Na Fakultetu dramskih umetnosti (FDU) u Beogradu je obeleženo 40 godina od nastanka Novog talasa, sveumetničkog pokreta bivše Jugoslavije koji je bio zastupljen u muzici, filmu i umetnosti uopšte.

Celodnevni program, pod nazivom “40 godina Novog talasa na FDU”, započet je tribinom čiji su akteri bili upravo neki od stvaralaca ovog pokreta.

Oni su prisutnima pokušali da približe osamdesete godine 20. veka u SFRJ, da objasne fenomen Novog talasa, kao i veliki doprinos FDU, odakle su brojni autori i uopšte činioci pokreta potekli.

– To je bilo vreme u kome se malo snimalo, puno razmišljalo i još više sanjalo – počeo je priču jedan od učesnika, muzičar Srđan Šaper.

– Svašta nam je padalo na pamet, a u gradu su svi bili posebni što se i očekuje od dvadesetogodišnjaka u tom periodu. Nama se to poklopilo sa zanimljivim trenutkom u zemlji i svetu koji je obećavao bolju, lepšu budućnost. Tada smo osećali otvorenost, komunicirali smo uživo, dok danas, eto, imamo jednu krajnje razočaravajuću zatvorenost – kazao je on.

Pored Šapera, o sinergiji filma, muzike, televizije i idejama koje je Novi talas probudio diskutovali su i Boris Miljković, Biljana Maksić, Vladimir Đurić Đura, Milutin Petrović i Branimir Dimitrijević Tucko, dok je moderator tribine bio vanredni profesor fakulteta Aleksandar S. Janković, ujedno i idejni tvorac samog programa.

Učesnici tribine pokretanje Novog talasa videli su kao autentičan jugoslovenski proizvod, koji je svoje mesto našao u svim sferama života iako je, kako objašnjava Branimir Dimitrijević, prestavljao utrkivanje sa “sistemom”.

– To vreme je bilo potpuno isto kao sada, svi smo bili očajni (smeh) i dovijali kako da pređemo ‘ljude u odelima’. Razvijali smo maštu neprekidno, i tražili metode da zaobiđemo sistem. Prevazišli smo ‘predsoblja’ u dramaturgiji i udarali direktno ‘u glavu’ – naveo je Dimitrijević.

On je naveo da medju profesorima fakulteta tada nije bilo značajnijih uticaja i da su se zbog studenti toga okretali prijateljima.

– Prevazići profesore i ustaljena mišljenja to je bio Novi talas – rekao je on.

Šaper je dodao da su u vreme Novog talasa svi želeli da se bave filmom, muzikom i televizijom, ali da se “živelo za trenutak”, poredeći situaciju sa današnjim muzičkim dešavanjima.

– Ne postoji snimljeni koncert ‘Idola’! Danas svaki dogadjaj beleži stotinu kamera, sve ulazi u ‘cloud’ memoriju sveta, a nama je ostalo samo nekoliko kadrova jednog koncerta u SKC-u. To je danas ravno arheologiji! Mi nismo imali potrebu da beležimo događaje u kojima učestvujemo, bilo je bitno isključivo to da učestvujemo – kazao je Šaper.

Učesnici su se slažili da je Novi talas bio jugoslovenski pokret, ali i da je “zarazio” Evropu, stavivši britansku i jugoslovensku umetničku scenu u isti koš, kao tada najzanimljivije i najburnije.

Vladimir Đurić prisetio se koncerata na samom FDU, ali i svih mladih ljudi sklonih umetnosti koji su se prepustili “talasu”.

– Oni su imali kreativne ideje koje su bile toliko zarazne da su nas ujedinile, nisu želeli samo da stvaraju muziku već i filmove, knjige, emisije, muzičke spotove. Srđan je sa ‘Idolima’ radio neverovatne stvari. Nije bilo opterećivanja nekakvim ‘neznanjem’, ja sam to gledao ovako ne znamo da sviramo, ne znamo da pevamo, ali pravimo dobru gužvu. Iz te gužve izašla je na kraju neka lepa muzika i lepi filmovi – kazao je Đurić.

Nakon tribine usledila je projekcija filma “Dečko koji obećava” reditelja Miloša Radivojevića, uz obraćanje scenariste, profesora Nebojše Pajkića, dok ke program zatvorio koncert Ad Hoc benda koji su za ovu priliku oformili studenti FDU i muzičari aktuelne domaće scene.

Bend je izvodio obrade nekih od hitova ključnih za Novi talas pesme sastava Šarlo akrobata, kao i sa rok kompilacije “Artistička radna akcija”.

HL/Izvor:trecisvijet.com