Beogradski džez-fjužn bend Gis Maj Es objavio je drugi instrumentalni album pod nazivom “Discovery”.
Album sadrži osam kompozicija i bonus numeru “Start Game”, snimljenu uživo u Sava Centru.
“Discovery” predstavlja zbirku životnih i emotivnih priča, a jedinstven zvuk benda povezuje ih u celinu.
Vizuelni identitet omota kreirao je umetnik Marko Gavrilović.
Discovery, omot/ Photo: Promo
Album “Discovery” je dostupan na svim striming platformama. Možete ga preslušati na Youtubeu, mp3 verzija je u prodaji na Bandcamp stranici, a u formi CD-a je dostupan na Amazonu.
Gis Maj Es (G.M.E.) je fjužn bend koji snima i izvodi autorske kompozicije. Bend je osnovan 2008 godine. Sa tadašnjim gitaristom benda, Pecom Kozomarom, svoj prvi autorski album “Spaced Out” objavili su 2011. godine, a singl “Unreachable” 2012.
Članovi benda su: Sloba Dragović (klavijature), Mladen Dragović (bubnjevi), Bane Marković (bas gitara) i Gagi Hajnrih (gitara).
Nakon što je film “Bohemian Rhapsody” o životu Fredija Merkrurija i grupi Queen, osvojio svetske bioskope i dobio nekoliko Oskara, u narednom periodu treba da počne snimanje i biografskog filma o kultnom bendu Bee Gees.
Na filmu će raditi isti producent koji je radio i na “Bohemian Rhapsody” – Graham King, a pod budnim okom Paramonut Picturesa i Spielbergovog Amblin Partnersa.
Već su dogovorena prava za film, kao i muzička prava za pesme koje će se koristiti. I ranije se pisalo da Stiven Spilberg godinama radi na filmu o ovoj grupi, ali nažalost nije uspeo da se dogovori oko prava sa braćom Gib, za razliku od Kinga.
Još uvek nije poznato ko će da bude reditelj, scenarista kao ni glumačka postava.
Grupa Bee Gees je jedna od najuspešnijih svih vremena s devet broj jedan hitova i dijamantnim tiražima i nekoliko osvojenih Grammy nagrada.
Grupa je osnovana 1958. godine, a postavu su činili braća Bari, Robin i Moris Gib. Njihova karijera može se podeliti na dva perioda: kao pop grupa u kasnim 60-im i ranim 70-im godinama i kao disko grupa u kasnim 70-im.
Svetsku slavu donela im je pesma “New York Mining Disaster 1941.” objavljena u aprilu 1967. godine i to je bio prvi hit Bee Geesa objavljen u SAD.
Komponovali su jedan od najpopularnijih albuma za filmsku muziku: “Groznica subotnje večeri” sa 40 miliona prodatih kopija.
Na albumu se nalazi 8 njihovih kompozicija od ukupno 17. Među hitovima su: “Stayin’ Alive”, “More than a woman”, “How deep is your love”, “Night fever”…
Bend DrvoTruo iz Kikinde predstavio je svoj prvi spot za pesmu “Gazi ali pazi” sa njihovog novog albuma “Kakav bi ovo bio dan”.
Reč je o alternativnom pop/rok bendu koji je nastao pre 10 godina, a danas su u stalnoj postavi Jovan Bajkin (vokal, gitara), Srđan Stojanović (violina, prateći vokal), Aleksandar Lipovan (gitare, prateći vokal), Vladimir Vukša (bas) i Sale Banjac (bubnjevi, udaraljke).
Nihov debi album, koji bi trebalo da se pojavi do kraja godine, snimljen je pod producentskom palicom Ognjena Cvekića i sadrži 7 žanrovski pomalo različitih pesama koje povezuje jedna zajednička nit – DrvoTruo. Muziku i tekst potpisuje čitav bend, dok je tekst jedne numere delo Igora Grandića. Na albumu su kao gostujući muzičari u studiju svirali Sebastijan Kerekeš (Neverne Bebe, bubnjevi ) i Bojan Turkić (Nevena Božović, klavir, organi, električni klavir).
Za režiju, produkciju i montažu spota “Gazi ali pazi”, kojim bend najavljuje album “Kakav bi ovo bio dan” bili su zaduženi Petar Tkalec i Đorđe Đurišić, a snimatelj je bio Đorđe Jovčić.
Pevačica Tejlor Svift dobiće nagradu umetnika decenije na ceremoniji dodele Američkih muzičkih nagrada (AMA) ovog meseca.
Produkcija Dik Klark objavila je da će pevačici biti uručeno priznanje na ceremoniji dodele AMA nagrada 24. novembra u teatru Majkrosoft u Los Anđelesu koju će uživo prenositi televizija ABC.
Tejlor Svift na ovogodišnjoj ceremoniji ima šanse da potuče rekord Majkla Džeksona u broju pobeda.
Svift je do sada dobila 23 Američke muzičke nagrade i ima pet nominacija za ovu godinu. Džekson drži rekord sa najviše osvojenih nagrada – 24 trofeja. Svift je osvojila više nagrada na ovoj dodeli nego bilo ko drugi tokom ove decenije.
Očekuje se da će Tejlor Svift na ceremoniji izvesti neke od svojih najvećih hitova.
Svift, Malon, Arijana Grande, Drejk i Holzi su nominovani za umetnika godine.
Dodela Američkih muzičkih nagrada (AMA), koja se obično organizuje u jesen, jedna je od Velike tri ceremonije dodele muzičkih nagrada koje se održavaju godišnje u SAD uz Gremi nagrade i Bilbord muzičke nagrade.
Od 2006. godine pobednici za AMA nagrade određuju se anketom javnosti i obožavalaca koji mogu da glasaju preko vebsajta AMA.
Mekdonalds se izvinio zbog reklame za sladoled tokom Noći veštica pod sloganom “Sundae Bloody Sundae” u Portugaliji jer je uvredio ljude koje je ona podsetila na jedan od najtragičnijih dana u Severnoj Irskoj, piše Indipendent.
Slogan za dva sladoleda koji se prodavao po ceni jednog bio je aluzija na pesmu “Sunday Bloody Sunday” grupe U2, ali koja se bavi realnim istorijskim događajem, masakrom od 30. januara 1972. godine u Severnoj Irskoj, kada su britanski vojnici pucali na demonstrante i pogodili 28 njih tokom marša, a među kojima je bilo i maloletnika. Poginulo je 14 ljudi. U kompaniji su naveli da reklama nije “bezosećajno upućivanje na bilo koji istorijski događaj”.
Slogan je pratio promociju sladoleda u malom broju restorana u zemlji, kako je pokušao da objasni portparol.
– Kampanja je trebalo da bude promocija Noći veštica, ne bezosećajno upućivanje na bilo koji istorijski događaj, ili ako je nekoga uznemirilo ili vređalo na bilo koji način. Iskreno se izvinjavamo zbog bilo kakve uvrede ili loših emocija koje su mogle da se jave. Sav promotivni materijal je uklonjen iz restorana.
Godišnjica smrti Milana Madenovića (već 25.) biće 5. novembra obeležena u Domi omladine Beograda tribinom i projekcijom snimka koncerta 1987. upravo na istom mestu.
Milan Mladenovič, plakat
Ulaz je slobodan, a na tribini će govoriti Momčilo Moma Rajin (rok kritičar), Aleksandar Žikić (rok krirtičar), Nenad Milovanović (u ime Zadužbine Milana Mladenovića) i Dragan Ambrozić (moderator, odgovorni urednik DOB)
Karijera Milana Mladenovića (1958-1994), lidera sastava EKV, spada u neprolazne vrednosti rok muzike sa ovih prostora. Godišnjica njegove smrti prilika je da se rekapituliraju dometi i nasleđe ne samo njega, kao izuzetne ličnosti čija umetnost i dalje oduševljava ljude, nego i jugoslovenske rok muzike.
Rođen u mešovitom braku, sa ocem vojnim licem, Milan je živeo u Zagrebu i Sarajevu, pre nego što su se njegovi nastanili u Beogradu. Prvi sastav u kome se pojavljuje u sam osvit “novog talasa” bio je Limunovo drvo, da bi sa Šarlom Akrobatom dosegao rani kreativni vrhunac praveći sa Kojom i VD-om jedan od najuzbudljivijih rok albuma ikada snimljenih na ovim prostorima “Bistriji ili tuplji čovek biva kad…” (1981).
Posle razlaza ove legendarne postave, i prvog istoimenog albuma Katarine II (1984), vrednog dela kog je samo kritika primila dobro, tek je u sledećoj fazi sa promenom imena bena u Ekaterina Velika, počelo slavno razdoblje, tokom kog je grupa dosegla širu popularnost. Prva tri albuma koja potpisuju “EKV” (1985), “S vetrom uz lice” (1986) i “Ljubav” (1988), spadaju u vrhunska umetnička dela naše rok muzike, neprolazne vrednosti koje još uvek traju i stalno nalaze poklonike i u novim generacijama.
U centru rada Ekaterine Velike bila je uvek ličnost Milana Mladenovića, jedinstvenog pevača, gitariste, kompozitora čije pesme i danas inspirišu, pre svega jedinstvenog poetskom snagom. Njegova harizmatična pojava i danas je inspirativna kako za nove autore, tako i publiku koja na današnjoj muzičkoj sceni teško može da nađe sličan primer stvaraoca koji sa lakoćom govori u ime svih. Jedinstven talenat nadogradio je izuzetnom moralnošću, te je u godinama raspada Jugoslavije istupao sa antiratnih pozicija, ostajući dosledan sebi kroz učestvovanje u prostestnoj supergrupi Rimtutituki (1992).
Otišao je pre tačno 25 godina, prerano i prebrzo, od teške bolesti.
Pank rok bend Divlje svinje objavio je novi video singl. Pesma se zove “Bahatost” i kao što se vidi iz naslova, bavi se omiljenom “disciplinom” u nas.
Empatije i solidarnosti ima u tragovima, ali se zato bahatost ukorenila. Novosadski pankeri pozabavili su se ovom temom na, njima svojstven, direktan i energičan način.
Što se nastupa tiče, Divlje svinje sviraju 9. novembra u Zrenjaninu (klub Mamurno magare), a 1. decembra u Novom Sadu (Schamrock bar) na 8. Pozitivnom koncertu koji se tradicionalno odrzava na svetski dan borbe protiv side.
Nisam počeo da pišem izveštaje sa domaćih koncerata i neću, ali ne mogu da se načudim više, zapravo ne znam ni čemu se čudim…
Prošle noći se ceo apsurd beogradske rok scene odigrao pred mojim očima za samo sat vremena. Kako nas vide “oni”, kako nas vide “oni drugi” i na kraju kako sami sebe vidimo, sve u sat vremena…
Nije prošlo ni tri minuta kako smo se pozdravili ispred stanice Ruska, prvoj sedećoj stanici posle Beogradskog sajma, eto marice po sred tramvajskih šina u kontra smeru, brzo se zaustavlja ispred nas, a iz nje iskaču četvorica čuvara javnog reda… to su ovi “oni”…
– Dobro veče momci, gde ste krenuli?
– U Garažu na svirku…
– Šta ima tamo?
– Love Hunters, treba sad oko 22h da počne svirka nadam se.
– Zar tamo ima nešto večeras, nigde nikoga nismo videli tamo? (aj i ti nas je*i jer nas je malo, molim te…)
– Šta da ti kažem, dobra muzika nije popularna (gleda me bledo, a i Žiki nije jasno šta im serem… Pa serem, muka mi je više od drkanja bez potrebe samo zato što njima deluje da imam nešto što oni traže…)
– Isprave momci…
I onda standardna procedura, širi noge, izvrći džepove, pokaži novčanik, izvadi pare, hiljadu pitanja… “Jel imate nešto nedozvoljeno…” i ta sranja… Ispada mi telefon, Nokia C201, baterija pada pod šine – i prestaje da radi.
– Jaoooo sad ste mi i telefon pokvarili (Žiki opet nije jasno šta se*em)
Još desetak minuta drkeljisanja i provera…
– U redu je momci, prijatno!
– Prijatno i vama gospodo i da nađete negde to što tražite…
– Koji je tebi ku*ac bre, što se zajebavaš sa njima, odgovori im lepo kad te nešto pitaju
– Ne mogu stvarno Žile više da budem ozbiljan, čistiji sam od njih svih i samo mogu da se zajebavam inače ću da popizidm više nego što stvarno pizdim…
Setim se tako nekih manje srećnih vremena, neko će reći manje slobodnih, devedeset i neka, klinac sam i ložim se na Boru Čorbu i Milića Vukašinovića koji se glasno smeje u Maksoviziji dok Minimaks valja loše fore…
Imam šest ili sedam godina, a menjajući kanale tata se često zadržavao na televiziji NS PLUS, НС ПЛУС tačnije, koju ću uvek pamtiti po depresivnim crtanim filmovima na mađarskom jeziku i spotovima raznoraznih bendova kao i koncertima koje su u to vreme puštali…
Ima tome i 25 godina, a sećam se naradžastog spota i proćelavog glavonje koji ponavlja “En der, en der, en der, ouu der” (Love Hunters – “There”, ako nekom nije poznato) i tate koji kaže: “Nije loš ovaj, zanimljiv je, specifičan glas i faca… eto održava se još uvek nešto dobre muzike i pred svega… i taj Ritam Nereda, to nešto ustvari i vredi…”
Posle par minuta eto nas ispred Garaže. Na kapiji stoje dva tipa i veselo nam se obraćaju… e to su sad oni “oni drugi”…
– Idete na Love Hunters momci?
– Idemo, tebra, jel počela svirka već?
– Ma poranili ste! Nego jel vam trebaju karte?
– Šta ispalio vas neki ortak, a? A vi mu kupili ulaznicu?
– Ma da, ajde ako hoćete evo vam za 1000 dinara obe, inače je ulaz 600.
– Pa ajde, što da propadnu ljudima karte.
– Ajde sa mnom ovamo do ulaza.
Milan Mumin/ Photo: AleX
Lik nas dovodi do ulaza, strpao 1000 dinara u džep, nešto objašnjava ovom liku iz obezbeđenja, tapše nas po ramenu “Uživajte momci…. Nismo se ni okrenuli njega nema… Jeb’o mater, pa ovaj je uzeo 1000 dinara direktno iz džepa benda, a ja sam mu još dao te pare!? Ej! Alo Žile, šta se događa! Pa da li je jebeno moguće da neko cupka tu ispred Garaže bez sramote da uzme nekome 1000 dinara jer poznaje buzdovana na ulazu!? Pa jebo te, jel moguće… Neki ljudi koji su totalno van naše priče, našli su način da zarade na nama, na bendu… “Da mu ne propadnu karte…”! Koje bre karte!?
Tonska proba je u toku, primećujem da ta Garaža više i nije tolika rupa kao ranije, zvuk je zapravo dobar, Mumin zvuči dobro i sve je na mestu, međutim u klubu nas nema ni 20. Doći će ljudi poranili smo…
Došli su ku*ac… Do kraja svirke u klubu nije bilo ni 40 ljudi… e, to smo mi!
Samo razmišljam o tome šta tom Milanu Muminu koji posle 25 ili 30 godina sviranja i više od deset albuma prolazi kroz glavu kada u srcu “metropole” i “kulturnog centra ovog dela Evrope” svira pred 40 ljudi!?
Evo, mene je sramota. I znam da nije sramota samo mene, bilo je sramota sve nas tamo koji smo do kraja svirke primetili grupice ljudi koji ulaze u klub jer posle ponoći počinje neka izrealska trens ili šta god žurka na istom mestu… Prošli put je bilo 600 ljudi na istoj toj žurci…
Apsurd za apsurdom…
Sva beda i očaj domaće scene… Kako nas vide “oni”, kako nas vide “oni drugi” i na kraju kako sami sebe vidimo, gde se ni ne vidimo jer nas jebeno nema… sve u sat vremena…
Kako je bilo na svirci? Koga boli ku*ac kako je bilo na svirci, došli biste da vas stvarno boli… ili jednostavnije – Sramota je bilo na svirci! Eto tako je bilo!
I “živeli hiljadama godina i svakome po stotka”, ako vam to išta znači!
Bon Jovi su predstavili novu pesmu “Unbroken”. Pesma je snimljena za dokumentarac “To Be of Service”, koji donosi priču o vojnicima koji pate od PTSP-a i kako im posebno trenirani psi pomažu da žive normalan život.
Pesma će se naći na njihovom novom albumu “Bon Jovi: 2020”. Materijal u prodaju stiže u nekom momentu sledeće godine (tačan datum objave nije poznat).
Kako je frontmen benda, Džon Bon Džovi rekao, novi materijal se više bavi socijalnim temama, za razliku od prethodnog, “This House Is Not For Sale”, koji se više bavio ličnim problemima.
Razlog što je novi album više socijalno angažovan jeste taj što je sledeća godina u SAD izborna godina, i bend želi da se fokusira na teme koje su aktuelne u njihovoj državi.
