Osamnaesti po redu Belgrade Beer Fest će biti održan od 20. do 23. avgusta, a Music Week od 28. do 30. avgusta na beogradskom Ušću.
Beer Fest/ Photo: AleX
Beer Fest/ Photo: AleX
Beer Fest/ Photo: AleX
Beer Fest/ Photo: AleX
Beer Fest/ Photo: AleX
Beer Fest/ Photo: AleX
– U više nego vanrednim okolnostima, opet želimo da potvrdimo rešenost organizacionog tima CLOUD festivala da će sve dimenzije festivala biti prilagođene post- corona periodu, istovremeno se radujući što desetomesečni rad ipak neće biti uzaludan. Apsolutno smo spremni da ispoštujemo sve preporučene mere, jer zdravlje i bezbednost posetilaca moraju biti na prvom mestu. Posledice koje aktuelna pandemija ima na razvoj muzičke industrije i manifestacionog turizma širom sveta, svakako negativno utiču na organizaciju svih festivala u Srbiji. Situacija je daleko od sjajne, ali činimo sve da u okolnostima velikih limita napravimo dobra i zanimljiva festivalska izdanja, kako bi leto u Beogradu ipak imalo vedrije nijanse – izjavio je organizacioni tim CLOUD festivala
Prvo izdanje festivalske platforme CLOUD, u okviru koje su prošle godine na Ušću održana tri muzička festivala, posetilo je više od 920.000 ljudi.
CLOUD festivali su tako postali jedan od najuspešnijih turističkih brendova Beograda i Srbije.
Baranjski bend Garage in July predstavio je novi EP “Swamp ‘n’ Roll”, naslednika izdanja “Sjaj u blatu” iz oktobra 2017.
Na novom izdanju, Garage in July donosi jedan čvršći i agresivniji zvuk i dalje istražujući i kopajući po mulju Drave i Mississippija.
Trajna fascinacija bluesom na ovom izdanju poprima svoje novo obličje i donosi novi zvuk benda koga i dalje pokreće dobro staro gorivo – strast i miris kao i vlaga močvara.
Na izdanju Swamp ‘n’ Roll”, nalazi se pet pesama, od kojih je publici od ranije poznata “Venera”, koja je bila i najavni singl.
Motivi koji odzvanjaju kroz novi materijal najbolje su sažeti u imenu pesme “Motika, Blues, Muzika”.
Garage in July (Cover by Antonio Mohenski)
– Sam naziv “Swamp ‘n’ Roll” posveta je Baranji i njenim šumama, kanalima, jezerima i vrednim ljudima. Blues je kao osećaj univerzalan i kad ga jednom prepoznaš, više te ne napušta – poručuju iz benda.
Za snimke, produkciju i master zaslužan je član benda Ivan Podoreški, a za objavu Dirty Mojo Records, izdavačka kuća koja je sa Garage in July od samih početaka.
Kako saznajemo, bend od jeseni kreće sa svirkama u proširenoj postavi.
“Swamp ‘n’ Roll” možete poslušati i preuzeti na Bandcamp, Soundcloud kao i YouTube stranici benda.
Adrijan Smit, gitarista Iron Maidena, poznat je kao strastveni ribolovac. U svojim prvim, veoma ličnim ribolovačkim memoarima “Monsters Of River & Rock”, Smit nas vodi sa sobom na neverovatno putovanje, kroz vrhunce i padove na turnejama i na obalama reka, dok njegova ribolovačka oprema putuje sa njim širom sveta.
Monsters Of River & Rock, cover
Adrijan se zaljubio u ribolov još kao dete koje je odrastalo u Istočnom Londonu, “pljačkajući” jezerca na Hakni Maršu i hvatajući smuđeve na kanalu Grand Union na izletima sa ocem. Stvari su počele da postaju sve egzotičnije kada je mladi ljubitelj ribolova postao vodeći gitarista u jednom od najuspešnijih rok bendova u istoriji i počeo je da putuje svetom svirajući pred više miliona fanova. Ali jednom ribarolovac, uvek ribarolovac. Štap je uvek išao sa njim, ribe su postale veće, avanture ekstremnije.
Dobrodošli u svet Adrijana Smita. Šarmantan i duhovit u istoj meri, “Monsters Of River & Rock” je vrhunsko čitalačko štivo o ribolovu i fantaziji, ali takođe je i priča o rok zvezdi u brzom svetu koji traži mir i spokoj na ivici vode – gde god da je.
Adrijan Smir/Photo: Nathalie Dufresne-Smith
Knjiga “Monsters Of River & Rock” će biti objavljena 3. septembra putem Virgin Booksa.
Smith je rođen u Hokniju, u Istočnom Londonu, 27. februara 1957. Pridružio se bendu Iron Maiden krajem 1980. Sa bendom je prodao 100 miliona albuma i obišao svet svirajući pred milionima obožavalaca. Koristi gitare Jackson i Gibson. Strastveni je teniser, ali glavni mu je hobi ribolov. Ovo je njegova prva knjiga.
U debi-album Nirvane uloženo je 608 dolara, a prodat je u skoro dva miliona primeraka. Najbizarnije od svega je što izdavačka kuća nije imala ni tih 608 dolara.
Brus Pavit, osnivač kultne izdavačke kuće Sub Pop Records, gostovao je na podkastu Cobras & Fire i tom prilikom se podsetio početaka te kuće.
Ona je osnovana 1986. godine u Sijetlu, a neka od njenih imena bili su Nirvana, Soundgarden, Mudhoney. Pavitt kaže da je scena bila mala.
– U pitanju je mali grad. Bendovi su se međusobno podržavali i svake nedelje su svi išli da gledaju svirku druge grupe. Ja sam radio recenzije albuma, imao sam radio emisiju, puštao sam sve te pesme, tako da sam bio neka vrsta super-fana – naveo je Pavit, piše portal Plejer.
Prema njegovim rečima, bila je to uzbudljiva zajednica, u kojoj su se ljudi vrlo podržavali međusobno. Međutim, nije sve bilo idilično. Kada je Nirvana trebalo da snimi debi-album Bleach, izdavačka kuća je imala problema sa finansijama.
– To je smešna priča. Nirvana je bila bend koji će uskoro postati najveći na svetu, što mi to tada nismo do kraja kapirali, ali bili smo u fazonu “Moramo da im nabavimo studio”. U jednom trenutku me je pozvao Kurt (Kobejn) i rekao “Umorni smo od čekanja”, na šta sam mu ja rekao “Biću iskren. Nemamo para. Da li možda vi možete da nabavite novac za snimanje?” – objasnio je Pavit.
Kako je rekao, suštinski je on tražio pozajmicu od benda da bi im kasnije platio.
– Spustio mi je slušalicu. Ali na kraju smo došli do studija i to je platio Džejson Everman (rani gitarista Nirvane), koji čak nije ni svirao na snimanju. Tih 608 dolara se pretvorilo u dva miliona prodatih kopija “Bleacha”. Ako napravite nešto što je zaista kul, zapravo ne možete uložiti dovoljno novca u to – zaključio je Pavit.
U izrazitoj oskudici nove autorske muzike, dobrodošle su i kvalitetne obrade. Dakle, ne bilo kakvu obrade.
Muzička vest dana širom planete je nova obrada koju je objavila Anželik Kidjo (Angélique Kidjo), ako ni po čemu drugome, onda po tome što je uspela da poveže čak tri kontinenta: Australiju i njen veliki rok bend Midnight Oil, Afriku kao kontinent na kome žive svi članovi njenog benda i ona sama, i Severnu Ameriku, gde je premijerno prikazan ovaj spot, u okviru emisije The Late Show komičara Stivena Kolberta.
Anželik, čije pravo ime je Angélique Kpasseloko Hinto Hounsinou Kandjo Manta Zogbin Kidjo, rođena je u zapadnoafričkoj državi Benin. Ona se bavi muzikom duže od četiri decenije, objavila je sedamnaest albuma autorske muzike i nešto manje obrada. Sarađivala je sa nekim od najvećih imena svetske muzike – Ališa Kiz, Branford Marsalis, Zigi Marli, Filip Glas, Piter Gebrijel, Bono, Karlos Santana, Džon Ledžend, Herbi Hakock…
Da je vrlo vešta u obradama potvrdila je još 2018, kada je obradila kompletan album grupe Talking Heads “Remain in Light”, u afrobeat maniru.
Muzička terapija jedan je od dobrih načina da se ubrza oporavak od moždanog udara, pokazalo je istraživanje britanskih naučnika
Doktor Aleks Strit sproveo je studiju na pacijentima u bolnici Adenbruk u Kembridžu. Ustanovljeno je da slušanje muzike podstiče aktivnost mozga i podiže raspoloženje, a samim tim i poboljšava život obolelih od moždanog udara.
U Velikoj Britaniji moždani udar je vodeći uzrok invaliditeta i uzrokuje probleme sa motoričkim sposobnostima, pa sviranje klavijatura, bubnjeva i udaraljki, u znatnoj meri pomaže pacijentima. Pokazalo se da ova vrsta terapije pomaže u rehabilitaciji ruku, poboljšava spretnost prstiju i motoriku, koja je usled moždanog udara bila narušena, vraća “u normalu”.
Muzikoterapija poboljšava i koncentraciju, što je veoma značajno ako se zna da su među posledicama moždanog udara teškoće sa govorom i pamćenjem. U studiji dr Strita, kako je preneo časopis “Topics in Stroke Rehabilitation”, za sve godine učestvovalo je 177 pacijenata u 675 terapija.
Kao korisna ili vrlo korisna muzička terapija se pokazala za 139 pacijenata, a od 52 pacijenta koji su ispunili upitnike raspoloženja nakon te terapije, došlo je do smanjenja depresivnih epizoda. Takođe je primećen i pozitivan uticaj ove terapije kod pacijenata koji su imali govorne i jezičke probleme.
Dr Aleks Strit je objasnio i kako se terapija izvodi da bi bila delotvorna: pacijenti sviraju muziku sa muzičkim terapeutom i odmah dobijaju neposredne povratne informacije, kroz zvuke koje stvaraju.
Posle albuma “Demoni” i saradnje sa Ninom Romić na pesmi “Dobrodošla u mrak”, Rebel Star ima još nove muzike za vas. EP “Stranac” završno je poglavlje “Demona”, manifesta o lutanjima, porodici i prijateljstvu Milana Glavaškog.
Prvi singl je naslovna pesma – “Stranac” – za koju je Nina Glavaški napravila lyric video, a kompletan EP biće objavljen do kraja juna.
– Tekst pesme inspirisan je idejom za naslov EP-ja koju je predložio Andrej Dolinka (čovek koji je zaslužan za dizajn naših omota). Naime, album “Demoni” ima stranu A i B, a pošto su ovo pesme koje nisu ušle na album jer nisu bile spremne, Andrej je predložio da EP nazovemo “Strana C” ili “Stranac”. Onda su se desile još dve stvari – novi Rebel Star bend mi se pridružio, pa bubanj svira Attila Prikler i novi članovi ostale instrumente (više o njima na novim snimcima). Na kraju se sve sklopilo u razgovoru za Radio Beograd 2, gde me je Uroš Milovanović pitao zašto pišem o lutanjima i putovanjima. Video sa tekstom napravila je moja ćerka Nina, pariški miš i student animacije – rekao je o “Strancu” Milan Glavaški.
Posle pet godina pauze Rebel Star objavio je peti studijski album “Demoni” 15. aprila, uz sjajne reakcije publike i kritike. “Demoni” su dostupni za preuzimanje i slušanje na svim digitalnim platformama, kao i na Youtubeu i bandcampu.
Podcast.rs inicijativa okuplja više od 70 domaćih podkasta, brojnu publiku, kreatore i ljubitelje ove forme sadržaja.
Nove aplikacije, globalni trendovi i uspešni domaći primeri – predstavljeni su na onlajn konferenciji o razvoju podkasta, koja je u organizaciji udruženja “Podkast podrška“, održana 28. maja 2020.
U godini kada je prva Pulicerova nagrada ikada dodeljena za audio format, podkasti se kao nova forma medijskog sadržaja sve brže razvijaju i postaju sve popularniji i u Srbiji.
Globalno podkast tržište je veoma razvijeno sa oko milion aktivnih podkast emisija i oko 30 miliona pojedinačnih epizoda.
Srpsko tržište je i dalje veoma malo ali bez obzira na to, Erik Nuzum, specijalni gost konferencije i ekspert koji je pomogao globalni proboj podkasta kao što su Invisibilia i TED Radio Hour – poručio je domaćim podkasterima da nikako ne odustaju.
– Dobri podkast autori imaju dve stvari zajedničke: nešto važno što žele da ispričaju i strast koja ih vodi da to stalno rade – rekao je Nuzum i dodao da je većina svetski poznatih podkasta nastala tako što su ljudi počeli da rade nešto iz zabave, pa se to onda razvilo.
Tokom svoje dugogodišnje karijere, Nuzum je bio na poziciji višeg potpredsednika Amazonove kompanije Audible i medijske organizacije NPR, a grupa domaćih podkastera i novinara će u naredna dva dana imati priliku za direktne konsultacije i radionicu sa njim.
– Podkasti kao što su Agelast, Daško i Mlađa, KRIK, Peščanik, Male pobede i mnogi drugi – dostupni su publici kroz naše platforme i mi ćemo raditi na tome da postanu još popularniji kroz aktivnu saradnju sa zajednicom i svima koji žele da pomognu razvoj ove forme sadržaja kod nas – rekao je Vladimir Radinović, jedan od osnivača udruženja “Podkast podrška“ i pokretača Podcast.rs inicijative.
On je pozvao domaće oglašivače da se oprobaju u reklamiranju u domaćim podkastima, jer im to daje priliku da dođu do verne publike sa veoma specifičnim interesovanjima.
Pored individualnih autora i organizacija, Podcast.rs sarađuje i sa tradicionalnim medijima u Srbiji koji se sve češće opredeljuju za ovu formu sadržaja.
Podcast.rsplatforma razvijena je okviru USAID-ovog Projekta jačanja okruženja za održivost medija (USAID Strenghtening Media Systems Project), koji sprovodi IREX.
Antiglobal etno pankeri Neozbiljni pesimisti objavili su mini album “Sve pred lice pravde”, audio i video zapis live nastupa u studiju, gde su odsvirali dve nove pesme, uz tri stare koje su obeležile njihov dosadašnji rad.
– Ideja je bila da se snimi novi, atraktivan materijal uživo, što bliži našim koncertnim nastupima, i da taj snimak dođe do starih fanova i nekih novih, koji još nisu čuli za nas. Akcenat je bio na tome da se odabere nekoliko pesama koje najbolje ilustruju naš muzički pravac, a opet da su na neki način obeležile našu karijeru – kaže frontmen benda, Igor Olujić.
Težak zadatak za Neozbiljne pesimiste koji već imaju tri albuma: “Nek bude što biti ne može” (2010), “Omladinci, kud’ ste pošli” (2012) i “Pametovanje iz provincije” (2019 Long Play).
Izbor je pao na stare pesme: “Sve na silu”, sada malo izmenjenog, osveženog aranžmana, tu je “Sudbina (Tri tajkuna Srbija)” favorit članova benda sa “Pametovanja”, kao i “Hepa hej”, omiljena koncertna pesma Pesimista, koju obavezno sviraju sa dosta improvizacija.
Neozbiljni pesimisti/ Photo: Milica Tepavac
Među pesmama koje su Neozbiljni pesimisti odsvirali uživo pred kamerama u somborskom studiju Fabrika našle su se i dve nove: “Psiho folk” i “Sve pred lice pravde”, koje se sticajem okolnosti nisu našle na albumu “Pametovanju iz provincije”.
Prva je nastala pošto je album već bio snimljen, dok je druga, priznaje Olujić, “verovali ili ne slučajno zaboravljena”.
Nastup su zabeležili kamerman i montažer Boris Ćelić i asistent kamere Aron Čuvardić.
O poruci naziva mini albuma “Sve pred lice pravde”, Olujić kaže: – Kratko i jasno: u svom ovom haosu koji nam se dešava jednostavno nema nevinih! Neki su aktivni učesnici, neki nemi svedoci.
Mini album “Sve pred lice pravde” možete da preslušate u nastavku…
Aleksandar Jerković/Photo: facebook@Aleksandar Jerković
Vršački muzičar Aleksandar Jerković, posle sjajnog gitarskog dueta “Friday” koji je uradio sa prijateljem Nenadom Kukićem negde na početku vanrednog stanja zbog pandemije koronavirusa, sada je, za kraj agonije, obavio novu autorsku pesmu “Wind”.
Ponovo je reč o instrzumentalu, a kako Aleksandar kaže inspiracije mu nije nedostajalo:
– Za ova protekla dva meseca komponovao sam više instrumentala nego cele prošle godine – kaže on i dodaje da je i ova numera, za koju je svirao sve gitare, bubnjeve, bas i klavijature, snimljena u studiju “Muzička soba” u Vršcu.
