Fondacija Laughing man, koju je Džekmen osnovao 2011. godine, podržava zajednice koje uzgajaju kafu tako što investira u programe koji omogućavaju put do zdravlja, napretka i uspeha za uzgajivače kafe i njihove porodice, navodi se na njihovom sajtu.
Nik Kejv pozvao je ljude da odvoje Morisijeve političke stavove od njegove muzike, tvrdeći da je bitno dozvoliti pevaču da kaže ono što misli.
Morisi se u poslednje vreme našao pod čestim napadima zbog svojih političkih stavova. U poslednjem intervjuu koji je dao svom nećaku izjavio je da bi kontroverzni desničar Najdžel Faraž bio dobar premijer i da je predvodnica ekstremno desne stranke For Britain, En-Mari Voters jedina političarka sposobna da ujedini britansku levicu i desnicu.
Kejv kaže da se ne slaže sa Morisijevim stavovima, ali ističe kako je opasno ne dozvoliti mu da izrazi svoje stavove. Pozvao je fanove The Smithsa i Morisija da ne odbacuju muziku ovog pevača samo zato što se ne slažu s njegovim političkim pogledima.
U odgovoru na pismo obožavaoca koje je objavio na svojoj stranici The Red Hand Flies, Kejv piše: “Stavovi i ponašanje različite su stvari – Morisijevo političko mišljenje postaje nebitno. Za kakve god besmislice se zalagao, ne možemo da zanemarimo činjenicu da je napisao ogroman i izvanredan katalog koji je obogatio živote mnogih njegovih obožavalaca. To nije beznačajno. Stvorio je originalna i prepoznatljiva dela neporecive lepote koja će nadživeti njegove uvredljive političke saveze.
Kejv smatra da se Morisiju, uprkos tome što su mu stavovi neprihvatljivi, treba dozvoliti da ih izrazi, makar zato da bi im se suprostavilo te da se otkrije u kojim sve oblicima se neprijatelj može pojaviti. U suprotnom se koncept slobode govora zamenjuje predrasudama, što nas dovodi na opasan teren.
– Kao kantautor koji smatra kako pesme imaju izrazitu isceliteljsku moć, tužan sam kada pomislim da su verovatno najboljeg autora tekstova svoje generacije – čoveka koji je napisao “This Charming Man”, “Reel Around the Fountain” i “Last Night I Dreamed Somebody Loved Me” – na moralno đubrište odbacili oni koji smatraju da su te pesme nagrđene njegovim trenutnim političkim stavom. Razumem zašto ljudi tako reaguju, ali time su oni sami na gubitku-piše Kejv.
– Možda je bolje dopustiti mu da misli šta hoće i suprotstaviti mu se kad god je to moguće, ali isto tako dopustiti i njegovoj muzici da živi, imajući na umu da smo svi tek nesavršeni pojedinci skloni svojim ludostima. Trebalo bi da zahvalimo Bogu što među nama ima takvih koji stvaraju dela takve lepote koja nadilazi nešto što većina nas može i da zamisli, pa makar neki od tih istih bili žrtve regresivnih i opasnih sistema verovanja.
Bili Brag je nedavno kritikovao Morisija tbrdnjomi da se ovaj trudi da izda sve što je sagradio sa The Smiths, dok je Pol Benks, pevač Interpola koji ove godine nastupa na turneji s Morisijem izjavio kako se u toj priči trudi da ne razmišlja preduboko o stvarima koje nisu vezane za muziku.
Grupa Garbage, jedna od najvećih svetskih rokenrol atrakcija u drugoj polovini devedesetih i početkom dvehiljaditih, održala je u petak, na bazenima “11. april”, fantastičan, prvi beogradski koncert u karijeri i za sat i 40 minuta nastupom oduševila više od 2.000 pristutnih fanova.
Autopark/ Photo: AleX
Dok je mrak još padao, publiku, koja se okupljala, odlično je zagrejao beogradski alternativni rok bend Autopark regrutujući i nove fanove pred obeležavanje dve decenije postojanja naredne godine.
Autopark/ Photo: AleX
Autopark/ Photo: AleX
Autopark/ Photo: AleX
Autopark/ Photo: AleX
Autopark/ Photo: AleX
Autopark/ Photo: AleX
Garbage, američki bend, predvođen harizmatičnom Škotlanđankom Širli Menson, prvi put je nastupio u Srbiji 2005. na Exitu, a u petak je dokazao da i dalje, kao prava energetska bomba, na moćan način donosi ono najbolje iz svog repertoara.
Čim su se pojavili na sceni Širli, Stiv Marker, Bač Vig i Djuk Erikson i počeli da sviraju “Control”, gromoglasne ovacije su jasno nagovestile da će publika i bend biti jedno od prvog do poslednjeg trenutka koncerta.
Garbage/ Photo: AleX
Izvedena već u uvodnoj fazi, jedna od najpopularnijih pesama, “Stupid Girl” bila je “okidač” za pravu rok žurku, a “Wicked Ways” savršeno je obogaćena Depeche Mode klasikom “Personal Jesus”.
Širli nije komunicirala mnogo sa publikom u prvom delu koncerta, ali se kasnije, gotovo pred svaku pesmu, spontano i iskreno obraćala prisutnima sa “dobro veče” i “hvala” na srpskom. U jednom trenutku, ne skrivajući emocije izjavila je: – Dosta ste vi prošli i propatili, sve te ratove i to razumem, tako je svuda u svetu. A opet ste i sada ovde, sa nama, da svi delimo muziku koju volimo zajedno. Ovde u Beogradu oseća se neka posebna energija, neobičan vajb, jako mi se sviđa.
Garbage/ Photo: AleX
Tempo ni u jednom momentu nije padao, zvuk je bio savršen, a uz sve to i nebo je ove večeri bilo vedro pa je publika kišu “osetila” samo pevajući “Only happy when it rains”. Grla se nisu štedela ni uz “Push”, “I Think I’m Paranoid”, “Cherry lips”…
Posle zvaničnog dela koncerta usledio je bis tako da se sve završilo uz “When i Grow Up”, pola sata pre ponoći.
Garbage su sa lakoćom potvrdili da i dalje pripadaju vrhu svetskog rokenrola i da se njihova svirka ni na trenutak ne oslanja na “staru slavu”.
Ed Širan je žredstavio novi video singl “Beautiful People”, koji je uradio u saradnji sa Khalidom i koji će se naći na predstojećem albumu “No.6 Collaborations Project”.
Kao što mu i sam naziv govori, novi album predstavlja nastavak niza izdanja na kojima Ed sarađuje sa kolegama u autorskom i izvođačkom smislu.
Što se tiče singla “Beautiful People”… u “natpevavanju” Ed i Khalid govore o sve očiglednijem otuđenju, udaljavanju od spoznaje sopstvenih osećanja, misli, identiteta. Fenomen suštinske usamljenosti, izražene naročito u urbanim sredinama, glavna je tema ovog fantastičnog hita.
Širan je pre “Beautiful People” objavio dva singla sa budućeg albuma (“Cross Me” feat. Chance the Rapper & PnB Rock i “I Don`t Care”, duetsku pesmu sa Džastinom Bieberom.
Ed Širan se pokazao kao umetnik koji je definisao aktuelnu pop scenu. Rekordnom prodajom albuma, rasprodatim koncertima širom sveta, kao i mnoštvom osvojenih nagrada demonstrirao je izuzetan talenat pa se može reći da je autor nekih od najvećih pesama u novijoj istoriji pop muzike.
Koncert na otvorenom Beogradske filharmonije zakazan za sutra na Ušću odlaže se iz bezbednosnih razloga, saopštila je Filharmonija.
Zbog obilne kiše koja je pala u četvrtak uveče i natopila zemljište, procena svih relevantnih službi je da teren nije siguran za publiku i za binu koja teži više desetina tona, navedeno je u saopštenju Filharmonije.
Direktor filharmonije Ivan Tasovac izjavio je da je odlaganje koncerta jedna od najtežih odluka koju su morali da donesu.
Dizni fantazija/Beogradska filharmonija
– I pored velike želje ne samo 105 muzičara, šefa-dirigenta Gabrijela Felca i produkcije Beogradske filharmonije, već i brojne publike koja se meri u desetinama hiljada i koja je željno očekivala ovaj događaj, i najmanji rizik u vezi s bezbednošću koncerta,dovoljan je da budemo maksimalno odgovorni i pronađemo nov termin za naš treći koncert na otvorenom – rekao je Tasovac.
Beogradska filharmonija je najavila izvođenje “Diznijeve Fantazije” za 23. jun i odložila koncert zbog crvenog meteo alarma i vremenskih nepogoda, ali je uspela da celokupnu produkciju pomeri za 30. jun.
Međutim, oluja koja je zadesila Beograd 27. jun tokom koje je palo 27 litara kiše po kvadratnom metru, napravila je novi niz neprilika zbog kojih će Filharmonija potražiti novi datum za koncert na otvorenom, a koji će biti naknadno objavljen.
Petak, još jedan koncertni dan u nizu u metropoli. Gužva ispred Sava Centra već oko 20:00 časova, traži se karta više. Na istoj strani reke, okupljaju se ljudi da bi gledali neki drugi strani bend. Istog promotera. Veliki naklon za Charm Music, koji ne samo da je organizovao dva velika koncerta u jednom danu, već nam je, prvi put, doveo Dead Can Dance u Srbiju.
Organizovan prevoz iz raznih krajeva zemlje, auto tablice zemalja iz regiona i različiti jezici koje čujem dok se probijam do sedišta u sali. Pogled na ispunjen Sava centar. Svega tu ima, od onih koji su bili adolescenti kada je bend počinjao svoju karijeru, do onih koji su pošli u školu kada se bend, posle raspada, ponovo okupio.
Gotičari, darkeri, pankeri, metalci, šminkeri i normalci. Ima nas. Na bini je samo jedan veliku zaobljeni ekran i gomila raznoraznih instrumenata.
David Kuckherman/ Photo: Nikola Đorđević
Čast da nas uvede u priču imao je David Kuckherman, nemački perkusionista, sada član grupe Dead Can Dance (od 2012), koji je zajedno sa Lisom Gerrard bio nominovan za Grammy nagradu u kategoriji “Najbolji new age album”, za njihov zajednički projekat “Hiraeth” (2012).
Posle sviranja na instrumentu koji podseća na dva spojena đevđira sa velikim rupama, sledi pauza, u kojoj tek nazirem po neku stvar sa razglasa (David Bowie – “China Girl” i muzika iz filma “Pulp Fiction”), koji se ne čuje od žamora u sali.
Bez ikakve posebne pompe, na scenu izlazi osmočlani bend, klavijaturistkinja i ujedno opasan prateći vokal, klavijaturista, bubnjar, basista, već pomenuti perkusionista, prateći vokal i multiinstumentalista (brat Brendana Perryja, praktično blizanac samo sa Tolstojevskom sedom bradom, zvaćemo ga Tata Brada) i naravno njih dvoje, zbog kojih srce počinje da lupa brže: elegantni Brendan Perry u sivom odelu i tamnosivoj košuji, sa goatee bradicom i obrijane glave, koji zauzima levo krilo scene, dok u sredinu dolazi boginja lično, Lisa Gerrad u dugoj, svilenoj haljini sa satenskim dodacima, optočenoj svetlucavim kamenjem na ramenima i grudima. Kosa uvijena u elegantua punđu i mala tijara dopunjuju njen vilinski izgled.
Lisa Gerrard/ Photo: Nikola Đorđević
Osim bezvremenog vokala, Lisa je opremljena kineskim instrumentom (yangqin) koji je postavljen ispred nje. Centralno mesto jeste njeno, ali vođa ove parade je Brandan Perry, gospodar žičanih instrumenata i drugi glavni vokal.
Ovogodišnja turneja Dead Can Dance: “A celebration – Life & Works 1980-2019”, započela je u maju, pri čemu su do sada održani koncerti u Francuskoj, Engleskoj, Holandiji, Nemačkoj, Španiji, Portugalu, Italiji, Poljskoj, Češkoj, Mađarskoj, a posle Srbije, ostaju još samo tri – jedan u Bugarskoj i dva u Grčkoj.
Set listu čine kompozicije sa albuma koji su definisali karijeru benda, započetu još 1981, potom prekinutu 1998. godine, da bi se posle kratkog ujedinjenja 2005. ponovo okupio 2011. godine.
Tako smo s albuma “Spleen And Ideal” (1985) sinoć čuli “Mesmerism”, “Avatar”, “Indocrination A Design For Living”, dok smo na samom početku čuli “Anywhere Out Of The World” sa albuma “Within The Realm Of A Dying Sun” (1987).
Usledile su kompozicije sa albuma “Into The Labrinth” (1993), “Serpen’s Egg” (1988), “Aion” (1990) kao i sa poslednja dva – “Anastasis” (2012) i “Dyonisus” (2018).
Publika je gromkim aplauzma i povicima pozdravljala svaku numeru i mada nije rekla ni reč tokom čitave večeri, Lisa Gerrard se svo vreme smeškala, a Tata Brada (osim kada nije bio zadužen za prateće vokale) i David Kuckherman su veselo đuskali i možda uzdrmali ozbiljnost Brandana Perryja, ali nikada njegovu profesionalnost.
Dead Can Dance/ Photo: Nikola Đorđević
Večeras smo dobiili ono o čemu smo decenijama samo sanjali, jedinstveni glas Lise Gerrard i njen dramatični kontraalt koji se, kažu, proteže na dve oktave i koji nas je očarao.
Sa druge strane imali smo ekvivalent u dubokom, mekom vokalu Brandana Perrija koji je na momente podsećao na glas Nika Kejva.
Brandan tokom nastupa nije bio posebno komunikativan sa publikom, ali nakon što su ljudi u sali svaku pesmu pozdravljali dugim aplauzom, izmamili smo osmeh i na njegovom licu kao i “Thank you Belgrade” na kraju.
Stajaće ovacije publike posle kraja zvaničnog dela koncerta, Lisa Gerrard je nagradila poljupcima koje je nesebično slala, ali publika je tražila i dobila više.
Nagrađena smo tako sa dva bisa, na kojima smo čuli kompozicije “Cantara” sa albuma “Within The Realm Of A Dying Sun” , “A promised womb” sa albuma “Aion”, dok je stvarna završnica bila kompozicija “Severence” sa albuma “Serpent’s Egg”.
Na nastupu u Sava Centru publika je imala priliku da čuje i dve obrade – prvu, francuske grupe Deleyaman (“Autumn Sun”) tokom zvaničnog dela koncerta, dok je druga, posebno zanimljiva, izvedena za vreme prvog bisa, a u pitanju je “Song To Siren” Tima Buckleya, koju su čuli u verziji grupe Cocteau Twins, svojevrsnih kreativnih rivala benda Dead Can Dance, čime je ovaj trenutak koncerta dobio i posebnu dimenziju.
Bilo je jako teško pustiti bend da ode sa bine, pošto što smo ih jedva dočekali posle toliko godina.
Dead Can dance – Hvala vam za ovu noć!
Tanja Krsmanović za Headliner.rs Photo: Nikola Đorđević
Ako ste ikada maštali o mogućnosti da dobijete doktorsku titulu iz proučavanja heavy metala, sada je vaša šansa. Univerzitet u Njukaslu u Australiji nudi doktorsku stipendiju za proučavanje društvene geografije kulture heavy metala.
Stipendija iznosi 27.596 australijskih dolara godišnje za dva domaća studenta ili jednog studenta iz inostranstva za proučavanje socijalnih geografskih područja u temama beskućništva i uzajamne pomoći, veganske geografije, vaspitanja i, na kraju, heavy metal geografije.
Deo opisa konkursa glasi: “Dok su se jedinstvene scene razvijale širom sveta, većina sastava heavy metala nastala je u zemaljama severnih geografskih širina. Australija je jedinstveno pozicionirana unutar te globalne evolucije, zahvaljujući svojoj istorijskoj povezanosti s Ujedinjenim Kraljevstvom i zajedničkim kulturnim afinitetima s njom. Iako je udaljena od geografskog srca heavy metal kulture, Australija je razvila svoj jedinstveni i strastveni pristup, stvarajući niz bendova tog muzičkog žanra”.
Doktorska studija je posebno važna za geografski položaj Australije u heavy metal kulturi, a fokusira se na pitanja roda, rase i socio-politike metala. Pitanja na koja će student pokušati da odgovore uključuju:
– Koje su vrste lirskih tema usvojili australijski metal bendovi? Jesu li kulturno i geografski jedinstvene za kontinent? – Kakav je odnos između kulturne evolucije heavy metala u Australiji i kolonijalizma? – Da li je heavy metal u Australiji uglavnom beli fenomen? Kakav je bio odgovor na različitost unutar scene?
Obožavalac heavy metala, Sajmon Springer, direktor odeljenja Human Geography Univerziteta u Njukaslu, izjavio je Kerrangu:
– Imao sam slobodu da regrutujem studente za rad u područjima od ličnog interesa i kao dugogodišnji metal fan radim neke poslove u području studija metala, mislio sam da bi to bio dobar kanal za dalje istraživanje u ovom području. Naravno, kad bih bio student na doktorskim studijama, voleo bih da mi neko kaže da je učenje o heavy metalu legitimna akademska potraga.
Sajmon Springer/Photo: facebook@Simon Springer
Dodao je:
– Takođe mislim da je prilika za finansiranje na ovom području malo i da su međusobno udaljene, pa sam pomislio zašto ne bismo pozvali studente da se prijave i videli da li je neko zainteresovan za proučavanje geografije heavy metala?
Detaljnije informacije o stipendijama dostupne su na ovom linku (s obzirom na to da je može dobiti i jedan inostrani kandidat ili kandidatkinja).
Nekadašnji bubnjar benda Guns N Roses Stiven Adler, nalazi se u bolnici zbog ubodnih rana, piše TMZ.
Policija navodno sumnja na pokušaj samoubistva.
Izvor iz policije kaže da je neko iz Adlerovog doma zvao Hitnu pomoć i policiju, kako bi prijavio da se “neko ubo u stomak”. Adler je prebačen u bolnicu s povredama koje nisu opasne po život.
Stiven Adler je izbačen iz Gansa zbog problema s narkoticima 1990. godine. Ipak, bio je s bivšim kolegama 2012. godine kada su Gansi primljeni u Kuću slavnih.
Pre nekoliko godina je priznao da je dva puta pokušao da izvrši samoubistvo.
– Mir je moć! Mir na Zemlji, mir sa Zemljom – poručila je legendarna multimedijalna umetnica i aktivistkinja Joko Ono u video poruci kojom se obratila zvanicama na svečanom otvaranju njenog umetničkog rada “One Day…” na Petrovaradinskoj tvrđavi u Novom Sadu.
Ovo umetničko delo otkrili su članovi novosadskog dečijeg hora Melodies, i to simbolično na stogodišnjicu od potpisivanja Versajskog sporazuma 28. juna 1919. godine u Francuskoj, čime je zvanično i završen Prvi svetski rat.
Melodies/ Photo: Promo (Exit)
Američka umetnica, japanskog porekla, zajedno sa Exitom spomenik je posvetila Prvom svetskom miru, a njegov izgled inspirisan je tradicionalnim srpskim brodom – “šajkom”.
Pošto je u svetu već proslavljena kao mesto gde se održava EXIT festival, Petrovaradinska tvrđava dobiće novi zaštitni znak, a Novi Sad i Srbija novu kulturno-turističku atrakciju.
Kada su uspostavili saradnju zahvaljujući zajedničkim kontaktima u svetskim muzičkim krugovima, Joko Ono i EXIT su osmislili ovaj projekat koji je realizovan uz podršku kompanije NIS, Evropske prestonice kulture i Novog Sada, grada mira, saradnje i kulture.
Dušan Kovačević/ Photo: Promo (Exit)
Osnivač EXIT festivala Dušan Kovačević, izjavio je na svečanom otvaranju da je taj dan poput krune svih mirovnih inicijativa u poslednjih dve decenije rada: – EXIT je bio prvi masovni događaj koji je posle ratova devedesetih okupio mlade ljude iz bivše Jugoslavije na jednom mestu. Još tada je Petrovaradinska tvrđava postala Tvrđava mira, a meni je izuzetno zadovoljstvo da je jedna od najuticajnijih žena savremenog doba prepoznala naš društveni aktivizam i odlučila da zajedno sa nama pokrene ovako značajan projekat.
Petrovaradinska tvrđava odabrana je za mesto novog umetničkog dela Joko Ono, budući da je reč o najvećem defanzivnom vojnom utvrđenju u Evropi, koje od izgradnje u 18. veku, pa sve do danas nikad nije bilo deo neke bitke ili ratne operacije.
Simbolika ovog utvrđenja kao “Tvrđave mira” je utoliko veća što je upravo EXIT festival bio prvo mesto masovnog okupljanja mladih iz celog regiona posle sukoba iz devedesetih godina prošlog veka.
Pesmom “Let It Be” Džona Lenona, u izvođenju novosadskog dečjeg hora Melodies otvorena je svečanost.
Otkrivanje spomenika/ Photo: Promo (Exit)
Skulptura “One Day…” je izmenjena verzija modela tradicionalnog rečnog čamca koju je Joko Ono prilagodila, bele boje, osvetljena iznutra kako bi čamac sijao u mraku, ona predstavlja poetski i misteriozan prizor – priviđenje između neba i zemlje.
Skulptura je napravljena u znak sećanja na završetak Prvog svetskog rata, u kome su izgubljeni milioni života, uglavnom mladića. Ono je odabrala rečni čamac kako bi usidrila svoje delo u srpsku realnost. Međutim, skulptura predstavlja predmet i oblik sa širim konotacijama i simboličkim značenjem. Ona nosi u sebi slojevita značenja koja se odnose na ratove koji su se vodili na srpskim rekama Dunavu i Savi, ali i više od toga – govori o ljudima uopšte, ljudima koji su čamcem bežali od užasa rata, uključujući i skorašnje migracije izbeglica preko Mediteranskog mora.
Ovaj čamac ima i mitološko i univerzalno značenje. Ploveći po moru, čamac se može posmatrati kao simbol putovanja kroz život, i kao takav nam omogućava da i mi krenemo na taj put, bez obzira na to da li putujemo snagom uverenja, radi obrazovanja, žudnje ili znatiželje.
Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević istakao je da da postoji puno razloga zašto je za lokaciju spomenika odabrana upravo Petrovaradinska tvrđava kao simbol otpora, opstanka, ali i začetka Novog Sada, dodajući: – Suština je da Novi Sad bude snažni polumilionski srednjoevropski grad. Suština je da stvaramo i pružamo nove sadržaje, pre svega za buduće generacije, za klince koji dolaze. Suština je da imamo sve ono što nove generacije očekuju da bude ovde. Suština je da nam deca ne odlaze u druge gradove i države, zato što se mi plašimo da nešto novo uradimo, da nešto novo sagradimo i da ponudimo nešto novo, istovremeno čuvajući i unapređujući ono što je naše kulturno-istorijsko nasleđe.
Šajka/ Photo: Promo (Exit)
Konceptualna instalacija “One day…” legendarne Joko Ono realizovana je u okviru programskog luka “Tvrđava mira” iza kojeg stoji “Novi Sad 2021 – Evropska prestonica kulture”. Ideja ove programske platforme je afirmisanje Novog Sada kao promotera regionalnog pomirenja i stabilnosti, i to kroz umetnost i kulturu, to jest kroz realizaciju umetničkih i kulturnih programa koji promovišu pomirenje ili uključivanje umetnika iz regiona.
– Spomenik “One day…” prva je značajna umetnička instalacija u sklopu priprema Novog Sada za 2021. godinu. Pored toga, već sada, gotovo dve godine ranije uz velika umetnička imena, raznovrsne programe, revitalizovane i nove prostore u gradu pokazujemo da je Novi Sad na dobrom putu da ostane istinski grad kulture i posle 2021. godine. Samo tokom proteklog meseca imali smo izložbu “Andy Warhol”, a uz Joko Ono na listu velikana iz sveta umetnosti, koje će imati prilike da vidi novosadska publika, dodajemo i Anri de Tuluz-Lotreka, čiju izložbu organizujemo od 3. jula u kulturnoj stanici Svilara” – izjavio je direktor “Novi Sad 2021 – Evropska prestonica kulture”, Nemanja Milenković.
Inicijativa Exit fondacije “Prvi svetski mir” (#FirstWorldPeace) se realizuje uz podršku “Novi Sad 2021 – Evropska prestonica kulture”, Grada Novog Sada i kompanije NIS kroz program “Zajednici zajedno”.
Odavno je poznato da muzika ima moć da pokrene, oplemeni, da ima pokretačnu energiju koja ispuni svaku ćeliju organizma, a sudeći po Dejvidu Kaverdejlu itekako ima i moć podmlađivanja.
Jednostavno je nadrealno koliko taj čovek u svojoj skoro pa osmoj deceniji ima snage, kako vokalne tako i fizičke. Gledajući ga – osim vidnih bora na licu, njegov govor tela i njegov vokal itekako odolevaju godinama i vremenu. Jer to je rokenrol…
A šta je još rokenrol? 10 000 ljudi na Tašu koji deluju kao jedna ogromna umrežena ekipa koja se našla na istom mestu, sa istim razlogom, armija muzičkih znalaca i poštovaoca jednog od najznačajnijih bendova u istoriji popularne muzike.
Tašmajdan je, sigurna sam, svima jedan od najomiljenijih koncertnih prostora – ima nešto u tom parteru i tim tribinama i baš toj poziciji scene što pruža potpuni ugođaj u upijanju Muzike kao takve.
Kolja i Četiri prsta/ Photo: AleX
Obično predgrupe nastupaju pred malo publike koja se tek okuplja. Sinoć to nije bio slučaj, pre svega zato što je organizator vrlo iskusno i osmišljeno pred publiku postavio jednog posebnog Muzičara sa svoja četiri maga – Kolja i Četiri prsta (Ivan Aleksijević – klavijatura, Dušan Ivanišević – bubanj, Milan Pavković – kontrabas i Vojislav Aralica – gitara).
Bilo je dosta kritika na račun odabira grupe koja će nastupiti pred Whitesnake. Realno, bluz-rok nije isto što i hard-rok za okorele fanove potonjeg. A još realnije – Muzika je jedna, bez obzira na žanr, a kada imate vrhunske interpretatore onda se svaka žanrovska granica i barijera briše i ostaje samo – “vaaau” efekat.
Nikola Pejaković Kolja je u svom muzičkom ruhu itekako priznat i poznat publici – a sinoć je još jednom održao lekciju.
Ređajući svoje, sada već antologijske hitove: “Starost neće nikoga da čeka”, “Da li venem ili zrim”, “Zulu uštipci”, “Mladoženja”, “Užički herioin” i “Može malo sutra” Kolja i Četiri prsta učinili su da na trenutak zaboravimo na čiji smo koncert došli. I još jednom, mora se istaći – reč je o vanserijskoj svirci, svetske klase na šta itekako moramo biti i jesmo ponosni!
Kolja i Četiri prsta/ Photo: AleX
Sumrak iznad Taša i prve munje u daljini. Jer rokenrol i munje svakako idu zajedno. Trenutak tišine i sa razglasa se čuje rok himna “My Generation” benda The Who. Kakav savršen intro, kakva još savršenija poruka.
Oprostite piscu ovih redova na iskrenosti, ali u tom trenutku, mnoooogo mlađa nego što je navedena pesma – osetila sam kao da je moja, što i jeste jer je nekako vanvremenska, te u tom trenutku poželela da se zagrlim sa svim ljudima oko sebe potpuno i neočekivano uzbuđena zbog onoga što će u narednim trenutcima uslediti.
Whitesnake/ Photo: AleX
Nisam zagrižena rokerka, kao što rekoh Muzika je jedna bez obzira na žanr – može biti dobra ili loša. Ali sinoć na Tašu, disala sam rokenrol. Svi smo, zaista.
Whitesnake – peti put međ’ nama. PETI PUT! I kao u čuvenoj pesmi “…i svaki put kao da je prvi“…. na scenu izlaze rokenrol dečaci: gitaristi Reb Bič i Džoel Hekstra, bubnjar Tomi Aldridž, klavijaturista Mišel Lupi i basista Majkl Devin, potom i rokenrol princ Dejvid Kaverdejl i Tašmajdanom se prolama vrisak dobrošlice uz još jače sevanje munja na nebu.
Whitesnake/ Photo: AleX
Besprekoran zvuk, vrhunska produkcija i potpuni doživljaj i ugođaj od samog početka – žestoki hit “Bad boys” usijao je atmosferu na samom početku i dao nam onu energiju s početka ovog teksta.
Ređale su se stare i nove numere (da podsetim, bend je zapravo na turneji “Flesh & Blood” na kojoj promovišu istoimeni, novi album): “Slide it in”, “Love ain’t no stranger”, “Hey you (you make me rock)”, “Slow n’ easy”, “Ain’t no love in a heart of the city” – bravo za publiku bez ijednog falša, “Trouble is your middle name”, mali predah za Kaverdejla značio je katarzično gitarističko nadmetanje Bič vs. Hekstra, “Shut up and kiss me”, zatim ekstatički solo na bubnjevima premoćnog Tomija Aldridža, te posle klimaksa – antiklimaks i izbijanje srca iz grudi uz “Is this love” – najljubavniju rokersku svih vremena.
Whitesnake/ Photo: AleX
Nebo je počelo da se otvara, Bogovi rokenrola su itekako rešili da nam jave da su tu, munje su sevale, zagrmelo je… grmeo je i Whitesnake uz “Give me all your love” i “Here I go again”, a potpuni vrhunac dogodio se provalom oblaka kao prirodnog specijalnog efekta na hit “Still of the night”. Kakav doživljaj!!!
Sinoć je sve bilo tu: deset hiljada duša – disali smo zajedno, jedan do najboljih rok bendova svih vremena, Tašmajdan pod vedrim nebom, Tašmajdan pod munjama i grmljavinom, rok koncert za pamćenje na kiši! Muzičari kažu – ako ne doživiš koncert na prepunom Tašu i to na kiši, ništa nisi doživeo.
Whitesnake/ Photo: AleX
Whitesnake – checked! Kaverdejl je bio mokar do kože, prateći i osećajući bez daha, do samog kraja, puls svoje publike! E to je rokenrol!
