Svetski muzički striming servis Spotify je zvanično najavio svoje predstavljanje u Rusiji i svim zemljama Balkana i stiže iduće srede (15. jula), otkriva Music Business Worldwide.
Pored Rusije, 15. jula stiže u sve balkanske zemlje: Hrvatsku, Srbiju, Sloveniju, BiH, Severnu Makedoniju, Albaniju i Kosovo.
Spotify je osnovan 2006. godine u Švedskoj i predstavlja audio streaming platformu, koja nudi muziku ograničenu na DRM i podkastove izdavača i medijskih kuća. Kao freemium usluga, osnovne prednosti su su besplatna aplikacija potpuno bez oglasa. Dostupan je u više od 100 zemalja širom sveta.
Za one koji ne znaju, streaming konkretno znači da se nijedan fajl, odnosno pesma u ovom slučaju, ne skladišti lokalno, tj. na vašem kompjuteru ili telefonu, već se kompletno nalazi onlajn, u tzv. cloud-u. Ovo je vrlo, vrlo praktično iz 2 razloga: memorija i brzina. Samim tim što se pesme ne skladište lokalno, ušteđuju se potencijalni gigabajti memorije, a neverovatnom lakoćom se dolazi do novih pesama.
Gitarista Tom Morelo iz legendarnog benda Rage Against The Machine progovorio je o svojim iskustvima sa rasizmom i susretima sa KKK na vrlo slikovit način tokom intervjua za NME.
Tokom promocije singla “Stand Up” snimljenog sa Denom Rejnoldsomiz benda Imagine Dragons, sastavom The Bloody Beetroots i pevačicom Šiom Dajmond, poznati gitarista rekao je: “rasizam je u mojoj zemlji američki koliko i pita od jabuka i bejzbol!”.
Morelo je takođe govorio o svojim iskustvima susreta s Ku Klux Klanom dok je odrastao u Libertvilu u Ilinoisu i momentu kada ga je policija privela dok je sa Rage Against The Machine bio na vrhuncu slave.
– Tokom najveće popularnosti Rage Against The Machine, policija me je privela, naslonila na policijski auto i stavila lisice nasred glavne ulice u Libertvilu, jer sam prošetao nakon pića u obližnjem baru, a jedini je razlog je taj što sam bio previše crn za to mesto u toku noći. U Los Anđelesu su me desetine puta zaustavljali tokom vožnje, dok sam išao kroz Beverli Hils, uz obavezno pitanje šta u tom kvartu radi tridesetogodišnji crnac? To je neka vrsta stalne pozadinske smetnje za nas koji smo to doživeli i nešto što ne razumete dok to ne iskusite na svojoj koži.
Morelo je tokom intrevjua pomenuo i svoje probleme sa zloglasnom rasističkom organizacijom Ku Klux Klan.
– Zanimljiv deo moje istorije oko KKK jeste činjenica da sam tokom godina, menjao sredinu, ali su oni nekako uvek bili tu. U gradu u kojem sam odrastao bio sam jedina crna osoba. Jednom je u garaži moje porodice neko obesio omču, a na travnjaku je povremeno bio zapaljen krst, dok je moja mama, koja je bila učiteljica u srednjoj školi, imala neke od najstrašnijih rasističkih stvari napisanih na njenoj tabli. Nešto kasnije bio sam u popularnom bendu koji je imao pesme koje su pretežno svirane na belim, rok orijentisanim stanicama, a i način na koji ja govorim nije ulični jezik, tako da postoji veliki deo mojih obožavalaca koji teško podnose činjenicu da sam crn. Kao, ne žele to da čuju i sumnjaju u to, kada na Twitteru ili Instagramu napišem nešto o pravima crnih Amerikanaca. Oni kažu: “Nisi crn”! Uveravam vas da Ku Klux Klan iz Severnog Ilinoisa misli da jesam.
Britanski grindcore pioniri Napalm Death objavili su da rade na novom albumu i da će izdanje biti objavljeno 18. septembra.
Album će se zvati “Throes of Joy in the Jaws of Defeatism” i biće objavljen za kuću Century Media Records. Novi album produciraće producent Ras Rasel, sa kojim Napalm Death već dugo sarađuju, a na njemu će se naći 12 pesama.
Pevač Napalm Deatha Mark “Barni” Grinvej objasnio je u saopštenju da se novi album lirski vrti oko pojma “drugog”.
– Možemo da vidimo rastući strah i paranoju oko svega, od ljudi koji migriraju do ljudi sa nedefinisanom seksualnošću, i to polako počinje da se manifestuje kroz vrlo antagonističke reakcije koje gotovo uvek pozivaju na nasilje. Ne pribegavaju svi takvim reakcijama naravno, ali čak i doza osnovnog nerazumevanja može vremenom da postane toksična. To nije sasvim novi fenomen, ali je u novije vreme potaknut od strane različitih agresivnih ljudi iz političkih krugova, tako da sam osećao da bi prirodni proitvotrov mogao da bude da se vratimo osnovnom humanizmu i solidarnosti – naveo je Grinvej.
Throes of Joy in the Jaws of Defeatism, cover
Album će krasiti i vrlo upečatljiva naslovnica za koju je zaslužan Frode Sylthe.
Čuveni komičar Džim Keri je napisao svoju autobiografiju, a knjiga je upravo izašla pod nazivom “Memoari i netačne informacije”.
– U knjizi sam želeo da predstavim ono što ljudi ne znaju o meni. Hteo sam da prikažem kako slava zaista izgleda i utiče na ljude. Bavi se ljudskom potrebom da budemo relevantni. U delu se pominju mnoge slavne ličnosti poput Toma Henksa, Gvinet Paltrou i Nikolasa Kejdža. Ne bih da se poredim, ali znate ko je još u svojim delima opisivao poznate ličnosti svoga vremena? Dante! Hahaa, ovo vam je moderna “Božanstvena komedija”. Tu su i vanzemaljci – kaže Keri.
Kritičari ražu da je reč o neobičnom memoaru, ali izuzetno zanimljivoj knjizi. Objašnjavaju da su najače tačke komedija i satira koju je Keri uneo u delo. Međutim, navode i da je roman potpuno nadrealan i da ništa drugačije nismo mogli ni da očekuju od čuvenog glumca.
Porodica pokojnog pevača, gitariste i tekstopisca Boba Marlija objaviće remiks pesme “One Love”, jednog od najvećih hitova ovog pionira regea, kako bi prikupila novac za Unicefov fond za borbu protiv koronavirusa.
Ovu pesmu su Bob Marli i Vejlersi (The Wailers) originalno snimili 1977, a nova verzija biće omaž i Marlijevoj ćerki Sedeli, sinu Stivenu i unuku Skipu, kao i muzičarima iz konfliktnih zona i deci koja žive u osetljivim sredinama, prenosi Evening Standard.
Tuff Gong International, studio koji je Marli osnovao sedamdesetih, i produkcijska kuća Amplified Music, objaviće remiks “One Love” 17. jula.
Prihod od pesme ići će za “Reimagine”, Unicefovu globalnu kampanju, čiji cilje je da spreči da pandemija Covid-19 postane trajna kriza i opasnost po decu.
Juvelirski brend Pandora, Unicefov globalni partner, vodiće računa o svakom dolaru koji donira javnost, do milion američkih dolara, a društvena mreža Tik Tok biće domaćin licitacije kad izađe remiksovana pesma.
– ‘One Love’ govori direktno o ključnoj istini o ovoj pandemiji: naša najveća nada da pobedimo Covid-19 i da stvorimo ravnopravniji, manje diskriminatoran svet za decu je kroz globalnu solidarnost i saradnju – rekla je izvršna direktorka Unicefa, Henrijeta For.
Ona je dodala da je Unicef “oduševljen što su Marlijeva porodica, zajedno sa Pandorom, ponudili velikodušnu podršku, kreativnost i ljubav da pomognu najranjivijoj deci”.
Marli (1945-1981) je kroz svoj rad upoznao svet sa jamajčanskom muzikom, i tokom vremena širom sveta je počeo da biva smatran simbolom jamajčanske muzike, kulture i identiteta. Snimio je 13 studijskih albuma i dva živa, a neke od najpoznatijih pesama su mu “No Woman, No Cry”, “Revolution”, “Could You Be Loved”, “Is This Love”, “Redemption Song”, “Buffalo Soldier”, “I Shot The Sheriff”, koja je doživela dodatnu popularnost, posle obrade Erika Kleptona.
Marli je, prema podacima sa njegovog oficijalnog sajta, imao 11 dece, postao je tokom života Rastafarijanska ikona, a posebne kontroverze u vezi sa njim bile su njegovo otvoreno zalaganje za legalizaciju marihuane, a bio je i zagovornik Panafrikanizma.
Pesmu “The Passenger” napisao je gitarista Riki Gardiner, prateći ritam Igijevih riječi, za koje je rekao da su bile inspirisane ilegalnom vožnjom (bez vozačke dozvole) po Severnoj Americi i Evropi.
Novosadski pop/rock sastav Happy Hippy objavio je novi video singl pod nazivom “Da imam bluz”.
– Neobično je to da bluz nikako nije vrsta muzike koju preferiramo, pesma je nastala za potrebe drugog benda, ali kako to već ide nije završila kome je namenjena, a meni se učinilo da bez problema možemo da je uvrstimo u naš repertoar koji je iako pop/rock prilično raznovrstan. Tekstualno je predstavljen odnos pre svega naše muzičke scene gde većinom svako gleda samo sebe, po mogućstvu iskorišćavanja drugih za svoje ciljeve, ali kako nije lepo kritikovati i prebacivati drugima, napisana je u prvom licu – kaže o pesmi Duca Aradski.
Grupa Happy Hippy nastala je sredinom 2011. godine, a pesme koje izvode su autorske, ljubavne i u pop/rock maniru.
Članovi benda su: Duca Aradski (vokal, bas, ritam gitara), Miroslav Zec (električna gitara), Ljubomir Bube Živković (vokal, bubnjevi, udaraljke), Isidora Mirosavljev (vokal, perkusije), Biljana Aradski (vokal).
Film “Dnevnik Diane Budisavljević” Dane Budisavljević dobio je saglasnost Ministarstva obrazovanja Hrvatske da postane deo nastavnog programa učenike osnovnih i srednjih škola, objavljeno je na zvaničnoj internet stranici filma.
Kako je objavljeno na sajtu Ministarstva obrazovanja odobrena je metodička priprema nastavne jedinice “Dnevnik Diane Budisavljević” i period Drugog svetskog rata u Hrvatskoj.
Tu jedinicu je Ministarstvo ocenilo “promišljenom i s jasno određenim vaspitno-obrazovnim ishodima”, a a prikazivao bi se učenicima od 13 do 18 godina u okviru projektnog dana ili kao školski projekt koji će ih podstaći na promišljanje i pozitivno delovanje.
Film “Dnevnik Diane Budisavljević” o ženi koja je od ustaškog terora iz logora uspela da spasi hiljade srpske dece apsolutni je pobednik prošlogodišnjeg Pulskog festivala sa 15 odličija.
Legendarna irska rock grupa The Cranberries uskoro će u prodaju pustiti reizdanje svog kultnog albuma “No Need to Argue” iz 1994. godine.
Album je obeležio hit “Zombie”, a ovo prošireno izdanje objaviće diskografska kuća Island/UMe (Universal Music Enterprises), a naći će se na policama CD shopova 18. septembra.
Osim reizdanja albuma, u ovom bogatom box setu naći će se i B strana pesama, demo snimci i pesme s koncerata, uključujući i neobjavljenu pesmu “Yesterday’s Gone” i demo verziju pesme “Serious”.
Dvostruko izdanje nudi i nikad ranije objavljene fotografije koje su nastale tokom snimanja albuma. Poslednji album, “In the End”, grupa je objavila 2019. godine.
Kad god bi se tokom letnjih dana ljubitelji devete umetnosti zagledali u more ili kakvo slično veliko vodeno prostranstvo, nesumnjivo bi pomislili Korta Maltezea, najvećeg stripovskog moreplovca.
Melanholični usamljenik u teget jakni i neizostavnom mornarskom kapom na glavi, simbol slobodnog junaka kojeg upravo želja za lutanjem vodi u avanture, koji “dušu motri u beskraju pučine”, danas slavi 53. ili 133. rođendan, zavisi kako računate.
Toliko je prošlo otkako se Korto otisnuo u prvu avanturu u strip albumu “Balada o slanom moru”.
Italijanski strip autor Hugo Prat ljubazno je ostavio delove sebe u ovom liku, a Korto, kakva mu je priroda, nastavio da plovi i nakon smrti svog oca, saborca i saputnika na palubi.
Sa stripovskih tabli prešao je u crtane filmove, murale u gradovima, postere u sobama, priobalnim restoranima i barovima, knjige o umetnosti i prozi i pronašao sigurno utočište i kod onih kojima okretanje iscrtanih stranica i nije bio hobi.
Ko je Korto Malteze?
Iako je na stranice stripa ušetao nešto kasnije, Korto Malteze rođen je 10. jula 1887. godine u Valeti, prestonici Malte. Kao sin britanskog mornara iz Kornvola i Romkinje iz Sevilje, Korto je otkrio da nema liniju sudbine na dlanu i zato ju je urezao sam koristeći očev nož. Mladi avanturista je tako odlučio da bude krojač sopstvene sudbine.
Korto Malteze/printscreen
Mnogi smatraju da je Korto zapravo slika i prilika svog autora, Huga Prata, koji je u moreplovcu otelotvorio sopstveni skepticizam u pogledu nacionalnih, ideoloških i religioznih ideja.
Kao i većina junaka koji su lutali svetkom u prvim decenijama dvadesetog veka, Korto se trudio da bude neutralan, gde god bi se našao, ali instiktivno je pomagao onima u nevolji i potlačenima.
Kada se svet oblikovao na najčudnije načine, Korto je samo želeo da bude slobodan i luta, bez nekog posebnog cilja. Što je cilj bio bliži, on je bio više melanholičan.
Gde je sve Korto putovao i koga je sreo?
Brojni evropski avanturistički stripovi nastali šezdesetih godina pratili su junake koji obilaze čitav svet, neretko i sami svedočeći o važnim istorijskim događajima, rame uz rame sa ključnim ličnostima tog doba.
Takav je i Korto, koga je put odveo u Prvi svetski rat i to na nekoliko lokacija, a obreo se i u građanskom ratu u Rusiji nakon Oktobarske revolucije.
Pratov protagonista svedočio je i rađanju fašizma u Italiji, a po svemu sudeći iskusio je i jezivu hladnoću Sibira, kao i vlagu Patagonije.
A kada imate tako gust plan putovanja u jednom od najturbulentnijih perioda istorije, sretnete razne ljude.
Na stranicama italijanskog stripa našli su se Džek London, Ernest Hemingvej, Herman Hese, Džejms Džojs, Enver Paša. A sa nekima od njih, Korto je postao pravi prijatelj, ili su mu makar ostali dužni.
Tome možda najbolje svedoči epizoda “Zlatna kuća Samarkanda”, kada iz zatvora izlazi zahvaljujući samo jednom telefonskom pozivu. Sa druge strane žice nalazio se Josif Staljin.
Hugo Prat, čovek “kriv” za sve
Iako rođen u blizini Riminija 1927. godine, Ugo Eugenio Prat, kako je glasilo njegovo pravo ime, odrastao je u Veneciji i, kao i Korto, bio zagledan u more.
Već kao desetogodišnjak sa majkom odlazi u Abisiniju (Etiopija), tadašnju italijansku koloniju, kako bi se pridružili ocu koji je bio Musolinijev vojnik.
Hugo Prat/Photo: facebook@Hugo Pratt & Corto Maltese
Nakon oslobađanja Etiopije 1941. godine, njegovog oca hapse i on umire kao ratni zarobljenik godinu dana kasnije, kada Huga sa majkom odvode u logor Diredaoua.
Upravo u tom logoru Hugo razvija ljubav prema devetoj umetnosti, kupujući stripove od čuvara. Uz pomoć Crvenog krsta, njegova majka i on ubrzo bivaju deportovani u Italiju.
Prvi strip objavljuje sa 17 godina u Veneciji, a već 1949. dobija poziv da radi za izdavačku kuću Editorijal abril u Buenos Ajresu. Tada počinje Pratovo stripovsko putovanje, na kom on posećuje Amazon, London i nekoliko godina radi u Brazilu.
U Italiju se vraća 1967. godine kada i crta strip Balada o slanom moru, u kome se prvi put pojavljuje omiljeni moreplovac.
Mnogi smatraju da je Korto zapravo oličenje Pratovog nomadskog duha, lik u kog je utkao sopstvena životna iskustva.
Pored samotnjačke prirode, usadio mu je i interesovanje za drevne civilizacije, grčke mitove i malo poznate afričke priče. Odveo ga je u Patagoniju, Peru, Etiopiju, Novu Gvineju i Tahiti.
Prat je autor je preko 40 strip ostvarenja, među kojima se, pored Korta Maltezea, ističu i Pustinjske škorpije.
Na njegovo stvaralaštvo uticali su svetski klasici, a oni koji su ga poznavali, tvrde da je u biblioteci imao više od trideset hiljada knjiga. Inspiraciju je vukao i iz filmova Frenka Lojda i Ričarda Bruksa, a ideju za ime moreplovca dobio je gledajući upravo film Malteški soko Džona Hjustona.
Dobitnik je brojnih nagrada, a u Ajznerovu kuću slavnih je uvršten posthumno. Preminuo je 20. avgusta 1995. godine od raka.
[infobox title=’Kuda sada plovi Korto?’]
Korto Malteze/printscreen
Korto Malteze nastavio je sa avanturama i nakon smrti svog tvorca. Autori Ruben Peljehero i Huan Dijaz Kanales 2015. godine nastavili su sa objavljivanjem stripova. Do sada je ovaj tandem objavio tri nova albuma. Francuski animirani film “Korto Malteze: U skrivenom dvorištu Arkane”, snimljen je 2002. godine prema motivima stripa “Korto Malteze u Sibiru”. A njegove priče našle su put i do potpuno neočekivane publike. Opera Korto Malteze: Balada o slanom moru imala je premijeru 2018. godine na Malti. Planiran je i dugometražni film koji će režirati francuski reditelj Kristof Gan, dok će Korta glumiti Tom Hjuz, poznat po ulozi u seriji Viktorija. A gde je Korto Malteze sad? Baš sada, u ovom trenutku? Verovatno je opružen na nekoj plaži, prepoznatljivo obučen i zagledan u more i galebove. – Korto, mornaru, uvek ćeš ljubiti more – odavno mu je rekao njegov tvorac, gotovo proročki.[/infobox]
