Prodaja gitara porasla je nakon što je The Cure odsvirao hendlajnerski set pre desetak dana na Glastonbury festivalu.
Prodavnica guitarguitar koja je osnovana u Edinburgu 2004. prijavila je porast u prodaji električnih gitara od ukupno 16%, prenosi The National, dok su internet stranice doživele 20% veću posećenost kupaca u uzrastu između 18 i 24 godine.
Čini se kako je nastup The Curea u pretprošle nedelje uveče uveliko pomogao povećanju interesa, budući da je pretraga Schecterovih gitara kakve koriste Robert Smit i Sajmon Galup porasla za 55% nakon njihovog koncerta.
Grejem Bel, osnivač guitarguitara, izjavio je:
– Svet je vrlo drugačije mesto nego onda kada je održan prvi Glastonbury Festival 1970. godine. Zadivljujuće je videti da gotovo pola veka kasnije muzički heroji i dalje nadahnjuju ljude, a mi smo ponosni da im možemo ponuditi sve što im treba da slede stope svojih omiljenih muzičara.
The Cure su pre nekoliko dana svirali na Exitu. Čekamo rezutlate u prodaji gitara u Srbiji…
U nedavnom intervjuu za za magazin Revolver, Merilin Menson je potvrdio da će učestovati u snimanju mini serije, čiji je scenario adaptacija dela “The Stand” Stivena Kinga.
– Šuter (Dženings) i ja smo uradili obradu ‘The End’ od Doors za novu mini seriju – podelio je Menson, i dodao “u kojoj ću takođe i glumiti”.
Što se tiče ostalog kastinga, u glavnim ulogama će se naći Džejms Mardsen, Ember Herd, Vupi Goldberg, Greg Kinir, Odesa Jang, Henri Zaga…
“The Stand” je objavljen 1978. i dopunjen 1990. godine. Radnja ovog romana na preko 1.000 strana odigrava se u svetu koji je pogodila nezaustavljiva kuga, i u kome su preživeli uhvaćeni u elementarnu borbu između dobra i zla. Jedni su sledbenici proročanstva 108-ogodišnje Majke Ebigejl, a drugi prate večno zlog Rendala Flega.
CBS All Access je naručio 10 epizoda za ovu mini seriju. Autor i reditelj Džoš Bun se trenutno bavi pretprodukcijom, pa će i više informacija stizati u narednim nedeljama.
Legendarni bend The Who odsvirao je koncert u sklopu svoje Moving On! turneje na londonskom stadionu Vembli, a na sceni im se pridružio i Edi Veder u klasiku “The Punk and the Godfather” sa albuma “Quadrophenia”.
– Podeliće ovu pesmu sa mnom, jer zna odakle je došao – rekao je Rodžer Daltri publici pre nego što se okrenuo Vederu. – Koji si ti od junaka? Od onih koji mucaju?
– Ne – odgovorio je Veder. – Ja sam i dalje propalica.
Veder je uvek navodio “Quadropheniu” kao jedan od svojih omiljenih albuma i pridružio se bendu The Who više puta tokom izvođenja pesama sa njega.
– To mi je spasilo život – jednom je rekao Vedder. – To je nešto za šta sam mogao da se uhvatim, jer se iz nekog razloga činilo kao da se ne mogu da se povežem ni sa kim na svetu. Ni sa kim u mojoj školi, a sigurno ni sa kim u mojoj kući, i odjednom, pojavi se taj tip Pit iz Londona koji zna sve što se događa u mom životu.
Subota je na Vembliju takođe bila vredna pažnje jer je u set uključena i nova pesma sa predstojećeg studijskog albuma The Who pod nazivom “Hero Ground Zero”. Album – koji će biti njihov prvi od 2006. godine i “Endless Wire” – napisao je Pit Tauzend tokom prošle godine.
Spajajući vrhunsku književnost i revolucionarnu, kako ličnu tako i političku borbu za slobodu, nova izložba Instituta Servantes, koja će biti otvorena 10. jula u 19:00 časova u galeriji Instituta, predstaviće beogradskoj publici lik i delo po mnogo čemu jedinstvenog Maksa Auba.
Neverovatna životna priča Maksa Auba ovog leta poslužiće kao inspiracija svim ljubiteljima hispanske kulture, borcima za jednakost i ljudska prava, zaljubljenicima u pisanu reč, avanturistima…
Izložba nazvana “Povratak Maksu Aubu”, koja će od 10. jula do 12. septembra biti postavljena u galeriji Instituta Servantes, upoznaće publiku sa ovim stvaraocem koji danas važi za jednu od ključnih španskih figura XX veka.
Aubov život zaista je splet neverovatnih okolnosti, ali i revolucionarnih ideja i hrabrih reči, koje su ga koštale slobode.
Posle završene srednje škole prvobitno je krenuo očevim stopama, radeći kao prodavac bižuterije. Međutim, koju godinu kasnije dobija premiju na lutriji, putuje u Madrid i otkriva fascinantan književni svet.
Objavio je niz romana (“Zatvoreno polje”, “Geografija”, “Luis Alvares Petrenja”, “Zelena pripovest”…), zbirke pesama (“Svakidašnje pesme”, “A”…), dramska dela (“Narcis”, “Necelokupna dramska dela”…), a uređivao je i nekoliko časopisa.
Njegovo “Zatvoreno polje” smatra se jednim od najboljih španskih romana XX veka!
Maks Aub/ Photo: Promo (Institut Servantes)
Vrlo rano se priključio Španskoj socijalističkoj radničkoj partiji, dok je njegova članska karta Alijanse pisaca antifašista za odbranu kulture izdata pod rednim brojem 3.
Osim toga, u Parizu je radio kao kulturni ataše u Ambasadi Španije u Francuskoj, a koordinirao je Paviljon Republike Španije na Svetskoj izložbi u Parizu na kojoj Pikaso izlaže Gerniku.
Sa Andreom Malroom sarađivao je na snimanju filma “Teruelske planine”, za dramski tekst “Zatvor” dobio je Nacionalnu pozorišnu nagradu Meksika, a jedan od njegovih prijatelja bio je i čuveni filmski stvaralac Luis Bunjuel.
Nažalost, zbog svojih političkih ideja Aub je bio hapšen, zatvaran i odvođen u koncentracione logore, da bi na slobodu bio pušten zahvaljujući zalaganju meksičkog konzula nakon čega biva prinuđen da napusti Španiju.
Njegove adrese potom se se smenjuju, od Meksika do Kube preko povremenih dolazaka u Evropu, ali ne i u rodnu Španiju. Tačnije, tadašnje španske vlasti nisu mu dozvolile da se vrati u zemlju čak ni kada su mu preminuli roditelji.
Izložba “Povratak Maksu Aubu” predstavlja hronološku i panoramsku šetnju kroz njegov stvaralački rad, pružajući omaž jednom od najvažnijih predstavnika književnosti na španskom jeziku.
Radno vreme galerije Instituta Servantes je od 10:00 do 21:00 časa, a ulaz je slobodan.
Muzički festivali zagađuju prirodu plastikom i bukom, ali su u prilika da se mladi upoznaju sa načinima očuvanja prirode.
“Posle Exita ostalo 60 tona smeća!… Sa Petrovaradinske tvrđave odneto 70 tona smeća…”, samo su neki od naslova koji se svake godine nađu u medijima nakon muzičkog festivala Exit.
Exit i drugi festivali zato sve češće organizuju i akcije za zaštitu prirode.
Pored plastičnog smeća koje ostaje za posetiocima, festivali zagađuju okolinu i – bukom. Stručnjaci, međutim, kažu da su ovi događaji ipak dobra prilika da se mlada publika upozna sa ekološkim problemima.
– Festivali doprinose zagađenju najviše proizvodeći buku koja smeta najpre ljudima na festivalu, zatim i onima koji žive u neposrednoj okolini, pticama na samom mestu održavanja, kao i drugim životinjama kojima smetaju vibracije i jaka svetla – kaže Dušica Milovanović iz Pokreta gorana Vojvodine za BBC na srpskom.
Ove godine je na festivalu Glastonberi, jednom od najvećih festivala u Velikoj Britaniji, korišćenje plastike bilo zabranjeno.
Posetioci festivala su donosili flaše koje su mogli da napune vodom ili pićima.
– Hvala vam što niste popili milion flaša vode – rekao je na festivalu ser Dejvid Atenboro, zagovornik očuvanja životne sredine poznat po serijalima Plava planeta, Život i Planeta zemlja.
Exit 2019/Photo: Exit promo
Organizatori Arsenal festa iz Kragujevca ove godine uveli su čaše od trajne plastike.
Uz kauciju su čaše mogle da se kupe na nekoliko punktova, a na kraju festivala posetioci su mogli da ih ponesu kao suvenir ili da ih vrate i dobiju novac nazad.
Muzičar Darko Rundek pozdravio je inicijativu, rekavši da time publika pravi korak ka čistijem i lepšem svetu.
– Ponosan sam na vas – izjavio je u video klipu objavljenom na sajtu festivala.
Marko Marjanović, posetilac trećeg dana festivala, kaže da je njegovo društvo moralo da čeka na čaše od tvrde plastike.
– Ispostavilo se da oni ne smeju da daju limenke, a nekim ljudima su sipali i u obične čaše. Ljudi gube čaše, a klincima je 150 dinara za čašu mnogo, ako je pivo 200 – kaže on.
Organizatori ovogodišnjeg Egzit festivala najavili su da će limenke i plastika korišćene na festivalu biti reciklirane.
Iz Exit festivala su poručili da se ovom akcijom “čuva priroda na najbolji način tako što ni jedan komad plastike sa festivala neće završiti u rekama i na zemljanim deponijama u Srbiji.”
Ugrožavanje životinja – problem broj dva
Muzički festivali direktno utiču i na životinjske vrste koje žive u blizini mesta održavanja događaja.
Tokom priprema za prošlogodišnju 53. Gitarijadu u Zaječaru, uništeno je prirodno stanište zaštićenih vrsta ptica u park šumi Kraljevica.
Na osnovu predloga Ministarstva zaštite životne sredine u oktobru 2018. godine, pokrenut je prekršajni postupak protiv načelnika Gradske uprave Slobodana Videnovića.
Zbog održavanja Festivala piva na beogradskom Ušću pre nekoliko godina prirodno stanište napustilo je oko 500 ptica.
Kako su tada rekli za Blic u Sekretarijatu za zaštitu životne sredine, ne postoje propisi koji određuju koliki će nivo buke biti na koncertnoj bini na otvorenom.
– Jedino kada bi koncert bio organizovan u neposrednoj blizini stambenih objekata, što baš i nije uobičajeno, moralo bi da se povede računa zbog ljudi koji tu žive – rekli su u Sekretarijatu.
U Evropi je situacija malo drugačija.
Koncert grupe AC/DC u australijskom gradu Velsu nedavno je otkazan zbog mogućih posledica buke na retke ptice koje se gnezde u tom području.
Dušica Milovanović iz Pokreta gorana Vojvodine kaže da bi festivali trebalo da deo zarade ulože u obnavljanje područja na kojima se održavaju. Na primer, da se zasade sadnice, jer se često tlo na festivalskoj lokaciji uništi.
EXIT festival/Photo: Exit promo
Milovanović kaže da su festivali ipak idealna prilika da se mladi ljudi informišu o načinima očuvanja prirode.
Ona smatra da treba pronaći ravnotežu između koristi koju festivali donose – poput donošenja prihoda gradovima ili opštinama u kojima se održavaju ili povećavanja vidljivosti Srbije u svetu – i brige za prirodu.
Resident advisor, sajt posvećen elektronskoj muzici, počeo je sa objavljivanje serijala o uticaju popularnih festivala na životnu sredinu.
Like Portvlijet objašnjava da su festivali odlična prilika da se isprobaju neka rešenja koja kasnije mogu biti primenjena u društvu.
Na primer, na festivalu Medou u Bugarskoj skupljeni opušci od cigareta se recikliraju, a svi šatori koje posetioci zaborave na festivalu Voking lajf u Portugaliji daju se organizaciji koja pomaže beskućnicima.
Na festivalu Teraforma u Italiji bine se grade od prirodnih materijala, rasklapaju na kraju festivala i čuvaju za sledeću godinu blizu same lokacije, čime se izbegava stalno dovoženje iznajmljenih bina.
Treće večeri festivala na Petrovaradinskoj tvrđavi na Main stageu nastupio je rokenrol bend – Van Gogh.
Uz po pravilu neobičan stajling koji su ovoga puta dopunjavale šarene perike, bend je izveo pesme sa novog albuma “More bez obala” – “Više te ne volim ko pre”, “Gotovo je sve”, “Možda baš sad”, ali i stare hitove “Basna”, “Anđele moj brate”, “Ako stanemo gubimo sve”, “Kolo”, “Puls”, “Skačem skači”…
Van Gogh/ Exit Photo: Van Gogh Team
Frontmen Zvonimir Đukić Đule je u svom dobro poznatom ekscentričnom maniru izveo neobični performans uz polivanje vodom, a u umetničkom zanosu nije izostavio interakciju sa publikom koja je u večeri divlje energije horski pevala dobro poznate pesme benda.
Van Gogh je i ovim nastupom, na obostrano uživanje publike i članova benda, ostavio još jedan trajni zapis u istoriji najvećeg muzičkog festivala u Evropi.
Dejv Grol i ekipa objavili su novo izdanje – live EP na kome se nalaze tri pesme.
EP nosi naziv “00950025“, a fanovi veruju da je povezan s objavljivanjem njihovog prvog izdanja iz 1995. godine. Inače, bend sledeće godine slavi 25. godišnjicu debi albuma.
Tim povodom Foo Fighters je objavio pomenuti EP, ali i pokrenuo veb sajt putem koga su zamolili fanove da sa njima podele sećanja, fotografije ili klipove s koncerata.
EP sadrži pesme “For All the Cows” i “Wattershed” s debitantskog nastupa na Reading festivalu 1995. godine kao i numeru “Next Year” s koncerta u Melburnu 2000. godine.
Jutros je, uz prve zrake sunca, u Novom Sadu završeno 19. po redu, i po mišljenju publike i brojnih izvođača, dosad možda i najbolje izdanje EXIT festivala.
Uoči iduće godine, kada EXIT slavi 20. rođendan, naš najveći i jedan od vodećih svetskih festivala dostigao je svoj istorijski maksimum po brojnim parametrima. Rekord posete bio je oboren već prve noći kada je kroz kapije na Petrovaradinskoj tvrđavi prošlo 56.000 od ukupno oko 200.000 posetilaca koji su se rasporedili na 40 bina i zona od 4. jula uveče do 8. jula ujutro.
Nikad duža lista hedlajnera učinila je da ove godine publika uživa na svim binama, a program na glavnoj bini je svakako najviše obeležio istorijski koncert jednog od najvećih svetskih bendova The Cure, koji je naša publika čekala čak četiri decenije.
Rokenrol se vratio na velika vrata uz američku senzaciju Greta Van Fleet čiji visokoenergetski nastup je opravdao status grupe o kojoj se najviše govori u poslednjih par godina. Američki sastav The Chainsmokers su pokazali zašto važe za jedne od najpopularnijih muzičkih zvezda današnjice, čiji hitovi, horski pevani na glavnoj bini, zajedno premašuju i deset milijardi YouTube pregleda.
Greta Van Fleet. Exit 2019/Photo: AleX
Na dosad najspektakularnijem izdanju mts Dance Arene čija kolosalna produkcija je sadržala i staro vinčansko pismo, nastupale su vodeće zvezde svetske elektronske scene. Već prve noći je lestvica postavljena na energetski maksimum u zajedničkom nastupu Carla Coxa i Maceo Plexa, kao i tandemskoj rapsodiji Solomuna i Tale of Us od preko šest sati. Čast da zatvori ceo EXIT i mts Dance Arenu imala je najtraženija tehno zvezda današnjice Amelie Lens, koja je prve ovacije i skandiranje imena dobila već po izlasku na scenu! Inspirisana istorijom grupe The Prodigy i EXIT festivala, na samom kraju besprekornog seta Lens je pustila pesmu “Firestarter”, u čast preminulog pevača grupe Keitha Flinta što je izazvalo opštu euforiju kod publike za jedan od najboljih prizora zatvaranja Exita.
A da EXIT nije samo muzički festival, potvrdili su Joko Ono i Novak Đoković, svojim video porukama upućenim publici, a uživo na otvaranju festivala i stari prijatelji Exita, društveni aktivisti iz severnoameričkog plemena Standing Rock, ogranka Sijuksa čiji su članovi danas na prvoj liniji borbe za očuvanje života na Zemlji. Završne večeri, pre spektakularnog nastupa najbolje rangiranog svetskoj DJ dvojca Dimitri Vegas & Like Mike, popularni američki motivacioni govornik Henri Amar ukazao je na važnost održavanja mentalnog zdravlja i poručio publici da sve što traže već imaju u sebi i da im nije potrebno da koriste narkotike. Upravo “Ostanimo čisti”, velika nacionalna kampanja, koja je podigla Srbiju na noge neposredno pred festival, bila je intezivno promovisana na EXIT festivalu apelujući na posetioce da izaberu čist život bez narkotika.
Exit 2019./Photo: Exit promo
Sa Exita je krenula i nova humanitarna akcija “Izgradimo vrtiće zajedno” koju su zajedno pokrenuli Fondacija Novak Đoković i EXIT fondacija, uz podršku Radio televizije Srbije, a u koju se tokom festivala putem video poruke uključio i naš košarkaški as Nikola Jokić! Posetioci festivala i ljudi dobre volje pozivani su sa festivalskih ekrana i društvenih mreža da pošalju poruku na poseban humanitarni broj 2205, uz cenu poruke od 100 dinara. I naši najpoznatiji jutjuberi poslali su ekološku poruku milionima svojih pratilaca na društvenim mrežama, ali i uživo publici EXIT festivala. Predstavljena je i kampanja “Vrati prirodi – Pridruži se i posadi drvo” kao akcija sadnje drveća na nekoliko lokacija u Vojvodini tokom jeseni koju organizuje Delegacija Evropske unije u Srbiji uz podršku Exita i OPENS-a.
Na festivalu je održana i tribina “How to start Serbian export office for Art?”, o sistematskim merama za pravljenje povoljnog ambijenta za plasiranje domaćih muzičkih talenata na međunarodnoj sceni, na kojoj su učestvovali istaknuti pojedinci muzičke industrije. Pored posvećivanja čitavog prvog dana festivala, u vidu imena OPENS Day, tituli Novog Sada kao Omladinske prestonice Evrope, EXIT je i ove godine na OPENS State of EXIT zoni predstavio mogućnost civilnim organizacijama da hiljadama posetilaca predstave svoje programe.
U subotu, 13. jula neprofitabilno udruženje muzičara “Suvača demo fest” uz podršku lokalne samouprave i ljudi dobre volje organizuje sad već tradicionalni ali i originalni muzički događaj – 4. Suvača demo fest.
Festival je nastao iz želje da se prvenstveno demo bendovima pruži prilika da se izraze na jednom profesionalnom stejdžu i sa svim parametrima koje imaju afirmisani i profesionalni bendovi, dožive novo iskustvo i na taj način ih ohrabri i motiviše za dalji rad i put prema daljem uspehu i afirmaciji.
Ove svirke su inspirisale mnoge dečake i devojčice, ali i profesore muzičkog u Kikindi, tako da sada skoro svaka škola, osnovna i srednja, ima i po nekoliko rokenrol bendova.
Nikola Džoni Ranković/Photo: Wood
Iz tog razloga prvi, podnevni blok pripada najmlađima. U okviru tog bloka ove godine nastupaju: Dečiji hor Čuperak i bendovi The Friends i Devils iz Kikinde kao i Bubamare iz Bečeja.
Posle toga, na stejdžu kod Suvače, jedinog sačuvanog mlina na konjski pogon u Srbiji, nastupiće bendovi Zeleni Patak iz Zrenjanina i Crossover i Mindza Crew iz Novog Sada.
Jedan od najmlađih rok autora, Johny Ranković sa bendom The Churlians (koji je već osvojio srca Kikinđana), drugi put će nastupiti na ovom festivalu gde će promovisati novi video singl “Važno je samo šta ostaje”.
Festival zatvara domaći punk bend Antidepresiv, koji uskoro treba da objavi album prvenac.
– U ovom gradu rock’n’roll i dalje živi u ljudima i verujem da će tako i ostati! – poručio je organizator događaja i predsednik udruženje “Suvača demo fest”, Vojislav Đukić.
Džon Lenon i Pol Makartni upoznali su se prvi put 6. jula 1957. godine u dvorištu crkve svetog Petra u Vultonu, predgrađu Liverpula, gde je nastupao bend The Quarry Men.
Bend koji je Lenon osnovao 1956. godine, nastupao je u to vreme po zabavama, školskim plesovima, bioskopskim dvoranama. Dok su postavljali opremu i spremali se za nastup, Ajvan Von, koji je ponekad svirao sa njima, upoznao je članove sa jednim od svojih školskih drugova, 15-godišnjim Polom Makartnijem. Lenon je bio samo godinu dana stariji.
Ovaj susret dvojice klinaca ući će u muzičku istoriju. Ćaskali su nekoliko minuta, a Makartni je pokazao Lenonu kako da naštimuje gitaru. Mekartni je na nastupu otpevao “Twenty Flight Rock” od Edi Kokrana i “Be-Bop-A-Lula” od Džina Vinsenta. Takođe je izveo “Whole Lot Of Shakin'” Džeri Li Luisa na crkvenom klaviru.
Nakon nastupa, članovi The Quarry Men, Von i Makartni, su otišli u lokalni pab, gde su slagali za svoje godine, da bi bili usluženi. Tu je počelo njihovo prijateljstvo, a ubrzo i saradnja kada se Mekartni priključio bendu.
The Beatles/Photo: euromentravel.com
Na početku prijateljstva Lenonova tetka Mimi nije odobravala njihovo druženje jer je, kako je govorila, Pol bio iz radničke klase i zvala ga je “Džonov mali prijatelj”. Polov otac je govorio da će ga Lenon “uvući u nevolju”, iako je kasnije dozvolio da grupa održava probe u njihovoj kući. Pol Makartni je stvorio blizak stvaralački odnos sa Lenonom i njih dvojica su sarađivali u stvaranju mnogih pesama.
Ubrzo je nagovorio Lenona da dopusti Džordžu Harisonu da se pridruži bendu, iako se ovaj protivio, smatrajući ga premladim. Harison postaje glavni gitarista, a pratio ga je Lenonov drug iz umetničke škole Stjuart Satklif kao basista. Do maja 1960.g. oni su isprobali nekoliko novih imena za svoj bend uključujući i The Silver Beetles, svirajući po Škotskoj sa tim imenom. Konačno su promenili ime u The Beatles, spremajući se za nastupe u Hamburgu.
U godinama koje dolaze postali su jedan od najpopularnijih, najpoznatijih i najuticajnijih bendova u istoriji muzike.
Evo kako su te davne 1957. zvučali The Quarry Men:
