Na početku snimanja, prvi deo “Džon Vik” serijala imao je potpuno drugačije ime. Prvobitni naziv filma bio je “Prezir”, što savršeno oslikava penzionisanog plaćenog ubicu koji je krenuo u osvetu.
Problem je bio u tome što je zvezda franšize, Kijanu Rivs, stalno zvao film “Džon Vik” umesto “Prezir”. Na kraju je studio morao da popusti, pa su promenili zvanično ime filma u “Džon Vik”.
Kako je za CB rekao scenarista filma Derek Kolstad, Rivs je jedini zaslužan za promenu naziva filma.
– Jedini razlog što se film zove tako, jeste to što Kijanu nije mogao da zapamti pravo ime filma. Iz marketinga su rekli da je to već besplatna reklama u vrednosti od 4-5 miliona dolara, pa je ime ‘Džon Vik’ i ostalo – izjavio je Kolstad.
Dodao je i to ja je promena naslova verovatno bila dobra stvar, s obzirom na to da su i film i lik poznati pod imenom “Džon Vik” sada sastavni deo pop kulture.
Kako saznajemo od organizatora Exit festivala, Svetska zdravstvena organizacija je izdala ažurirano uputstvo u kojima državama predlaže ponovno održavanje masovnih događaja na otvorenom prostoru.
Dokument pod nazivom “Ključne preporuke za planiranje masovnih okupljanja u uslovima pandemije korona virusa“ govori o bezbednosti masovnih okupljanja, kao što su to muzički, verski i sportski događaji.
Van Gogh (Beer Fest)/ Photo: AleX
Ažurirane preporuke se oslanjaju na nova saznanja o pandemiji stečena u prethodnim nedeljama i savetuju organizatore da događaje organizuju na otvorenom prostoru ukoliko je to moguće, uz eventualna ograničenja u pogledu broja posetilaca u skladu sa ukupnom zdravstvenom situacijom država ili regija.
Suprotno uputstvima iz marta, kada je SZO savetovala odlaganje masovnih okupljanja, nova uputstva ukazuju na to da bi vlasti trebalo da prepoznaju pozitivnu ulogu ovakvih manifestacija u kulturnom životu svakog društva, te da razmotre dopuštanje masovnih okupljanja.
Exit 2019/ Photo: AleX
U dokumentu se navodi da masovna okupljanja nisu prosto rekreativni događaji, već značajno utiču na mentalno i fizičko zdravlje velikog broja pojedinaca.
Svetska zdravstvena organizacija ukazuje i na činjenicu da ovakve manifestacije obezbeđuju zaposlenje velikog broja ljudi i predstavljaju značajan izvor prihoda, kako licima zaposlenim na njihovom sprovođenju u delo, tako i mestima u kojima se održavaju.
U novoj preporuci SZO se ističe da budući da masovna okupljanja imaju znatan politički, kulturni, društevni i ekonomski doprinos, na vlastima je da procene značaj i neophodnost konkretnog događaja i razmotre opciju njegovog održavanja, pod uslovom da su uzeti u obzir svi rizici po javno zdravlje i da su preduzete adekvatne mere u cilju njihovog ublažavanja.
Exit 2019/ Photo: AleX
Svetska zdravstvena organizacija takođe savetuje da bi naročito osetljive društvene grupe poput starih lica i dalje trebalo da izbegavaju ovakva okupljanja, ali i da bi na mestima održavanja manifestacija trebalo obezbediti posebne objekte za izolaciju u slučaju da u toku događaja neko od posetilaca pokaže bilo kakve simptome bolesti.
Ostale preporuke obuhvataju ograničenje kapaciteta događaja, po uzoru na brojne zemlje koje su to već same propisale u Evropi, ali i u Sjedinjenim državama i delovima Azije, ali i obezbeđivanje masovne dostupnosti sredstava za dezinfekciju posetiocima događaja.
U susret zvaničnoj selekciji Kanskog festivala, MOJ OFF predstavlja selekciju filmova koji su obeležili prethodna izdanja ovog festivala.
Iako je ove godine izostao glamur Kanskog festivala, umetnički aspekt i dalje obećava, jer je Kanski festival najavio da će 3. juna objaviti zvaničnu selekciju ovogodišnjeg izdanja uprkos svim problemima vezanim za globalnu pandemiju.
U isčekivanju novih filmova sa Kana i novih autora, MOJ OFF predstavlja posebnu selekciju pod nazivom “Zlatne palme Kanskog festivala“, gde će posetioci Online bioskopa imati prilike da se prisete deset filmskih ostvarenja koji su u periodu od 2008. godine do danas nagrađeni prestižnom nagradom – Zlatna palma.
Filmovi će biti dostupni od petka 5. juna 2020. godine na platformi MOJ OFF, a u ponudi su sledeći naslovi: “Između Zidova” (2008) Loran Kant, “Bela Traka” (2009) Mihael Hanake, “Ujka Bunmi koji može da se seti svojih prethodnih života” (2010) Apičatponga Verasetakula, “Ljubav” (2013) Mihael Haneke, “Plavo je najtoplija boja” Abdelatif Kešiš, “Zimski San” (2014) Nuri Bilge Džejlan, “Dipan” (2014) Žak Odijar, “Ja, Danijel Blejk” (2017) Ken Louč, “Kradljivci” (2018) Kore-eda Hirokazu i prošlogodišnji pobednik Kana i dobitnik četiri Oskara – “Parazit” (2019) Bong Džun-Ho.
Bela traka/ Photo: Promo (MCF)
Ostvarenje “Između zidova“ dobitnik je Zlatne palme za 2008. godinu na Festivalu u Kanu, a naša publika je premijerno imala prilike da ga pogleda na 37. FEST-u.
Film je baziran na istoimenoj knjizi Fransosa Begodoa koji je deset godina bio profesor u francuskoj gimnaziji, a koji u samom filmu tumači glavnu ulogu.
Prikazuje život učenika i profesora jedne škole u predgrađu Pariza, a posebnost je u tome da niko nije profesionalan glumac, pa na prvi pogled deluje kao dokumetarani film, ali sve scene su zapravo odigrane.
Ljubav/ Photo: Promo (MCF)
Neizostavan dvostruki dobitnik Zlatne Palme, a reditelj koji prikazao čak osam svojih ostvarenja na ovom prestižnom festivalu, Mihael Haneke, predstaviće svoja dva filma – dobitnik kanske Zlatne palme 2009. godine – crno beli film “Bela traka”, drama koja analizira rađanje nacizma u protestantskoj severnoj Nemačkoj, kao i drama “Ljubav” koja je zaslužno ponela Zlatnu Palmu 2012. godine.
“Ujak Bunmi koji može da se seti svojih prethodnih života“ tajlandskog reditelja Apičatponga Verasetakula, dobitnik Zlatne palme na Kanskom filmskom festivalu 2010. godine, prikazan je u okviru glavnog programa 16. Festivala autorskog filma, a posetioci sajta će imati prilike da ga pogledaju od petka 5. juna.
Plavo je najtoplija boja/ Photo: Promo (MCF)
Hit FEST – a 2014. godine, samo godinu dana ranije nagrađen u Kanu – “Plavo je najtoplija boja” francuskog autora Abdelatifa Kešiša je film u kojem se pojavljuju glumice Adel Eksarčopulos I Lea Sejdoks koje duboku emotivnu povezanost likova uverljivo prenose na veliko platno.
Godinu 2014. obeležio je pobednik Kana “Zimski san“ turskog reditelja Nurija Bilge Džejlana, film koji govori o nedelotvornosti i nepokretnosti turskih intelektualaca, a na suptilan način bavi se i pitanjem lične odgovornosti.
Džejlanov “Zimski san“ je drama o bivšem glumcu koji vodi mali hotel u snežnim planinskim predelima Anadolije zajedno sa suprugom, dok se bore sa bračnom krizom.
Ja, Danijel Blejk/ Photo: Promo (MCF)
Filmovi koji su ostavili veliki utisak, a koje još uvek dobro pamtimo su upravo poslednja četiri dobitnika Kanske Zlatne Palme – “Dipan” Žak Odijar, “Ja, Danijel Blejk” (2017) Ken Loač, “Kradljivci” (2018) Kore-eda Hirokazu, kao i dobitnik četiri oskara “Parazit” (2019) Bong Džun-Ho.
Ostvarenja iz selekcije “Zlatna palma Kanskog festivala” posetioci sajta mojoff.net, u narednoj nedelji imaće priliku da pogledaju po promo ceni od 109 dinara.
Lik koji se na YouTubeu predstavlja kao Funk Turkey nedavno je snimio pesmu koja neodoljivo podseća na hitove grupe AC/DC, a čiji je tekst delo – veštačke inteligencije.
Do stihova pesme koja je dobila naziv “Great Balls” je došao tako što je tekstove svih pesama grupe AC/DC ubacio u odgovarajuć bazu podataka, a onda je specijalni algoritam na osnovu njih generisao novu pesmu.
Elektro pop duo Nipplepeople beogradski koncert održaće ipak 10. jula u Barutani na Kalemegdanu.
– Koncert koji zbog celokupne situacije sa pandemijom Kovid-19 do sada nije mogao biti održan u dvorani Amerikana Doma omladine, na kraju se premešta u Bartuanu, fantastičan prostor za održavanje letnjih koncerata na otvorenom u Beogradu – saopštili su organizatori iz koncertne agencije Long Play.
Nipplepeople/ Photo: Promo (Long Play)
Nipplepeople su tajanstveni, maskirani žensko-muški duo. O njima ne postoji zvanična biografija, nepoznat je identitet članova, koji ne otkrivaju lica uživo ni na fotografijama, niti daju izjave.
Bend se regionalno pročuo nizom upečatljivih singlova kao što su “Sutra”, “Broj”, “Bolji”, “Ne volim te” i “Balkan Express”, a nedavno su objavili numeru “Tajna”.
Ulaznice kupljene za koncert Nipplepeople u DOB-u ostaju važeće i za novi datum 10. jul u Barutani i nije ih potrebno menjati
Uz to, za Barutanu je pušten dodatan kontigent ulaznica po postojećoj ceni od 1.200 dinara koje možete da nabavite na svim prodajnim mestima Ticket Visiona.
Za one koji žele povrat ulaznica počinje 1. jula. Ulaznice kupljene online – poslati email na office@tickets.rs. Ulaznice kupljene na Ticket Vision prodajnim mestima – povrat na Blagajni Štark Arene.
Ulaznice kupljene na Ticket Vision prodajnim mestima van Beograda poslati email na office@tickets.rs, uz priloženu sliku kupljenih ulaznica.
Tradicionalna manifestacija Noć knjige, 22. po redu, ovoga puta trajaće tri dana i održaće se 26, 27. i 28. juna.
Kako bi se izbegle gužve u knjižarama, poručuju organizatori, brinući pre svega o zdravlju čitalaca i zaposlenih, vrata knjižara otvaraju u petak ujutru 26. juna, a veliki popusti primenjivaće se sve do nedelje uveče 28. juna.
– Više od 50.000 ljubitelja dobre knjige bilo je sa nama svaki put tokom nekoliko sati koliko je trajala Noć knjige, a sada očekujemo da taj broj bude i veći, obzirom da će manifestacija trajati 3 dana – poručuju organizatori izdavačka kuća Laguna i knjižarski lanac Delfi.
Festival knjige se održava pod pokroviteljstvom Eurobank Srbije na čak 60 lokacija u knjižarama Delfi i Laguninim klubovima čitalaca u 30 gradova u Srbiji i regionu (Banjaluka, Bijeljina, Tuzla, Sarajevo, Podgorica, Nikšić).
– Osim ponude – više od 50.000 naslova – i ove godine pripremamo fantastične popuste, poklone, promocije, nezaboravna druženja sa najpoznatijim domaćim autorima, a to je samo deo iznenađenja – kažu iz Lagune.
Iron Maiden, Kiss i System Of A Down najavljeni su kao headlineri ovogodišnjeg virtualnog Download festivala.
Posle otkazivanja ovogodišnjeg festivala zbog pandemije korona virusa, Download umesto toga organizuje virtualni izlet kroz istoriju rock festivala koji će sadržati sate i sate ekskluzivnih snimaka, neviđene izvedbe i interaktivni sadržaj.
Snimci će biti emotovani putem službenih društvenih kanala Festivala i na Download TV između 12. i 14. juna.
U saopštenju za javnost organizatori kažu:
– Vikend će biti podeljen na dan i veče, gde će dan biti sve ono što slavi duh Downloas festivala, a veče donosi 2 do 3 sata prilagođenog programaa u kojem Downloaderi mogu da se uključe u dešavanja.
With just 2 weeks to go we’re thrilled to announce the first names for #DownloadTV including @IronMaiden, KISS and System Of A Down. ???? Subscribe to our YouTube channel now and make sure you’re ready for the virtual event of the Summer. ???? https://t.co/79Y7v4wKVjpic.twitter.com/InNtnmkXJI
U petak uveče biće prikazana reprizna najboljih festivalskih trenutaka headlinera iz 2015, grupe Kiss, dok će se u subotu Iron Maiden “doneti nešto posebno na ekrane, s nostalgičnim isečcima “Legacy Of The Beast” i nešto ekskluzivno samo za Download TV, navode organizatori.
U nedelju će biti prikazani snimci sa nastupa grupe System of a Down iz 2005., 2011. i 2017. godine.
Ostali interaktivni događaji obuhvataju pitanja koja fanovi mogu da postavljaju muzičarima uživo, specijalni “lockdown” performansi, muzički tutorijali i sesije.
Organizatori dodaju: “Pozivalo downloadere da postave šatore u vrtu, obuku svoje download majice, preruše se u omiljene junake, šalju nam fotografije i video zapise – tog vikenda slavićemo Download zajednicu”.
Hrvatski bend Elemental najavio je izlazak novog albuma.
Njihovo osmo izdanje u karijeri nosi naziv “Ilica”, a biće predstavljeno 4. juna u 20h na njihovoj Bandcamp stranici.
Bend je nedavno predstavio novu pesmu “Hej, sanjalice”, za koju još ne znamo da li će se naći na novom albumu. “Ilica”, inače, nasleđuje “Tijelo” iz 2016. godine.
– Materijal smo završili taman prije nego je izbila pandemija. Mislim da smo odradili odličan posao i opet pomjerili nivo kvaliteta i očekivanja – uverena je pevačica benda Mirela Priselac Remi.
Osim toga, Remi će uskoro objaviti i dugo najavljivanu prvu zbirku poezije pod naslovom “Masarykova”.
Korona je samo ubrzala proces smanjivanja državnog davanja za kulturu. Mislim da je proces nepovratan, sve do temeljne promjene društvenog ustrojstva u svijetu. Do tada, mnogi umjetnici će morati da rade i druge poslove, da bi preživjeli, tako Antonije Pušić, muzičar poznat kao Rambo Amadeus, komentariše krizu koja je u doba korone pogodila kulturno-umetničku scenu i muzičku industriju.
On u intervjuu za Danas kaže da sebe nije nikada smatrao umetnikom, nego radnikom – neposrednim proizvođačem, autorom u oblasti popularne kulture, i da mu je korona omogućila da se uveri da sa jednakim uspehom može da radi i druge poslove, koji nisu vezani za koncertne aktivnosti, a koji su manje stresni i jednako kreativni.
– Sigurno da sebe ne mogu da zamislim kako sjedim kući i čekam da se steknu uslovi da počnu svirke, korona mi je pomogla da shvatim da je sasvim naivno da se kao zreo čovjek oslanjam samo na svoj zanat scenskog performera – konstatuje Pušić i dodaje – Ja sam u tom zanatu odličan, volim ga, ali prednost je što znam da radim i druge stvari od kojih mogu da živim udobnije nego od zanata putujućeg zabavljača. U epohi brzih promjena nije loše biti majstor nekoliko dijametralno različitih zanata.
– Tišina mi je jako prijala. Nisam od djetinjstva doživio takvu tišinu. Mogao sam opet da čujem samog sebe, svoje “unutarnje” glasove. Radio sam muziku, pisao tekstove, svirao, čak i pročitao neku antologiju poljske satire, i nekoliko zbirki priča Branka Ćopića – iako beletristiku rijetko čitam – priseća se Pušić svojih aktivnosti za vreme vanrednog stanja i dodaje da je morao da bude u “samoizolaciji” dvadesetak dana jer je 15. marta došao iz Crne Gore.
Ograničavanje slobode kretanja nije baš lako podneo, niti razumeo kao racionalnu meru, s obzirom da njegove usamljeničke šetnje ili odlazak na jedrenje ne podrazumevaju nikakve kontakte.
– Ipak, tješio sam se time da mjere nisu kreirane prema meni i mom karakteru, nego prema prosječnom građaninu koji ima puno kontakata, pa sam to prihvatio sa filosofskom distancom, tješio se mirom i veličanstvenom tišinom – ističe Pušić i dodaje da je u izolaciji završio pesmu – i to u tri verzije.
Rezultat možete pogledati na Jutjubu pod nazivom: „Rambo Amadeus – Platiš 1 Dobiješ 2 (puta 3) verzija Frket, Album Brod Budala“.
Kako kaže, čitavoj njegovoj ekipi bilo super da se nekim poslom zaokupe.
I primećuje da živi prilično izolovano, ali s obzirom na to da su u vreme pandemije i svi ostali bili izolovani, imao je više mira, pa je mogao bolje da radi, kreira, izmišlja, koncipira, mašta.
– Podsjećam, ja živim od svojih izmišljotina, pa su samoća i mir tu neophodni, baš kao zemlji prigušujući sloj balege, da bi rađala – ukazuje on.
Posle ukidanja vanrednog stanja, malo toga se u njegovom dnevnom rasporedu suštinski promenilo. Ujutro mejlovi, tekstovi, pa studio. Po podne odlazak na jedrilicu. Slično kao u vanrednom stanju, samo bez one fenomenalne hipnotišuće tišine.
– Generalno, najviše sam se obradovao činjenici da sam zadržao spori tempo. Prije početka pandemije baš sam bio rastrzan na milion strana i obaveza, plašio sam se da ne upadnem u tu centrifugu odmah po ukidanju mjera, srećom, uspjevam da držim uzde u svojim rukama. Vidjećemo kad počnu koncerti da li ću uspjeti da ostanem u ovom “cool” režimu – priča Pušić i konstatuje – Nadam se da me sopstvena sujeta i ambicija neće ubaciti opet u svoj nemilosrdni vortex.
Upitan šta misli o jednoj od retkih pozitivnih posledica pandemije – oporavku prirode, on zapaža da je to nažalost samo privremeno i da se čovekova jurnjava za profitom može zaustaviti samo nuždom. Ipak, primećuje, frapantno je koliko malo prirodi treba za oporavak.
– Bilo bi savršeno kad bi jednom godišnje na mjesec dana bio zaustavljen čitav svijet. Uz dobru pripremu – vjerujem da bi većina uživala. U aprilu je u svijetu smanjena emisija ugljen-dioksida za 17 procenata, što se vidjelo i golim okom, pogledom u nebo. Dunav i Sava bili su plavi – podseća Pušić.
Na pitanje da li je iz toga čovečanstvo izvuklo neku pouku, pa da sada možemo da očekujemo brižniji odnos čoveka prema ekosistemu, ili će sve biti povratak na staro, Pušić odgovara da “samo nužda zakon mijenja”.
– Džabe promjena senzibiliteta kod običnih ljudi kada vlasnici sredstava za proizvodnju ne pokazuju namjeru da nešto mijenjaju u strahu da im se ne smanji profit. Ne moramo dalje – na čitavom Balkanu je izolacija iskorištena da se u tišini započne izgradnja štetnih derivacionih mini-hidroelektrana na mnogim planinskim potocima i rijekama – ističe on.
Ime naroda (Ljubomir Bandović)/ Photo: Promo (KomunikArt)
Ovogodišnje, 27. izdanje Festivala evropskog filma Palić, održaće se u novom terminu od 8. do 14. avgusta na Paliću i u Subotici u organizaciji Otvorenog univerziteta Subotica.
Festival se tradicionalno održava na više lokacija među kojima su Letnja pozornica na Paliću kao i bioskopi Eurocinema, Abazija i Lifka.
Tokom predfestivalskog programa i centralnog dela manifestacije publici će biti predstavljeno više od 100 filmova iz svih krajeva Evrope i to u 15 različitih selekcija i programskih celina, a mnogi od njih imaće svoju srpsku i regionalnu premijeru upravo na Paliću.
Pored bogatog filmskog programa, publika će moći da uživa u brojnim dinamičnim pratećim sadržajima – koncertima, izložbama, promocijama, radionicama i stručnim predavanjima.
Hotel Beograd/ Photo: imbd.com
Festival će 8. avgusta biti svečano otvoren premijerom filma “Ime naroda” našeg reditelja Darka Bajića. Ovo ostvarenje je istorijska saga o Svetozaru Miletiću, uglednom advokatu, nekadašnjem gradonačelniku Novog Sada i jednom od najznačajnijih i najuticajnijih srpskih političara u Austrougarskoj druge polovine 19. veka.
U filmu rađenom po scenariju Milovana Vitezovića, glavnu ulogu igra Ljubomir Bandović, dok su u ostalim ulogama Žarko Laušević, Katarina Žutić, Anja Pavićević, Andrija Kuzmanović, Nikola Ristanovski, Milutin Mima Karadžić…
Na zatvaranju festivala 14. avgusta, publika će moći da uživa u srpsko-ruskom ostvarenju “Hotel Beograd” reditelja Konstantina Statskog, sa Milošem Bikovićem i Dijanom Požarskajom u glavnim ulogama.
Dušan Kovašević i Ilija Tatić/ Photo: Promo (KomunikArt)
– Palićki filmski festival će verovatno biti jedan od prvih ozbiljnijih festivala uopšte, ne samo kod nas. Zbog toga je posebna pažnja usmerena da festival održi svoj nivo – sve ono što ga je dovelo do toga da bude jedan od najznačajnijih festivala. Ovo je jedan veliki ohrabrujući događaj – istakao je predsednik Saveta festivala Dušan Kovačević.
Radoslav Zelenović, direktor Festivala evropskog filma Palić, konstatovao je kako je prethodnih meseci mnogo toga rađeno na održavanju, u nadi da će festivala biti u punom obimu: – Mi moramo da pravimo festival onako kako ga svi znamo. Evropski program Media u kome mi učestvujemo ima vrlo precizna pravila po kojima vi dobijate sredstva, a to je minimum 82 igrana filma. To su pravila koja smo svi prihvatili i ona su takva kakva jesu. Festival smo pomerili za dve nedelje u nadi da ćemo dobiti još više vremena da i bolje organizujemo festival i prikupimo više materijalnih sredstava, jer smo računali sa budžetom sličnom prošlogodišnjem. Iskreno se nadam da svi shvataju koliko je u ovom trenutku nama važno da imamo manifestaciju kao što je Palićki filmski festival. Naša prednost je što se dobar deo festivala održava na otvorenom, i svi propisi koji u tom trenutku budu važeći su izvodljivi. Radimo festival u punom obimu.
Photo: Promo (KomunikArt)
Ilija Tatić, izvršni producent festivala, osvrnuo se na tehničke detalje organizacije i nepoznanice koje su aktuelne zbog epidemiološke situacije u Srbiji i na globalnom nivou, i najavio da će biti gostiju iz inostranstva: – Barem prema prvim reakcijama ljudi koje smo kontaktirali, vidimo da su voljni da dođu. To je znak ohrabrenja za sve nas”, izjavio je Tatić i dodao da onlajn održavanje festivala nikada nije bila opcija. “Festivali se prave da se ljudi sretnu, da publika i umetnici između sebe komuniciraju, da razmenjuju svoje ideje. Palić je bio i ostaće idealno mesto za tako nešto. U slučaju da ne mogu da se održavaju zatvorene projekcije, sve ćemo ih održavati napolju.
Programski direktor festivala Miodrag Mogorović izjavio je da je festival ostaje u svojim programskim okvirima utemeljenim prethodnih godina, kao i da je podrška programa Media došla kao nagrada za prethodni uspešni rad.
– Ove godine je fokusu bugarska i mađarska kinematografija. Program smo koncipirali tako da možemo da dovedemo goste kakva god bila ograničenja putovanja i kretanja – rekao je Mogorović i dodao – Sigurni smo da će nam uslovno rečeno biti lakše da dovedemo naslove, jer neće imati luksuz biranja festivala, jer je broj onih koji su ukinuti u poslednja tri meseca prešao 1.000. Naš rezervoar iz koga crpimo filmove je i dalje isti, jedino što nemamo Kanski festival. Međutim i oni će objaviti svoj redukovani program narednih dana, pa ćemo i odatle moći da odaberemo jedan ili dva naslova.
Radoslav Zelenović i Miroslav Mogorović/ Photo: Promo (KomunikArt)
Kada je reč o festivalskom filmskom programu, palićke filmske selekcije koje imaju takmičarski karakter i ove godine donose najaktuelnije evropske naslove u Glavnom takmičarskom programu, kao i najangažovanije istočnoevropske filmove u selekciji Paralele i sudari.
Prošle godine sa velikim uspehom i sjajnim reakcijama publike uvedene su dve nove selekcije – Velikani evropske kinematografije, koja je posvećena najnovijim filmovima majstora sedme umetnosti Starog kontinenta, i selekcija Novi evropski dokumentarni film, koja donosi najbolje dokumentarce, filmsku formu koja izaziva sve veću pažnju javnosti i kritičara.
Predfestivalski program tradicionalno otvara selekcija Best of Europe koju čine evropski filmovi koji su obeležili prethodnu godinu, dok će evropski klasici biti prikazani u selekciji Klasici na Trgu u ambijentu open air bioskopa na Trgu Slobode u Subotici.
U čast dobitnika nagrade “Aleksandar Lifka” za izuzetan doprinos evropskoj kinematografiji, kao I prethodnih godina biće priređen Omaž program.
Da podsetimo, FEF Palić ovu nagradu dodeljuje domaćem i inostranom laureatu od 2000. godine, za izuzetan doprinos evropskoj kinematografiji.
Selekcija Novi mađarski film kao i prethodnih godina donosi najnoviju produkciju iz susedne zemlje, dok je Mladi duh Evrope selekcija namenjena kratkim i eksperimentalnim filmskim formama.
FEF Palić svake godine predstavlja kinematografiju jedne od evropskih zemalja u okviru selekcije Kinematografija u fokusu, kada se prikazuju filmovi najzanimljivijih autora te zemlje.
Takođe, Omaž dobitniku nagrade Underground spirit priređuje se u čast dobitnika ovog priznanja koje Festival dodeljuje za doprinos nezavisnom filmu.
Selekcija koja traje već deceniju je i Eco dox, program baziran na dokumentarcima posvećenim temama izazova očuvanja životne sredine.
Festival će obeležiti i specijalne projekcije dok će odabrani festivalski naslovi biti prikazani I u selekciji Palić u Beogradu u bioskopu Fontana.
Prateći program FEF Palić čini neodvojivi deo festivalskog doživljaja koji publici i gostima-umetnicima prikazuje jedinstveni duh Festivala koji ga izdvaja iz sličnih manifestacija u Evropi.
Tokom svog 27. izdanja, pored izložbi, promocija knjiga, panel diskusija i muzičkog programa, u bašti bioskopa Abazija koji će obeležiti FEF Palić organizovaće i brojne edukativne aktivnosti nastavljajući svoju misiju kreiranja stimulativnog prostora za mlade okrenute sedmoj umetnosti.
Photo: Promo
Filmski festival Palić osnovan je 1992. godine i od nekadašnjih malih i nepretencioznih Palićkih filmskih večeri, preko upornih pokušaja stvaranja ozbiljnog regionalnog festivala u teškim vremenima izolacije i prvih pokušaja povezivanja kinematografija tada zaraćenih zemalja izrastao je u važnu tačku na mapi evropskih filmskih festivala.
Od 2003. postaje Festival evropskog filma Palić okrenuvši se promovisanju stvaralaštva evropskih autora a time i mesto okupljanja najvažnijih umetnika koji oblikuju kulturnu scenu Evrope.
Festival su posetili, između ostalih, Nikita Mihalkov, Ken Louč, Roj Anderson, Ken Rasel, Brajan Koks, Teo Angelopulos, Kristi Puju, Jirži Mencl kao i najveća imena srpske i jugoslovenske kinematografije.
FEF Palić je i dobitnik nagrade EFFE (u organizaciji Evropske asocijacije festivala) za najbolji evropski umetnički festival u 2017/18. godini.
Izborom najkvalitetnijih ostvarenja savremene evropske kinematografije koja ne pristaje na kompromise, Festival evropskog filma Palić želi da dokaže, u skladu sa vrednostima koje više od dve decenije aktivno promoviše, da svaki pokušaj emancipacije i obnavljanja kritičke svesti ima dubokog smisla.
