Komunikacije u našem dobu, možda više nego ikada ranije, igraju odlučujuću ulogu u kreiranju naše stvarnosti. U tom procesu, često važi pravilo “brend koji se ne vidi kao i da ne postoji”.

Ipak, to i nije sasvim primenljivo na brend kakav je PGP RTS- najstarija i najveća muzička izdavačka kuća na Balkanu.

Dizajneri i umetnici Kreativnog tima RTS-a su, na zadatku osmišljavanja novog logoa PGP-a bili više nego u svom redovnom kreativnom radu fokusirani na – odgovornost prema svemu što brend PGP predstavlja. A radi se o šest decenija dugoj istoriji koja nije samo hronologija naših muzičkih afiniteta, ovekovečena kroz nosače zvuka najboljih autora i interpretatora ovih prostora – muzička izdanja pod etiketom PGP RTS bila su, jesu i biće, svojevrsna svedočanstva, tonski zapisi naših života.

Zato je i novi logo zadržao ploču kao osnovni lajtmotiv ali i kao metaforu jer simbol kruga asocira na ideju kretanja i promene, odsutnost razlikovanja i podele… Kružno kretanje je savršeno, nepromenljivo,bez početka i kraja – a može se najprijatnije ispratiti dok slušamo ploču sa omiljenom muzikom- na gramofonu…

Istorija PGP a je počela 1959. godine, kada je u Radio Beogradu odlučeno da se na neki način sačuva veliko muzičko blago, ni ne sluteći da će se sve izroditi u ozbiljnu priču.

Diskografska- muzička izdavačka kuća, u okviru Radio-televizije Srbije osnovana je 1951. kao “Jugoslovenske gramofonske ploče – Jugodisk”. Tokom svog višedecenijskog postojanja, PGP RTS je stvorio fonoteku od preko 10.500 naslova (izdanja), preko 120.000 numera i sa više od 6.000 sati programa.

Prvo muzičko izdanje PGP RTS-a sa novim logoom, biće specijalno izdanje prva dva albuma grupe “Artan Lili”, a promocija je zakazana za drugu nedelju marta.

Na promociji novog logoa PGP RTS, kreativni direktor RTS-a Boris Miljković je pričom, koju je napisao i pročitao, dočarao kakav je izazov ali i odgovornost za kreativni tim RTS-a bio zadatak osmišljavanja novog logoa najstarije i najveće izdavačke kuće na Balkanu.

[infobox title=’Priča o Gramofonu i njegovoj devojci, Gramofonskoj ploči’]

Kao svaki pravi muškarac – “Gramofon”, “turntable”, “masters voice”, zapravo i ne postoji bez svoje žene, Gramofonske ploče… Taj dvojac radi samo udvoje, u paru, ne mogu jedan bez drugog.
Tek kad Gramofon natakne svoju ploču kroz njenu sredinu, na osovinu svog diska, pa jezavrti, nekad na četrdeset pet (strasno i kratko), nekad, kad hoće da to bude duga zabava, “long plej”- na trideset tri. Tek tada zapevaju zajedno, iz sve snage. Do tada, kao što rekosmo, praktično i ne postoje.
Spavaju- ona u svom koveru, uglavnom lakiranom i ukrašenom, on ispod svog poklopca, uglavnom prozirnog i čvrstog… Iz takve jedne igre, Gramofona i njegove ploče, izašli smo i ja, i Graja i njegov otac, čika Graja, i moja ćerka i sinovi…
Iz ove činjenice proizilazi i pitanje – koga sve čovek može da upozna, dok se okreće na gramofonu? Moj je odgovor jednostavan: Može da upozna svoju devojku, igranke, klubove, sobe svoje mladosti sa velikim zvučnicima koje nerviraju komšiluk, prve cigare i pivo, slušalice u tramvaju, koncerte, suze, batine, rana jutra u gradovima, selima, blato na festivalima, tužna lica devojaka kad ih ostavljaš, trag maskare na licu u suzama, kad tebe neke druge devojke ostavljaju, četri četri dva do beograda, dva dinara druže, praskozorja u Beogradu, Berlin sa Berlincima…
U mom, konkretnom slučaju, okrećući se na platformi gramofona, upoznao sam mnoge od kojih mi se sastoji život, pa i Boru i Bajagu i još mnogo, mnogo njih, koje sada ne pominjem, zato što bi priča bila dugačka, a i sama moja sudbinska muzika je teško duža od tri minuta.
U tom smislu sam presrećan što smo danas ponovo obukli našu gramofonsku ploču, pa izgleda mlađe i zanosnije, u nadi da će zavesti generacije koje dolaze.[/infobox]

PGP RTS U BROJKAMA

– 1951: Radio Beograd u garaži na Dorćolu smešta dve prese za izradu gramofonskih ploča, da bi se sačuvajala vredna tonska arhiva na vinilne ploče.
Tako se Radio Beograd smatra osnivačem PGP – a i začetnikom gramo- industrije u Srbiji
– 1952: za potrebe tržišta, izrađeno je 15 gramofonskih ploča sa 78 obrtaja u minuti i sa trajanjem od tri minute po strani.
– oktobar 1959: prva ploča sa novim znakom PGP RTB (oktobar 1959) Prva ploča „Muzika za igru” predstavljala je kompilaciju raznih izvođača, dok je prvu samostalnu ploču snimio Đorđe Marjanović sa šlagerom “Zvižduk u 8”
– 1963. prvi LP-a i prvi singl („Kafu mi draga ispeci”, Cune Gojković) a PGP RTB postaje značajan činilac muzičkog života Srbije i Jugoslavije
– 1970. uvodi se lanac za proizvodnju audio – kaseta
– 1983. započinje video – produkciju
– 1983-1985. iz ostvarene akumulacije, PGP RTB gradi fabriku na Košutnjaku, u to vreme najsavremeniju i najveću na Balkanu
– 1997. prvi CD (otvara se poglavlje digitalne tehnologije)
– 2003. prvi DVD

Kao nacionalni diskograf, PGP je vezan za nacionalnu televiziju Radio-televiziju Srbije (TV Beograd) pa je imao obavezu da objavljuje sve što je značajno za kulturu i muziku, a što najčešće nazivamo nekomercijalnim izdanjima. Međutim to je samo naigled tako, to su često takođe vrlo tiražna i tražena izdanja. I danas je tako- Mokranjac, Hristić ili “Životopis Patrijarha Pavla” izdanja su koja se prodaju godinama.

Nije jednostavan zadatak nabrojati sva a kamoli sva velika muzička ili autorska imena koja su snimala za PGP… lakše bi bilo nabrojati muzičke umetnike, virtuoze i stvaraoce – koji nisu objavili svoje stvaralaštvo pod etiketom PGP RTS