Pandemija koronavirusa nije sprečila Ramba Amadeusa u objavljivanju novog albuma koji je besplatno podelio na YouTubeu.
“Vjerujem da će vam preslušavanje mog još neštampanog albuma “Brod Budala” biti sada još zabavnije. Sve pjesme sa albuma su na Youtubeu poređane jedna za drugom. Uživajte. Znamo da stanje duha jako utiče na imunitet, pa se nadam i da će vam slušanje ovog albuma višestruko koristiti. Na zdravlje!” napisao je ovim povodom Rambo Amadeus.
Uživajte u albuma “Brod budala”:
Google Play Movies streaming servis biće besplatan. Nove, zasada nepotvrđene informacije, kažu da Google sprema besplatnu konkurenciju Netflixu.
Navodno, Google radi na novoj funkciji za svoju aplikaciju Play Movies, koja bi korisnicima mogla da omogući besplatno gledanje na stotine filmova.
Tokom filmova će se prikazivati reklame, pišu sajtovi XDA Developers i 9to5 Google.
Ne zna se koji filmovi će biti u ponudi, ali izgleda da za sada neće biti najnovnijih naslova.
Google se još nije zvanično oglasio povodom ovog saznanja,
HL/Izvor: 9to5google.com
Čuveni džez muzičar iz Nju Orleansa Elis Marsalis preminuo je u 86. godini od posledica koronavirusa, saopštio je njegov sin Branford.
“Sa velikom tugom saopštavam da je moj otac Eli Marsalis Junior umro nakon komplikacija od korona virusa”, naveo je njegov sin i dodao je čuveni džez muzičar u subotu hospitalizovan.
Elis Marsalis koji se tokom višedecenijske karijere pojavio na desetinama albuma, otac je trubača Vintona i saksofoniste Branforda Marsalisa.
“Moj otac je bio div u muzici i u podučavanju, ali je bio još veći otac… Dao je sve što je imao da nam omogući da razvijemo ono najbolje kod nas”, napisao je Branford Marsalis.
Ellis Marsalis, 1934 – 2020
He went out the way he lived: embracing reality pic.twitter.com/sPyYUuBoIG
— Wynton Marsalis (@wyntonmarsalis) April 2, 2020
Vinton Marsalis je na Tviteru uz fotografije sa ocem napisao: “Elis Marsalis 1934-2020. Umro je kao što je i živeo: prihvatajući realnost”.
Elis Marsalis je rođen u novembru 1934. godine u Nju Orelansu, središtu sveta džeza. Tokom višedecenijske karijere svirao je sa Kenonbolom i Netom Ederlijem, Kortnijem Pajnom. Istovremeno je bio i mentor sinovima Vintonu i Branfordu koji su postali dva najuglednija džez muzičara.
Njujorški džez klub u Linkoln centru gde je Vinton Marsalis umetnički direktor, saopštio je da se “s tugom i teškog srca oprašta od Elisa Marsalisa, jednog od najuglednijih umetnika i profesora muzike svog doba i svih vremena”.
HL/Izvor: beta
Pa jebiga! Ne volim da psujem kad pišem, ali stvarno – JEBIGA!
Pre petnaestak dana, tačnije 14. marta, pre svih zahvaljujući inicijalnoj ideji naše drugarice, fotografkinje Ive Tanacković, pokrenuli smo akciju – live svirkom PROTIV SVIH VIRUSA. Prvi u regionu. Što nije mnogo važno. Iako jeste. Ali je svakako važna ideja koja je stajalai za svega. Da scenu, osakaćenu odlukom da se svi koncerti odlože a klubovi zatvore, održimo u životu makar u virtuelnoj stvarnosti interneta. Do boljih dana.
I izgurali smo. Celih 15 dana. Za više, očigledno, nije bilo dobre volje.
Pozivali smo, reklamirali, bustovali, cimali sve i svakoga, verovali da će bendovi naći motiv da svoj rad predstave što većem broju ljudi koji u ovom momentu nemaju šta drugo da rade osim da bleje pred računarima… A išli su na koncerte. I išli bi i danas, da mogu. Svašta smo mislili. Samo smo se malo za*ebali.
Jer, uprkos svom busanju u grudi kako su baš oni “spasioci srpske rok scene”, kako treba da se držimo zajedno, kako svako “daje svoj maksimum”, i kako je srpska rok scena jedna “velika srećna porodica”, ispalo je da je sve to jedna velika omlitavela ku**ina!
(Dok sve ovo pišem, nikako ne zaboravljam onu nekolicinu Ljudi (namerno nisam napisao muzičara, nego ljudi s velikim LJ) koji su javili, poslali svoje snimke ili se potrudili da naprave nove i podržali ono što nikako nije bila samo Headlinerova akcija, već vapaj svih koji na ovom prostoru živimo u ovim nesrećnim vremenima – da zaustavimo sve viruse kojima smo okruženi).
Elem, nije Headliner veliki portal. Ne može nikom, ni pod razno, da donese popularnost ni preglede nekih Kija i nekih Prasića, ali tu smo već skoro četiri godine, svakog dana širom otvorenih vrata za sve što se zove rok scena i urbana kultura. Sve to vreme objavljujemo vesti koji niko drugi neće, ne želi ili nema vremena da se bavi njima, prepravljamo, dopunjavamo i opismenjavamo najave za koncerte i po halama i po najmanjim klubovima, gomila bendova svoje prve medijske objave imala je baš kod nas (neki su u međuvremenu toliko porasli i toliko visoko poleteli da više i ne vide odakle su krenuli), AleX je za neke od njih uradila prve pristojne fotografije u karijeri, išli smo na njihove svirke po mestima na kojima nikog i nije bilo osim nas i njih, pravili festivale, delili kontakte, za “dž” snimali spotove… samo da bismo pomogli da ova scena više ne zavisi od dva, tri, pet imena koji su na njoj već “100 godina”. Svesni, jer nismo glupi bogu hvala, da smo u borbi s vetrenjačama. Ne očekujući, iz istog razloga, nikakvo hvala. Jer nismo ovo ni počeli da radimo zbog drugih, već zbog sebe. I svog sna da ovde može da bude bolje. Da može da bude normalno.
Ovo je samo još jedan argument da smo se za*ebali. Nema volje, nema energije, nema podrške, nema scene. Ima samo lenjosti, prazne priče, nadahnuto ljigavih statusa na fejsu, nabeđenih veličina i samozadovoljnih i samodovoljnih luzera. Fejk rokera, metalaca bez m, pankera bez p. Čast izuzecima. Koji će se prepoznati sami. Nažalost, ovi drugi se neće prepoznati. Ili će ih biti baš briga, jer su “predodređeni za velike stvari”. Baš ih zabole za mali Hadliner i njegovu akciju. Njih čekaju O2 arena i svetska turneja.
I zato… mi nećemo da odustanemo. Protv svih virusa borićemo se na sve moguće načine. Protiv svih korona i morona, depresije, straha, paranoje, neznanja, bahatosti, gluposti, laži…
Ko hoće, dobrodošao je.
Ko neće… Jebiga.
Pesme grupe Kanda kodža i Nebojša ostavile su neizbrisiv trag u turbulentnoj istoriji ove zemlje od devedesetih godina prošlog veka.
Ovaj bend je uspeo da savlada sve (iznenadne) prepreke i opstane punih trideset godina i da – uporni, odvažni i superiorni, fasciniraju britkošću i emocijom intenzivno osvajaju novu publiku.
Cilj objavljivanja izdanja “Popis” jeste da se obeleži važan jubilej ali prvenstveno želja da publika na jednom mestu čuje okosnicu koncertnog repertoara benda u novim aranžmanima uz nekoliko retko izvođenih pesama.
Prema rečima gitariste benda Nenada Pejovića, KKN do sada nije imao priliku da na jednom mestu sakupi sve svoje najpoznatije pesme i plasira ih publici u vidu svojevrsnog “best of” izdanja.
Album “Popis” predstavlja drugačiji pristup tom konceptu, a bend na taj način sledi globalni trend ponovnog snimanja svojih najvećih hitova u aktuelnim aranžmanima koji su bliski trenutnom zvuku grupe.
Izdanje počinje klasicima, a zatim sledi reprezentativni izbor pesama koje predstavljaju razvojni put benda do njihovog ustoličenja na tron gradske alternativne rok scene tokom poslednjih deset godina.
“Tajne letenja” je prvi predstavljeni singl sa ovog izdanja. Proces stvaranja albuma “Popis“ dokumentovan je video snimcima koji beleže snimanje ovih pesama (rediteljke Đurđice Gajić).
Prve kadrove iz ovog svojevrsnog rok dokumentarca, fanovi mogu da vide upravo u videu za singl “Tajne letenja“.
Džej Kej, frontmen Džamirokvaja, u samoizolaciji je bio inspirisan pa je jedan od hitova Dejvida Bouvija, pesmu “Let‘s dance” obradio u – “Lockdown”.
Snimak je objavio na svojoj fejsbuk i instagram stranici uz poruku “Još samo tri meseca…”.
Snimak je za kratko vreme imao je hiljade pregleda.
A evo i originalne verzije. Jer… baš nam se pleše.
HL/Izvor:n1info.com
Pesma “Sve će biti uredu” sa aktuelnog studijskog albuma “Digitalno nebo” poznatog hrvatskog benda Psihomodo pop, dobila je novo ruho.
Prepuna simbolike, numera se itekako uklapa u aktuelnu situaciju koja nas je sve primorala na boravak u kući, izlaske svela na neophodni minimum, ali i pokrenula maksimalnu online društvenu angažovanost.
Maštovitim muzičkim izvođenjima za vreme izolacije pridružili su se i Psihići pa su zajedničkim snagama iz Zaprešića (Gobac i Tin), Cvjetnog (Brada), Vodica (Šparka) i s Gornjeg Grada (Kuzma) snimili jednu od svojih najpozitivnijih pesama u kućnoj, “CoronaStyle” verziji.
– Evo snimili i mi jednu iz izolacije. Svi su svirali od doma, snimali se i onda smo to sabrali samo za vas. Ne idite vanka – kratko, jasno i u svom stilu poručio je Gobac.
Muzičar Nikola Pejaković Kolja objavio je danas novu, eskapističku pesmu “Meksikanac”, njegov prvi studijski rad nakon albuma “4 Prsta” (2018).
– Kao i obično, sanjam o tome da odem sa porodicom na selo. Ništa novo kod mene, znači, osim što me je ova korona učvrstila u ideji da ću da bežim u brda. Ne iz straha, već zato što mi je preko glave svega – i ove civilizacije i kapitala i demokratije i medija i svega ostalog… Verujem da je to osećaj koji se javlja kod većine ljudi – kaže Kolja o nadahnuću za pesmu.
Prema njegovim rečima, iza snimanja samo “Meksikanca” u ovom trenutku nema “neke specijalne strategije”, već je, nakon što je pesma bila gotova, odlučeno da se ne čeka na novi album i “neka, kobiva, bolja vremena”, jer “ovo je najbolje vreme za ovu pesmu”. Uz to, video (snimljen u stanu, telefonom ) koji prati “Meksikanca”, kaže Kolja, “nije spot, već mali podstrek ljudima da izdrže kućnu izolaciju, jer, u suštini, ništa nam bitno ne fali… Osim pameti”.
Može li se Koljin “Meksikanac” shvatiti kao mala posveta Jugomeksikancima, osobenom hibridnom muzičkom žanru pedesetih i šezdesetih godina u komunističkoj Jugoslaviji?
– …Sećam se toga dobro, bilo je nekog šarma u tome, neke radosne tuge u tim pesmama… Pozdrav za Mehiko! – kaže Kolja.
Dodavši svom pevanju i sviranju gitare ovaj put i usnu harmoniku, Pejaković je snimio “Meksikanca” po običaju u produkciji Vojislava Aralice koji je radio i aranžman i svirao gitare, dok je za klavijature bio zadužen Ivan Aleksijević. Kontrabas je svirao Milan Pavković, a bubnjeve Saša Ranković. Pesma je snimljena tokom februara i marta u beogradskom studiju Siena, uz snimateljku Sanju Đuričić.
Prošlo je četiri decenije od kada je Stiven King napisao čuveni roman “Uporište“ o smrtonosnoj epidemiji koja je izbrisala veći deo ljudske populacije, pa autor bestseler horora kaže da mu je teško da razume kako vlasti nisu videle da korona virus stiže i preduzeli neophpodne mere.
– Samo poslednje tri ili četiri sedmice ljudi mi govore: Živimo u svetu Stivena Kinga. I sve što im mogu reći: Voleo bih da nije tako – rekao je za CNN autor, čije su knjige prodate u 350 miliona primeraka širom sveta, prenosi nova.rs.
– Na ovo se dugo, dugo čekalo, Napisao sam ‘Uporište’ o pandemiji koja je izbrisala veći deo čovečanstva i hvala bogu što ova nije toliko strašna, ali ja sam tu knjigu napisao 1979. godine i od tada se samo čekalo da se ovako nešto desi. Nije mi jasno kako niko nije bio spreman na ovu situaciju – primetio je King.
King je poznat po svojim otvorenim kritikama Donalda Trampa pogotovo u vezi njegove reakcije na epidemiju, a svojoj listi političara kojima je nezadovoljan dodao je i guvernera Floride, republikanca Rona DeSantisa.
DeSantis se našao na meti napada jer nije zatvorio javna mesta i dozvolio je da plaže ostanu otvorene za masovan dolazak posetilaca, što je povećalo mogućnosti za širenje zaraze.
– Skoro je nemoguće to razumeti. Sećam se sedamdesetih kada su republikanci napadali Džimija Kartera zbog njegove neodlučnosti i nesigurnosti. Predsednik koji nas sada vodi i Ron DeSantis ovde na Floridi bi trebalo da su odlučni, onakvi kakve želiš u situaciji kada sve krene po zlu, koji se neće se kolebati i predomišljati – rekao je King.
King, koji ima kuće na Floridi i u Mejnu, podseća da je Tramp prvo govorio: “Ovo nije ništa ozbiljno, ne brinite, sve će biti u redu”.
– A onda kada je berza krenula da zamire, kada je realnost pogodila dom, počeo je da govori: ‘Samo polako. Sve će se desiti kao neko čudo. Sve će biti rešeno do Uskrsa i imaćemo pune crkve’. Da bi par dana kasnije govorio o karantinu. Endrju Kuomo (guverner Njujorka, prim.aut.) nije znao za to. Izgleda da niko za to nije znao. To je jednostavno izletelo iz njegove glave – rekao je King.
– Cela ova situacija mi deluje kao da je štala zaključana, ali je konj ipak ukraden i to pre 10 dana – dodao je King.
Autor više od 50 romana, među kojima su “Groblje kućnih ljubimaca”, “Autsajder”, “Mobilni telefon”, “Zelena milja”, “Kabinet smrti”, najavio je novu knjigu “If It Bleeds”, čije je objavljivanje odloženo za dve sedmice, za 28. april.
Istog datuma će biti objavljen i roman Džona Grišama “Camino Winds”.
– Želim da razgovaram sa izdavačem da ponudi dva romana po ceni jednog. Zar ne bi bilo super, duplo izdanje? – dodao je King.
https://www.youtube.com/watch?v=0e64sPHWnsY
HL/Izvor: nova.rs
U doba izolacije, kada svi pokušavamo da što više ostanemo kod kuće i izlazimo samo kada je nužno i našim muzičarima je teško da snimaju nove pesme i spotove. Upravo zbog takvih uslova ograničenja ali i atmosfere koja vlada u svetu bitno je da svi umetnici budu što kreativniji, da pruže zabavu svojoj publici i time im malo skrenu pažnju sa svakodnevnih loših vesti.
Tako su i članovi grupe Letu Štuke odlučili da svoju staru pesmu iz davne 2008. godine objave kao službeni singl i dodele mu popratni video spot.
Reč je o pesmi “Paranoja” koja je objavljena na albumu “Proteini i ugljikohidrati”. Pesmu prati zabavni, animirani, video spot koji su prigodno odlučili da objave baš 1. aprila.
– “Paranoja” je satirični song i ima nameru da svojim sadržajem i popratnim videom uveseli i nasmeje publiku u ovim teškim danima. Odatle i ideja da datum objavljivanja bude 1.4. međunarodni Dan šale. Pesma je objavljena još 2008. na albumu “Proteini i ugljikohidrati”, a sada konačno ima i video čiji je editor naš JohnDoe. Uživajte! – rekao je Dino Šaran.
