Musicology Festival Beograd (“Musicology Barcaffè Sessions”) od 2014. godine do danas prešao je dug, trnovit, ali besprekoran i beskompromisan put od zanimljivog muzičkog koncepta do muzičke, pa možemo reći i umetničke, manifestacije od izuzetnog značaja – bar za one koji umeju da cene, prepoznaju i podrže inovativne, drugačije, vrhunski osmišljene ideje i projekte.

Pored reči hvale, za organizatore svakako je najznačajnija i činjenica da su u poslednje vreme svi koncerti – rasprodati. Još jedna potvrda izuzetno dobrog odabira muzičkih sadržaja i još bolji odnos sa publikom koja se, kada je reč o Musicology Festivalu, itekako može okarakterisati kao – verna i puna podrške.

I da ponovimo rečenicu iz jednog od pređašnjih tekstova vezanih za ovaj festival – “pored, svakako, svoje zabavne funkcije organizatori (namerno ili nenamerno, ali vrlo vešto!), oplemenjuju i edukuju svoju publiku pružajući neretko sadržaje koji ne pripadaju mainstream toku, ali imaju podjednako upečatljiv efekat i publika ih intenzivno doživaljava, baš poput nekih mnogo komercijalnijih pandana”.

U sezoni jesen-zima 2019/20, od septembra do decembra, uživali smo u zaista izuzetnim nastupima Hindi Zahre, The Brend New Heavies, Cory Wonga i svakako najisčekivanijeg – The New Power Generation – originalnog benda muzičara kraljevskog rejtinga – Prinsa.

Dva uzastopna koncerta u slavu svog frontmena, mentora, brata i jedne od najvećih legendi svetske muzičke scene, Prinsa, priredio je njegov bend – The New Power Generation u prepunom klubu Bitef Art Cafe u okviru serijala “Musicology Barcaffè Sessions”.

Nažalost, živimo u vremenu u kome smo svedoci sve veće medijske popularizacije nekvalitetne, šund muzike i izvođača koji u pesmama propagiraju pogrešan sistem vrednosti.

Shodno tome, ovakvi događaji kao što su koncerti benda The New Power Generation, za publiku u našoj zemlji imaju poseban značaj – da nam ukažu na prave vrednosti u kulturi i umetnosti ne bi li uspeli da ih sačuvamo što je moguće duže.

– Prins je znao šta želi – rekao je u jednom trenutku pevač benda Mekenzi – Koji god instrument da je uzeo u ruke bio je najbolji.

Da, Prins je iza sebe ostavio odgromno umetničko bogatsvo, a koncerti njegovog pratećeg benda definitivno su najbliže što će domaća publika ikada moći da priđe legendi.

Sa velikom zahvalnošću prema Prinsu njegovi bivši saradnici nastavljaju da besprekorno daruju i dele ono što su zajedno stvorili kombinujući funk sa rokom, novim talasom, psihodelijom i pop muzikom, pružajući na taj način publici jednistvenu muzičku kombinaciju i neponovljiv doživljaj.

New Power Generation, došao je u Beograd sa jasnom namerom – prvo da demonstrira šta znači sam vrh svetske funk scene, ali i da slavi životni rad i kreativnost enormnih razmera jedne mega zvezde kakva je bio Prins.

Tako je i bilo na prvom koncertu u Bitef Art Cafeu na opšte zadovljstvo, reklo bi se, svih koji su učestvovali u kreiranju ovog iskustva. U sjajnoj i na momente euforičnoj atmosferi, uz horsko pevanje publike i fenomenalni performans benda, Prinsov duh je oživeo kroz nastup njegovih prijatelja i saradnika.

Kako ih je Prins nazvao – najbolji bend ikad, nastupio je u sastavu: klavijaturista Moris Hejes, glavni vokal, krajnje talentovani Mekenzi, bas gitarista Soni T, prateći vokal i druga gitara – Toni M, bubnjar Les Klivland, saksofonista i flautista Keni Holmen i solo gitaristi –  Homer Odel i Livaj Sicer.

Njihov nastup bio je posvećen, energičan i uvežban do granica mogućnosti, a publika je bezrezervno uživala slušajući hitove “Nothing Compares 2 U”, “1999.”, “Sexy M. F.”, “When Doves Cry”, “Purple Rain” i mnoge druge…

Koliko je teško održati dva uzastopna vrhunska i zahtevna koncerta najbolje znaju muzičari. Ostati na vrhuncu “zadatka”, ne odraditi koncert, dati dušu na sceni… to mogu samo veliki profesionalci.

Utiske sa sinoćnjeg, drugog nastupa benda The New Power Generation u Bitef Art Cafeu podelila je sa vama i nama Marija M. Karan.

Zapadnjaci kažu “You have to see it to believe it”, mi dodajemo – “You have to HEAR it to believe it”. Dovoljno je bilo potražiti bilo koji nastup ovih muzičkih gromada pa da momentalno postane jasno –  ovo je svirka koja se ne propušta.

Da odgovorni kulturni poslenici imaju malo više sluha, prepoznali bi odavno značaj Musicology Festivala i pružili značajnu, zasluženu podršku. No, možda je i taj intimni momenat za nas, publiku – važniji, intenzivniji jer nam pružaju mogućnost da sa muzičarima budemo “na ti” i na samo par koraka (to “na par koraka” sinoć je bilo od posebnog značaja jer su sa nama bili oni koji su uz jednog od najvećeg i najznačajnijeg muzičara svih vremena bili oni koji su sa njim krojili i definisali istoriju Muzike).

Sve o The New Power Generation možete pronaći na internetu i u objavljenim člancima koji su ovih dana preplavili masmedije. Reč je o ekipi koja je devedesetih godina dvadesetog veka pratila Prinsa i učestvovala u kreiranju njegovih ultimativnih hitova.

Nas je najviše zanimalo – ko se to usudio da drsko stane pred nas i otpeva Prince-ove hitove?! Reč je o mladiću po umetničkim imenom Mekenzi – njegov vokal velikog raspona i dar neverovatne muzikalnosti i osećaja, te poštovanja za muziku koju interpretira jednostavno – oduzimaju dah.

On ne imitira Prinsa, vrlo je autentičan i ubedljiv, mada nas na momente, neminovno, njegova boja glasa i manir pevanja itekako podećaju na originalne verzije.

Obožavaoci lika i dela Prinsa kao i New Power Generation benda vidno su bili zadovoljni setlistom. Oni koji poštuju značaj tog Muzičara najglasniju podršku davali su tokom izvođenja antologijskih hitova poput: “Nothing compares 2U” (kakva maestralna interpretacija MacKenzie-a!!!!), “Sexy M.F.”, “Black Sweat”, “U Got The Look”, “Gold”, “When Doves Cry” (samo strofa i refren), “Cream”…

Na samom kraju – himna, jednoglasno, emotivno, energično, kakva je i sama Moć Muzike – “Purple rain”.

Komentarisali smo – da li će se poput sjajne Nik Vest i ovaj pevač na kraju možda naći u samoj publici? Da li će svako ostati na svojim mestima, ili će deo publike završiti na sceni?

Hm… kao što rekosmo na početku – “You had to to see/hear it to believe it”.

Da, The New Power Generation je zaista nešto najbliže što smo mogli da priđemo Prinsu. I delimo ogromnu žal organizatora i masterminda Musicology Festivala – Miše Relića što ga nismo dočekali. Ali sudeći po razmeni sile na koncertima TNPG – Prinsova energija je neuništiva, a njegovo nasleđe zaista – istorijsko.

Marija M. Karan/ Andrija Hadžić