Alan Meril, osnivač benda Arrows i tvorac jedne od najpopularnijih pesama u istoriji rok muzike “I Love Rock’n’Roll”, preminuo je u Njujorku u 70. godini od posledica zaraze korona virusom.
Njegova ćerka Laura Meril objavila je vest o smrti svog oca na društvenim mrežama.
– Zauvek tata, volim te zauvek. Ovo nije istina...- neutešna je bila.
– Koronavirus je odneo mog oca jutros. Dobila sam dva minuta da se oprostim od njega pre nego što su me izveli iz prostorije. Delovao je spokojno i dok sam odlazila i dalje sam gajila tračak nade da on neće biti još jedna recka u crnoj statistici – napisala je između ostalog Laura.
Alan Meril je rođeni Njujorčanin, ali je deo karijere proveo u Japanu i Velikoj Britaniji, gde je 1974. godine osnovao bend Arrows.
Iako je on bio autor i pevač numere “I Love Rock’n’Roll”, pesma je kultni status stekla kada ju je Džoan Džet sa svojim bendom Blackhearts obradila 1982. godine. “I Love Rock ‘n Roll” je te godine vladala top-listama širom sveta, a često se nalazi na listama najboljih rok pesama svih vremena.
Ponedeljkom uveče, dok sve ovo nije počelo, uvek je moglo da se ode na neke dobre covere. I zato večeras – PROTIV SVIH VIRUSA akustičlna gitara i obrade nekih od pesama koje, sigurni smo, svi volite.
Radomir Jugin, kaže, nije profesionalac, iako ima bend Dežurni svirci. Kikinđanin je koji živi u Beoghradu, svira desetak godina i upravo je on prepoznao ono što smo želeli od početka – da animiramno sve muzičare, profesionalce i amatere, da se družimo svake večeri uz muziku dok traje ovo s(t)anje.
Nakon što su nedavno završili snimanje novog albuma, grupa The Who je odložila severnoameričku turneju “zbog opreza” i globalne pandemije koronavirusa.
Turneja “Moving On! Tour” bi mogla da se održi u jesen 2020. godine.
Kompanija Spotify saopštila je da je pokrenula projekat pomoći muzičarima, COVID-19 Music Relief, kako bi se prikupila sredstva za njih u jeku pandemije korona virusa koja je zaustavila život u većini zemalja, što se odrazilo na privredu.
Ovaj muzički streaming servis, koji ima oko 124 miliona pretplatnika, takođe je sklopio partnerstva s neprofitnim udruženjima kao što su MusiCares i Help Musicians, dobrotvorne organizacije za muzilare sa sedištem u Ujedinjenom Kraljevstvu, navodi se u saopštenju.
Spotify je rekao da će donirati sredstva tim udruženjima u visini donacija koje budu uplaćene putem internet stranice Spotify COVID-19 Music Relief u iznosu do 10 miliona dolara, prenosi Hina.
Države širom sveta pozivaju svoje građane da ostanu kod kuće kako bi se usporilo širenje pandemije korona virusa.
Kompanija je rekla da takođe radi na odvojenom projektu kako bi se pomoglo muizičarima da prikupljaju sredstva direktno od fanova za sebe ili za druge umetnike.
Popularni hrvatski bend Elemental trebalo je prvi put da nastupi u zemunskom klubu Fest početkom aprila, ali je zbog pandemije virusa korona njihov nastup odložen, a novi datum planiran za održavanje koncerta je 29. maj.
Elemental je 2018. godine proslavio dve decenije postojanja. Proslavili su se novim zvucima i drugačijim pristupom hip-hopu kombinujući ga sa džezom, soulom, fankom, regeom i rok muzikom. Bend tradicionalno okuplja raznovrsnu publiku, a njihovi nastupi su spontani i dinamični.
– Ukoliko ni 29. maja ne bude postojala mogućnost da se koncert održi, odložićemo ga za septembar. Kupljene ulaznice važe i za novi datum, a ukoliko budete želeli svoju ulaznicu da vratite, to ćete moći da učinite nakon ukidanja vanrednog stanja (jer klub trenutno ne radi) – poručili su iz Festa.
Video spot sniman i režiran od strane Hrvoja Baudoina sadrži kadrove s prošlogodišnje dosad najveće evropske turneje benda koja je obuhvatila Švajcarsku, Francusku, Holandiju, Nemačku, Austriju i Sloveniju. U spotu se na trenutak pojavljuje svetski poznati muzičar Eagle-Eye Cherry koji se našao u publici na Pablovom koncertu u Francuskoj, a potom je prišao bendu i tražio da se s njima fotografiše.
“Operator” je drugi singl s albuma “Death Threats From Future Self” čije je vinilno izdanje moguće od danas nabaviti online na stranici Dirty Old Shopa. Digitalno izdanje dostupno je putem Youtube kanala i Bandcamp stranice benda, kao i na svim streaming servisima.
Milijarde ljudi sada uči kako da provode vreme u karantinu. Ako se to odnosi i na vas, razvedrite se, neki od najvećih umetnika i naučnika uspeli su da promene svet na bolje u svojim karantinskim sobama
Godina je daleko od svog završetka, a “socijalno distanciranje” je postalo najpopularnija fraza u 2020. Ovo je godina svetske pandemije COVID-19, koja je prisilila vlade da otkažu masovna okupljanja, časove u školama, sportske događaje i još mnogo toga, kako bi zaustavili širenje novog virusa, prenosi telegraf.rs.
Milijarde ljudi sada uči kako da provode vreme u karantinu. Ako se to odnosi i na vas, razvedrite se, neki od najvećih umetnika i izumitelja uspeli su da promene svet na bolje u svojim karantinskim sobama. Oni i njihova dela mogu vam poslužiti kao inspiracija ili podsetnik da više čitate, više spavate i više stvarate tokom izolacije.
“Evgenije Onjegin”
Reputacija Aleksandra Puškina u Rusiji moglo bi se reći da je ekvivalentna reputaciji Vilijama Šekspira u Velikoj Britaniji. Jedno od Puškinovih remek dela je “Evgenije Onjegin”, roman u stihu prvi put izdat 1833. godine, koji govori o životu Onjegina, bogatog i razmaženog aristokrate koji živi u Sankt Peterburgu. Nakon što se Onjegin umorio od gradskih terevenki i balova, odlučuje da se preseli na seosko imanje svog pokojnog ujaka. Tamo upoznaje mladog pesnika Vladimira Lenskog sa kojim postaje prisni prijatelj. Onjegin upoznaje i prelepu Tatjanu Larinu, koja je od njega potpuno drugačija duša.
Evgenije Onjenin, cover
“Evgenije Onjegin” je 1879. godine pretvoren u operu velikog ruskog kompozitora Čajkovskog. Puškin, koji je živeo mondenskim životom poput Onjegina, često se vraćao pisanju kada god je bio bolestan (najčešće od neke venerične bolesti), piše Listverse. U jesen 1830. godine epidemija kolere u Moskvi uverila je Puškina da ode na imanje svoje porodice. Tamo je, tokom socijalnog distanciranja, dovršio “Evgenija Onjegina” i druga klasična dela.
“Čarobni breg”
Smatran za jedno od najboljih dela u čitavoj nemačkoj literaturi, “Čarobni breg” Tomasa Mana prvi put je objavljen 1924. godine. Ovaj veliki društveno-idejni roman za koji je Tomas Man 1929. godine dobio Nobelovu nagradu, nosi priču smeštenu u jednom švajcarskom sanatorijumu. Glavni junak, Hans Kastorp, dolazi da obiđe svog bolesnog rodaka i, usled sopstvene bolesti, ostaje u sanatorijumu punih sedam godina. Gotovo svi pacijenti koje je upoznao i njihove rasprave između moralnih i idejnih problema tadašnje Evrope, predstavljaju društveno propadanje Evrope nakon Prvog svetskog rata.
Sam Man je znao ponešto o sanatorijumima. Njegova supruga Katja, koja je obolela od tuberkuloze boravila je u sanatorijumu 1912. godine, a Man ju je često posećivao. U narednim godinama njih dvoje su bili redovni posetioci sanatorijumima širom sveta. Man je ovo iskustvo pretvorio u postavku za “Čarobni breg”.
Detektivske fikcije Dašijela Hameta
Američki pisac Dašijel Hamet smatra se kultnim začetniku “hard-boiled” detektivskih romana i priča. Bio je sin stare katoličke porodice koja se bavila poljoprivredom u Merilendu. Školu je napustio sa 13 godina i počeo da se druži sa kockarima, prostitutkama i lopovima u Baltimoru i Filadelfiji. U pokušaju da preokrene svoj život, Hamet se prijavio u nacionalnu detektivsku agenciju “Pinkerton” 1915. godine. Kao privatni detektiv radio je do 1922. godine. Nekoliko godina kasnije Hamet počinje da piše detektivske fikcije, a koristio je svoja iskustva iz stvarno života.
Ipak, Hamet nikada ne bi posao pisac da se nije zarazio tuberkulozom dok je služio u američkoj vojsci tokom Prvog svetskog rata. Vojska je zabeležila da je Hamet zbog bolesti bio 25% invalid, otpustili ga i dali mu malu penziju. Zahvaljujući ovoj penziji i honorarnom poslu kao kopirajter, Hamet je imao vremena da se posveti pisanju.
Pisaća mašina/Photo: Pixabay
Kratke priče Antona Čehova
Ruski pisac Anton Čehov našao je vremena za pisanje zbog čestih epidemija kolere koje su pogađale Rusiju. Između 1892. i 1899. godine Čehov je napisao neke od svojih najpoznatijih kratkih priča, uključujući „Paviljon br. 6“ i „Crni monah“. U isto vreme, Čehov je živeo u samoizloaciji na svom imanju u Melikhovu. Odatle je Čehov organizovao pomoć kako bi spasio tadašnje seljake od gladi i kolere. Takođe, nastavio je svoj dnevni posao kao lekar.
Čehov, Galeb, cover
Nažalost, Čehov je morao da se prestane da se bavi medicinom 1897. godine zbog svog zdravstvenog stanja, koje mu se pogoršalo jer je bolovao od tuberkuloze. Bolest ga je ubila 1904. godine. Danas je Čehov prihvaćen kao jedan od najvećih svetskih pisaca kratkih priča. Mnoge od ovih kratkih priča nastale su kao rezultat onoga što je Čehov video kao lekar za vreme epidemije kolere krajem 19. veka.
“Dekameron”
“Dekameron” je remek delo, zbirka od 100 novela koju ne napisao italijanski autor Đovani Bokačo i verovatno najveći opust literature o pandemiji. Najverovatnije napisan između 1348 i 1353. godine, “Dekameron” su priče povezane jednom opštom koja govori o 10 mladih aristokrata koji su pobegli na seosko imanje da bi izbegli kugu (Crnu smrt) u Firenci.
Na imanju su proveli 10 dana, tako što je svaki dan svako od njih ispričao po jednu priču.Većina priča je mračna, mada su neke smešne, a teme su ili o ljubavi ili o lukavstvu i raznim neslanim šalama. Sam pisac, Đovani Bokačo, živeo je u vreme epidemija kuga u 14. veku. Poput likova u svom najpoznatijem delu, Bokačo je uspešno izbegao kugu u Firenci putujući u Napulj i druge italijanske gradove.
“Romeo i Julija”
Ceo život Vilijama Šekspira bio je pun epidemija kuge. Ustvari, novorođenče Vilijam bio je jedan od retkih stanovnika Statforda na Ejvonu koji su preživeli kugu iz 1564. godine. Jedan od najistaknutijih Šekspirovih biografa Džonatan Bejt (Jonathan Bate) napisao je da je Šekspirovo iskustvo sa kugom jedan veliki aspekt njegovog života i rada.
Kuga se pojavljuje u nekoliko Šekspirovih najboljih dela, među kojima su “Romeo i Julija”. 1605–06 bile su godine kuge u Engleskoj, a Šekspir je tada napisao ostvarenja kao što Kralj Lir, Magbet, Antonije i Kleopatra.Umesto da razmišlja u karantinu, Šekspir je odlučio da piše.
Vilijem Šekspir/ilustracija: Pixabay
Otkrića Isaka Njutna
Isak Njutn je bio engleski fizičar, matematičar, astronom, alhemičar, filozof prirode i jedna od najvećih ličnosti u istoriji nauke. On je opisao univerzalnu gravitaciju i dao nam tri zakona kretanja. Bez njegovih otkrića, doba prosvitetljstva se možda nikada ne bi ni dogodilo, navodi Listverse. Godine 1665. Njutn je bio student. Te godine univerzitet Kebridž se zatvorio zbog velike kuge koja je zavladala u Londonu.
Zbog zatvorene škole Njutn se vratio u kuću svoje porodice i započeo niz eksperimenata, i tokom vremena provedenog u karantinu došao do revolucionarnih otkrića. Kada se vratio na Triniti koledž, 1667. godine, kao student pripravnik započeo je svoju akademsku karijeru, a 1669. postao profesor matematike.
Bend Lepša Brena objavio je novi, neplanirani singl, “Dom Panike CV-19”. Pesma je inspirisana situacijom koju je izazvala pandemija korona virusa, zatvorenošću i pitanjima koja se razumljivo pojavljuju.
Bend je pesmu snimio u izolaciji, u kućnim uslovima za nekoliko večeri policijskog časa.
Kao poklon uz svaki download pesme fanovi će dobiti i bonus pesmu.
Lepša Brena je arhitektonski pop bend iz Novog Sada/Budimpešte, osnovan sa namerom da kombinuje arhitektonske teme, urbane i post-urbane pojave sa electro wave muzikom. Osnivači benda su arhitektica Višnja Žugić (sintisajzeri) i reditelj/kompozitor Attila Antal (vokali, razni instrumenti). Njima se pridružuju gostujući muzičari i pevači na živim nastupima.
Bend trenutno priprema materijal za prvi LP pod radnim nazivom “Prazni Gradovi Plešu”, koji će sadržati deset pesama.
Zbog pandemije korona virusa kompletna američka filmska i televizijska produkcija je zaustavljena a ljudi iz te industrije otišli su u izolaciju. Jedan od takvih je i slavni reditelj Ridli Skot (Blade Runner, Gladijator, franšiza Alien) koji je morao da zaustavi snimanje filma “The Last Duel“ sa Metom Dejmonom i Benom Aflekom.
Radnja filma odvija se u 14. veku u Francuskoj, a posle jednog meseca snimanje je zaustavljeno. Ridli Skot to smatra razumnim potezom, sada se nalazi u svom domu u Los Anđelesu a u razgovoru za magazin Variety rekao je svoje mišljenje o ponašanju političara u vreme pandemije korona virusa.
– Ovaj frajer narandžaste glave koji nas vodi, on je luđak, zar ne? Endrju Kuomo, guverner Njujorka, istakao se u ovoj situaciji. Gledajući na svet i političare koji ga vode, pola sveta vode idioti, pola vode tirani, samo par njih zaista vrede. Niko ne želi da ulazi u politiku. Ako imaš pola mozga nećeš poželeti da uđeš u politiku – izjavio je 82-godišnji Skot koji je rekao kako je on dete Drugog svjetskog rata kada se sprovodila racionalizacija. On se i sada zalaže za racionalizaciju pri kupovini u prodavnicama gde bi se svakoj osobi ograničila količina hrane koju može da kupi.
A na pitanje šta radi dok je u izolaciji, Ridli Skot je odgovorio da slika, jer je slikarstvo njegova velika ljubav.
Američki kantri pevač i kantautor Džo Difi, preminuo je juče u 61. godini od komplikacija u vezi sa koronavirusom, javljaju svetski mediji.
Difi, dobitnik Gremija i kantri zvezda 1990-ih, u petak je objavio da mu je dijagnostikovan korona virus.
On je u saopštenju naveo da je pod medicinskim tretmanom i zamolio za privatnost, ali i zamolio obožavaoce da budu oprezni i pažljivi u vreme pandemije.
Difi je imao 20 pesama na top 10 listi hitova, od kojih je pet završilo na prvom mestu. Njegovih 13 albuma je proglašeno platinastim, a dva zlatnim.
Ranije je najavljivano da Difi planirao da objavi prvi album posle sedam godina.
