Pre nekoliko dana napustio nas je sjajni muzičar Adam Slezinger, a tim povodom autorski tekst napisao je dramaturg, scenarista i filmski kritičar Dimitrije Vojnov. Uz njegovu dozvolu, tekst vam prenosimo u celosti.

Adam Slezinger je ostavio mnogo dublji trag u pop muzici, filmu i pozorištu nego što vam njegovo ime govori. Za razliku od nekih zvezda čiju nijednu pesmu ne znate, njegove pesme ste čuli, ali ne znate ko ih je napisao

Slezinger (Adam Lyons Schlesinger) je vodio nekoliko bendova, bio nominovan za oskara, Zlatni globus i Toni, osvojio i Gremi i Emi, a opet nikada nije bio ime koje će biti naširoko poznato čak i među svim ljubiteljima muzike.

Što je još važnije, njegove pesme su bile omiljene a njihovi slušaoci možda nisu na naslućivali da neke od najrazličitijih hitova povezuje isti čovek.

Dobra pesma nije dovoljna

Počeo je u grupi Fountains of Wayne koju je osnovao sa kolegom sa studija Krisom Kolingvudom.

Dotle su i on i Kolingvud već imali nekoliko bendova, s tim što je Slezinger uporedo sa radom u Fountains of Wayne ozbiljno stvarao i sa grupom Ivy koja se bavila nešto drugačijom muzikom.

Fountains of Wayne je svirao dinamičan gitarski pauer pop, kombinujući pitke i jednostavne melodije, praveći i brze energične hitove i melanholične, sporije ljubavne pesme i kada se poslušaju njihova prva dva albuma, gotovo je neverovatno kako danas ne važe za visokotiražni bend.

Uprkos tome što im na prva dva albuma nisu izmakle ni pohvale kritike, ni izdanje za veliku diskografsku kuću, ni turneje sa tada izuzetno popularnim sastavima kao što su Smashing Pumpkins ili Lemonheads, ovoj grupi je očigledno nešto nedostajalo, po mom mišljenju možda je to bila scenska harizma ili upečatljiviji frontmen.

Rokenrol je ipak oduvek bio disciplina u kojoj dobre pesme nisu jedini preduslov za uspeh. Slezinger je to najbolje savladao.

Paralelni svet

Otud, Slezingerovi paralelni projekti, pre svih Ivy, počinju sve više da uzimaju maha i da se ističu.

Suptiliniji pop izraz te grupe, obojen francuskim akcentom pevačice Dominik Duron, takođe je stekao simpatije kritike, a čini se da je imao i mnogo bolju scensku harizmu, pa krajem devedesetih ovaj bend počinje da beleži i veće uspehe a početkom dvehiljaditih i priznanja.

Konačno, već na samim počecima rada sa ovim bendovima, Slezinger kreće da piše pesme za druge izvođače od kojih je najveći uspeh postigla numera “That Thing You Do” snimljena za potrebe istoimenog filma Toma Henksa koji je govorio o jednoj izmaštanoj grupi iz šezdesetih koja je imala samo jedan hit u periodu ekspanzije rokenrola.

MTV fenomen

Paradoksalno, sredinom dvehiljaditih, Fountains of Wayne prave svoj najveći hit, pesmu “Stacy’s Mom” koja je zahvaljujući atraktivnom spotu postala fenomen na MTV-u, a tada iako veterani, u novom napadu ironije bivaju prepoznati kao najbolji novi bend na Gremijima.

Ipak, čini se da je ova vrsta uspeha stigla prekasno za ovaj bend, i da njih tada više nije ni zanimalo da budu rok zvezde u klasičom smislu te reči. Pa ipak sve do razlaza benda 2011. godine u rokenrol štampi bili su tretirani kao uvaženi veterani čija svaka nova ploča zaslužuje punu pažnju.

Već od kraja devedesetih, Slezinger kreće da radi na tome da svoje pesme plasira među druge izvođače, i da upravo time nadoknadi taj manjak scenske harizme od kojeg je patila njegova matična grupa.

Međutim, nijedan od tih projekata nije naročito uspeo – sastava Swirl 360 sećaju se samo Slezingerovi fanovi iako je on verovatno želeo da bude obrnuto, svojevrsna supergrupa Tinted Windows koju je osnovao sa Džejmsom Ihom, gitaristom Smashing Pumpkinsa i idejom da lice benda bude klinac iz grupe Hanson takođe je ostala samo fusnota.

Na svu sreću ostao je jedan put započet devedesetih kojim je Slezinger išao bez prepreka – posle filma “To što radiš” Toma Henksa, počeo je sve više da se bavi primenjenom muzikom i da piše pesme za razne dramske forme.

Onaj talentovaniji

U tome je Slezinger pronašao sebe, a Holivud je dobio kompozitora i tekstopisca starog kova koji je u programsku muziku uneo svežinu i energiju vitalnog stvaraoca.

Zaplet sličan filmu “To što radiš” imala je izuzetna romantična komedija “Pesma za tebe” u kojoj Hju Grant igra ostarelog i manje uspešnog člana mega popularne pop grupe iz osamdesetih.

Na neki način, Grantov lik modelovan je po Endrjuu Ridžliju, saigraču Džordža Majkla iz grupe Wham za kog je važilo da je „onaj talentovaniji”.

Slezinger u ovoj priči pronalazi izuzetnu inspiraciju i potpisuje nekoliko numera od kojih je ključna hit pesma Grantovog benda iz osamdesetih Pop Goes My Heart.

“Pesma za tebe” je tako ostala zapamćena ne samo po već prepoznatljivom visokom nivou romantične komedije koju donose Hju Grant i Dru Barimor već i po muzici.

Na Brodveju, Slezinger je radio adaptaciju filma Džona Votersa “Plačljivko” a potom je radio i mjuzikl sa poznatom komičarkom Sarom Silverman “The Bedwetter”.

“Moja luda, bivša devojka”

Uprkos tome što je Slezingerova muzika igrala integralnu ulogu u mnogim filmovima i predstavama, njegovim životnim delom na ekranu se ipak smatra serija “Moja luda, bivša devojka”.

Ova serija spada među retka televizijska ostvarenja u žanru mjuzikla, a pesme u njoj daju uvid u um naslovne glavne junakinje koju igra talentovana pevačica i glumica Rejčel Blum.

Slezinger je na ovoj seriji sarađivao sa više muzičara ali je on bio zadužen za krajnji oblik muzičkog izraza i njegov doprinos je prepoznat i nagrađen.

Ako je u svetu rokenrola, Slezinger napravio više dobre muzike od mnogih koji su danas opšte poznate mega zvezde širom sveta, ali to nije kapitalizovao u pogledu slave, onda je na ekranu njegova muzika postigla sve ono što je mogla.

Slezinger je bio jedinstveni pop stvaralac koji je na kraju pronašao način da dokaže kako će dobra pop pesma uvek naći svoj put.

Slezinger je preminio 1. aprila u 52. godini od komplikacija nastalih usled virusa kovid-19.

Dimitrije Vojnov