U klubu Soul Socitety sinoć je održana promocija debi albuma “Snaga” beogradske pevačice Ksenije Kuljače.
Poznata po radu sa Nevernim Bebama, za koje kaže da su njeni “muzički roditelji”, Ksenija važi za jednog od najboljih klupskih vokala.
Posle višegodišnjeg rada na autorskim pesmama, nedavno je objavila album za diskografsku kuću Kontra, koji predstavlja sjajnu mešavinu žanrova – od soft jazza do hard rocka.
“Snaga” broji osam numera i predstavlja zaokružen koncept emotivnih ispovesti kroz muziku i tekstove.
Ksenija Kuljača/ Photo: AleX
U društvu velikog broja prijatelja i kolega, Kuljača je sinoć održala mini koncert na kojem je prisutnima predstavila najpopularnije numere – “Duga od papira”, “Kao da želiš”, “Mesečar”, “Lice u ogledalu”, “Snovi u vodi”, “Sunovrat” i najveći hit po kojem je album i dobio ime – “Snaga”.
Pored Ksenije, na bini su bili: Jovan Šatrić (bubnjevi), Dragan Trnavac (bas), Grigorije Avramović (gitara) i Sloba Dragović (klavijature).
Pleme/ Photo: Promo
Specijalni gosti na koncertu u klubu Soul Society nastupio je bend Pleme koji predvodi fascinantna dama Marijana Olbina. Svoju prvu numeru “Iskre” bend je objavio u decembru prošle godine.
Pleme/ Photo: Promo
Pleme/ Photo: Promo
Pleme/ Photo: Promo
Pleme/ Photo: Promo
Live promociji “Snage” prisustvovao je veliki broj Ksenijinih prijatelja i kolega, a najveću pažnju izazvao je osnivač i basista grupe Faith No More.
Bili Gould, Ksenija Kuljača/ Photo: Nikola Mihaljević
Bili Gould je s pažnjom pratio nastup Kuljače i benda, istakavši da je beogradska muzička scena fascinatna u svojoj ponudi i različitosti.
Jadranka Janković, Ksenija Kuljača bend/ Photo: AleX
U subotu, 26. oktobra u Knap Clubu nastupiće beogradski bend Dol, sastav koji inspiraciju crpi iz putopisne književnosti i filmografije, naučne fantastike, beat poezije i ranih blues i folk pesama.
Od prvog istoimenog albuma, objavljenog 2016. godine, koji je bend predstavio u prilično raznovrsnom izdanju od punk jazza, pop psihodelije, dronea i studijskih improvizacija, do drugog izdanja pod nazivom “II”, Dol je prošao kroz personalne i zvučne promene.
Za bend postaju karakteristični repetativni ritmovi, zvučna slojevitost, plesni i plutajući bass.
Ovaj koncert predstavlja i premijeru dva nova singla Dola koji će prvi put biti izvedeni u Knap Clubu: “Confusing The Smoke” i “Road Ghosts”.
Dol su: Vukašin Đelić (gitara, sint, vokal), Miloš Pajagić (bas), Dragan Jovanović (bubnjevi) i Dušan Žica (gitara, elektronika).
Ulaznice po ceni od 400 dinara (pretprodaja) možete da kupite u Yugovinylu (Cetinjska 15). Na veče koncerta cena će da iznosi 500 dinara.
Promocija EP-a “BlackJack Tango” mlade kantautorke Branislave Joković Bane održana je u u sredu, 23. oktobra u Kraft Room Berlin Monroe kafeu u Cetinjskoj.
Branislava Joković Bana/ Photo: AleX
Uz lepo vreme i u prijatnom ambijentu uživali smo u live izvođenju Baninih pesama sa novog izdanja: “Your Lies”, “BlackJack Tango”, “Down By The Sea”, “Fall Leaves”… kao i u nekoliko obrada poznatih numera.
Digitalni EP “Blackjack Tango” u izdanju Menart Srbija podignut je na sve digitalne platforme, a možete ga poslušati naovom linku.
Pošto je Kari Fukunaga preuzeo rediteljsku palicu od Denija Bojla, odlučio se za neobičan poduhvat – umesto jednog završetka najnovijeg filma o Džejmsu Bondu, pod nazivom “No Time To Die”, odlučio je da snimi tri različita kraja. Cilj mu je da spreči curenje informacija u javnost.
Čak ni sam agent 007, odnosno glumac Danijel Krejg, ne zna koji je od tri snimljena završetka onaj pravi.
Ipak, kako su neki mediji otkrili, jedan od navodnih završetaka je onaj u kom Bond daje otkaz tajnoj službi kako bi živeo miran i povučen život na Jamajci, zbog čega britanska glumica Lašana Linč dobija titulu 007.
Zanimljivo je kako je pre dve sedmice na setu filma na aerodromu RAF Brize Norton, koju inače koristi kraljevska avijacija, nastala prava drama kada je filmska ekipa nekim slučajem ostavila jedan kombi s opremom na lokaciji na kojoj su snimali.
Naravno da je to u nekom trenutku postalo sumnjivo, stoga je celo područje evakuisano, dovedeni su psi obučeni za pronalazak eksplozivnih naprava, a sve zbog sumnji da se u njemu nalaze bombe.
– Sve je bilo spakovano u petak, ali na neki način jedan je kombi ostao tamo. Ne znamo ko, ali neko je prijavio sumnjivi kombi na lokaciji, nakon čega su dovedeni i psi obučeni za eksplozivne naprave kako bi dodatno proverili sve, a napravljen je i kordon i zabrana prilaska na 300 metara od kombija, dok se sve ne proveri – otkrio je izvor blizak filmskoj ekipi.
Dvanaesto izdanje Festivala savremenog plesa i performansa Kondenz svečano je otvoreno u sredu, 23. oktobra predstavom “Efemerne konfesije – songovi o dekadenciji, krizi očinstva i alkoholu“ u Kulturnom centru Grad, u organizaciji Stanice Servisa za savremeni ples.
Marijana Cvetković, menadžerka Stanice Servisa za savremeni ples istakla je angažovan program ovogodišnjeg izdanja koji pokriva teme značajne za mnogo šire društvene grupe od umetničkih:
– Ove godine smo uspeli da napravimo jako veliki program, veći nego ranije, zato što smo nekako bili tvrdoglaviji da uprkos odsustvu ozbiljne podrške nađemo načina da dovedemo više umetnika, i da otvorimo više tema za koje smatramo da su važne, hitne i velike ne samo za plesnu, već i za kulturnu scenu. Čini mi se da će to biti vrlo zanimljivo izdanje festivala, vrlo angažovano iako je svaki dosad imao istu notu, ali smo ovog puta uspeli da otvorimo čak i više tema od onih koje su umetničke. Teme koje se tiču polja performansa i normativa unutar plesa i odnosa prema telu, do političkih tema kakvi su uslovi rada u kulturi i uslovi rada za žene, umetnice i kulturne radnice. Mislimo da su to teme koje prevazilaze polje plesa, koje zapravo obuhvataju čitavu našu društvenu stvarnost i tiču se ogromnog broja ljudi. U ovom konkretnom slučaju mi smo želeli da damo primer jedne male zajednice kao što su plesna i performans, i problema sa kojima se ta zajednica sreće kada se govori o uslovima rada, a da zapravo to bude samo jedan uzorak društvenih problema oko ovog pitanja koja pokrivaju mnogo veći broj ljudi.
Efemerne konfesije/ Photo: Luka Knežević Strika
“Efemerne konfesije” su post-kabaretski muzički igrokaz koji se opire kanonima, kategorijama, šablonima i paternima nizom performansa fokusiranih na turbulentne emotivne relacije protagonista različitih iskustava i profesija.
U predstavi su dreg kraljice Markiza de Sada i Dekadenca, dreg kraljevi Zed Zeldić Zed, Darlin Brando i Fritz Klein, kao i lažna kraljica Johanna Helmut Kohl.
Markiza de Sada, jedna od likova u predstavi rekla je da je učešće na Kondenz festivalu u formi predstave samo još jedan način na koji se trude da skrenu pažnja na društveno – političku stvarnost:
– Naši utisci su sasvim sigurno fantastični. Predstava je prvobitno izvedena pre oko godinu i po dana isto u Kulturnom centru Grad. To je zapravo nastavak sage, a postoje i neki drugi delovi otelovljeni u svemirskoj epopeji koju su Efemerne konfesije izvele u maju ove godine. Takođe, tu je i radio drama Efemerne audio-pinjate koju možete poslušati na lajv-strimu Radio Beograda. Učešće na Kondenz festivalu u ovoj formi je samo još jedan korak u našem zajedničkom radu i različitim narativima kroz koje pokušavamo da obradimo naše odnose, ali i društveno – političku zbilju.
Kolektiv Efemernih Konfesija insistira na hibridnoj scensko-muzičkoj formi koja ne samo da referiše na čitav spektar istorijskih primera performansa u čijem fokusu je čin preoblačenja, integriše sve oblike dreg izraza na jednom mestu, već i kritički artikuliše dnevno-političku stvarnost.
U okviru sutrašnjeg festivalskog programa (u četvrtak, 24. oktobra) od 20:00 časova u Bitef teatru, publika će imati priliku da pogleda performans “Volitant” Rite Gobi iz Mađarske, koji predstavlja stanje između “već-ne-tu” i “još-ne-tu” uvodeći nas u svet metamorfoze.
Ulaz na sve program je besplatan, a više o programu možete naći OVDE.
Boško Ćirković Škabo nastupiće u četvrtak, 7. novembra u niškom klubu Feedback i 8. novembra u Basement Baru u Kruševcu.
Boško Ćirković Škabo – brižni otac maloletnog deteta i muž punoletne supruge, najbolji prijatelj 3 psa i veliki ljubitelj svih ostalih pasa na planeti, osnivač i aktivista pokreta “Beogradski sindikat” i “Ultra trkač Srbija”, tekstopisac, “sastavljač” i producent repa (5 BS i 12 solo izdanja, za sada) , autor (za sada tri objavljene zbirke) poezije, (trenutno bivši) novinar-kolumnista i urednik, diplomirani ekonomista (Ekonomski fakultet B.U, smer marketing)… Sve to, uz još ponešto, u iskrenom pokušaju da (p)ostane Čovek.
Ulaznice za nastup u Nišu možete da nabavite u Galileo toursu (Nikole Pašića 35) i Vintage shopu (Davidova 9) po ceni od 300 dinara (na veče koncerta 500dinara).
Poljski saksofonista Maćej Obara aktivan je od sredine dvehiljaditih. Radio je sa sastavima ADHD i Power of the Horns, kao i predstavljao svoje autorske projekte u triju i kvartetu.
Njegov vanserijski talenat nije promakao legendarnom producentu kuće ECM Manfredu Ajheru, koji ga je preporučio Tomašu Stanku, a nekoliko godina kasnije i pozvao pod svoje okrilje.
Obara je već objavio desetak albuma pod svojim imenom sa kolegama iz Poljske i inostranstva, pri čemu poslednji među njima, Unloved, za ECM 2017. godine.
Neposredno pred festival objavljeno je drugo ECM izdanje, “Three Crowns” u formaciji kvarteta (Dominik Vanja – klavir, Ole Morten Vogan – kontrabas, Gard Nilsen – bubnjevi).
Njihovi koncerti blistaju sjajem njegovog improvizatorskog nadahnuća, kao i veštine njegovih partnera, u maniru plime i oseke, narastanja i opuštanja tenzije.
U okviru 35. Beogradskog džez festivala nastupiće 24. oktobra u Domu omladine Beograda.
Kada se osvrnete na početke svoje profesionalne karijere, šta je ono najbitnije što ste naučili i postigli kao umetnik do sada? Da li postoji nešto što biste promenili?
– Najbitniji su, definitivno, konzistentnost i vera u samoga sebe. Verovatno bih promenio pristup mogućnostima obrazovanja u Evropi, koje mi je moglo dati mnogo širu sliku onoga što se dešava u svetu, kada je muzika u pitanju. U vreme mog školovanja nisam imao mogućnost da učestvujem u Erasmus razmenama i drugim studentskim programima, Poljska se tek bila pridružila Evropskoj uniji i bilo je previše rano za neke mogućnosti koje su se kasnije otvorile mladim ljudima.
Kako je Manfred Ajher zapazio vaš rad? Recite nam nešto više o tome kako se kretala vaša karijera pre nego što ste snimili pri album za ECM.
– Snimak svog prvog albuma dao sam jednom prijatelju da presluša, a on svom rođaku, neznajući da ovaj radi za Manfreda. Tako je sve počelo, pre 10 godina. Kada mi je Manfred poslao prvu poruku, postao sam svestan svog novog cilja i on je bio veoma jasan. To mi je mnogo pomoglo u daljem muzičkom razvoju, koji je, naravno bio dug process. Osnovao sam internacionali kvartet i počeli smo da objavljujemo za poljsku etiketu “For Tune”. Svi snimci su bili live sessions i svake godine sam Manfredu slao svoju muziku. Ponekad bi mi poslao neki komentar. I to je bio jedan od pravaca na putu mog muzičkog razvoja. Još jedan od ključnih momenata u mojoj karijeri je bio kada sam se pridružio Tomašu Stanku u “New Balladyna” Kvartetu i sastavu Special Project.
Ovih dana objavljen je vaš novi album “Three Crowns”, drugo izdanje za ECM. Recite nam nešto više o ovoj ploči.
– “Three Crows” za mene predstavlja zvuk i sliku planina u Poljskoj. Baziran je na Lidijskoj lestvici koja je u osnovi poljske tradicionalne muzike. Tu su i dve kompozicije Henrika Mikolaja Goreckog, kao i dve pesme posvećene mom ocu i Tomašu Stanku, koji je preminuo pre nešto više od godinu dana.
Kvartet Unloved čine muzičari iz Poljske i Norveške – recite nam nešto više o vašoj saradnji. Koliko je u kreativnom procesu važna energija koju međusobno razmenjujete i energija koju razmenjujete sa publikom tokom nastupa?
– To je jedan vrlo spontan kvartet. I u našem radu se osećaju različiti muzički konteksti iz kojih dolazimo: od roka, preko džeza do klasike. Naš process rada predstavlja veoma otvorenu formu, u kojoj su kompozicije tačka susreta za međusobnu inspiraciju i dalju nadogradnju. Naravno, razmena energije je veoma važna i često se desi da koncerti odu potpuno nepredvidivim tokovima.
Šta ćete predstaviti publici 35. Beogradskog džez festivala?
– Izvešćemo kompozicije sa oba albuma: “Unloved” i “Three Crowns”.
Kako vidite džez u 21. veku i kako očekujete da će se menjati u budućnosti, u smislu kreativnosti, žanrovskih ukrštanja, publike…?
– Zvuk se menja, kao i publika. Obrazovanje je ključni faktor u stvaranju interesovanja publike za ovu vrstu muzike. Nije, na kraju, ni važno kako je zovemo, jer ona u sebi apsorbuje mnogo toga. Upravo zato ma toliko muzičara koji zvuče drugačije. To je za mene džez. Nadam se da ćemo kroz muziku imati priliku i da se, kao tako bliski susedi, bolje međusobno upoznamo.
Nedavno se pojavio u prodaji roman-bajka “Ciganska strast” muzičara, novinara i pisca Vladimira Đurića Đure, u kome su glavni junaci beogradski bogati dizajner Dendi i prelepa romkinja Luna.
Njihov nemoguć odnos prepun je poezije, misterije, egzotike i nadprirodne strasti. Sve ovo je, kaže Đura, pronašao u knjigama koje su ga inspirisale da napiše pravi ljubavni roman.
– U nekima je bilo poetske inspiracije kao u delima simbolista Fin De Siecle, a u nekima naturalističkih priča iz života romskog naroda. Priče o romskom narodu najčešće imaju tužan kraj upravo zbog prevelike slobode za koju žive – kaže Đura i otkriva kojih ga je to 10 knjiga inspirisalo:
#1 Karmen – Prosper Merime
Ljubavna novela francuskog pisca o tragičnoj sudbini romkinje Karmen. Ona je postala još slavnija kao junakinja opere Žorža Bizea. To je priča o vojniku Don Hozeu koga je zavela crnokosa Karmen. Zbog nje on gubi posao, dom i devojku. Karmen ne želi da bude u vezi samo sa Don Hozeom, već se viđa i sa drugim muškarcima. Sloboda joj je važnija od svega. Lud od ljubomore Don Hoze nožem ubija nevernu ljubavnicu vičući “Karmen ljubavi moja”.
#2 Aksel – Vilje de L Isle Adam
Slavna drama francuskog dekadentnog pisca u kojoj glavni junak Aksel poseduje raskošni zamak, koji predstavlja čitav njegov svet ispunjen rafiniranim stvarima i skrivenim bogatstvom koji je ostavio njegov rođak. Kada u zamak dospe njegova dalja rodjaka nemačka princeza Sara, Aksel se zaljubljuje u nju. U početku su protivnici, no uskoro se radja obostrana ljubav. Njihov odnos postaje fantazija koja se završava tragično ispijanjem otrova iz zlatnih pehara.
#3 Nasuprot – Joris Uismans
Uismansov dekadentni junak Dezesent podseća po mnogo čemu na Aksela. Francuz holandskog porekla Uismans, piše o prefinjenom stilisti Desesentu koji se zasitio prljavih ljubavnih dogodovština sa ženama, koje su detaljno opisane u romanu i rešio da živi protiv svih pravila. Živi sam u raskošnoj kući ispunjenoj samo umetničkim predmetima, kako bi pronikao u srž poezije i suštine života.
#4 Ciganski romansero – Federiko Garsija Lorka
Zbirka poezije španskog pesnika Lorke prepuna je poezije koja govori o životu Roma. Lorka je bio fasciniran ciganima koji su živeli u Andaluziji. Pesme kao što su „Romansa o Luni“ ili „Neverna žena“ stvorile su poetski mit o ovom lutalačkom narodu, koji sve žrtvuju zbog ljubavi i slobode.
#5 Margina – Anri Pjer de Mandijarg
Roman francuskog pisca po kom je snimljen Borovčikov film “Uličarka”. Francuski biznismen koji pronalazi fatalnu prostitutku, dok odlaže da pročita pismo u kom piše da su mu supruga i sin tragično stradali. Mandijargov jezik je prepun poezije, a stil pisanja mu je retko zavodljiv.
#6 Makar Čudra – Maksim Gorki
Pisac susreće starog Ciganina Makar Čudru, koji mu priča o tragičnoj ljubavi između konjokradice Lojka Zobara i lepotice Rade. Iako su proveli strasne noći u idili, za njih ljubav postaje okov, koji im sputava težnju ka slobodi i nezavisnosti, ali i poligon za dokazivanje nadmoći. Nakoš što je shvatio da nikad neće ukrotiti mladu devojku, Lojko pristaje da pred celom čegrom klekne pred Radu i da na taj način pristane na podređeni položaj. Lojko iznenada vadi nož i ubija devojku pred očima njenog oca i cele čerge. Potom Radin otac ubija Lojka nožem. Po romanu je snimljen film “Cigani lete u nebo”.
#7 Put u Radžastan – Stevan Pešić
Jedan od najzanimljivijih srpskih proznih pisaca Stevan Pešić bio je nepopravljivi avanturista i zaljubljenik u daleki istok, opčinjen kulturom i tradicijom Indije. Smatrao je da je romski narod deo te tradicije. O romima je napisao zbirku fantastičnih poetskih pripovedaka “Put u Radžastan”. Pisao je o indijskom božanstvu Vasuki koji je sišao na zemlju kako bi sakupio sve Cigane i vratio ih u prapostojbinu Radžastan. U Radžastanu, Kući Kraljeva, sja trostruko Sunce, tamo su svi ljudi braća, a ljubav je jedini zakon.
#8 Cigani – Aleksandar Sergejevič Puškin
Veliki ruski pesnik je u poemi Cigani naslikao život nomadskog naroda. Poema “Cigani” spada u najtragičniji Puškinov tekst, koji je napisao dok je bio u progonstvu u Besarabiji. Puškina je zainteresovao život Cigana koje je upoznao dok je bio u Kišnjevu, pa je odlučio da ga pretoči u romantičarsku poemu. Aleko ne uspeva da se prilagodi životu u velikom gradu i odlazi da živi sa ciganima. Upoznaje devojku Zamfiru sa kojom živu dve godine. Kada ga ona prevari, Aleko ubije i nju i njenog mladog ljubavnika.
#9 Obojena ptica – Jerži Kosinski
Poljski pisac romsko jevrejskog porekla, pobegao je posle drugog svetskog rata u Ameriku i tamo doživeo kultni status. Istinita priča o njegovom detinjstvu donela mu je brojne nagrade i priznanja. “Obojena ptica” je dečak ciganin koji luta od jednog do drugog sela, u Poljskoj, kroz mračne šume i nepregledne močvare. Brutalna ratna stvarnost postaje magična. Možda jedan od najboljih romana o fatalnoj romskoj sudbini.
#10 Neverovatna i tužna priča o čednoj Erendiri i njenoj bezdušnoj babi – Gabrijel Garsija Markes
Fantastični magijski realizam kolumbijskog nobelovca najbolje se ogleda u ovoj noveli. To je priča je o seksualnom zlostavljanju u jednoj karipskoj porodici kakvih često ima i medju romima. Način na koji bezdušna baba iskorišćava prelepu Erendiru, bio je model za Luninog brata Melalona u mom romanu.
Klaudio Nici, koji se proslavio scenarističkim radom za Teksa Vilera, kreirao je lik Nika Rajdera, detektiva iz Odeljenja za ubistva u njujorškoj policiji. Serijal je originalno izlazio od 1988. pa sve do 2005. godine sa ukupno 200 epizoda.
Nici je u intervjuu za jedan talijanski strip-magazin potvrdio da se Nik Rajder vraća sa 10 novih epizoda a prvu će crtati Đovani Fregieri. Nove detalje očekujemo u narednim danima i svakako tokom “Lucca comics and games” festivala krajem meseca.
Nick Raider/Bonelli
Klaudio Nici, koji se proslavio scenarističkim radom za Teksa, je 1986. godine kreirao lik Nika Rajdera, a prva epizoda je objavljena u julu 1988. i iako nikad nije dostizao enormne tiraže, Nik Rajder zauzima zlatnu sredinu u hijerarhiji Bonelijevih junaka. Kao osnova za serijal su poslužile poznate policijske serije kao što su “Ed McBain: 87th Precinct” i “Hill Street Blues”, dok se poslednjih godina primećuje uticaj višestruko nagrađivanog “Homicide: Life on street”, dakle serije u kojima je na realističan način prikazan život i rad branilaca javnog reda i mira. U glavnom junaku mnogi su prepoznali uticaj najslavnijeg imena italijanskog vesterna, Teksa Villera, što ne čudi s obzirom na to da je Nici poslednjih 20-tak godina vodeći Teksov scenarista.
Klaudio Nici/Photo: YouTube printscreen
Nik Rajder je pravdoljubiv i pravičan, spretan i neustrašiv, neumoljiv prema zločincima i uvek spreman da pomogne onima kojima je njegova pomoć potrebna. Ne drhti od političkih moćnika i intriganata, štaviše ne propušta priliku da prema njima izrazi gnušanje. Njegov verni pratilac je Marvin Braun čiji je lik očigledno nastao po ugledu na poznatog crnog komičara Edija Marfija, dakle šaljivdžija vedrog duha zadužen za gegove, ali sposoban i uvek na pravom mestu u pravo vreme. Njihov nadre]eni je poručnik Art Rajan, iskusni policijski vuk koji je prošao mnogo toga i koji ne skriva svoje simpatije prema načinu na koji Nik rešava svoje slučajeve. Džimi Garet je tipičan primer tzv. “kancelarijskog detektiva” jer je zadužen za prikupljanje informacija i rad na kompjuterima, i često je predmet šala i podsmeha. Važni likovi su i kapetan Filip “Ćao draga” Vens, šef Odeljenja za ubistva koji ne odobrava Nikove metode i često dolazi u sukob s njim, kao i Alfi, simpatični patuljak koji predstavlja glavnog Nikovog doušnika i njegovu vezu sa podzemljem.
Nick Raider/Bonelli
Kako u svakom serijalu mora biti i ženskih likova, ističu se likovi Nikove verenice Vajolet Mekrou, poznate novinarke, kao i Meri Ford, detektivke sa kojom je Nik nekoliko puta imao strastvenu romansu.
