Festival evropskog filma Palić tradicionalno dodeljuje nagrade “Aleksandar Lifka” istaknutim domaćim i inostranim filmskim stvaraocima, koji su svojim angažmanom dali izuzetan doprinos evropskoj kinematografiji ostavivši neizbrisiv trag.
Pored scenografa Miljena Kljakovića Kreke, ovogodišnji dobitnik ovog priznanja je Rajko Grlić, hrvatski filmski reditelj, autor filmova “Samo jednom se ljubi”, “U raljama života”, “Karaula”, “Ustav republike Hrvatske”…
Rajko Grlić/ Photo: Pradeep Edussuriya
Rajko Grlić, režiju igranog filma magistrirao je 1971. na FAMU u Pragu. Autor je nekih on najznačajnijih filmova na našim prostorima, koji su prikazivani na redovnom bioskopskom repertoaru svih pet kontinenata i u takmičarskim programima najvećih svetskih festivala uključujući i Kan.
Kao scenarista radio je na pet dugometražnih igranih filmova drugih režisera, kao i na televizijskoj seriji “Grlom u jagode”.
Bio je i producent više dugometražnih filmova. Uz to je napisao i režirao šesnaest kratkometražnih filmova i četrnaest dokumentarnih za televiziju.
Napisao je, režirao i producirao interaktivnu filmsku školu “How to Make Your Movie; An Interactive Film School”, koja je 1998. u Njujorku proglašena za najbolju svetsku multimediju.
Dobitnik je Nagrade grada Zagreba, Godišnje nagrade “Vladimir Nazor”, Nagrade “Vladimir Nazor” za životno delo, Nagrade grada Denvera za doprinos svetskom filmu, počasni je građanin Monpeljea i počasni doktor Univerziteta u Novoj Gorici.
Ovogodišnje, 26. izdanje Festivala evropskog filma Palić, održaće se od 20. do 26. jula na Paliću i u Subotici, u organizaciji Otvorenog univerziteta Subotica.
Festival se tradicionalno održava na više lokacija među kojima su jedinstvena Letnja pozornica na Paliću kao i bioskopi Eurocinema, Abazija i Lifka.
Tokom predfestivalskog programa i centralnog dela manifestacije publici će biti predstavljeno više od 130 filmova iz svih krajeva Evrope, i to u 15 različitih selekcija i programskih celina. Mnogi od filmova imaće svoju srpsku i regionalnu premijeru.
Pored bogatog filmskog programa, publika će moći da uživa u brojnim dinamičnim pratećim sadržajima – koncertima, izložbama, radionicama i stručnim predavanjima.
Ljubiteljima muzike iz zemlje i sveta nije manjkalo ni snage ni raspoloženja na Exit Tribe festivalu. Novosadska tvrđava bila je podeljena na više od 20 bina koje su pokrivale brojne muzičke žanrove, a pored velikih zvezda svetske scene posebnu pažnju je izazvao bend Atheist Rap, koji je na Addiko fusion stageu obeležio 30 godina postojanja.
Pećinko (Atheist Rap)/ Photo: AleX
Sa bendom je na scenu izašao i nekadašnji pevač benda Pećinko, a dobro znani hitovi su raspevanu publiku doveli do euforije, pa se pevalo i skaklo uz “Trabanta”, “Wartburg” i ostale hitove iz stvarno respektabilne karijere benda.
Za vreme trajanja koncerta na video bimu su se smenjivale fotografije benda od nastanka pa do danas, a onda su emitovane čestitke koje su specijalno za “ateiste” snimili prijatelji i kolege iz bendova Goblini, Hladno pivo, ekipa TV šou programa “Državni posao”, ali i mnogi drugi.
Posle svirke koja je trajala puna dva sata, bend je zvaničan nastup završio pesmom “Dr. Pop”, ali im fanovi nisu dozvoljavali da odu sa bine stalno ih vraćajući na bis stihovima pesme – “Više ništa nije isto”. I stvarno više ništa nije isto. Kad napuniš 30 ?
Britanski muzičar i član legendarnih Bitlsa Pol Makartni izjavio je za BBC da je nakon smrti svoje supruge Linde plakao godinu dana.
Linda Makartni, čuvena fotografkinja i Polova prva supruga, preminula je 1998. godine od raka dojke. Imala je samo 56 godina. Polova majka, Meri, preminula je od iste bolesti u 47. godini života, kada je on imao samo 14 godina.
– I mama i Linda umrle su od iste bolesti. (Tada) nismo imali pojma od čega je mama umrla, jer niko nije pričao o tome. Samo je umrla. Najgora stvar je bila to što su svi to veoma stojički podnosili, svi su se dobro držali, a onda biste jedne večeri čuli mog oca kako plače u susednoj sobi. To je bilo tragično budući da ga nikada ranije nismo čuli kako plače. Bila je to tiha, intimna žalost – ispričao je Makartni za BBC.
Njegova žalost za Lindom, kako je priznao, bila je daleko otvorenija.
– Mislim da sam plakao godinu dana, tu i tamo. Očekujete da će osoba koju volite ušetati u prostoriju, zato što ste toliko navikli na nju. Mnogo sam plakao. Bilo je gotovo sramotno, osim što se činilo da je to jedino što možete da radite – poverio se muzičar.
Pol Makartni se američkom fotografkinjom Lindom Istman oženio 1969. godine. Nakon raspada Bitlsa zajedno su formirali bend Wings. Imaju troje dece – Meri, Stelu i Džejmsa, a Makartni je usvojio i Lindinu ćerku iz prvog braka – Heder.
Nakon Lindine smrti, Makartni je od 2002. do 2006. bio u braku sa aktivstkinjom i bišom manekenkom Heder Mils, a od 2011. je u braku sa biznismenkom Nensi Ševel.
Linda Makartni imala je zavidnu karijeru kao fotografkinja. Probila se 60-ih godina, prateći modernu muzičku scenu.
Njen portet Erika Kleptona iz 1968. godine prvo je delo jedne fotografkinje koje je objavljeno na naslovnoj strani magazina Rolling Stone.
Koncerti na Zidiću, koje već nekoliko sezona organizuje Dom omladine Beograda, postali su nezaobilazna tačka susreta svih generacija u vrelim letnjim večerima.
Ove subote, 13. jula od 20:00 časova na Platou Milana Mladenovića nastupiće bend Hunting Souls.
Hunting Souls, rockabilly grupa iz Beograda sastavljen od mladih muzičara, počelo je sa radom 2013. godine, a želja članova bila je da vršnjake motivišu da slušaju kvalitetnu muziku.
Veseli i energični, spadaju u mlade bendove koje treba i vredi čuti uživo.
Photo: Promo
Na početku nastupali su po Beogradu, a kasnije i po većim gradovima u Srbiji pa i van zemlje (Mađarska, Crna Gora).
Bili su pregrupa na koncertima bendova Psihomodo Pop i Partibrejkersi. Nastupali su na brojnim festivalima, moto skupovima i koncertima humanitarnog karaktera širom zemlje.
Tri puta su nagrađivani na SVURF-u (2013, 2014. i 2015.), a na takmičenju bendova u Šestoj beogradskoj gimnaziji osvojili su prvo mesto.
Hunting Souls se uglavnom rade pod uticajem rockabilly muzike ’60, ’70 i ’80 godina prošlog veka. Bend čine: Anja Dajić (vokal, gitara), Petar Dajić (bubnjevi), Vanja Beader (bas) i Nikola Lončar (saksofon).
Koncerti na Zidiću ispred Doma omladine Beograda, kao nezaobilazni deo letnje ponude Beograda, postali su institucija za sebe.
Do sada se na Zidiću predstavilo preko 150 muzičkih sastava, uglavnom neafirmisanih snaga, novih talenata i onih koji obećavaju, ali i nekih poznatih grupa, pa i gostiju iz bližeg i daljeg inostranstva.
Američka muzička legenda Stivi Vonder mora na transplataciju bubrega. To je obznanio sam pevač u subotu na koncertu u Londonu.
– Ja sam dobro, dobro sam, sve je u redu, imam donora i sve je u redu – rekao je 69-godišnji pevač publici na koncertu u sklopu muzičkog festivala British Summer Time u Hajd parku.
Nakon što je završio s pesmom “Superstition” obratio se publici rekavši da želi da spreči “glasine” koje se šire o njegovom zdravlju.
– Želim da znate, došao sam da vas pozdravim i zahvalim na vašoj ljubavi – rekao je i dodao: – Volim vas i Bog vas blagoslovio!
Prema nacionalnoj zdravstvenoj službi (NHS) razlog transplatacije bubrega najčešće je zastoj rada bubrega ili hronična bubrežna bolest.
Operacija će biti u septembru, ali pre toga ću održati još nekoliko koncerata, rekao je Vonder publici koja je glasno pratila njegov nastup.
Podrška Stiviju Vonderu na koncertu u Londonu bio je njegov prijatelj Lajonel Riči.
Vonder je 2017. odao počast bivšem frontmanu Komodoresa izvodeći “Easy” na svečanosti u njegovu čast u Centru Kenedi.
Riči je kasnije rekao:
– Ušao sam u posao jer sam želeo da budem poput Stivija Vondera, a Stivi sada peva moju pesmu, to je nadrealno.
Vonder, koji je slep od rođenja, poznat je po klasicima poput “Superstition”, “You are the Sunshine of my Life” i “Living for the City”.
Igor Džimi Tankosić iz Bačke Palnke konačno je stigao do svog poklona od Dejvida Koverdejla i Whitesnakea.
Da podsetimo, metal legende Whitesnake, uoči sjajnog koncerta koji su održali na Tašu 27. juna, odlučile su da poklonom obraduju svog najvernijeg fana, čitaoca portala Headliner.
Naši čitaoci dobili su zadatak da napišu jednu rečenicu na temu “Whitesnake i ja”, i prilože fotku ulaznica za BG koncert, a pobednika je čekao “Slide It In – Ultimate Special Edition” – 6CD/DVD Collection Includes Newly Remastered Versions Of The Album’s U.K. And U.S. Mixes, Unreleased Live And St… i to potpisan od strane Koverdejla i čitavog benda.
Igor Džimi Tankosić/Photo: AleX
Koverdejlu i menadžmentu benda najviše se svidelo ono što je napisao Igor Džimi Tankosić iz Bačke Palanke, a poklon je trebalo da bude uručen odmah posle koncerta, Međutim, poznate vremenske neprilike to nisu dozvolile, pa smo poklon Igoru uručili u Novom Sadu, tokom Exita.
– I dalje ne mogu da verujem, nisam mogao ni da sanjam da će mi se ovo desiti – rekao nam je prilikom uručenja oduševljeni Džimi. – Hvala mojim idolima, Koverdejlu i Whitesnakeu, kao i redakciji portala Headliner.rs. Ovaj dan ću pamtiti zauvek.
Ed Širan i Kris Stejplton/Photo: facebook@EdSheeranMusic
Britanski kantautor Ed Širan objavio je dve numere sa novog albuma koji zvanično izlazi 12. jula.
Prva pesma pod nazivom “Blow” je plod saradnje sa Krisom Stejpltonom i Brunom Marsom i zvuči mnogo tvrđe nego što je bilo ko očekivao, dok je druga pesma, “Best Part of Me” duet sa kantautorkom koja nosi umetničko ime Yebba, i prava je “širanovska”.
Kako prenosi NME, Širan je rekao da je uživao stvarajući ove kompozicije.
– Yebba je fenomenalna, od nje tek dolaze velika dela. Bruno, Kris i ja smo se mnogo zabavljali dok smo snimali pesmu. Slušajte ih glasno, pustite ih svojim drugarima, uživajte – poručio je Ed obožavaocima.
Dugo nismo imali priliku da uživo gledamo jedan bend koji je u vrtoglavom usponu na svetskoj sceni. Zato je subotnja noć na Tvrđavi bila posebna. I srećom, ne samo zato.
Mnogo nedoumica pred svirku Grete Van Fleet. Da li su “izvikani”, da li su bleda kopija Zeppelina, kakav set mogu da ponude sa samo jednim albumom iza sebe, ima li u ta četiri momka nešto više od onoga što prodaju njihovi spin doktori iz menadžmenta… Jedva smo čekali da saznamo. Kao i nestvarno šarolika publika ispred main stagea Exita. Rokeri, pankeri, metalci, hipsteri, normalci… klinci i matorci, radoznalci i sumnjičavci. Ekipa kakva bi se teško u bilo kakvim drugim okolnostima mogla okupiti na jednom mestu.
Greta Van Fleet. Exit 2019/Photo: AleX
Nije slučajno što je šou počeo u ponoć. Ne može biti slučajno. Greta Van Fleet uvela nas je u novi dan. Ne samo kalendarski.
Kao da je upravo stigao s neke svirke iz sedamdesetih, na binu je istrčao pevač Džoš Kiska, mršav, sitan, u belim uskim pantalonama sa zlatnom šnalom na kaišu i plavom košuljom protkanom zlatnim nitima i istog momenta šmekerski kupio sve devojčice, devojke, njihove mame, tetke i strine. Bacio je u publiku desetak belih ruža, dok su njegov brat blizanac, gitarista Džejk, mlađi bata basista Sem i bubnjar Deni Vagner zauzimali svoja mesta na bini. A onda je počelo – kidanje.
Za nepunih tri minuta, koliko su momci iz Frankenmuta, Mičigen, demonstrirali kako vladaju instrumentima, pre nego što je prva pesma uopšte i počela, bilo je sasvim jasno da nas čeka koncert od kakvih smo se davno odvikli. Ti prvi minuti 7. juna 2019. u Novom Sadu, uz Gretu i “Safari song” nedvosmisleno su pokazali – čuvari rokenrol vatre su pronađeni.
E sad, konačno, odgovor na čuveno pitanje. Da li je Greta kopija Led Zeppelina? Ne, nije. Ne može da se kaže da nema uticaja, naprotiv, ima tu i Pepersa, Queena, Hendriksa, Doorsa čak, ali ako ćemo da budemo pošteni, Greta ima sopstveni identitet. I te kako. U nekom momentu malo mračni i psihodelični, a opet u narednom klinački raspojasani i bezobrazni. Sa čvrstim zvukom koji odvaljuje bubrege, a ipak lepršavo i virtuozno. A već imaju i rif za istoriju. Iz “Highway Tune”, naravno. Trebalo je da vidite publiku kad je Džejk krenuo…
Greta Van Fleet. Exit 2019/Photo: AleX
Džejk, da… dečko ne da svira gitaru, nego ozbiljno razvaljuje. Sviranje iza leđa (koje, ruku na srce odavno nismo ovde videli na koncertima), samo je klinačko hvalisanje, ali ovaj gitarista ima samo 23, a i realno ima čime da se pohvali. Ponekad izgleda da je jači i bolji od ostatka ekipe, ali onda jedini ne-brat za bubnjevima odsvira solo deonicu od koje ti se naježi svaka dlaka na telu, unutrašnji organi se relokejtuju i setiš se Bonama, na primer. A onda mali Sem skine košulju, pa iako je bas gitara maltene veća od njega i izgleda da će, onako mršav, da poklekne pod njenom težinom, izvuče iz četiri žice potpuni pičvajz od zvuka.
Džoš je posebna priča. On je čitavo vreme “in”. Živi svaki odsviran i otpevan ton. Ono što Greta svira praktično teče kroz njega od prve do poslednje sekunde. Scenski, delimično i vokalno, on je praktično savršena kombinacija Robrta Planta i Fredija Merkjurija. S druge strane, skoro je nemoguće proceniti da li peva sjajno ili prosečno. Ono što su svi primetili je da vokal bio neočekivano tih. Slučajno ili namerno, ostaje misterija. Ima li veze s njegovim nedavnim problemima s glasnim žicama, ko to zna. Ali energija koju ovaj čupavi i vrištavi dečko emituje s bine je nešto s čim se rađa. Nema trika da se to nauči. I ne viđa se često ni u svetskim okvirima. Natural born star.
Greta Van Fleet. Exit 2019/Photo: AleX
Iako je bilo najavljeno da će Greta svirati sat i 45 minuta, nastup su skratili za skoro pola sata. Zašto, nemamo pojma. Možda ima veze s tim već pomenutim glasnim žicama. Nadamo se da to nije razlog.
Jer, kad se sabere i oduzme, bio je to koncert na kakvom se bude možda jednom u životu. Kad uživo prisustvuješ istoriji. Možda i rađanju legende.
Mladi i gladni, čuvari vatre su stigli. Bilo bi tako dobro da u njoj ne izgore.
Da ne zaboravimo… čeka ih taj drugi, “ukleti” album. Ali subjektivni utisak je da će se Greta izboriti s tim pritiskom. Jbg, mnogo su dobri.
Grupa M.O.R.T. predstavila je pesmu “I Don’t Believe In You”, drugi singl s predstojećeg albuma “Standing Runningman”.
Pesma “I Don’t Believe In You” priča o čoveku koji je razočaran sistemom, državom i organizovanom religijom kao i gluvoćom istih na probleme malih ljudi. U isto vreme shvata da svoje ostvarenje može postići samo kroz pozitivan stav i saradnju s bližnjima.
Materijal za spot sniman je na koncertu “Zapruđe Rocks 2018”, kao i na turneji benda po Ujedinjenom Kraljevstvu. Za montažu videa zaslužan je M.O.R.T.-ov sugrađanin iz Sinja, Dominik Belančić.
“Standing Runningman” je prvi album benda M.O.R.T. na engleskom jeziku posle tri na maternjem, čiji izlazak se uskoro očekuje. Početkom maja bend je nastupio u Liverpulu, Dablinu, Edinburgu i Londonu.
Brazilski muzičar Žoao Žilberto, koji se smatra osnivačem žanra bosa nova, preminuo je u 88. godini.
Vest o smrti ovog pevača i kompozitora potvrdila su njegova deca na društvenim mrežama, prenosi AP.
Ostaće upamćen po brojnim hitovima, među kojima se ističe kompozicija “Devojka sa Ipaneme”, snimljena pre 60 godina koja je popularna i danas i smatra se najpoznatijom brazilskom pesmom svih vremena.
Porodica nije otkrila uzrok smrti.
Rođen u Bahiji, severoistočnoj brazilskoj državi, Đilberto je počeo da peva s 18 godina. Nakon preseljenja u Rio de Žaneiro, 1959. objavio je album “Chega de Saudade”, koji je označio početak svetski poznatog muzičkog stila bosa nova.
