Završeno je još jedno izdanje Exita. Bilo je kiše, vrućine, prašine, beskonačnog pešaćenja, jurnjave od bine do bine… za nas koji radimo. Bilo je zabave, dobre muzike, druženja, skakanja, pevanja… za sve ostale koji su četiri dana pohodili Petrovaradinsku tvrđavu.
Ali, da ne dužimo…
Exit 2019/ Photo: AleX
Exit 2019/ Photo: AleX
Exit 2019/ Photo: AleX
Exit 2019/ Photo: AleX
Exit 2019/ Photo: AleX
Exit 2019/ Photo: AleX
Exit 2019/ Photo: AleX
Exit 2019/ Photo: AleX
Exit 2019/ Photo: AleX
Exit 2019/ Photo: AleX
Exit 2019/ Photo: AleX
Exit 2019/ Photo: AleX
Exit 2019/ Photo: AleX
Exit 2019/ Photo: AleX
Exit 2019/ Photo: AleX
Exit 2019/ Photo: AleX
Exit 2019/ Photo: AleX
Exit 2019/ Photo: AleX
Exit 2019/ Photo: AleX
Exit 2019/ Photo: AleX
Exit 2019/ Photo: AleX
Exit 2019/ Photo: AleX
Exit 2019/ Photo: AleX
Exit 2019/ Photo: AleX
Exit 2019/ Photo: AleX
Exit 2019/ Photo: AleX
Exit 2019/ Photo: AleX
Exit 2019/ Photo: AleX
Exit 2019/ Photo: AleX
Exit 2019/ Photo: AleX
Exit 2019/ Photo: AleX
Exit 2019/ Photo: AleX
Exit 2019/ Photo: AleX
Exit 2019/ Photo: AleX
Exit 2019/ Photo: AleX
Exit 2019/ Photo: AleX
Exit 2019/ Photo: AleX
Exit 2019/ Photo: AleX
Exit 2019/ Photo: AleX
Exit 2019/ Photo: AleX
Exit 2019/ Photo: AleX
Exit 2019/ Photo: AleX
Exit 2019/ Photo: AleX
Exit 2019/ Photo: AleX
Exit 2019/ Photo: AleX
Exit 2019/ Photo: AleX
Exit 2019/ Photo: AleX
Exit 2019/ Photo: AleX
Exit 2019/ Photo: AleX
Exit 2019/ Photo: AleX
Exit 2019/ Photo: AleX
Exit 2019/ Photo: AleX
Exit 2019/ Photo: AleX
Exit 2019/ Photo: AleX
Exit 2019/ Photo: AleX
Exit 2019/ Photo: AleX
Exit 2019/ Photo: AleX
Exit 2019/ Photo: AleX
Istog dana, pošto je Amelie Lens zatvorila EXIT festival uz “Firestarter” u čast preminulog pevača grupe The Prodigy, objavljen je i zvanični festivalski “aftermovie” koji najavljuje i jubilarno 20. festivalsko izdanje.
Film je zabeležio i mnoge neočekivane situacije i izvođače u njihovim najemotivnijim reakcijama na čuvenu EXIT publiku tokom nastupa koje su mnogi od njih uvrstili među najbolje u karijeri.
Aftermovie je sniman u punoj 4k tehnologiji sa tri filmske kamere i dva drona sa filmskom optikom. Na filmu je radio Exitov audio-video tim koji broji više od 20 ljudi, a snimanje, montaža i postprodukcija rađeni su tokom celog festivala po unapred definisanom planu u kojem se pažnja obraćala na svaki detalj i u tesnom vremenskom rasporedu bez previše mogućnosti da se nešto ponavlja.
Svi koji podele ovaj aftermovie do 20. jula sa obaveznim #ExitMovie2019 heštegom, mogu da osvoje prve ulaznice za veliku proslavu 20. rođendana EXIT festivala 2020 godine!
U okviru programa Pulskog filmskog festivala 11. jula će u Srpskom kulturnom centru u Puli biti otvorena izložba “Sonja Savić – Devojka iz grada”, povodom 35 godina od Zlatne Arene koji je prerano preminula srpska glumica za film “Šećerna vodica”, najavili su iz Srpskog kulturnog centra u tom gradu.
Autori izložbe su Predrag Živković i Mirjana Racković, a artefakti koji čine postavku izložbe deo su legata Sonje Savić, koji je u vlasništvu “Umetničke galerije Nadežda Petrović” iz Čačka.
Postavka izložbe sastavljena je obimnog materjala koji čine fotografije, audio i video zapisi, završeni video radovi, dokumentarni i igrani filmovi, video snimci pozorišnih predstava u kojima je glumica nastupala, kao i mnogobrojni lični predmeti Izložba će biti otvorena do 21. jula, kada se završava i 66. Pulski filmski festival.
Sonja Savić, koja nas je napustila pre 11 godina, za mnoge filmske kritičare imala je sjajnu karijeru. Debitovala je u najvećim filmskim ostvarenjima, a mogla je da glumi sve – u “Uni” zavodnicu, u “Šećernoj vodici” buntovnicu, u “Davitelju” fatalnu ženu…
U javnosti je otvoreno govorila da je konzumirala marihuanu, čega se nije stidela. Nažalost, po pričama mnogih, bila je uvučena u mnogo gori pakao narkotika, te je usled prevelike doze koju je unela u sebe preminula u septembru 2008. godine.
Pronađena je mrtva u stanu u Beogradu, a obdukcijom jw utvrđeno da je preminula usled prevelike doze heroina i morfijuma. Njena poslednja želja bila je da bude sahranjena u rodnoj Donjoj Grbavici kod Čačka, a na dan smrti imala je 47. godina.
– Dok sam bila mlada, često sam zamišljala kako ću se udati i zasnovati porodicu sa čovekom koga beskrajno volim i kome ću se potpuno posvetiti. Imala sam veliku ljubav, ali otkako je on otišao iz mog života kada sam imala dvadeset devet godina, sebe smatram udovicom – rekla je Sonja jednom prilikom o emotivnom životu.
Bajaga i Instruktori//Photo: facebook@bajaga.official.page
Deo hrvatskih veterana iz Ploča kod Metkovića, protivi se nastupu srpskog kantautora Momčila Bajagića Bajage, koji je planiran za 27. jul, u okviru Festivala “od2do2” u tom gradu; i od organizatora, Udruženja studenata, traže da njegov nastup bude otkazan.
Pločanski veterani kažu da je 1993. godine Bajaga “dizao moral srpskim vojnicima u Kninu”.
“Od 1991. do 1995. godine trajao je u Hrvatskoj ‘Domovinski rat’. Na jednoj strani bili su oni koji su Republiku Hrvatsku doživljavali svojom domovinom, na drugoj strani bila je ‘velikosrpska okupatorska armada’, višestruko brojnija i puno bolje naoružana. Ova druga strana okupirala je trećinu Hrvatske, razorila i spalila gradove i sela koji su joj bili u dometu. Strana koja je branila Hrvatsku od ‘okupatora’ svoje vojnike nazvala je ‘braniteljima’, jer su to i bili”, pišu bivši pločanski branitelji u saopštenju koje prenosi portal Rogotin.
“Njihovim ubicama razonodu, opuštanje, osveženje i radost nakon napornog ubijanja donosio je i gospodin Bajagić”, navodi se u saopštenju, koje prenosi i portal Index.
Navodeći da će se sada “moralni higijeničari” pozvati na antisrpstvo i nacionalističku zatucanost podnosioca zahteva zabrane nastupanja gospodina Bajagića u Pločama, tvrdiće da je razlog traženja zabrane to što je Bajagić – Srbin.
“Takvi argumenti ne da su promašeni, nego su niski, podli, zlobni i zlokobni: u Pločama i okolici već su nastupali i nastupat će pevači i glumci iz Srbije. Ne pada nam na pamet da budemo protiv nekoga samo zato što je Srbin, ne samo zato što nismo zatucani nacionalisti, već i zato što su, za vreme ‘velikosrpske agresije’, Hrvatsku branili i mnogi građani srpske nacionalnosti”, navode u saopštenju.
Prvo izdanje crnogorskog festivala demo bendova – Zbrka fest, održano je 5. i 6. jula na Glavi Zete.
Od samog početka (pomeranje termina održavanja zbog vremenskih (ne)prilika, otkazivanja bendova koji su već bili najavljeni, neobjašnjenog nedolaska Riblje Čorbe…) organizatori su muku mučili da valjano izguraju celu priču do kraja. Što bi se reklo – ne bili im u koži.
Ali, da ne objašnjavamo mi šta se sve dešavalo prošlog vikenda na Glavi Zete, prenosimo u celosti zvanično saopštenje organizatora festivala.
– Pre svega, želimo da se izvinimo javnosti zbog kašnjenja sa saopštenjem i da zamolimo za razumevanje. Zbog nemilih događaja koji su nas zadesili nismo želeli da izlazimo sa saopštenjem dok ne budemo raspolagali svim informacijama koje interesuju javnost.
Javnost je od ranije upoznata o brojnim problemima koje su pratile ovaj festival od samog početka, a to je samo deo realnih problema sa kojima smo bili suočeni tokom pripreme festivala. Od odustajanja mnogih sponzora do otežavajućih okolnosti na samom događaju. Koji su motivi sinhronizovane opstrukcije mi možemo samo da nagađamo.
Krenuli smo u priču sa najiskrenijom željom da damo doprinos pre svega razvoju mladih bendova. Želeli smo da pokrenemo događaj za koji su svi saglasni da fali u Crnoj Gori. Da li smo u tome uspeli, u ovom momentu teško je reći. Iz ugla organizatora, razočarani smo razvojem događaja i svim opstrukcijama koje su nas zadesile, razočarani smo i što smo upali u brlog u kom vlada rivalitet a ne kolegijalnost, jer smo više puta isticali da smisao našeg festivala nije da bilo kome budemo konkurencija već da pokrenemo projekat koji će u budućnosti biti neka vrsta inkubatora za mlade bendove koji će u budućnosti činiti okosnicu regionalne muzičke scene. Iskreno nam je žao što to nije naišlo na razumevanje, posebno ne onih koji se deklarativno zalažu za iste ciljeve.
I pored svih otežavajućih okolnosti, želeli smo da iznesemo ovaj projekat verujući da se sa opstrukcijama neće ići ispod linije dostojanstva i časti, te da nas ima više nego dovoljno koji smo na istom putu i ispostavilo se da smo pogriješili u oba slučaja.
Iskreno se zahvaljujemo svima koji su bili na festivalu i koji su na taj način pružili podršku mladim izvođačima, ali daleko od toga da smo zadovoljni posetom.
Da nije bilo brojnih inspekcija koje su po prijavi tokom cela dva dana boravili na festivalskom prostoru, poseta bi bila i daleko manja. Ipak, oni koji su došli da podrže mlade bendove doprineli su da izvođači budu prezadovoljni svojim nastupima i prijemom kod publike.
Drugo veče festivala definitivno je obeležio nestanak struje u vrlo interesantnom momentu i u vrlo interesantnim okolnostima, ali o tome ćemo više reči imati tek kada od nadležnih dobijemo zvaničnu informaciju pod kojim okolnostima se zapalio kabl koji je napajao binu i ceo festivalski prostor.
I na kraju da se osvrnemo na ono što je bio i smisao našeg festivala, a što je stručnoj javnosti manje interesantno, a to je plasman takmičarskih bendova.
U finalu su nastupili bendovi Dead man’s bells, Štrajk mozga, Sound floor, Eastock i Sestra. Kao što je poznato, propozicije takmičenja su takve da su žiri činili predstavnici takmičarskih bendova i publika, a kako se nemili događaj desio neposredno pre brojanja glasova i samog glasanja predstavnika bendova, to je odložilo i samo proglašenje pobjednika.
Glasovi publike su prebrojani, a iščekujemo da nam u toku dana stignu i rezultati kako su glasali svi predstavnici takmičarskih bendova, kako bi sabrali glasove.
Svesni da je neminovno da se susrećemo sa raznim komentarima i kritikama, želeli smo da ovim saopštenjem upoznamo javnost sa delom problema koji su uticali na razvoj događaja, opet svesni da će to prihvatiti samo jedan deo javnosti, dok će neki drugi iz njima znanih razloga nastaviti sa svojim teorijama, zlonamernim napadima i sugestivnim komentarima i tekstovima.
Ceneći saradnju sa medijima, informacija o pobednicima festivala će biti prvo objavljena u medijima u sutrašnjim izdanjima.
O temama kao što je otkazivanje nastupa Riblje čorbe i iznenadni nestanak struje nećemo se oglašavati do zvanične potvrde šta se desilo u oba slučaja, a i pored nagomilanog nezadovoljstva nas kao organizatora, moramo istaći i lepe stvari kao što je činjenica da je na našem festivalu nastao i jedan novi bend koji će biti sastavljen od članova nekoliko takmičarskih bendova i pozitivni komentari naših izvođača koji su bili oduševljeni prijemom.
Silente/ Photo: Promo (Zbrka fest)
Sanin Karamehmedović iz benda Silente: – Jako smo sretni što smo napokon dobili priliku predstavit se crnogorskoj publici. Hvala organizatorima na trudu i pozivu, hvala i publici koja je došla sve to podržati. Veliki pozdrav šaljemo i svim dobrim bendovima koji su s nama delili pozornicu na Zbrka festu. Ako bude sreće vidimo se opet nekad na neverovatnoj Glavi Zete. Pozdrav od benda Silente!
Sanitarium/ Photo: AleX
Marko Narančić iz takmičarskog benda Sanitarium iz Beograda: – Zbrka fest je dao priliku mladim neafirmisanim bendovima da se pokažu, i pokazali su se, ozbiljnije nego neke tamo da ih nazovem “zvezde”. Druženje, druženje, druženje i druženje, četiri reči koje sve kažu (tehnički jedna reč). Nama je bilo zadovoljstvo deliti binu sa kolegama muzičarima iz ostalih bendova, vratili smo se kući prezadovoljni i premoreni, baš onako kako treba. Znači sve u svemu, na ovim mladim bendovima ostaje scena, njih treba promovosati sve više, oni imaju da dokažu mnogo toga, dajte im prostora, iznenadiće vas. Pozdrav od Sanitariuma.
Loup-Garou/ Photo: Promo
Članovi benda Loup Garou: – Uprkos svim problemima koji su se desili, nama je ostalo vrlo lepo iskustvo sa Glave Zete. Problemi mogu biti tehnički, ljudski, organizacioni itd. ali ljudi se dele na dobre i loše. Mi smo sreli i upoznali mnogo dobrih ovom prilikom i vraćamo se sa utiskom koji upravo objašnjava rečenica koju smo dobili nakon našeg nastupa -“Bogatiji sam za jednu emociju” ?
Prodaja gitara porasla je nakon što je The Cure odsvirao hendlajnerski set pre desetak dana na Glastonbury festivalu.
Prodavnica guitarguitar koja je osnovana u Edinburgu 2004. prijavila je porast u prodaji električnih gitara od ukupno 16%, prenosi The National, dok su internet stranice doživele 20% veću posećenost kupaca u uzrastu između 18 i 24 godine.
Čini se kako je nastup The Curea u pretprošle nedelje uveče uveliko pomogao povećanju interesa, budući da je pretraga Schecterovih gitara kakve koriste Robert Smit i Sajmon Galup porasla za 55% nakon njihovog koncerta.
Grejem Bel, osnivač guitarguitara, izjavio je:
– Svet je vrlo drugačije mesto nego onda kada je održan prvi Glastonbury Festival 1970. godine. Zadivljujuće je videti da gotovo pola veka kasnije muzički heroji i dalje nadahnjuju ljude, a mi smo ponosni da im možemo ponuditi sve što im treba da slede stope svojih omiljenih muzičara.
The Cure su pre nekoliko dana svirali na Exitu. Čekamo rezutlate u prodaji gitara u Srbiji…
U nedavnom intervjuu za za magazin Revolver, Merilin Menson je potvrdio da će učestovati u snimanju mini serije, čiji je scenario adaptacija dela “The Stand” Stivena Kinga.
– Šuter (Dženings) i ja smo uradili obradu ‘The End’ od Doors za novu mini seriju – podelio je Menson, i dodao “u kojoj ću takođe i glumiti”.
Što se tiče ostalog kastinga, u glavnim ulogama će se naći Džejms Mardsen, Ember Herd, Vupi Goldberg, Greg Kinir, Odesa Jang, Henri Zaga…
“The Stand” je objavljen 1978. i dopunjen 1990. godine. Radnja ovog romana na preko 1.000 strana odigrava se u svetu koji je pogodila nezaustavljiva kuga, i u kome su preživeli uhvaćeni u elementarnu borbu između dobra i zla. Jedni su sledbenici proročanstva 108-ogodišnje Majke Ebigejl, a drugi prate večno zlog Rendala Flega.
CBS All Access je naručio 10 epizoda za ovu mini seriju. Autor i reditelj Džoš Bun se trenutno bavi pretprodukcijom, pa će i više informacija stizati u narednim nedeljama.
Legendarni bend The Who odsvirao je koncert u sklopu svoje Moving On! turneje na londonskom stadionu Vembli, a na sceni im se pridružio i Edi Veder u klasiku “The Punk and the Godfather” sa albuma “Quadrophenia”.
– Podeliće ovu pesmu sa mnom, jer zna odakle je došao – rekao je Rodžer Daltri publici pre nego što se okrenuo Vederu. – Koji si ti od junaka? Od onih koji mucaju?
– Ne – odgovorio je Veder. – Ja sam i dalje propalica.
Veder je uvek navodio “Quadropheniu” kao jedan od svojih omiljenih albuma i pridružio se bendu The Who više puta tokom izvođenja pesama sa njega.
– To mi je spasilo život – jednom je rekao Vedder. – To je nešto za šta sam mogao da se uhvatim, jer se iz nekog razloga činilo kao da se ne mogu da se povežem ni sa kim na svetu. Ni sa kim u mojoj školi, a sigurno ni sa kim u mojoj kući, i odjednom, pojavi se taj tip Pit iz Londona koji zna sve što se događa u mom životu.
Subota je na Vembliju takođe bila vredna pažnje jer je u set uključena i nova pesma sa predstojećeg studijskog albuma The Who pod nazivom “Hero Ground Zero”. Album – koji će biti njihov prvi od 2006. godine i “Endless Wire” – napisao je Pit Tauzend tokom prošle godine.
Spajajući vrhunsku književnost i revolucionarnu, kako ličnu tako i političku borbu za slobodu, nova izložba Instituta Servantes, koja će biti otvorena 10. jula u 19:00 časova u galeriji Instituta, predstaviće beogradskoj publici lik i delo po mnogo čemu jedinstvenog Maksa Auba.
Neverovatna životna priča Maksa Auba ovog leta poslužiće kao inspiracija svim ljubiteljima hispanske kulture, borcima za jednakost i ljudska prava, zaljubljenicima u pisanu reč, avanturistima…
Izložba nazvana “Povratak Maksu Aubu”, koja će od 10. jula do 12. septembra biti postavljena u galeriji Instituta Servantes, upoznaće publiku sa ovim stvaraocem koji danas važi za jednu od ključnih španskih figura XX veka.
Aubov život zaista je splet neverovatnih okolnosti, ali i revolucionarnih ideja i hrabrih reči, koje su ga koštale slobode.
Posle završene srednje škole prvobitno je krenuo očevim stopama, radeći kao prodavac bižuterije. Međutim, koju godinu kasnije dobija premiju na lutriji, putuje u Madrid i otkriva fascinantan književni svet.
Objavio je niz romana (“Zatvoreno polje”, “Geografija”, “Luis Alvares Petrenja”, “Zelena pripovest”…), zbirke pesama (“Svakidašnje pesme”, “A”…), dramska dela (“Narcis”, “Necelokupna dramska dela”…), a uređivao je i nekoliko časopisa.
Njegovo “Zatvoreno polje” smatra se jednim od najboljih španskih romana XX veka!
Maks Aub/ Photo: Promo (Institut Servantes)
Vrlo rano se priključio Španskoj socijalističkoj radničkoj partiji, dok je njegova članska karta Alijanse pisaca antifašista za odbranu kulture izdata pod rednim brojem 3.
Osim toga, u Parizu je radio kao kulturni ataše u Ambasadi Španije u Francuskoj, a koordinirao je Paviljon Republike Španije na Svetskoj izložbi u Parizu na kojoj Pikaso izlaže Gerniku.
Sa Andreom Malroom sarađivao je na snimanju filma “Teruelske planine”, za dramski tekst “Zatvor” dobio je Nacionalnu pozorišnu nagradu Meksika, a jedan od njegovih prijatelja bio je i čuveni filmski stvaralac Luis Bunjuel.
Nažalost, zbog svojih političkih ideja Aub je bio hapšen, zatvaran i odvođen u koncentracione logore, da bi na slobodu bio pušten zahvaljujući zalaganju meksičkog konzula nakon čega biva prinuđen da napusti Španiju.
Njegove adrese potom se se smenjuju, od Meksika do Kube preko povremenih dolazaka u Evropu, ali ne i u rodnu Španiju. Tačnije, tadašnje španske vlasti nisu mu dozvolile da se vrati u zemlju čak ni kada su mu preminuli roditelji.
Izložba “Povratak Maksu Aubu” predstavlja hronološku i panoramsku šetnju kroz njegov stvaralački rad, pružajući omaž jednom od najvažnijih predstavnika književnosti na španskom jeziku.
Radno vreme galerije Instituta Servantes je od 10:00 do 21:00 časa, a ulaz je slobodan.
Muzički festivali zagađuju prirodu plastikom i bukom, ali su u prilika da se mladi upoznaju sa načinima očuvanja prirode.
“Posle Exita ostalo 60 tona smeća!… Sa Petrovaradinske tvrđave odneto 70 tona smeća…”, samo su neki od naslova koji se svake godine nađu u medijima nakon muzičkog festivala Exit.
Exit i drugi festivali zato sve češće organizuju i akcije za zaštitu prirode.
Pored plastičnog smeća koje ostaje za posetiocima, festivali zagađuju okolinu i – bukom. Stručnjaci, međutim, kažu da su ovi događaji ipak dobra prilika da se mlada publika upozna sa ekološkim problemima.
– Festivali doprinose zagađenju najviše proizvodeći buku koja smeta najpre ljudima na festivalu, zatim i onima koji žive u neposrednoj okolini, pticama na samom mestu održavanja, kao i drugim životinjama kojima smetaju vibracije i jaka svetla – kaže Dušica Milovanović iz Pokreta gorana Vojvodine za BBC na srpskom.
Ove godine je na festivalu Glastonberi, jednom od najvećih festivala u Velikoj Britaniji, korišćenje plastike bilo zabranjeno.
Posetioci festivala su donosili flaše koje su mogli da napune vodom ili pićima.
– Hvala vam što niste popili milion flaša vode – rekao je na festivalu ser Dejvid Atenboro, zagovornik očuvanja životne sredine poznat po serijalima Plava planeta, Život i Planeta zemlja.
Exit 2019/Photo: Exit promo
Organizatori Arsenal festa iz Kragujevca ove godine uveli su čaše od trajne plastike.
Uz kauciju su čaše mogle da se kupe na nekoliko punktova, a na kraju festivala posetioci su mogli da ih ponesu kao suvenir ili da ih vrate i dobiju novac nazad.
Muzičar Darko Rundek pozdravio je inicijativu, rekavši da time publika pravi korak ka čistijem i lepšem svetu.
– Ponosan sam na vas – izjavio je u video klipu objavljenom na sajtu festivala.
Marko Marjanović, posetilac trećeg dana festivala, kaže da je njegovo društvo moralo da čeka na čaše od tvrde plastike.
– Ispostavilo se da oni ne smeju da daju limenke, a nekim ljudima su sipali i u obične čaše. Ljudi gube čaše, a klincima je 150 dinara za čašu mnogo, ako je pivo 200 – kaže on.
Organizatori ovogodišnjeg Egzit festivala najavili su da će limenke i plastika korišćene na festivalu biti reciklirane.
Iz Exit festivala su poručili da se ovom akcijom “čuva priroda na najbolji način tako što ni jedan komad plastike sa festivala neće završiti u rekama i na zemljanim deponijama u Srbiji.”
Ugrožavanje životinja – problem broj dva
Muzički festivali direktno utiču i na životinjske vrste koje žive u blizini mesta održavanja događaja.
Tokom priprema za prošlogodišnju 53. Gitarijadu u Zaječaru, uništeno je prirodno stanište zaštićenih vrsta ptica u park šumi Kraljevica.
Na osnovu predloga Ministarstva zaštite životne sredine u oktobru 2018. godine, pokrenut je prekršajni postupak protiv načelnika Gradske uprave Slobodana Videnovića.
Zbog održavanja Festivala piva na beogradskom Ušću pre nekoliko godina prirodno stanište napustilo je oko 500 ptica.
Kako su tada rekli za Blic u Sekretarijatu za zaštitu životne sredine, ne postoje propisi koji određuju koliki će nivo buke biti na koncertnoj bini na otvorenom.
– Jedino kada bi koncert bio organizovan u neposrednoj blizini stambenih objekata, što baš i nije uobičajeno, moralo bi da se povede računa zbog ljudi koji tu žive – rekli su u Sekretarijatu.
U Evropi je situacija malo drugačija.
Koncert grupe AC/DC u australijskom gradu Velsu nedavno je otkazan zbog mogućih posledica buke na retke ptice koje se gnezde u tom području.
Dušica Milovanović iz Pokreta gorana Vojvodine kaže da bi festivali trebalo da deo zarade ulože u obnavljanje područja na kojima se održavaju. Na primer, da se zasade sadnice, jer se često tlo na festivalskoj lokaciji uništi.
EXIT festival/Photo: Exit promo
Milovanović kaže da su festivali ipak idealna prilika da se mladi ljudi informišu o načinima očuvanja prirode.
Ona smatra da treba pronaći ravnotežu između koristi koju festivali donose – poput donošenja prihoda gradovima ili opštinama u kojima se održavaju ili povećavanja vidljivosti Srbije u svetu – i brige za prirodu.
Resident advisor, sajt posvećen elektronskoj muzici, počeo je sa objavljivanje serijala o uticaju popularnih festivala na životnu sredinu.
Like Portvlijet objašnjava da su festivali odlična prilika da se isprobaju neka rešenja koja kasnije mogu biti primenjena u društvu.
Na primer, na festivalu Medou u Bugarskoj skupljeni opušci od cigareta se recikliraju, a svi šatori koje posetioci zaborave na festivalu Voking lajf u Portugaliji daju se organizaciji koja pomaže beskućnicima.
Na festivalu Teraforma u Italiji bine se grade od prirodnih materijala, rasklapaju na kraju festivala i čuvaju za sledeću godinu blizu same lokacije, čime se izbegava stalno dovoženje iznajmljenih bina.
Treće večeri festivala na Petrovaradinskoj tvrđavi na Main stageu nastupio je rokenrol bend – Van Gogh.
Uz po pravilu neobičan stajling koji su ovoga puta dopunjavale šarene perike, bend je izveo pesme sa novog albuma “More bez obala” – “Više te ne volim ko pre”, “Gotovo je sve”, “Možda baš sad”, ali i stare hitove “Basna”, “Anđele moj brate”, “Ako stanemo gubimo sve”, “Kolo”, “Puls”, “Skačem skači”…
Van Gogh/ Exit Photo: Van Gogh Team
Frontmen Zvonimir Đukić Đule je u svom dobro poznatom ekscentričnom maniru izveo neobični performans uz polivanje vodom, a u umetničkom zanosu nije izostavio interakciju sa publikom koja je u večeri divlje energije horski pevala dobro poznate pesme benda.
Van Gogh je i ovim nastupom, na obostrano uživanje publike i članova benda, ostavio još jedan trajni zapis u istoriji najvećeg muzičkog festivala u Evropi.
