Nikola Pejaković Kolja u Festu/Photo: A. Milovanović
Muzičar Nikola Pejaković Kolja objavio je spot za pesmu “Život je san” sa aktuelnog albuma “4 Prsta”, pred jesenju turneju na kojoj svira 29. novembra u niškom klubu Feedback, 2. i 3. decembra u Amerikani Doma omladine Beograda i 6. decembra u Domu kulture u Novom Sadu.
– Igrom slučaja, slike kišne Banjaluke koje sam slučajno video, odgovarale su emociji koju nosi pesma “Život je san”, pa smo se odlučili da uradimo spot za nju – kaže Kolja.
Album “4 Prsta” (2018) sa 19 autorskih kompozicija mahom utemeljenih u bluzu, bio je najavljen spotom “Svaku noć je isti mrak”, a sada konačno stiže i drugi spot “Život je san”, koji je snimila Bosonoga produkcija. Posebnost spota “Život je san” je pojavljivanje Koljinog sina.
– Ne volim video spotove, muka mi je od njih i gledam na to kao na nužno zlo. Zato mi je važno da bar nešto u njima postoji što mi greje srce – objašnjava kratko Kolja.
Poznat kao scenarista, reditelj i glumac, Pejaković je status hvaljenog autora domaćeg bluza počeo da gradi u saradnji sa producentom i gitaristom Vojom Aralicom albumom “Mama, nemoj plakati” (2001), a usledili su “Kolja” (2009), “Grobovlasnici” (2013) i “4 Prsta” (2018).
BelgraDeath Fest je indoor extreme metal festival, a njegovo drugo izdanje održaće se u petak, 20. marta 2020. godine u Bozidarcu.
Spisku do sada potvrđenih bendova dodajemo još jedan – beogradski thrash/crossover sastav NadimaČ.
Photo: Promo (BelgraDeath Fest)
Nadimač je nastao 2003. godine u Beogradu. Do sada su objavili pet albuma – “Državni neprijatelj broj kec”, “Po kratkom postupku”, “Nejebanježivesile”, “Manifest protiv sudbine” i “Besnilo”, EP “Metal je rat”, nekoliko live i više od 20 split izdanja na raznim formatima i to u Evropi, Aziji, Australiji, Severnoj i Južnoj Americi.
Ekipu benda čine: Danilo “Dača” Trbojević (vokal), Stefan “Ćora” Ćorović (gitara), Marko “Zec” Pavlović (bas) i Dragan “Draganče” Ristić (bubnjevi).
Dok se glasine o turneji benda Motley Crue 2020. pojačavaju, hladan tuš stigao je sa njihovog oficijalnog Twitter naloga na kojem su molbu za ponovno okupljanje proglasili – “zanimljivom”.
Desetine hiljada fanova podržalo je peticiju Change.org, u kojoj se kaže: “Ako su glasine koje kruže o povratku Motley Crue tačne, onda podržite tu ideju svojim glasom. Novim fanovima treba nova turneja, MOLIMO VAS, VRATITE SE”.
Bend ne nastupa zajedno od 31. decembra 2015, poslednjeg nastupa na oproštajnoj turneji. Bend je potpisao sporazum o “prestanku turneje” pre polaska na put, osmišljen tako da zabrani bilo koje i sve buduće angažmane uživo pod zastavom Motley Crue.
Neposredno uoči finalnog koncerta, basista Niki Siks izjavljivao je da će se “ceo pakao sručiti na sve advokate ili promotere ili bilo koga ko misli da će se “šunjati” oko tog sporazuma, insistirajući na tome da je “dostojanstvo najvažnija stvar”.
Motley Crue/Photo: facebook@MotleyCrue
U isto vreme, pevač Vins Neil isprozivao je Kiss zbog “pet oproštajnih turneja i četiri ponovne turneje”.
– To je upravo ono što ne želimo da radimo… želeli smo da odemo kad smo na vrhuncu, da ljudi govore: “Da, čoveče, bio sam na njihovom poslednjem koncertu. Bilo je sjajno!” (inače, matematika mu je malo preterana, pošto broj oproštajnih turneja Kissa iznosi samo – dva)
Ranije ove nedelje, gostujući u emisjji Wrap-Up Show Hauarda Sterna, menadžer Black Crowes Mark DiDia rekao je da nova turneja njegovog benda neće biti jedino što će rok fanove obradovati sledeće godine:
– Dolazi turneja Motley Crue/Poison/Def Leppard, dolazi Rage Against the Machine… dolazi AC/DC. Mnogo će biti roka sledeće godine. Bog nek blagoslovi Drejka i Bili Eliš i sve ostalo, oni strimuju muziku i imaju puno pratilaca. Rok se ne strimuje, on je nešto što se događa. Mislim da ljudima nedostaju gitare, bas i bubnjevi.
Bez navođenja imena, početkom ovog meseca pevač Poisona Bret Majkls otkrio je da “trenutno veoma naporno radi na tome da zajedno sa nekim drugim bendovima sastavi nešto neverovatno za sledeće leto”.
Prolećni uspeh biografskog filma “The Dirt” na Netflixu obnovio je interesovanje industrije za turneju i ponovno okupljanje benda Motley Crue, a RadarOnline je (neimenovan izvor) naveo da je bendu ponuđeno 150 miliona dolara kako bi se ponovo okupio.
Neil se ubrzo oglasio na Twitteru kako bi demantovao tu vest, kao i onu da su se on i bubnjar Tomi Li posvađali oko toga ko od njih dvojice treba da ode na rehabilitaciju zbog zloupotrebe alkohola pre nego što pristanu na ponovni sastanak:
“Ljudi ove glasine su lažne. Misam razgovarao ni sa jednim članom benda od premijere filma (Dirt). Morao sam da otkažem emisije zbog problema sa leđima zbog kojih se sada lečim. Nema frke između mene i Tomija. Ne verujte u bilo šta od tih tračeva”.
Ranije ove godine, Siks je za Rolling Stone rekao da povremeno razmišlja o odluci benda.
– Ponekad gledam svoje prijatelje, poput momaka iz Aerosmitha i Metallice, i pomislim: Dođavola, jesmo li prerano otišli u penziju? Ali ne verujem da ćemu u budućnosti biti saglasni oko toga. Možda ćemo se samo okupiti i džemovati u dnevnoj sobi Mika Marsa.
Hari Stajls je proteklog vikenda prvi put uživo izveo izveo svoje dve nove pesme, “Watermelon Sugar” i “Lights Up”, u emisiji Saturday Night Live. Obe numere pojaviće se na njegovom predstojećem, drugom po redu LP-u, “Fine Line”, koji treba da se pojavi 13. decembra.
U nedavnom intervjuu za Rolling Stone, bivši član boy-banda One Direction detaljno je opisao kreativni proces za “Fine Line”, koji će naslediti njegov samostalni debi iz 2017. Napomenuo je da je tema njegovog novog albuma “sve o seksu i osećaju tuge”.
Pop zvezda će promovisati album na velikoj svetskoj turneji 2020. godine koju započinje u aprilu nizom nastupa u Velikoj Britaniji i Evropi.
Pančevački bend Iskaz objavio je novi singl pod nazivom “Vreme pokaže” (izdavačka kuća Kontra) i još jedan je u nizu singlova benda koji najavljuju peti, studijski album “Lavirinat” (složenica od reči lavirint i inat). Novo izdanje pojaviće se na tržištu početkom naredne godine.
Singlom “Vreme pokaže” Iskaz se vraća svojim korenima – hip hopu, ali u isto vreme savremenom i modernom produkcijom uplivava u “trap” vode.
Muziku i tekst potpisuje Zoran Stefanov, dok je za produkciju bio zadužen Milan Bjelica.
Numera opisuje upornost i odlučnost da se ni od čega napravi nešto. Želju da se krene iz “blata” i dosegnu zvezde, odnosno dožive snovi uprkos lošim prognozama za uspeh.
Potreba za nečim boljim i lepšim od onoga što nudi okolina, lažni prijatelji, problemi svakodnevnice. Vreme ima tu moć da stvari i ljude postavi na svoje mesto. Ko je ko i ko je šta, pre ili kasnije ispliva.
Iskaz/ Photo: Promo
Iskaz je publici poznat po svom jedinstvenom muzičkom i vizuelnom izrazu kap i socijalno i psihološki angažovanim tekstovima.
Do sada su objavili četiri studijska albuma: “Natio” (2006), “Teorija Haosa” (2008), “Eros” (2011) i “Tanatos” (2014) koji tematski čine celinu Kritična Masa.
Muzika koja je u simbiozi sa tekstovima je pre svega energična i konkretna, ali pozitivna i sa puno emocija. Fuzija je hip hopa, funka, hard corea i sličnih pravaca i kao takva najbolje pojačava tekstove kroz koje se prožima bunt, poziv na buđenje, stavovi čoveka kao jedinke kao i pitanje postojanja čoveka.
Iskaz se trudi da svoj rad što više prezentuje koncertima, jer nastupi i svirke su ipak najbolja demonstracija onoga što rade.
Na ovogodišnjem Festivalu autorskog filma, koji se održava od 22. do 30. novembra, publika će imati priliku da pogleda šest domaćih premijera.
Filmovi, koje je gledala publika svetskih filmskih festivala, prvi put će biti prikazana beogradskoj publici na FAF-u.
Asimetrija/ Photo: Promo (FAF)
Film Maše Nešković “Asimetrija” premijerno će biti prikazan u subotu, 23. novembra u 19:00 časova u Kombank dvorani.
Film je prvi put prikazan u okviru programa “New Directors Competition” 43. Mostre u Sao Paulu, u Brazilu.
U ovom ostvarenju koje dovedi u pitanje transformaciju ljubavnih odnosa tokom vremena i razloge zbog kojih se veze raspadaju, uloge tumače: Daria Lorenci Flatz, Uliks Fehmiu, Mira Janjetović, Mladen Sovilj, Lola Vitasović, Mateja Poljčić, Dubravka Kovjanić, Milica Stefanović, Tamara Krcunović, Ljubomir Bandović…
Moj jutarnji smeh/ Photo: Promo (FAF)
Domaći film “Moj jutrarnji smeh”, debitanta Marka Đorđevića svoju svetsku premijeru imaće upravo na 25. Festivalu autorskog filma u Kombank dvorani 26. novembra u 21:30 časova.
Ovaj film je priča o zakasnelom odrastanju tridesetogodišnjaka Dejana koji konačno gubi nevinost. Sve to, u širem smislu, govori o jednoj generaciji koja je odrastala “pod staklenim zvonom” i čiji su roditelji pokušavali da sačuvaju decu od surove realnosti.
Sada, kada su roditelji izgubili dostojanstvo i snagu i kada su porodice počele da se urušavaju, njihova deca, već odrasli ljudi, konačno moraju da preuzmu odgovornost i suoče se sa životom.
Ove godine Festival autorskog filma je u potpunosti posvetio svoj program mladim domaćim autorima i pored filmova “Asimetrija” i “Moj jutarnji smeh” koji su deo glavnog takmičarskog programa, na repertoaru Festivala naći će se još četiri filmska ostvarenja.
Dve mlade autorke, svetsku premijeru svojih filmova imaće upravo na 25. FAF-u. Milena Grujić, talentovana mlada rediteljka prikazaće svoj debitantski film “AS(25)” u Domu omladine Beograda 28. novembra od 19:30h.
Marina Radmilac sa svojim ostvarenjem “Who the fuck are you?” , koju žanrovski definiše kao crno-bela psihodelik pank drama, nastupa 28. novembra u Dvorani kulturnog centra od 19:00 časova.
Program Hrabri Balkan, najmlađa programska celina na Festivalu, u okviru svoje selekcije prikazaće dva domaća filma, koja imaju već uspešan festivalski život.
“A sad se spušta veče” dokumentarni film Maje Novaković prikazuje život dve bake koje žive izolovano na brdima Istočne Bosne.
Priroda je entitet sa kojim bake “pričaju”, osluškuju ga i poštuju. Film ističe nematerijalnu kulturnu baštinu kroz prikaz bajalica i rituala protiv vremenskih nepogoda, grada i oluje.
Prikazuje se jednostavnost i čistota njihovog života kao i mukotrpan rad. Film publika može da pogleda u okviru slota filmova Hrabri Balkan u Domu omladine 28. novembra u 17:30 časova.
Stefan Đorđević i njegov film “Poslednja slika o ocu” upravo je osvojio simpatije žirija na Zagreb Film Festivalu čije obrazoloženje glasi: “Posljednja slika o ocu je potresna priča o odnosu oca i sina. Autor je slikovno u potpunosti dočarao težinu odnosa i same situacije u kojoj se likovi nalaze”.
To je četvrta nagrada za ovaj film nakon svetske premijere u Lokarnu u avgustu 2019. godine, a domaća publika će film moći da pogleda u ponedeljak 25. novembra od 19:00 časova u Dvorani kulturnog centra.
Poznato ime beogradske punk i novotalasne scene ’80-tih, Velibor Miljković, Bora Grbavi iliti jednostavno Toni Montano, odlučio je, 37 godina od prvog diskografskog pojavljivanja, da ponovo svojim neponovljivim “nadrkanim” stavom uskomeša duhove “drevnog” rokenrol Balkana provokativnom kompilacijom “Neću da budem šljam!” u izdanju Take It Or Leave It Recordsa.
Pažljivo odabran autorski materijal od 17 pesama (neke u više verzija) i onima koji nikada ranije nisu imali prilike da čuju muzički senzibilitet ove autentičke zvezde beogradske kaldrme, donosi sve neophodne sastojke njegove povremeno veoma eksplozivne autorske ličnosti.
[accordion title=’Petar Peca Popović o novom izdanju Tonija Montana: Najgore od neuporedivog ‘]
Peca Popović/ Photo: Zoran Lazarević Laki (Arsenal fest)
“Veliki brbljivac” beogradske muzike radno obeležava 37 godina rovarenja po domaćoj rok sceni. Toni Montano, jer o njemu je reč, iza sebe ima pet long plej ploča, 12 kompakt diskova i puno zbunjujućih istina.
Koliko netipičan muzičar, toliko koloritna pojava. Bavi se muzikom, ali samo kada hoće. Sve one koji su se godinama pitali gde je, šta radi, odgovor je – u svom rodnom gradu je, šeta ulicama kojima je i nekad hodao.
Kažu da i dalje ne odlazi nigde, niti mu pada na pamet da produžava pasoš. Navodno citira scenu iz serije “Grlom u Jagode”, kada Bane Bumbar ispraća Mikija Rubirozu u inostranstvo, on ga pita “kad ćeš ti?”, a Bane mu odgovara – “nikad, nek dođu oni ovde, Beograd je centar sveta.”
Velibor Miljković, alijas Toni Montano, i dalje je jedna od najkontraverznijih ličnosti beogradskog centra sveta. Iako je u javnosti odavno poznatiji po opakom jeziku i političkim angažmanima svih vrsta nego po komponovanju mega hitova, svakako je jedan od najživopisnijih proizvoda ovdašnje muzičke scene osamdesetih. Ipak, iza njega su ostale pesme kao belezi vremena i Beograda kao takvog.
Tek da se zna: odrastao na zvuku Sex Pistols, Clash i Ramones i pristupu glavne face iz filma “Scarface”, Toniju nikad nisu bili najvažniji slava, uspeh po svaku cenu, naslovne strane, prva mesta na top listama već osećanje da je urbanog duha.
Teško, s druge strane, da postoji mesto u Beogradu gde Toni nije promovisao “frkabili” – poštene nastupe gde znoj lipti na sve strane – od sala, preko hala, stadiona. S druge strane, uz njega ne idu epiteti – legendo ili care…
Photo: Promo
Ko na vreme nije shvatio delovanje Tonija Montana – sada je glupo prepričavati. Ima onih koji uporno prigovaraju da on nije sjajan muzičar, da je osrednji pevač, bestidni kompilator, kako sa sluhom stalno ratuje, da je šurovao sa politikom, polusvetom i gubitnicima.
Ima trunja istine u svemu tome, ali je reč o duhovitom šmekeru i gradskoj faci od posebnog materijala. Od onih je što nikad nisu nosili leviske 501 iz Pazara ni martinke iz kineske robne kuće.
Nije tetovirao trag na sceni kao neki drugi iz njegove generacije, ali zato i dalje živi svoju verziju rokenrola. Par njegovih hitova iz 80-ih, obeležili su tinejdžerske godine te generacije, bili soundtrack za prve klinačke žurke, muvanje devojčica, nežni poljubac na klupi u parku… I tako dalje.
U vremenu nerazumevanja, valja imati sluha za punkabilly čoveka i simpatiju za klasičnog probisveta kakav je Toni. Ima u svemu tome nekog uzvišenog šarma. Sve je to deo poslednje beogradske nevinosti i naivnosti nastale osamdesetih.
Šta takva pojava sada radi? Nešto što normalnima ne bi palo na pamet! Na jednu ploču stavlja tri verzije iste pesme(“Deset godina”) i demonstrira odsustvo srama i blama smatrajući demo snimke i zapise sa proba dovoljno zanimljivim i intrigantnim za svoj segment publike.
Neko ko je bio drski panker u petnaestoj, i neko ko je uspeo da ostane tako neosedlan i u pedeset i nekoj. Znajući da je koncert mesto za ispravku svake sumnje i nedoumice, ovakve “koncepte” može sebi dopustiti znajući da će mu svaki greh biti oprošten kad se pojačala odvrnu, reflektori upale i huk publike razlegne prostorom. Jer… Tonijeva Radost Evrope je večan marš od Akademije, SKC, Cvetića i Kališa sve do one tačke čudesa gde se kuju novi snovi za različita gradska pokolenja. [/accordion]
Na albumu se nalaze ultimativne himne mnogih mladosti u izvornom obliku (“Svi se sada njišu”, “Perač prozora”, “Frigidna”, “Doberman”), neponovljive obrade (“Do you wanna dance?”, “Baby I love you”), uspeli eksperimenti sa orkestrom Fejata Sejdića (“Samo ti Marija Šarapova”, “Južnjačka patnja”) kao i tri nove (demo) pesme, dovoljno reprezentativne da zagolicaju pažnju svih iskrenih poklonika Borinog lika i dela.
Najstarija nezavisna izdavačka kuća u Srbiji Take It Or Leave It Records uz premijeru novog albuma Tonija Montana, koji možete da poslušate na Youtube kanalu izdavača i kupite na svim relevantnim digitalnim platformama kao i u CD formatu, donosi još nekoliko vanredno vrednih materijala istog autora i izvođača.
Hvaljeni album Svemira “Strah od dubine” izašao je ovog meseca i na vinilu. Time bend zaokružuje celinu koju su uz ovaj album zamislili, a koja kroz tri različita medija pokriva pesme i teme koje se na njemu nalaze.
Naime, osim studijskog albuma, koji je svoje digitalno izdanje dobio još u martu, album je dostupan i u live/akustičnoj video verziji snimljenoj na privatnom koncertu.
Uz to, o svakoj pesmi s albuma, Zvonka – frontwoman benda i većinska autorka pesama, napisala je prateći tekst koji ponekad opisuje nastanak pesama, njihovu povezanost, ili naprosto kratku crticu koja – iako može stajati i kao samostalni tekst – dodatno dočarava atmosferu pojedine pesme i čitavog albuma.
Tekstovi su inicijalno objavljivani na crnogorskom portalu Stereo Art, a dostupni su kao PDF download svim kupcima albuma putem Bandcamp stranice benda ili OVDE.
Povezujući tako muzički, video i čitateljski doživljaj, Svemir zaključuje Strah od dubine ovim vinilnim izdanjem, a tim povodom najavljuju i koncert u petak 29.11.2019, u zagrebačkom KCM-u.
Slovenački pevač i tekstopisac Zoran Predin održao je pred punom Kombank Dvoranom dugoočekivani koncert “Zoran peva Arsena” na kom je u dvočasovnoj “muzičkoj poemi” nastupio zajedno sa svojim Damir Kukuruzović Đango bendom.
Predin je nastupio u Beogradu povodom obeležavanja 40 godina rada, a u okviru regionalne turneje i objavljivanja 40. studijskog izdanja – “Zoran peva Arsena”.
U harmoničnoj atmosferi muzičkog nadahnuća Predinovi fanovi uživali su uz brojne Arsenove hitove među kojima su posebno emotivnu reakciju izazvale: “Tvoje nježne godine”, “Odlazak”, “Ni ti, ni ja”, “Zagrli me (Ako priđeš bliže)”, “Otkako te ne volim”, “Kuća pored mora”…
Predin se tokom koncerta otisnuo i među publiku, gde je čak i zaplesao, ali i bio deo same publike tokom instrumentala “Minor swing” u izvođenju benda Damira Kukuruzovića.
Zoran Predin/ Photo: Promo (Kombank dvorana)
Na bis su uz sjajnu završnicu izvedene numere “Pamtim samo sretne dane” i “A sad adio”.
Kombank Dvorana je pevala u glas, a po neka suza i mnogo više osmeha učinili su veče veličanstvenim.
Podsetimo, Predin je uoči koncerta poručio da nije bilo lako iz Arsenovog opusa izabrati dvanaest pesama za album “Zoran peva Arsena”, tako da je odabrao samo one u kojima je sebe najviše pronašao, one koje kako kaže, može da peva kao da su njegove.
Novi riječki duo The Siids koji čine Stanislav Grdaković i Darko Terlević, predstavio je debitantsko studijsko izdanje pod nazivom “Brutalist”.
Na novoprobuđenoj i pulsirajućoj sceni mladih izvođača koji osvajaju publiku i kritiku, The Siids se poslednje dve godine posebno istakao svojom audio-vizualnom estetikom što je rezultiralo time da je i zvanično proglašen za “najperspektivnijim riječkim mladi bend”.
Od trenutka osnivanja bend je identitet gradio ne samo zvukom nego i vizualizacijom emocija i atmosfere pesama.
Sineastičnim video spotovima nastalim u saradnji sa perspektivnim lokalnim umetnicima dominirala je brutalistička arhitektura čija su monumentalnost i utopistički kontekst poslužili kao idealna kulisa za senzibilitet njihovog zvuka.
To se posebno istaklo u audio vizualnoj trilogiji – “Meaningless”/Weightless”, “Lovers” i “Giving Myself To You” kojom je bend i osvojio publiku.
Cover design/ Mladen Stipanović – Smart 69
– Brutalist je metafora za svet koji nas okružuje, za međuljudske odnose koji se stvaraju na društvenim mrežama, za ljubav koja negira nežnost, za sreću koju kupuju stvari i stvarnost u kojoj muzika ima sve manje važnosti – otkrivaju The Siids simboliku naslova albuma prvenca.
Uporedo sa objavljivanjem novog izdanja stigao je još jedan video singl i to za pesmu “Beats Running Down”.
Spot za ovi numeru radila je talentovana riječka vizualna umetnica Stella Mešić.
Pesma “Beats Running Down” govori o potrazi za nečim novim, potrebi za izlaskom iz začaranih krugova ljubavnih odnosa, poslovnih obaveza i svega onoga što koči slobodu, a spot verno prati ideju i metaforu novog singla.
Za lokaciju snimanja odabrani su Vinkovci, grad u kome je Stella odrasla i u kome je na najintimniji način mogla vizualizuje obračun protagonistkinje s mestima i prostorima čiji je taoc.
Video prikazuje beg od svega u nadi za pronalaskom samog sebe, a Gina, devojka kojoj je dodeljena glavna uloga, dočarala je kulminaciju psihološke i emotivne borbe autentično i intenzivno, iz kadra u kadar.
