Promocija novog albuma beogradski punk bend NBG “Nama ostaje samo punk!” biće održana u četvrtak, 27. februara od 18:00 časova u Multimedia Music Record Store.
Svi koji toga dana dođu u Sremsku 2 imaće priliku da se druže sa članovima benda, kupe CD po promotivnoj ceni ali i da premijerno vide spot koji je ova četvorka snimila za pesmu “Osuđen na bes”, u kojoj gostuje Boban Petronić, frontmen grupe Ritam nereda.
Kakav je osećaj vratiti se posle 15 godina pauze na scenu, za vas lično, kao ekipu koja se poznaje i druži sve ove godine…?
– Svi mi se bavimo muzikom od 12 godine. Krenuli smo od demo benda i do 30 godine života smo postigli bukvalno sve što se u ovoj zemlji može postići muzikom. Pauza koju smo napravili nam je dobro došla iz privatnih razloga najviše, neki od nas su osnovali porodice i dobili naslednike, neki su se bavili svojim privatnim poslovima, uglavnom za sve nas ta pauza je brzo prošla, a i mogli smo da usavršimo sebe i na nov način se okrenemo stvaranju pesama. Pogledi na svet nam se nisu promenii, ali se svet modernizovao i promenio, tako da smo uspešno našli nas 15 godina kasnije u svetu 2020. godine.
Koliko se scena razlikuje u odnosu na vaše početke, i koliko se vaš pogled na svet i stav o onome što vas okružuje razlikuje u odnosu na to kakvi ste bili kada ste počinjali?
– Naravno, kad imaš 12-13 godina i kad sviras punk rock je jedna stvar, a opet sa 50 godina drugačije razmišljaš o tim istim stvarima. Mi smo sada sazreli ljudi i muzičari i tačno znamo šta hoćemo, a šta nećemo. Nije bilo kompromisa ni tada, nema ga ni sada. Scena je scena, mladi ljudi sviraju, neki uspešno, neki manje, ali suština je ostala ista, da svi mi dajemo naš glas, naše viđenje sveta u kome živimo, svih lepih i ružnih stvari koje se dešavaju ne samo nama, nego i svima oko nas.
“Ostao sam ovde, verovao, nadao se…“ Da li vam je žao što niste “pobegli“ i probali da svoj životni put nastavite negde drugde umesto što ste ostali ovde… osuđeni na bes i vanredna stanja u svim mogućim oblicima?
– Da smo hteli, otišli bismo … Ali neko mora i da ostane, zar ne ? Da se bori i digne svoj glas protiv ogromnih socijalnih razlika, ne samo u Srbiji, jer i mi samo kopiramo sistem koji je opšte prihvaćen u Zapadnom svetu – 99 % nemaju ništa, a 1 % sve.
Sa ove tačke gledišta, sa ovim iskustvom… šta je potrebno da se u današnjem društvu u kakvom živimo pokrene prava akcija i promene za koje svi pričamo da su nam potrebne?
– Stvarno ne znam odgovor na to. Živeći u sistemu koji je bio, verovao sam da će se padom istog sve rešiti. Međutim, to nije bilo tako. Sistem je ostao isti, samo je promenio ime. Anarhija kao rešenje ? Nisam siguran. Predstava je ista, samo se glumci menjaju.
“Nama ostaje samo punk“ je rečenica koja je izdvojena kao naziv albuma ne zbog žanra koji svirate, već zbog stava koji punk nosi sa sobom. Ima li dovoljno tog punka u svesti mladih ljudi u Srbiji danas?
– Punk je oduvek bio negiranje opšteprihvaćenih normi ponašanja. Borba malog čoveka u sistemu. Rep je naprimer nastavio tamo gde je punk stao, prilagodio se novim generacijama i njihovom viđenju sveta. Dok god postoji 10% mladih ljudi koji shvataju da sistem ne valja, postoji i punk. A nama ostaje punk 🙂
Na albumu vam gostuje nekoliko ozbiljnih imena sa domaće punk/rock scene. Koliko vam je bitna podrška tih ljudi i koliko vi, kao bend koji je na sceni toliko dugo, dajete podršku drugim kolegama, naročito mlađim?
– Podrška nam je ekstremno bitna, sve su to naši drugari unazad 30, pa i 40 godina i ostali su dosledni, kao i mi, svojim idejama. Retko je naći ljude koji i sa 15 godina i sa 50 godina imaju ista razmišljanja. Mi imamo sreću da imamo takve prijatelje. Boban Ritam Nereda, Drakula Direktori, Džoni Antifriz , Kojot Eyesburn, Roga Šaht, Kopriva, Sale Ex Revolveri.Svi su oni dali ogroman doprinos na ovom albumu. A što se tiče mladih uvek mogu da nas pozovu i pitaju u vezi svega gde mi možemo da pomognemo.
Za album ste uradili duet i video spot za pesmu “Osuđen na bes“ sa Bobanom Petronićem, frontmenom Ritma Nereda. Šta je vama lično najvažnije vezano za tu saradnju, po čemu ćete najviše pamtiti ta snimanja?
– Onog trenutka kada smo napravili pesmu Osuđen na bes videli smo Bobana kako peva tu pesmu. Poslali smo mu snimak, njemu se svidela i uradio je vokale. Spot smo snimali u školi 20 Oktobar u 70.bloku, relativno brzo smo sve snimili, Boban je bio profesionalan i opušten i želimo da mu se zahvalimo sto je prihvatio naš poziv. Velika je čast imati takvog drugara, čoveka i muzičara kao gosta.
Koliko je važno ostati svoj kada stvarate svoju muziku i ne pristajati na kompromise?
– To je jedino i bitno. Da li su Ramonesi ili Lemmy ikada prihvatili kompromise? Zato su sada tu gde jesu. Legende.
Gde vas dalje vodi NBG put? Kakve planove imate za naredni period?
– Hoćemo da sviramo i da ljudima prezentujemo našu muziku po svirkama. I još albuma, ideja imamo puno. Nakupilo se tokom ovih godina.
Šta ćete biti kad porastete?
– Pa punkeri sta drugo 🙂
Ljiljana Zdravković za Headliner.rs
