dolazili u Beograd? – Nisam se ni bavio teatrom, osim Ulisisom, koji je gostovao sa dve predstave u srpskoj prestonici, ali ja u njima nisam igrao. Poslednjih godina radio sam koncerte u Beogradu, ali koncerti su koncerti. Ali, kada razmislim, u ovih 28 godina u Zagrebu sam samo jednom gostovao u HNK.
Očekujete li da će beogradska publika sa zanimanjem dočekati “Antigonu”? – Beogradska publika je odnegovana, znalačka, koja prepoznaje prave stvari. Jedna od najboljih publika koje ja pamtim.
Danas ste vi, pre svega, svetski glumac, ni Hrvat, ni Srbin. Ali, kada kažete nešto u Beogradu, napadnu vas u Zagrebu i obrnuto. – Kada odem u Ameriku, a sada sam bio četiri meseca snimajući drugu sezonu serije Ridlija Skota “Strange Angel”, zaboravim na sve. Nema naših novina, televiziju ne gledam ni kada sam ovde. Čovek uzme te proklete novine, one su zarazne iako znaš da mnogo tih stvari koje se pišu nisu takve, ali opet, neki đavo te vuče. Ali, kada dođem ovde, odmah upadnem u tu zamku informacija i počnem da se nerviram.
Vaše reči često uzbude ova naša balkanska dvorišta? – Čovek koji je u ovim svim zbivanjima na strani mira i rešavanja problema na ljudski, dostojanstven način, nepoželjan je i na jednoj i na drugoj strani. To je cela istina. A ja sam od početka bio protiv rata, kao što bih opet bio protiv, jer smatram da gubitak jednog jedinog ljudskog života nije vredan nikakvih ratova, jer sve može da se reši drugačije.
Da li smo, i posle 27 godina, koliko niste bili u Beogradu, i dalje duboko ukopani u prošlost? – To što mi živimo je problem malih naroda. Tu se radi da su sredstva za proizvodnju u našim državama u rukama stranaca. Mi smo rasprodali sve što se rasprodati može. I među našim političarima ima dosta dobrih i dobronamernih ljudi, koji žele pošteno da rade, ali se ne može dalje od čišćenja dvorišta. Kako mi možemo da napravimo neku dobit, kada nemamo sredstva za proizvodnju u svojim rukama? Čak ni putevi nisu naši, prodati su, da ne govorim o bankama. Evo, sada se u Hrvatskoj i brodogradilišta zatvaraju i to je katastrofa.
Kada ste u ovom kontekstu govorili o bivšoj državi Jugoslaviji, odmah su vam prišili etiketu jugonostalgičara? – Nema to veze sa nostalgijom. Uvek ću da budem nostalgičar i sećam se svog detinjstva, mladosti, života. Živeo sam u jednoj zemlji u kojoj sam bio srećan i to uvek ponavljam. Duboko razumem i ljude koji su u toj zemlji bili nesrećni, saosećam sa njihovim problemima. To ne znači da nemam zamerke na onaj sistem, glupost jednopartijskog sistema, na sve ono što je bilo vezano za komunističku partiju. Ali, ako se život posmatra na način da stvari trebaju da se poprave, onda ovo do čega smo došli, način na koji smo to popravili nije bio ispravan. O tome se radi.
Da li je i za ovaj naš trusni, balkanski prostor, kultura dobar recept da se bolje razumemo? – Moramo da se bolje razumemo, mi smo ljudi koji govorimo jedan jezik koji svi razumemo. Razumemo ne samo srpski i hrvatski, već i makedonski, slovenački. Moramo zajedno da radimo ne samo umetničke koprodukcije, već i projekte u privredi. Mnogo će nam lakše biti svima, u Srbiji, Hrvatskoj, BiH, lakše nego da se neke stvari rade sa velikim korporacijama.
Hrvati i Srbi, kada urade neki korak napred, odu i dva unazad. Nikako da se odlepimo od prošlosti? – Zato što uvek postoje ljudi koji profitiraju na patnji drugih i ne daju da se stvari razvijaju normalnim tokovima. Kada dođu izbori, podseća se na prošlost, nepravde, ratne strahote. Naravno da je toga bilo, ali treba ih nadilaziti. Bio je strašan rat i pre ovog rata, pa su ljudi na neki način išli dalje, gradili nove mostove. Nisam za oproštaj krivcima koji su činili zločine, i njih treba kazniti. Ne može se zaboraviti, ali se stvari mogu sa nekom dobrom voljom nadilaziti i treba graditi mostove za novi život. Kako ćemo drukčije? Da živimo do kraja na nišanu jedni drugima?
Da li je zajednička Evropa rešenje? – Zamislite kada svi uđu u Evropu i ne bude granica! Ko će onda biti taj koji će na ovim prostorima zapovedati?
Kako to izgleda kad jedan dečko iz Novog Sada, David Brkljač, uči svoje prijatelje Amerikance da govore srpski? Ne samo da govore, nego i da zajedno smišljaju pesme, koje će moći da čuje publika u njegovom rodnom gradu na festivalu EXIT? Glas Amerike posetio je u Čikagu spejspank bend Black Serbs.
Ova originalna ekipa iz Čikaga nastupiće 6. jula na Cockta Beats bini EXIT festivala.
Publika ih je upoznala kao Crne Srbe, kolektiv koji je snimao humorističke YouTube klipove, na originalan način gradeći most između balkanskog i američkog mentaliteta, a izazvali su pravi zemljotres na domaćoj hip-hop sceni kada su počeli redom da objavljuju bengere poput “Srbija Do Tokija”, “Ballin Like Jokić”, “Rintam” i “Kako Hoćeš”.
Ove visokoenergične numere, koje sami nazivaju “svemirskim pankom”, jasno i glasno poručuju da se beskompromisni Black Serbs ne boje eksperimentisanja…
U punom parku Čair sinoć su na festivalu PozitivNI nastupili Ničim izazvan, Lollobrigida i Bojana Vunturišević.
Razigrana publika uživala je u koncertima ovogodišnjih izvođača i sve do iza ponoći pevala uz njihove najpoznatije numere.
PozitivNI festival/ Photo: Promo (PozitivNI)
PozitivNI festival/ Photo: Promo (PozitivNI)
Dnevni program trećeg dana festivala bio je posvećen deci i dečijem stvaralaštvu. Više od 20 interaktivnih kreativnih radionica ispunilo je najveći niški park.
Najmlađe Nišlije imale su priliku da uživaju u nastupima dečijih horova i orkestara, kao i predstavama glumaca i animatora.
Popodnevni program pod nazivom AlternativNI bio je u znaku savremene umetnosti. Od 18:00 časova pred posetiocima su se našle različite izložbe i radionice iz sfere moderne umetnosti.
PozitivNI festival/ Photo: Promo (PozitivNI)
Muzički program su pored nastupa bendova Ničim Izazvan, Lollobrigida i Bojane Vunturišević upotpunili niški Proces, gostujući bend KI iz Kumanova kao i bendovi Helium i Hazel izabrani na konkursu.
Poslednji dan festivala posvećen sportu i rekreaciji počeo je u parku Čair danas od 10:00 časova i trajaće do 20:00 časova, kada se završava peti PozitivNI festival.
Oficijalni fotografi festivala: Ivan Dinić i Đorđe Dimitrijević
Legendarni punk/rock band NBG prvi put svira na Zappa Barci 13. juna u okviru koncertnog četvrtka.
Bend je nastao 1984. godine kao deo autentične rokenrol, pank, rep scene formirane na prostoru omeđenom rekom Savom, Novobežanijskim grobljem i zemunskom stranom grada.
NBG/ Photo: Promo (NBG)
NBG naziva stvari isključivo pravim imenima, a čvrst stav i svest, “prljava” svirka i provokativni tekstovi tu su kao karikatura naše situacije, vremena i sveta u kome živimo.
Posle nekoliko dužih pauza, dobro poznata ekipa ponovo se okupila da vrati srce panka na pank način. Nove pesme “Akcija”, “Vanredno stanje” i “Tebe vole blokovi” najavljuju koncerte i dugo očekivani novi album…
Svirka počinje u 22:00 časa, a ulaznice u pretprodaji po ceni od 300 dinara možete da kupite u Zappa Baru ( Kralja Petra 41 ) i na Zappa Barci. Na dan koncerta, na ulazu u klub ulaznice će koštati 400 dinara.
