Čovek koga poznajem je gledao film. Klimajući glavom odrično procedio je: “Ako hoćeš da raskineš sa ribom… odvedeš je da pogleda Džokera. Ništa despresivnije… ili sa više poniženja nisam skoro gledao! Daj neku “sreću i veselje”, a mrak da ostavimo iza”. Mrak neka tinja u dubokim budžacima sopstvenih duša. Ova vizura se u velikoj meri razlikuje od raširenih stavova o Džokeru – Joakima Feniksa, na koje se u javnosti može naići. Mogući standard uobičajenog prava na mišljenje? “Ne ali, zaista onaj čovek glumi maestralno. U stvari film je sjajan!” Završava čovek koji samim slučajem govori o Džokeru.

Srbi vole da se podele. Od fudbalskih klubova, tipova hrane, muzičkih žanrova, boje kose, sve uz neprijatno zastupanje sopstvene “istine”. Ne zalazeći u cehove koje smo zbog toga unazad plaćali, primetno je da, podela koja je nešto više od podele, u slučaju Džokera ima malo drugačije lice. I ranije se događalo da se Srbi oko nečega slože. Uglavnom do toga dovodi snažna spoljna sila, viša i od najviših nivoa među-narodne (među-srpske) podele, ali zar film?

Džokera je u Srbiji videlo mnogo ljudi. Od premijere i prvog distributerskog zaleta, prošlo je, u komercijalnom smislu, iznenađujuće mnogo vremena, a Džoker i dalje istiskuje nove naslove, od kojih i neke veoma zvučne. Idu ljudi i dalje u bioskop, samo da bi zamišljeno klimali glavama dugo nakon projekcije. Stručna javnost se saglasno izjasnila i o prednostima i o manama, što ukazuje samo na jedno. Džoker je pogodio Srpsku vagu podele, blizu oslonca, ljuljajući i jednu i drugu stranu jednakom silinom. Odavno se nisu na televiziji organizovali i specijali posvećeni fenomenu odjeka jednog filma na društvo. Odavno se nije po ulicama i kafeterijama komentarisao film i to među potpunim neznancima! Odavno se nad potencijal podele nije nadvio pokrov sličnomišlja, sasvim nesvojstven ovim prostorima. Je li taj pogodak u oslonac večite klackalice, bio toliko precizan, da je bilo kakava mogućnost za naturanjem sopstvene misli onima sa druge strane sasvim izostala? Sigurno da nije tako. Pronašli bismo mi o čega ćemo se podeliti, već. Neko bi vršitao zeleno, drugi crveno, a argumentacija takođe ne bi izostala. Ipak, duševni bolesnik, tužni klovn, psihopata i na koncu ubica i sejač haosa, je i od strane četnika, partizana, cigana i grobara, levih i desnih na nekom nivou prihvaćen, valjda i proživljen. Možda u Srbiji postoji neka naklonost ka određenim istinama koje su sevnule u mraku bioskopa? Klasne borbe poput Ficdžeraldovih (Getsbi), ali na jedan aktuelniji i svakako direktniji način?

Šta je to što formira tako snažnu i ne sasvim jasnu spojnicu između ovog filma i publike u Srbiji?

(Jesu li stanovnici Balkana kojih je do pisanja ovog teksta preko dvesta hiljada poneti utiskom ili olakšanjem?)

Donoseći među nas svoje poniženje, zablude, crne misli, klasnu netrpeljivost, psihijatrijsku dizagnozu i očaj da pronađe sopstvenu potvrdu, Džoker je očigledno stigao u svoje dvorište. Možda je bolje reći u jedno od svojih mnogih dvorišta. Plodna je crnica evropske margine, koja buja od svega što ovaj film kroz svoj slikovno-vokalni megafon natrljava publici. Obreli smo se u prolazu pored ogledala sveta koji svakodnevno prilazi nakaznosti, dok u žutim kutijicama (barem u američkim filmovima) zveckaju psihoaktivne tablete. Sa televizora prete mutiranim pacovima ili drugim čudesima, dok se samoproklamovana elita tobože žrtvuju za ubogi narod. Objašnjavaju da su jedni “samo imali, malo više sreće”, sakrivajući se iza idolizovanih TV lica, ogrezlih u predstavama o sopstvu, pa zaboravljaju da je i njima krv crvena. Posmatrajući lokalno, jasno je da je ovo teritorija u kojoj će možda početi da izranjaju neke Šaljivdžije, pa uz osmeh ostaje konstatovati da je film ipak svetski hit. Miritelj žanra i poliranih statueta evropskih korena. Čoveče, pa svet je gotovo spreman za jednu veliku Šalu.

Džoker je film koji je zapravo najbolje uporediti sa ogromnim, sfernim, ogledalom. Onim koje reflektuje stvarnost do najsitnijeg detalja, s tim što zakrivljenost poništava deformitet realnosti čineći je sasvim jasnom. Žiža koju nedvosmisleno svako oko nepogrešivo interpretira, čak i ako mu se ne dopadne.

Sigurno je dobar, čim su se Srbi oko njega složili. 

https://www.youtube.com/watch?v=-_DJEzZk2pc