Poznati redatelj koji je snimio filmove “Batman Forever”, “St. Elmo’s Fire”, “The Lost Boys”, “Falling Down”… umro je u 81. godini nakon borbe s rakom.
Reditelj Džoel Šumaher umro je u ponedjeljak 22. juna u Njujorku.
Bio je američki reditelj koji se proslavio nakon što je režirao tri hit filma: “St. Elmo’s Fire” (1985), “The Lost Boys”(1987) i “Flatliners” (1990). Kasnije je režirao adaptacije Džona Grišama “The Client” (1994) i “A Time to Kill” (1996). Njegovi su se filmovi “Falling Down (1993) i “8 mm” (1999) bili nominovani za Zlatnu pamu i Zlatnog medveda.
Godine 1993. potpisao je za režiju serija filmova o Betmanu. Šumaherovi filmovi “Batman zauvek” (1995.) i “Batman & Robin” (1997.) dobili su mešane i negativne reakcije kritičara i javnosti. Posle filmova o Betmanu, povukao se s blockbustera i vratio se stvaranju minimalističkih filmova poput “Tigerland” (2000) i “Phone Booth” (2002), oba su zaradila pozitivne kritike. Režirao je i filmove “Fantom iz opere” (2004) i “Number 23” (2007), kao i dve epizode “Kuća od karata”.
Poznat je po tome što je pronalazio buduće mlade glumačke zvezde, Šumaher je pomogao glumcima poput Kolina Farela, Kifera Satrlenda i Metjua Mekonehija.
U privatnom životu Šumaher se otvoreno deklarisao kao gej tokom čitave svoje karijere. Prema Šumaheru, ta se činjenica svesno odražavala kao izjava u mnogim njegovim filmovima. U jednom intervjuu je tvrdio da je imao seks s 20.000 muškaraca.
Joel Schumacher – director of St Elmo’s Fire, The Lost Boys and Flatliners – dies aged 80 https://t.co/J06UnmBrBb
Na pitanje BBC-jevog novinara veruje li u Boga, Šimaher je rekao:
– Nekako sam u toj školi iz citata Hamleta. “Više je na nebu i zemlji, Horacio”. Ako živite dovoljno dugo, sigurno ćete shvatiti da je svemir duboka misterija i nije se sam stvorio. Mi se na ovoj kugli od blata valjamo i ne znam gde smo, i niko ne zna gde smo. Definitivno verujem da ja nisam najviši oblik inteligencije u svemiru. Ali ne volim da upotrebljavam reč Bog, jer je u SAD tako preterano korišćena – ne toliko u Evropi – ali postala je ispolitizovana i sada ima to ružno značenje. Kad pitate nekoga veruju li u Boga to je postalo napad – kao ako ne verujete u Isusa, niste jedan od nas! Odbacujem upotrebu reči Bog ili bilo kakvu duhovnost kao oblik diskriminacije ili odvajanja jer je to potpuna zloupotreba.
U svom političkom segmentu života Šumaher je donirao na hiljade dolara demokratskim kandidatima.
Reč je, naravno, o reakciji Branimira Štulića povodom objave autobiografije Borisa Leinera “Sve bio je ritam”.
Reakciju prenosimo u celosti, u originalnom formatu i stihu, način kako to on piše:
A tako i Lajner izda kњižicu pod naslovom Sve bio je ritam, dakako Џonijev, jer ne samo da sam forte tê grube i vulgarne bљuvotine, nego je i doslovno moj ritam svirao, koji sam pronalazio i њemu postavљao, mimo toga što sam sve plaćao i zverovu opsednutom nezajaznim kompleksima bitisaњe omogućavao, da ne spomiњem ime, jer na teatarskim pozornicama svi primećuju glasnika ili majmuna za razliku od kraљa. Tek libido je srž tog uratka. Međutim, otkako znam њegove domete, i premda je životiњa, ipak moram reći da je sve to, barem što se mene tiče, mornarska priča, pogotova zato što mu je život prazna ploča, budući je bio i ostao nula. A takva su mu i iskustva, koja nadoknađuje lažima. Imenovaću tê nepostojeće zgode.
Boris leiner, Džoni Štulić/Photo: facebook/printscreen
Lajner navodi punih deset godina odanosti (plaćene), ča se nominalno rasteže od sedamdeset devete do maja osamdeset druge – tri godine i pet meseci. Drugi deo je od jula osamdeset treće do kraja februara osamdeset četvrte, osam meseci, dakle, četiri godine i mesec dana. Zatim provede sa mnom u Holandiji godinu i po, i godinu i dva meseca osamdeset sedme i osme – od jula osamdeset sedme do septembra osamdeset osme. Ukupno šest godina i devet meseci. Nije deset. Laže i zna to veoma dobro. No u stvarnosti je to godina i po u Holandiji, plus godina i dva meseca sveg ostalog u Jugi – nastupa, proba, snimaњa, dakle, viđeњa na dnevnoj bazi – sve zajedno uvrh glave dve godine i osam meseci. A u Holandiju ga uzeh samo zarad održavaњa svoje sviračke forme, a ne da uspem na Zapadu, kako on proda tu priču, ktome ne samo da mu je sve bilo plaćeno i da je živeo kao bubreg u loju, već mi je i puno novca ukrao, budući se kao lopov rodio. A uhvatih ga i kako mi krivotvori potpis šaљući dopise u moje ime. Majmuna možeš naučiti svirati i pevati, međutim, ne možeš od њega čoveka načiniti, niti imade potrebe, sve da je i Krapinski pračovek, a baš takav je Lajner, koji čak i to prezime ukrade, budući se rodi kao kopile. Loše je karme i sve oko њega stradava, dabome. Nadaљe, ja nisam tekliča Pađena k њemu slao – postavu sam posle zadњeg nastupa na Šalati raspustio, i on je mesecima znao da je izvisio, otkako ga očima videti nisam mogao, pretpostavљam da je kasnije Pađena na svoju ruku pitao o čemu se radi i taj odgovor čuo. Niti je tâ turneja Zadovoљštine, osamdeset sedme/osme uopšte bila nesretna, niti je atmosfera u sastavu bila loša zbog kritičara i menaџera; Lajner je kao bubњar odavno bio mrtva riba, sve otkad mu prestadoh deonice postavљati, niti je u četvorci bilo potrebe za tim, mimo toga što nikakve veze sa glazbom nema. U trojci mi je trebao bubњar poput onog iz Mapeta po imenu Enimal, i tako sam komad režirao, odnosno aranžirao. Kad se komad uљudio, Lajner je kao riba na suvom ostao, što je ovim kњiževnim uratkom potvrdio.U sledećoj sličici pomiњe zgodu iz Љubљaњe, februara sedamdeset devete, međutim, sastav Aerodrom nije sa Azrom bio tom prilikom, nego tačno godinu dana kasnije. Sećaњe ga ne služi najboљe, što neprekidno pokazuje. A tako i u trećoj crtici stavљa bosanske tehničare u osamdeset prvu umesto u osamdeset treću.Petu pričicu o menaџeru završava navodom da je taj u dramatičnom noćnom susretu na mostu, ispod kojega se propiњalo i pjenilo more, donio aktovku punu naše love.Ja o tome ništa ne znam, mora da je laž, pošto sam ja vodio posao i niko drugi. Uostalom, sve to o zmiji, kao i o tom menaџeru, dozna od mene. Idi!U sledećem umetku Sjemeništarka Jedan gadno i grubo laže. Niti je on meni ikad ikakve cure dovodio, niti sam ja ikad išta s њima po svlačionicama imao, niti sam ikad pred Lajnerom ikome išta u grlo nabijao, sem što sam ga pepeљarom zatući hteo, a tako bi se i zbilo da mu Pađen nije život spasio. Što se mene tiče, jedan bolesni helot maњe, moj prijo.
U Pozornici kaže u množini da smo lokalnog menaџera angažirali, s čime on ništa nije imao, jer u svojoj Azri sam ja poslove vodio. To rušeњe bine se zbilo februara osamdeset četvrte u Osijeku, a bas je Remo Kartađine svirao – rekao bih da se Lajner toga ne seća samo zato jer bi ga Remo na uzici vodio.
U sledećoj priči њegovog odlaska u vojsku ovo veli: Umjesto da odemo u Ameriku, gdje nas je pozvala kazališna trupa Љubiše Ristića… Њih niko nije pozvao, sami naprave glasinu od toga; ja sam im nešto o tome zucnuo, a oni se toga uhvatili, kao da bi, da nije vojske, išli, no radilo se o meni, ja sam Azra, a put se ktome i plaćao, sudelovaњe me dvadeset hiљada baksi koštalo. No Lajner uvek moje našim zove, kad je ionako na gotovo došao, pa mu je sve bilo osigurano, a ja velikodušne ruke, tako da ne čudi što mњije da je ono što nije.
Što se Garaže tiče (ja sam im pomogao naći taj unajmљeni stan na Zelengaju koji sam, došavši osamdeset sedme, i iznajmio, da bi ga on i daљe, opako lažući, svojim zvao), doista se ne sećam da je ikakva cura došla, a kamoli da sam ikad sa Lajnerom zajedno jebao, ako sam mu katkad komade i prepuštao, tu se, dakle, svojim prљavim mozgom, ako ga uopšte i ima, sem za laži i prevare, poslužio. Opet, to za guraњe u povijest preko svojih tomova znadoh upotrebiti, ali ne tom zgodom. On naprosto slaže kolaže iz svoje mašte sa jednim ciљem – nastaviti tamo gde je sa šahovnicom i započeo i stao.
U Autobahnu nije bilo izvučenih pištoљa, ako su ruke na drškama i imali, niti su se policajci iza vrata skrivali, a kamoli besno derali, niti je bilo ikakvog pretraživaњa, naprosto shvate i sami da sam zaspao, a helot se nadzoru oteo. No ovde se pera prihvatio.
A u Tušu nadmaši samog sebe, otkako sam ja bio pod tušem sa komadom, kojeg on zarad nekog razloga izbaci iz priče i zameni sa sobom. I nisu mu samo datumi u nesvesti, nego su mu proizvoљne i reči kojima se slobodno služi, pridajući ih meni, koliko i tobožњi pohvalni ton, koji je tu samo zato da to izmišљeno i lažno više do izražaja dođe, odnosno da њime skrije čisto zlo svoje loše karme, jer i dušu bi ti pojeo, lečeći svoje divљaštvo, samo da može. Rečju, patološki lažov, mašti na voљu, na primer, nikad me u Prištini nisu dočekala dvojica iz Centralnog komiteta u sivim odelima, čoče.
Sledeći dobar primer kako on proizvoљno spaja i rašiva – lažući dakako – je iz crtice o Malnaru. U њu je ubacio sve one za koje je znao, pošto ga niko u moje vreme, kao ni sada, nije jebao pet posto. Ja sam Malnara površno iz ranih osamdesetih poznavao, ali sam ga samo dvaput posetio, i oba puta me Pađen do њega doveo, čini mi se jednom osamdeset osme, a drugi put devedesete – to zakљučujem po tome što su sa Malnarom tih godina bile dve različite žene. Lajner nikad sa mnom nije bio kod њega, dakle, otpada da sam bio Malnarov vrač, koliko i da sam mu na nerve išao, ako se već takav Lajneru i pokazao, mada sumњam da ga je Lajner ikad video, sem na televiziji, dakako. Lajner je nezajazan prepoznavaњa svog ništavila, koliko je i gladan svega ostalog, od hrane do žena, a zbog tê gladi će sve učiniti, seveda. Inače je umilna trakavica, ne pripaziš li, nikad se nećeš glista lišiti, pa će ti ribiči društvo činiti i govance ti uz mornarske priče i dobru kapљicu iz šupka vaditi. Eto, vidite, upravo takvim se izrazom odlikuje, nije li? I kao što moje svojim zove, tako i ono što dozna od mene, boљe rečeno mrvice sa moje trpeze, prikazuje kao vlastito iskustveno saznaњe, i onda na tome i oko toga gradi – uz pomoć prљave mašte i pokvarenih strasti – svoje masne ispљuvke. Ali od њegovih laži se živeti ne može. Na primer, nikad nijedan grudњak nije pao na binu, niti lećahu papirići sa telefonskim brojevima, možda jedino koji osamdeset druge za beogradskih februarskih nastupa, ali ritam sekcija je uvek, što se toga tiče, bila zadњa rupa na svirali. Navedoh samo њegove laži, preko poluistina tog neandertalca prelazim.
Predstavljanje knjige “Nebeske heroine sveta” Radmile Tonković, sa posebnim osvrtom na junakinje iz zemalja španskog govornog područja, biće održano u utorak, 23. juna u 18:00 časova u Svečanoj sali Instituta Servantes u Beogradu.
Za potrebe knjige “Nebeske heroine sveta”, autorka je obradila istoriju vazduhoplovstva zemalja Evrope, Azije, Afrike, Australije, Novog Zelanda, Centralne i Južne Amerike, prateći i geopolitičke i geostrateške svetske prilike i njihov uticaj na razvoj vazduhoplovnih tehnika i tehnologija.
Nebeske heroine sveta/ Photo: Promo (Institut Servantes u Beogradu)
Tokom večeri biće posvećena posebna pažnja brojnim ženama sa španskog govornog područja, kao što su Španjolke Mersedes Koraminas, Marija Bernaldo de Kiros i Margot Sorijano de Ansaldo, Argentinke Amalija Selija Fiueredo de Pijetra i Rosita Ukar, Kubanke Aida de Akosta i Teresina del Rej, Venecuelanke Mari Kalkanjo i Luisa Elena Kontreras, Meksikanke Karolina Perea i Marija Gonsales, Peruanke Karmela Kombe Tomson, Ines Toman Ugarte i mnoge druge.
Knjiga je posvećena svim hrabrim ženama i devojkama, koje su upravljale padobranima, jedrilicama, avionima i helikopterima, a o njima će uz Radmilu Tonković govoriti i istoričarka Zorica Peleš.
Razgovor će biti održan na srpskom jeziku uz simultani prevod na španski.
Ulaz u Svečanu salu Instituta Servantes biće slobodan dok se ne popune mesta. Maksimalan broj posetilaca je 30, a publika se moli za ponašanje u skladu sa preporukama Vlade Republike Srbije povodom aktuelne epidemiološke situacije.
Atmospheric / Photo: Ana Bartoniček i Viktor Pravdica (Dallas Records, promo)
Posle pesme “Dvije sjene”, ambient electro pop bend Atmospheric predstavio je novi video singl – “Skrivena duga”.
Nastala još 2001. godine, “Skrivena duga” je prva numera u muzičkom opusu riječkog benda, a verzija koja je sada objavljena je nova, dok onu originalnu, planiraju da predstave fanovima 2022. godine, kada će da obilježe 20 godina postojanja.
Ljubavnu pesmu koja govori o onom prvom, pravom osećaju zaljubljenosti, kada u nama nastane jedna “Skrivena duga” zajedno izvode Martina Majerle i Lado koji potpisuje muziku i tekst.
Singl prati i spot za koji su zaslužni Ana i Lado Bartoniček, a sniman je na Grobniku iznad Rijeke. Kadrovi su snimljeni tik pred nevreme, što je dalo posebnu, atmosferičnu sliku celokupnog vizuala spota.
– Bilo nam je baš zabavno na snimanju! Natrčali smo se i izgrlili kao nikad! Još smo komentirali da izgledamo kao da smo na vjenčanju. Spot je u retro stilu, i da, u njemu nema duge – jer je skrivena… – ispričao je Lado, a Martina dodala: – Idilična atmosfera livade u punom cvatu, nevrijeme koje se sprema, miris trave, naša glazba, sva čula probuđena. Bogatiji smo za još jedan dan. Nadam se da će se dio te atmosfere i kemije odraziti i na našu publiku, kroz ovaj opuštajući video.
I tako, dve decenije posle, kako se priča, neverovatnog koncerta koji je Eyesburn održao u klubu Fest, reggae-dub-hardcore-metalci vratili su se 20. juna 2020. u Zemun.
Na sreću, u subotu nije pala kiša tako da je publika više od dva sata sa uživanjem mogla da sluša svirku u novom koncertnom prostoru – bašti Festa.
Sudeći prema broju prisutnih i atmosferi koju je bend napravio, nismo sigurni ko se više uželeo svirke – Eyesburn ili njihovi fanovi, ali smo sigurni da definitivno više ne treba da se razilaze.
Eyesburn/ Photo: AleX
Eyesburn je nastao 1994. godine i ubrzo su postali jedan od najvećih i najomiljenijih crossover bendova u regionu.
Do sada su objavili osam studijskih albuma, održali veliki broj nastupa u zemlji i regionu, bili na evropskoj turneji sa bendom Soulfly…
Posle više prekida u radu i promena postave, Eyesburn je prestao sa radom sredinom 2016. godine. Ipak, i posle zvaničnog razilaženja održali su još jedan koncert u originalnoj postavi – na Zaječarskoj gitarijadi.
A onda se Eyesburn ponovo okupio. Prvo je objavljen spot za “War Control” (album “Fool Control”), a onda su nastupali povodom 20 godina od prvog velikog koncerta u u Beogradu (2019, Hala sportova, Kontakt Konferencija).
Ko nije bio u subotu u Festu, ostaju mu fotografije… 🙂
Da li ste se ikada pomislili na ti koliko je snimanje u studiju naporan i komplikovan proces u kome mnogo toga može poći po zlu? Možda i jeste, ali onda znate da upravo zato mnogi muzičari moraju iznova da snimaju određeni instrument ili vokale ne bi li dobili savršen snimak na svojim nosačima zvuka.
Ipak, ponekad se pojavi greška koja je toliko “savršena” da autori žele da je ostave u finalnoj verziji. Možda nikada niste obratili pažnju, ali ovo su neke od najpoznatijih grešaka u legendarnim pesmama.
Led Zeppelin – Black Country Woman
“Physical Graffiti” omiljeni je Zeppelinov album Roberta Planta, a pesma “Black Country Woman” počinje kratkim razgovorom o kom je malo ko ikada razmišljao. Međutim, upravo taj razgovor je slučajno zalutao u pomenutu numeru. Nastao je tako što je studijska oprema snimila zvuk aviona koji preleće iznad kuće u kojoj je bend snimao, a članovi benda, ne samo da su snimili avion, već se čuje i njihov razgovor u kome kratko raspravljaju o tome da li će zvuk aviona ostaviti u pesmi. Plant je na kraju presudio: – Ne, ostavi to.
The Police – Roxanne
Najveći hit grupe Police takođe ima neplanirani deo, a to je zvuk s početka pesme, koji mnogima deluje kao sasvim spontan.
Naime, oko četvrte sekunde može se čuti zvuk klavijatura i Stingov smeh. Iako sve zvuči uklopljeno, radi se o tome da je Sting tokom snimanja slučajno seo na klavijature koje su proizvele atonalni zvuk, pa su članovi benda odlučili da ga zadrže u konačnoj verziji, uključujući i Stingovu reakciju na nezgodu.
Pink Floyd – Wish You Were Here
Članovi ove grupe, a posebno Dejvid Gilmur, poznati su kao perfekcionisti kad je reč o njihovim albumima. Ipak, i njima se desio “kiks” koji su ukomponovali da zvuči kao sastavni element. Na naslovnoj pesmi “Wish You Were Here” može se čuti kašalj i disanje pre nego gitara počne da svira. Radi se o Gilmorovom kašlju koji nije mogao da zaustavi jer je u to vreme preterivao s cigaretama.
Možda se radi o urbanoj legendi, ali ostala je priča da je Gilmor bio toliko razočaran svojom izvedbom da je tog dana prestao da puši i navodno nikada više nije zapalio cigaretu.
The Mamas & The Papas – I Saw Her Again
Kada je ovaj bend snimao svoj album iz 1966, studijski tehničar greškom je prerano pustio vokale. Nakon toga pokušao je da ispravi grešku, tako što je obrisao vokale i vratio ih na svoje mesto, međutim, njegova prvobitna greška je ostala neizbrisana. Producent Lou Adler čuo je verziju s greškom i toliko mu se dopala da ju je zadržao, jer celu pesmu čini zanimljivijom.
Ovaj bend je zbog psovke u pesmi, koja se smatra hitom svih vremena, mogao da ima velike probleme. Naime, oko 0:54 sekunde može se čuti kako neko viče: “Fuck”, zbog čega je FBI čak započeo istragu ne bi li se dokazalo da li je “The Kingsmen” zaista dopustio psovku u velikom hitu. Na svu sreću, vokalna izvedba toliko je nejasna da su agenti FBI-ja imali probleme s transkriptom.
Ostalo je nepoznato zašto je ova “vulgarna” verzija bila i konačna, ali briga FBI je očigledno bila na mestu jer se radi o jednoj od najpoznatijih pesama svih vremena.
Poslednji muzički video sa istoimenog albuma kojim nas je Andy Pavlov i zvanično upoznao sa svojim samostalnim delom stiže za kompoziciju “Me and My Love on the Road to Honduras”.
Još jedna saradnja sa Laslom Antalom donosi sanjiv video koji vizuelno zaokružuje priču iza debi albuma jednog od najuspešnijih pijanista na našim prostorima.
– “Me and My Love on the Road to Honduras“ je poslednja numera sa istoimenog albuma koji predstavlja svojevrsni muzički “Dnevnik Jedne Velike Ljubavi“ – ističe Andrija Pavlović, pijanista i kompozitor iza umetničkog imena Andy Pavlov.
Album nosi podnaslov „The Minutes After Infinity for Piano Solo“ i predstavljen je u februaru u izdanju Universal Music Serbia.
Andy Pavlov/ Photo: Laslo Antal ( promo, Universal Music)
Kako Andrija objašnjava, album je inspirisan dubinom i misterijom jednog perioda njegovog života gde je sve što je do tada poznavao isparilo, da bi se potom iz guste magle pojavila velika ljubav, dom i novo razumevanje sebe.
Nakon što su kompozicije sa albuma kontinuirano predstavljane u svojim video izdanjima, zaključno sa današnjim, ostalo je da ovo delo klasične muzike dobije i svoje fizičko izdanje.
“Me and My Love on the Road to Honduras“ biće dostupan na vinilu na ovogodišnji Record Store Day.
Novinar i kolumnista Petar Janjatović izjavio je povodom Svetskog dana muzika da su mnogi ljudi koji se bave kreativnim poslovima tokom vanrednog stanja iskoristili to vreme na produktivan način, a da su mnogi muzičari uspeli da završe pesme za koje “nikada nisu imali vremena”. On je, međutim, gostujući na N1, ocenio da je stanje u muzičkoj industriji nakon vanrednog stanja katastrofalno, i da je “pitanje kada će se sve dovesti na prethodni nivo”.
– Rokenrol i druge segmente popkulture su preuzele računovođe i biznismeni. I stvari se prave da bi se prodale. Nije preterano bitno da se nešto kaže. Na primer, dokumentarni film o Frediju Merkjuriju, mnogi su našli zamerke tom filmu, a ja mislim da je rađen tako da se vodilo računa da ne dobije zabranu da mlađi od 18 godina ne smeju da ga gledaju, jer to je bitan segment publike. Tako da nije bitna umetnička vizija, već ‘daj da mi to prodamo što bolje’ – ocenio je Janjatović.
On je naglasio da uprkos tome što su muzičari na kreativan način iskoristili karantin za vreme vanrednog stanja, stanje u toj industriji je veoma loše.
– Mnogo ljudi koji se amaterski bave bilo kojom vrstom kreativinih aktivnosti je sigurno kreativno iskoristio ovo vreme. Pričao sam sa ljudima koji se bave muzikom, i dobar deo njih je razne stvari koje su započeli, pa nikako nisu uspeli da završe, iskoristili su protekla dva meseca da završe. Skoro sam sedeo sa Rambom Amadeusom, koji je takođe rekao da je ‘zaokruglio’ neke pesme koje su stajale u tragovima. Tako da je svako ko ima odgovornost prema vremenu, trudio se je da ovaj ‘prazan hod’ iskoristi na pravi način – rekao je Janjatović, i dodao da je stanje u muzičkoj industriji “katastrofalno”, jer je pitanje kada će se sve dovesti na prethodni nivo.
Promocija novog solo albuma “Retromet” legendarnog frontmena grupe S vremena na vreme, Ljube Ninkovića, održaće se u sredu, 24. juna u Multimedia Music Shopu.
Kompozicije, tekstove i aranžmane pesama potpisuje sam Ninković, snimatelj je bio Nebojša Brdarić, a za mastering je bio zadužen Bojan Petković.
Prateći bend, pored Ljube Ninkovića (vokal, gitare) činili su Bojana Brdarić (vokali), Nebojša Brdarić (flauta), Slobodan Boda Ninković (prateći vokali), Čeda Macura (bubnjevi), Bata Božanić (bas gitara), Pera Joe (usna harmonika), Mihajlo Ristić (električna gitara), Marija Tunić (violina) i Mladen Arsenović (violončelo).
Promocija albuma “Retromet” će se uz prigodan koktel i druženje sa autorom albuma održati u prostorijama Multimedia Music CD Shopa (Sremska 2, Beograd) od 18:30 časova.
Holivudski glumac Džoni Dep maskirao se u kapetana Džeka Speroua, čuvenog lika iz filmskog serijala “Pirati s Kariba”, a onda zabavljao decu koja se leče u dečjoj bolnici Kvinslend u Australiji.
Zbog pandemije korona virusa, svoj humani gest, ovog puta morao je da sprovede putem interneta, dok je jednom prilikom ranije ovu ustanovu obišao uživo, takođe maskiran u Džeka.
