Šilpa Rej, američka kantautorka čiji se muzički stil može opisati kao bluz pank na koji nije ostao imun ni Nik Kejv, održaće svoj premijerni koncert u Srbiji u sredu, 24. jula u Firchie Think Tank Studiju u Novom Sadu u organizaciji koncertne agencije Rock Svirke sa početkom u 21:00 čas, dok će dan kasnije nastupati u Jazz Kantini Lisabon u Beogradu.
Šilpino aktuelno EP izdanje pod nazivom “Nihilism” koje će promovisati na pomenutim nastupima, objavljeno je sredinom maja prošle godine.
Zvanična satnica za oba koncerta: 20:00 – ulaz 21:00 – Šilpa Rej
Ulaznice za novosadski koncert mogu se nabaviti po ceni od 1200 dinara, dok će na dan koncerta biti 1500 dinara.
Kada je beogradski nastup u pitanju, ulaznice u pretprodaji iznose 1500 dinara, dok će na sam dan koncerta koštati 1800 dinara.
U serijalu “Halloween kills” Majkla Majersa će igrati scenarista i glumac Nik Kesl.
Studio Universal je objavio da će novi nastavak jednog od napoznatijih horor serijala, “Halloween kills” premijerno biti prikazan u oktobru 2020. godine, a njegov nastavak samo godinu dana kasnije.
U novim nastavcima će se naći svima dobro poznata glumačka ekipa – glumica Džejmi Li Kertis u svojoj ulozi Lori Stroud, a glavni lik Majkla Majersa će igrati scenarista i glumac Nik Kesl.
Prvi deo ovog filma je snimljen još 1978. godine, i pratio je Majkla Majersa koji je završio u ludnici nakon što je sa samo šest godina nožem ubio sestru. Prošlo je 15 godina od tog događaja i Majers uspeva da pobegne iz sanatorijuma 1978. godine, na Noć veštica i vrati se u rodni grad.
On počinje da uhodi srednjoškolku Lori Stroud, a ujedno počinje i masovno da ubija njene prijatelje.
Originalni deo je režirao Džon Karpenter, koji je bio pozvan kao producent i konsultant da učestvuje u poslednjem filmu o Majklu Majersu iz 2018. godine. U tom delu Lori ima ćerku Keren (Džudi Grir) i unuku Alison (Endi Matiček) koje mora da zaštiti kada Majers posle četiri decenije opet pobegne iz ludnice.
Prošlogodišnji nastvak filma je zaradio 225 miliona dolara i time postao najuspešniji film iz ove franšize.
Bend Mister Hajd predstavio je video singl “Ne dam vam ništa” kojim najavljuje objavljivanje prvog albuma pod nazivom “Znaš ko si” za izdavačku kuću RnR Records.
Petrovački bend Mister Hajd nastao je u julu 2017. godine, a prvi nastup, u okviru manifestacije Rokerijada u bašti KPC Petrovac na Mlavi, imali su u septembru iste godine.
Prvi zapažen uspeh bend beleži u decembru 2017. godine kada je ušao u finale BARF festivala i nastpio na finalnoj večeri u Domu omladine Beograda.
U januaru 2018. godine Mister Hajd je snimio prvi singl “Teške misli”, a u martu i drugi “Povedi me” koji je dobio i prateći spot.
Mister Hajd su: Aleksandar Filipović (vokal, gitara), Nenad Nikolić (bas), Petar Petrović (bubnjevi) i Nebojša Božilović (klavijature).
Eros Ramacoti započeo je treći deo velike “Vita Ce N’è” turneje u okviru koje dolazi i u Beograd 24. septembara u Štark Arenu, a sedeća mesta za ovaj koncert će uskoro biti rasprodata.
Eros Ramacoti/Photo: facebook@ramazzotti.eros.official
Eros dolazi da osvoji Beograd, ali smo sigurni i da će i beogradska publika ponovo osvojiti srce i dušu ove velike zvezde koja se raduje ponovnom dolasku i ovu zemlju koju pamti po lepim uspomenama:
– Nosim prelepe uspomene sa svojih prethodnih koncerata u Srbiji. Uzbuđen sam i spreman da vašoj publici pružim jedinstveno veče dobre muzike i uživanja.
Da je uzbuđen i Beograd, govori i interesovanje za koncert – sedeća mesta za su skoro rasprodata, ali bilo bi dobro da što pre dođete i do svojih ulaznica za stajanje, u protivnom nećete imati priliku da učestvujete u odličnom koncertu i plešete sa jednom od najvećih zvezda današnjice.
“Vita Ce N’è” turneja kojom Eros promoviše najnovije studijsko izdanje, započeta je u februaru. Ovaj italijanski šarmer će tim povodom otputovati u više od 30 zemalja na pet kontinenata i održaće više od 90 koncerata.
Izveštaji sa svih već održanih koncerata u okviru turneje govore dovoljno. Počevši od vizuelnog identiteta koji je do detalja osmišljen i odlično uklopljen u atmosferu, preko odličnog ozvučenja i savršeno odabranih muzičara iz Italije i Amerike koji upotpunjavaju zvuk na najbolji mogući način, sve do dobro osmišljene set liste, modernih aranžmana pesama sa novog ali i i ranijih albuma i energije ovog neverovatnog izvođača koji uvek uspe da podigne publiku na noge… sve je na ovoj turneji vredno pomena.
Najveće arene Evrope već doživele su neverovatnu atmosferu koju su im Eros i njegov tim priredili, a sada to zadovoljstvo imaju i posetioci festivala koji su odabrani za ovo leto u okviru trećeg dela turneje koji je nedavno započet.
Ovaj veliki šmeker i izuzetno harizmatičan čovek pritom ne dozvoljava da velike bine i profesionalno osmišljeni nastupi utiču na njegov odnos sa onima koji ga najviše vole – njegova komunikacija sa publikom je savršena, iskrena, a neretko ga i ponese toliko da i siđe “među ljude” i peva zajedno sa njima.
Bilo da jedva čekate da uživo čujete neki od starih, velikih hitova kakvi su “Se bastase una canzone”, “Un altra te”, “Fuoco nel fuoco”, “Cose de la vita”… ili ste već ozbiljno zavrteli u svojim plejerima “Vita Ce N’è”, “Per le strade una canzone” ili bilo koju od pesama sa najnovijeg izdanja, koncert u Areni će vas sigurno oduševiti, jer, Eros Ramacti odlično razume one koji ga vole i ume da priredi odličan koncert.
Ulaznice za koncert Erosa Ramacotija u Štark Areni i u organizaciji Charm Music Serbia možete da nabavite na svim prodajnim mestima Ticket Visiona.
Na trećem Arhangel Festu na Dunavskom Keju u Grockoj ovog vikenda, 26. i 27.jula nastupiće Riblja čorba, Mortal kombat, Prljavi inspektor Blaža i Kljunovi, Jorgovani, Sevi, Rainmaker, Loud, Disaster, Northern Revival, HCZ i Loup Garou.
Ovog vikenda će se u Grockoj okupiti hiljade bajkera, hiljade ljubitelja rokenrola i dobrog druženja. Muzički program festivala i u petak i u subotu počinje u 18h a završava se nakon ponoći.
Kao i ranijih godina, i ove godine je pored muzičkog, obezbeđen i celodnevni program koji će animirati ne samo bajkere koji se tih dana na svojim dvotočkašima upute ka Grockoj, već i za sve one koji vode dobro druženje i zabavu.
– I ove godine tu je prostor za kamp, parking i prateća infrastruktura koja obezbeđuje higijenu i apsolutnu sigurnost događaja – kažu iz MK Arhangel i dodaju da i ovog puta očekuju druženje u prijatnoj atmosferi:
– Razvijanje veza među istomišljenicima, motociklizam, muzika, a sve to spojeno u jedno, to je ono što uvek propagiramo i na čemu insistiramo u organizaciji svakog našeg okupljanja. Arhangel fest nije samo moto-skup, to je festival za sve ljude koji vole dobro druženje i provod, za celu porodicu.
11 odličnih bendova, mnogo sati dobrog zvuka i hiljade dobro raspoloženih ljudi – to je ono što nam se sprema za ovaj vikend.
U čitavom svetu, a posebno na zapadu Evrope vlada prava jagma za audio knjigama, preneo je The Observer.
U ovo vreme kada u celom svetu opada prodaja knjiga samo prodaja audio knjiga je u stalnom porastu a mnogi se pitaju da li ovo menja odnos čitalaca prema štampanim knjigama i to i onih štampanih na hartiji i koje se čitaju pomoću interneta.
Observer je preneo reči Marka Hadona da “nije pošteno pročitao ni jednu knjigu dok mu nije bila pročitana”.
Audio knjige nisu neki novitet ali njihova prodaja je porasla za 43 odsto u 2018. godini dok se prodaja štampanih knjiga smanjila u istom periodu za pet odsto prvi put za proteklih pet godina.
Ako bi se tema posmatrala iz istorijske perspektive onda bi trebalo podsetiti da je Homerova Ilijada bila u suštini audio knjiga pre nego je bila zapisana.
Danas mnogi puste neku audio knjigu da ih uspava kao što su to nekada radili roditelji. Drugi ih slušaju dok se šetaju, ili dok paze na decu ili kao alternativu tv programu. Roditelji kažu da su audio knjige veoma dobra zabava za decu dok ih voze u kolima, a oni koji idu na posao vozom ili podzemnom železnicom radije slušaju umesto da čitaju.
Prema jednom istraživanju iz 2016. godine se pokazalo da 91 odsto ispitanika nije pravilo razliku da li su neki tekst čitali ili slušali.
Zanimljivo je bilo saznanje da čitaoci bolje pamte ono što su pročitali iz štampanih knjige nego iz tekstova koje su pročitali na ekranu.
Izdavači su, međutim, zadovoljni jer njima je bitno da se knjige prodaju u bilo kojoj formi.
Legendarni heavy metal bend Metallica oduševio je svoje fanove u nedelju uveče kada je usred koncerta u Moskvi, na stadionu Lužnjiki, zapevao na ruskom jednu od najpoznatijih numera čuvenog pevača iz Rusije, Viktora Coja.
U pitanju je pesma “Krvna grupa”, antimilitaristička numera koju je Coj prvi put izveo 1987. godine sa svojim, itekako popularnim bendom Kino. Ova pesma omiljena je među brojnim generacijama Rusa, o čemu najbolje svedoči delirijum koji je zavladao u Moskvi kada je Metallica odsvirala prve akorde.
Viktor Coj je, inače, poginuo u saobraćajnoj nesreći 1990. godine.
Pogledajte kako su ljudi trčali na koncert Metallice u Moskvi.
Scenograf Miljen Kljaković Kreka, ovogodišnji dobitnik nagrade “Aleksandar Lifka” Festivala evropskog filma Palić, u kategoriji domaćih stvaralaca, ovo priznanje je primio lično na otvaranju festivala na Letnjoj pozornici.
Tom prilikom je napomenuo kako se nada da će scenografija konačno dobiti pažnju kakvu zaslužuje, a prikazan je i kratki dokumentarni film o njegovom stvaraštvu u kome je publika mogla da vidi kako nastaju neki od impozantnih dekora koje je konstruisao i sagradio tokom bogate karijere.
Internacionalnu slavu stekao je ostvarenjem “Delikatesna radnja”, dok je u jugoslovenskoj i srpskoj kinematografiji ostavio je veliki trag scenografijama u filmovima “Specijalno vaspitanje”, “Miris polјskog cveća”, “Sok od šlјiva”, “Dom za vešanje”, “Andergraund”, “Varljivo leto ’68″…
Kljaković je nagrađivan mnogobrojnim nagradama, među kojima su Zlatna arena Festivala u Puli, francuska filmska nagrada Cezar, Evropska filmska nagrada za scenografiju u filmu “Delikatesna radnja”, a bio je nominovan i za prestižnu nagradu za TV stvaralaštvo Emi – za scenografiju TV filma “Raspućin”. Filmovi na kojima radi često prikazuju istorijske epohe iz davne prošlosti, te pružaju dosta mogućnosti Kljakoviću da realizuje velike, impozantne dekore.
O ključnim momentima svoje karijere, izazovima posla i ambicijama, govorio je na na konferenciji za novinare, dan nakon svečanog otvaranja Festivala evropskog filma Palić.
Miljen Kljaković Kreka/ Photo: Ivica Vojnić
Prvi ste scenograf koji je dobitnik ove nagrade. To govori, između ostalog, i o odnosu prema scenografiji u domaćoj kinematografiji. Nadamo se da će ova nagrada nešto da preokrene, tako da se scenografija ceni više.
– Filmska scenografija je jedan od važnijih elemenata svakog filma, jedna od najvažnijih karika u tom čitavom procesu proizvodnje. Ali je, nažalost, uvek skrajnuta i gurnuta na margine filmskih dešavanja. To je velika šteta. Da li je to zbog toga što, u temama koje obrađuje domaći film, scenografija ne može da dođe do pravog umetničkog izraza, ili zbog nečeg drugog, to je veliko pitanje.
Dosta toga ste sagradili. Neko bi rekao da ste sagradili mnogo više nego neki ministri i predsednici vlada. Da li se vi osećate kao graditelj?
– Filmska scenografija je umetnost za jednokratnu upotrebu. Ona je takva kakva jeste, posle svakog snimanja filma se ruši. Ona ne ostaje dugotrajno. Možda ostane par godina ako je solidnije urađena i ako je filmski objekat veliki, pa se koristi i u nekim drugim filmovima koji dolaze.
Kada dobijete temu koja je toliko daleko od nas, bilo da je to Venecija ili Meka i Medina, kao da završite čitav fakultet na temu epohe. Kako uđete u sve to?
– Kada ozbiljan filmski projekat govori o prošlosti koje više nema, onda je priprema za takav posao dosta dugačka i obimna. Koristi se arhivska literatura i građa, sve što može da pomogne da bi se jedna scenografija napravila što realističnije, da bude što više u funkciji filma. To je dugotrajan proces, zavisno od teme i flmske priče. Nekada se dešavalo da to traje po nekoliko meseci.
Vi ste završili likovnu, a ne Akademiju primenjenih umetnosti. Da li mislite da biste bili drugačiji scenograf, da je bio obrnut slučaj?
– Ne verujem da bi se nešto desilo drugačije. U to vreme, kad sam bio mnogo mlađi, konkurisao sam na grafičkom odseku koji uopšte nije imao kontakt sa filmskom scenografijom i pozorištem. Pošto sam odbijen par puta, konkurisao sam na Likovnoj akademiji i završio je. Ona mi je pružila dosta te likovne slobode. To je vrlo važno za umetnika, da ima odrešene ruke.
Kako izlazite na kraj sa sve češćim zahtevima producenata da se nešto preskoči, da ne mora biti baš istorijski istinito, da će se scenografija nadograditi digitalno? Kako branite svoju profesiju?
– Te nove tehnologije koje se sada forsiraju sigurno pomažu scenografiji. Ali ja sam od onih scenografa koji voli pre svega da gradi i da napravi, zato što je spoj realne i digitalne scenografije uvek nekako vidljiv. Tu se gubi karakter i iluzija same slike. Postoji mnogo kompanija koje se bave digitalnim radom, ali su samo jedna ili dve u svetu vrlo dobre i garantuju kvalitet,tako da posle tih intervencija sve izgleda dobro. Ali 99% tih malih firmi koje rade na digitalnoj animaciji, toliko je loše urade da cela iluzija filma pada u vodu. Ja sam od onih scenografa koji voli da gradi. Tako sam radio u svim filmovima i uvek sam se izborio, jer su producenti shvatali da je to bolje i jeftinije.
Šta biste želeli da sagradite na filmu, a da do sada niste imali prilike? Imate li nekih neostvarenih želja?
– Ja sam sve svoje želje, na neki način, ispunio. Radio sam dosta ozbiljne filmove i velike scenografije. Uvek priželjkujem velike dekore i pre svega scenografije, filmove i tekstove o vremenu kojeg više nema. Te filmove najviše volim da radim, i nadam se da ću ubuduće samo njih raditi. Ali specijalnih želja nemam, jer mislim da sam dosta toga uradio obuhvatajući praktično sve epohe koje postoje.
Čemu kažete ne, kada dobijete ponudu da radite film?
– Ako tekst nije dovoljno inspirativan i nije dovoljno dobar da se može napraviti scenografska nadogradnja, takav film odbijam.
Radili ste sa mnogim velikanima evropskog i svetskog filma. Poslednji je Beri Levinson. Nedavno ste ste završili snimanje filma “Heri Haft”. Šta nam možete reći o tom filmu?
– Priča obuhvata period od 1942. godine – nacističku Nemačku, logore, Aušvic, Poljsku… sve do 1963. godine. Sve smo snimali i radili u Budimpešti, nešto malo i u Americi. To je bio pozamašan projekat. Sa Berijem Levinsonom treba raditi. Ne možete ga odbiti, on je veliko ime svetskog filma. Ja sam prezadovoljan onim što sam video, verovatno će film biti gotov do kraja godine.
Da li dobijate ponude iz zemlje i regiona? Ako dobijate, zašto ih ne radite?
– Radio sam dosta domaćih filmova sa svim našim eminentnim rediteljima – Goranom Markovićem, Paskaljevićem, Šijanom, Karanovićem, tu je bio i Kusturica, ali to je bilo neko drugo, nevinije vreme. Filmovi su se radili na neki drugi način. Čini mi se da više nema ni takvih ideja, ni takvog prostora, da se scenografski nešto napravi na domaćem filmu. Zato na neki način „izbegavam“ da radim domaći film. Napolju mi se pružaju dobri uslovi, veće šanse za realizaciju pravih filmskih dekora, tako da verovatno zbog toga ne prihvatam ponude.
Kakav je vaš osećaj kada na kraju snimanja sruše dekor, kada nestaje nešto u šta je uložen ogroman trud?
– To jeste bolno. Toliko truda uložite, pravite, napravite, sa ekipom svojih ljudi, arhitekata, crtača, direktora, građevinara i svega ostaloga, pogotovu na velikim setovima. Taj poslednji momenat, kad se to sve ruši, i kada dolaze sa buldožerima direktno u dekor, to je vrlo, vrlo bolno. Ali to je neminovnost filma. Svaki film je takav, i to tako mora da bude. Ja sam svestan toga, ali nikada ne prisustvujem zatvaranju seta. To vam je kao kad bi slikaru isekli platno.
Stiven Van Zandt/Photo: facebook@LittleStevenVanZandt
Nalazimo se u permanentnoj ekonomskoj recesiji, kao da smo ušli u novo mračno doba, kaže legendarni muzičar i glumac.
Mojoj drugarici smeta što Stivena van Zanta tokom gostovanja u Srbiji vide isključivo kao lik iz serije “Sopranos” i gitaristu benda Brusa Springstina. I ja se slažem s njom. Jer Litl Stiven je toliko toga. Bio je jedan od najisturenijih boraca protiv aparhejda. Znam nekoliko naših ljudi u Njujorku koji su isključivo u kolima slušali Litl Stivenovu radio-stanicu “Podzemna garaža Malog Stivena”. Znao sam i jednog bivšeg njujorškog taksistu koji je grmljavinu muzike tog radija lepio uz otkucaje taksimetra. Ali najviše ga prepoznaju po te dve stvari sa početka ovog uvoda. Mene je fasciniralo kako to da su u njemu režiseri videli idealan lik za TV mafijaša, pa je posle “Sopranosa” stigao u Netflixovu nagrađivanu seriju “Lilyhammer”, ali o tome na kraju ovog razgovora.
U Srbiji ste prepoznati kao muzičar, ali i kao lik iz čuvene serije “Sopranos”. A koja je bila vaša prva misao o našoj zemlji uoči dolaska? – Znam da ste imali tešku prošlost, ali nadam se da su sada stvari malo bolje. Donosimo muzički otklon od ludila ovog sveta.
Možda je ovo pitanje koje vam je i dosadilo, ali uvek je zanimljivo čuti priču o tome kako ste se upoznali sa Brusom Springstinom. To je kao bajka, legenda o dva mlada tipa koji kreću kao anonimusi i dospevaju do vrha. – Bilo je desetak lokalnih bendova koji su svirali tu u našem kraju. On je imao jedan, a ja sam bio u drugom. Tih dana nije bilo baš uobičajeno da imate rokenrol bend, tako da smo se svi družili. A postali smo najbolji prijatelji kada smo obojica shvatili da u rokenrol verujemo kao u religiju. To za nas dvojicu nikada nije bio hobi. To je bilo pitanje života i smrti.
Uvek vas je zanimala politika, i svojevremeno ste glasno kritikovali predsednika Regana. A šta sada mislite o Trampu? – Pre oko 12 godina, pokrenuo sam kurikulum iz muzičke istorije za škole, po imenu TeachRock.org. Trenutno na njemu ima 150 onlajn lekcija za nastavnike širom sveta, i sve su besplatne. Otkako sam u toj priči, pokušavao sam da se klonim partijskih izjašnjavanja. Nisam podržao Obamu, niti sam kritikovao Trampa. Ono što me zanima jeste zaštita životne sredine, mada jesam, primera radi, govorio protiv Bregzita. Ali u svojoj zemlji pokušavam da svedem politiku na minimum.
Da li je Regan stvarno mnogo voleo pesmu “Born in the USA” i zato ju je uključio u svoju predizbornu kampanju? – Sumnjam da ju je ikada i čuo!
Borili ste se i protiv aparthejda i drugih pitanja. Protiv čega danas treba protestovati? – Životna sredina je sasvim očigledno najveći problem sveta. Postoje inicijative kao što je Climate Emergency, i to jeste dobra početna pozicija, ali ja idem korak dalje. Verujem da treba da tražimo život u okruženju bez ikakvih otrova. Ne treba eliminisati samo fosilna goriva, već i plastiku za jednokratnu upotrebu, industrijski otpad, hemikalije, aditive u našoj hrani…
Tokom aparthejda, bili ste na prvoj liniji borbe, sa Bonom, Dilanom, Springstinom… – Bilo je dobro. Srušili smo južnoafričku vladu i izvukli Nelsona Mandelu iz zatvora.
Stiven Van Zandt/Photo: facebook@LittleStevenVanZandt
Čini li vam se da je muzika danas izgubila moć da menja svet? – Muzika nije izgubila moć, ljudi su izgubili sposobnost da se fokusiraju. Danas ima previše distrakcija. Uz to, nalazimo se u permanentnoj ekonomskoj recesiji. A kao da to nije dovoljno, loši momci svuda pobeđuju. Kao da smo ušli u novo mračno doba.
Je li istina da ste bili prva opcija za ulogu Tonija Soprana? – Pričali smo o tome. Ali najbolji čovek je dobio taj posao.
Šta je tajna čudesnog uspeha, ali i dugotrajnog uticaja te serije, koja je zauvek promenila televiziju? – Rekao bih da su zaslužna tri faktora. Prvo, to što je HBO imao m..a da pusti ljude da rade svoj posao. Drugo, što je to prazno platno naslikao Dejvid Čejs, svojom sjajnom idejom. Treće, što je tu bio Džimi Gandolfini.
Nakon “Sopranosa”, bili ste sjajni u seriji “Lillyhammer”. Zašto su producenti mislili da ste dobar pik da igrate člana mafije? – Zar nisu svi hipi gitaristi vrlo uverljivi mafijaši?
Na kraju, kad smo već kod veza između rokenrola i istorije, koliko se svet promenio od dana kada ste prvi put čuli Bitlse? – Ljudi imaju dužu kosu! Ozbiljno, mogli bismo satima da pričamo o tome. Recimo da je svet izgubio svoju nevinost. Bitlsi su bili vrhunac jednog renesansnog perioda, kada je najveća umetnost u isto vreme bila i najkomercijalnija. To više nikad nećemo videti.
Lana Del Rej potvrdila je da će njen novi album biti objavljen sledećeg meseca.
Pevačica je nastupila na Benicassim festivalu u Španiji ovog vikenda, gde je bila hedlajner.
Uoči izvođenja pesme “Mariners Apartment Complex”, koja će se pojaviti na albumu “Norman Fucking Rockwell”, Lani je neko iz prvog reda dobacio da bi bio red da kaže kada ćemo LP čuti u celosti.
Kao odgovor na to, ona je rekla svojim obožavaocima da će se to dogoditi “sledećeg meseca”, iako nije navela konkretan datum. Njujorška umetnica također je pesmu koju je izvela opisala kao “jednu od svjih omiljenih” sa novog projekta.
Pogledajte snimak ovog “priznanja”, zabeležen kamerom jednog fana:
