Bend Ničim izazvan nastupiće u bašti kluba Fest u petak, 4. septembra u 20:00 časova.
Popularni domaćih bend vraća se u Zemun tri godine posle odličnog, rasprodatog koncerta u poznatom klubu.
– Prosto se ne usuđujem da najavim koncert da ne bih “izbaksuzirao” i ovaj datum. Naš poslednji koncert je bio krajem februara i mislim da je izlišno pričati o tome koliko smo se uželeli živog nastupa. Niko ne zna kako će se odvijati cela ova situacija i u skladu sa tim mislim da ćemo veče u Festu iskoristiti da se bar, za to kratko vreme, podsetimo na to kako je izgledalo kada je sve bilo kako bi trebalo da bude – kaže Boris Bakalov i dodaje da treba, i dalje da pazimo na sebe i druge – Naravno, sve ovo uz rečenicu koju svi dobro znamo : Uz propisane mere bezbednosti. Vidimo se u petak!
Ovaj nastup biće ujedno i zagrevanje za njihov veliki beogradski koncert u Kombank dvorani 6.novembra.
Gosti na koncertu će biti prijatelji benda – sastav (ne)normalni.
“Greben“, dugometražni dokumentarni debi reditelja Džona Skuga, prikazuje letnje dane u malom selu Kvidinge u Švedskoj, gde je ovaj autor rođen.
Njegov brat Aron centralni je karakter u nizu likova, među kojima su i lokalci i profesionalni glumci. Mnogi od njih su i ranije učestvovali u snimanju kratkih filmova u ovoj oblasti, donoseći autentičnost u prikazu onoga što je duboko ukorenjeno u speficičnom lokalitetu.
Skug se na ovom filmu opredelio za kombinaciju dokumentaristike i fikcije, namerno zamagljujući granicu između filmskih žanrova i načina izražavanja.
Njegovo ostvarenje naći će se na programu “Vatromet” u utorak, 8. septembra u 20:30 časova u Jugoslovenskoj kinoteci (Uzun Mirkova) u okviru ovogodišnjeg 13. Međunarodnog festivala dokumentarnog filma Beldocs. Tim povodom, razgovarali smo sa rediteljem.
Džon Skug/ Photo: Promo (KomunikArt)
Kako ste došli do ideje za ovaj dokumentarac?
– Ovo mesto poznajem čitav život. Za potrebe filma, rešili smo da idemo unatrag i započnemo sa mestom. Odatle smo pustili da dolaze priče, umesto da da imamo dobru “ideju“ ili “priču“ koje bismo postavili na lokaciju. Moji saradnici i ja smo snimali mnoštvo kratkih filmova u ovoj regiji, neki su takođe odatle i poznajemo je veoma dobro. Direktorka fotografije Ita Zbroniec-Zajt i ja smo zaključili da želimo osećaj “teške“ kamere, čak i kada je u pokretu. Takođe, što je možda još važnije, zamislili smo da bude poput vanzemaljca koji sleće na zemlju i ne poznaje naše jezike i znakove. Koja ne poznaje razliku između čoveka, drveta, krave ili traktora, i prilazi im radoznalo našim jezikom. Ovo nije baš klasičan dokumentarac, nikada o filmu nismo razmišljali na taj način. Ali nije ni fikcija. Ako bih baš morao da definišem, rekao bih da je ovo igrani film napravljen od sirovog dokumentarnog materijala, i na planu scenarija i snimanja. Granica između fikcije i realnosti je zamagljena i u našoj stvarnosti. Tako da ima smisla da tu maglovitost iskoristimo i u filmu.
Šta je vama bilo najintrigantnije kod života ljudi koji žive na periferiji?
– “Periferija“ se menja zavisno od toga na kojoj ste tački zemljine kugle. Nema ničeg posebnog u radu sa tim ljudima, ali svetu je potrebno više priča sa različitih periferija, kako u bukvalnom smislu lokacije, tako i imajući u vidu druge stvari koje nas definišu.
U filmu su prikazana tri različita stila života. Pored toga što žive u istom području, šta je još zajedničko u životima ovih ljudi?
– Možda situacija u kojoj se svi mi nalazimo. Sada je jasno da nema hijerarhije između ljudi, mašina, životinja i topografije. Svi zavisimo jedni od drugih kako bismo održali egzistenciju. Kada bi jedna karika otpala sve bi propalo. Film nije dokumentarac „o stanju“, već ostvarenje koje utiče na vas dok ga gledate. Film jeste to stanje, ili barem to pokušava da bude.
Na koji način situacija sa pandemijom utiče na vašu kreativnost i rad?
– Naučio sam da volim film zahvaljujući bioskopu, u čijem sam mraku istovremeno iskusio i samoću i zajedništvo. To mi još uvek veoma znači. Mislim da je Covid ubrzao digitalizaciju koja je već duboko u našim životima i telima. To nikome nije novost, ali sada je sve to još brže. Naravno, to je opasno, i to kažem kao neko ko voli internet. Postoje ljudi od reči koji to bolje artikulišu od mene, koji pravim filmove. Timoti Morton je napisao neke promišljene stvari, takođe i Agamben…to su samo dva primera. Ovo je vreme prekarijata, ali se nadam da će nam pružiti mogućnost i snagu da promislimo o njemu, i o tome kakvu budućnost želimo za nas. Film je dobro mesto za promišljanje takvih stvari.
Sinoć je u Americi održana MTV VMA dodela nagrada – prva dodela nagrada tokom pandemije koronavirusa, i kako je MTV ranije najavio, održana je online. Pop zvezda Lejdi Gaga bila je najnagrađivaniji umetnik večeri, sa pet nagrada, uključujući specijalnu TRICON nagradu, čiji naziv u doslovnom prevodu znači “trostruki kontejner”.
Nagrada se odnosi na njenu svestranost i činjenicu da se bavi muzikom, glumom i humanitarnim radom. Neobičnog imena i kateogrije, nagrada je dodeljena prvi put ove godine, a Gaga je tim povodom održala emotivni govor u kojem se zahvalila svojim fanovima i apelovala na ljude da i dalje nose maske.
– Ova nagrada mi mnogo znači. Stvaram muziku otkako sam bila devojčica. I iako sam imala velike snove, nikada nisam mogla da zamislim da ću jednog dana dobiti nagradu koja će obeležiti sve čime se u životu bavim. Tokom karijere sam imala mnogo uspona i badova, i kao glumica i kao pevačica, ali kada sada pogledam unazad, humanitarni rad je postao mnogo značajniji za moj život u Holivudu. Pokrenula sam fondaciju “Born This Way” koju i dalje vodim – rekla je Gaga i dodala:
– Volela bih da podelim ovu nagradu sa svima kod kuće večeras, sa svima koji se osećaju kao “trostruki kontejner”. Zastanite i nagradite sebe za svoju hrabrost. Ovo nije bila laka godina ni za koga, ali ono što vidim je neverovatni trijumf hrabrosti. Nadam se da će ljudi kod kuće koji imaju velike snove videti mene danas na ovoj sceni i znati koliko sam zahvalana na svemu. Vi možete da postignete isto. Ne želim ništa drugo nego da budem vaš umetnik godine. To je privilegija. Volim vas, ostanite zdravo, govorite kao što mislite i nosite masku, to je znak poštovanja.
Lejdi Gaga je dobila još četiri nagrade i postala najnagrađivaniji umetnik večeri – nagradu za najbolju pesmu godine, nagradu za najbolju kolaboraciju godine, nagradu za najbolju kinematografiju i nagradu za najboljeg umetnika godine.
Korejska K-POP grupa BTS, odnela je četiri nagrade – za najbolju grupu, najbolji pop, najbolji K-POP i nagradu za najbolju koreografiju. Muzičar The Weeknd, dobio je nagradu za video godine.
Billie Eilish: “everything i wanted” Eminem: “Godzilla” [ft. Juice WRLD] Future: “Life Is Good” [ft. Drake] Lady Gaga / Ariana Grande: “Rain on Me” Taylor Swift: “The Man” WINNER: The Weeknd: “Blinding Lights”
Tricon Award
WINNER: Lady Gaga
Artist of the Year
DaBaby Justin Bieber WINNER: Lady Gaga Megan Thee Stallion Post Malone The Weeknd
Song of the Year
Billie Eilish: “everything i wanted” Doja Cat: “Say So” WINNER: Lady Gaga / Ariana Grande: “Rain on Me” Megan Thee Stallion: “Savage” Post Malone: “Circles” Roddy Ricch: “The Box”
PUSH Best New Artist, Presented by Chime Banking
WINNER: Doja Cat Jack Harlow Lewis Capaldi Roddy Ricch Tate McRae YUNGBLUD
Best Latin
Anuel: “China” [ft. Daddy Yankee, Ozuna, KAROL G and J Balvin] Bad Bunny: “Yo Perreo Sola” Black Eyed Peas: “MAMACITA” [ft. Ozuna and J. Rey Soul] KAROL G: “Tusa” [ft. Nicki Minaj] WINNER: Maluma: “Qué Pena” [ft. J Balvin]
Best Direction
Billie Eilish: “xanny” (dir. Billie Eilish) Doja Cat: “Say So” (dir. Hannah Lux Davis) Dua Lipa: “Don’t Start Now” (dir. Nabil) Harry Styles: “Adore You” (dir. Dave Meyers) WINNER: Taylor Swift: “The Man” (dir. Taylor Swift) The Weeknd: “Blinding Lights” (dir. Anton Tammi)
Best Collaboration
Ariana Grande / Justin Bieber: “Stuck with U” Black Eyed Peas: “RITMO (Bad Boys for Life)” [ft. J Balvin] Ed Sheeran: “Beautiful People” [ft. Khalid] Future: “Life Is Good” [ft. Drake] KAROL G: “Tusa” [ft. Nicki Minaj] WINNER: Lady Gaga / Ariana Grande: “Rain on Me”
Best Hip-Hop
DaBaby: “BOP” Eminem: “Godzilla” [ft. Juice WRLD] Future: “Life Is Good” [ft. Drake] WINNER: Megan Thee Stallion: “Savage” Roddy Ricch: “The Box” Travis Scott: “HIGHEST IN THE ROOM”
Video for Good
Anderson .Paak: “Lockdown” Billie Eilish: “all the good girls go to hell” Demi Lovato: “I Love Me” WINNER: H.E.R.: “I Can’t Breathe” Lil Baby: “The Bigger Picture” Taylor Swift: “The Man”
Best R&B
Alicia Keys: “Underdog” Chloe x Halle: “Do It” H.E.R.: “Slide” [ft. YG] Khalid: “Eleven” [ft. Summer Walker] Lizzo: “CUZ I LOVE YOU” WINNER: The Weeknd: “Blinding Lights”
Best Pop
WINNER: BTS: “ON” Halsey: “You should be sad” Jonas Brothers: “What a Man Gotta Do” Justin Bieber: “Intentions” [ft. Quavo] Lady Gaga / Ariana Grande: “Rain on Me” Taylor Swift: “Lover”
Best Rock
blink-182: “Happy Days” WINNER: Coldplay: “Orphans” Evanescence: “Wasted on You” Fall Out Boy: “Dear Future Self (Hands Up)” [ft. Wyclef Jean] Green Day: “Oh Yeah!” The Killers: “Caution”
Best Cinematography
5 Seconds of Summer: “Old Me” (cinematography: Kieran Fowler) Camila Cabello: “My Oh My” [ft. DaBaby] (cinematography: Dave Meyers) Billie Eilish: “all the good girls go to hell” (cinematography: Christopher Probst) Katy Perry: “Harleys in Hawaii” (cinematography: Arnau Valls) WINNER: Lady Gaga / Ariana Grande: “Rain on Me” (cinematography: Thomas Kloss) The Weeknd: “Blinding Lights” (cinematography: Oliver Millar)
Best Visual Effects
Billie Eilish: “all the good girls go to hell” (visual effects: Drive Studios) Demi Lovato: “I Love Me” (visual effects: Hoody FX) WINNER: Dua Lipa: “Physical” (visual effects: EIGHTY4) Harry Styles: “Adore You” (visual effects: Mathematic) Lady Gaga / Ariana Grande: “Rain on Me” (visual effects: Ingenuity Studios) Travis Scott: “HIGHEST IN THE ROOM” (visual effects: Artjail, Scissor Films and Freenjoy)
Best Music Video From Home
5 Seconds of Summer: “Wildflower” WINNER: Ariana Grande / Justin Bieber: “Stuck with U” blink-182: “Happy Days” Drake: “Toosie Slide” John Legend: “Bigger Love” twenty one pilots: “Level of Concern”
Best Quarantine Performance
Chloe & Halle: “Do It” from MTV’s Prom-athon WINNER: CNCO: Unplugged at Home DJ D-Nice: Club MTV presents #DanceTogether John Legend: #togetherathome Concert Series Lady Gaga: “Smile” from One World: Together at Home Post Malone: Nirvana Tribute
Best K-Pop
(G)I-DLE: “Oh My God” WINNER: BTS: “ON” EXO: “Obsession” Monsta X: “SOMEONE’S SOMEONE” Tomorrow X Together: “9 and Three Quarters (Run Away)” Red Velvet: “Psycho”
Best Group
5 Seconds of Summer The 1975 BLACKPINK WINNER: BTS Chloe x Halle CNCO Little Mix MONSTA X Now United twenty one pilots
Best Alternative
The 1975: “If You’re Too Shy (Let Me Know)” All Time Low: “Some Kind of Disaster” FINNEAS: “Let’s Fall in Love for the Night” Lana Del Rey: “Doin’ time” WINNER: Machine Gun Kelly: “Bloody Valentine” twenty one pilots: “Level of Concern”
Best Editing
Halsey: “Graveyard” (editing: Emilie Aubry, Janne Vartia and Tim Montana) James Blake: “Can’t Believe the Way We Flow” (editing: Frank Lebon) Lizzo: “Good as Hell” (editing: Russell Santos and Sofia Kerpan) WINNER:Miley Cyrus: “Mother’s Daughter” (editing: Alexandre Moors and Nuno Xico) Rosalía: “A Palé” (editing: Andre Jones) The Weeknd: “Blinding Lights” (editing: Janne Vartia and Tim Montana)
Best Art Direction
A$AP Rocky: “Babushka Boi” (art direction: A$AP Rocky and Nadia Lee Cohen) Dua Lipa: “Physical” (art direction: Anna Colomer Nogué) Harry Styles: “Adore You” (art direction: Laura Ellis Cricks) WINNER: Miley Cyrus: “Mother’s Daughter” (art direction: Christian Stone) Selena Gomez: “Boyfriend” (art direction: Tatiana Bianca van Sauter) Taylor Swift: “Lover” (art direction: Ethan Tobman)
Best Choreography
WINNER: BTS: “ON” (choreography: Son Sung Deuk, Lee Ga Hun and Lee Byung Eun) CNCO / Natti Natasha: “Honey Boo” (choreography: Kyle Hanagami) DaBaby: “BOP” (choreography: Dani Leigh and Cherry) Dua Lipa: “Physical” (choreography: Charm La’Donna) Lady Gaga / Ariana Grande: “Rain on Me” (choreography: Richy Jackson) Normani: “Motivation” (choreography: Sean Bankhead)
Bilo je prilično pametno to što reditelj nije odlučio da od Edisona nužno napravi negativca, iako je lako to mogao da uradi. Vidite dva čoveka sa sasvim različitim karakterima i namerama, bore se za istu stvar, ali na kraju nisu mogli da rade zajedno, kaže Kajl Meklahlan koji u filmu “Tesla” Majkla Almereide igra američkog rivala “genija iz Smiljana”.
Kajla Meklahlana filmska i televizijska publika zna iz različitih ostvarenja: kao agenta Dejla Kupera iz “Tvin piksa”, kao Treja Mekdugala, bogatog Šarlotinog bivšeg muža u seriji “Seks i grad”, kao Džefrija Bimonta u filmu “Plavi somot” Dejvida Linča… Reditelj Majkl Almereida poverio mu je ulogu Tomasa Alve Edisona u drami “Tesla” koji je režirao po svom scenariju.
U biografskom filmu o Nikoli Tesli, koji je naišao na podeljene kritike nakon svetske premijere na Sandens festivalu početkom godine, a sada može da se gleda i na platformama, u naslovnoj ulozi je Itan Hok, a njegovog rivala Tomasa Edisona igra Kajl Meklahlan. Pored njih dvojice, veće uloge igraju i Iv Hjuson (En Morgan, ćerka Džej Pi Morgana, u koju je Tesla, navodno, bio zaljubljen) i Džim Gafigen (Džordž Vestinghaus, Teslin pokrovitelj). Naučna drama, kako je film opisan, prilično je neobičan. Umesto klasične biografije, sa svim elementima epohe, u filmu Tesla svoje izume predstavlja pred velikim ekranom, En Morgan koristi laptop, a Edison drži ajfon i peva “Everybody Wants To Rule the World” grupe Tears For Fears…
– Majkl Almereida dogovarao se sa mnom da igram Edisona u “Tesli” više od godinu dana. Nisam znao da je tada već dugo imao završen scenario i da je pokušavao ga da ekranizuje. Možete da pretpostavite koliki je to izazov u svetu nezavisnog filma. Zaista sam bio zaintrigiran idejom da igram Edisona, I to ne samo zato što bi priprema za film i ulogu bila fascinantna, nego i zato što bi mi to pružilo priliku da se vratim radu sa grupom ljudi koju zaista volim. Majkl, Itan i ja radili smo zajedno “Hamleta” (2000). Ovo je bila jedna od onih stvari gde smo se sreli par puta i on nam je objasnio ideju. Poslao mi je fotografiju Edisona iz određenog doba njegovog života na kojoj malo ličimo i knjige koje osvetljavaju Edisonovu stranu koja baš i nije bila poznata – ispričao je Kajl Meklahlan u intervjuu Obzerveru, a prenosi nova.rs.
Kajl Meklahan kao Edison u filmu “Tesla”/Photo: promo
Na konstataciju da je odnos Edisona i Tesle bio prilično komplikovan i pitanje kako bi ga on opisao, glumac kaže da se to može “posmatrati na brojne načine”.
– U svemu tome postoji neka vrsta odnosa jina i janga. Najočigledniji je onaj da imate dva sasvim različita karaktera koja dele strast prema struji, ali sa sasvim različitim pristupima. Tesla je AC (naizmenična struja), a Edison DC (jednosmerna struja). To i odgovara njihovim ličnostima. Jednosmerna struja teče napred, pouzdana je i gura. Koncipirao sam Edisona pomalo kao bika koji gura naprad. On je prosto sila prirode. Naizmenična struja pleše napred- nazad. Elegantnija je i intelektualnija. Ne kreće se u jednom smeru sa ciljem na kraju. Tamo stiže uprkos svemu. To predstavlja Teslinu ličnost. Ta dva čoveka jako su uticala jedan na drugog. Bilo je prilično pametno što Majkl nije odlučio da od Edisona nužno napravi negativca, iako znam da je lako to mogao da uradi. Ostavio je to otvorenim za intepretacije. Vidite dva čoveka sa sasvim različitim karakterima i namerama, bore se za istu stvar, ali na kraju nisu mogli da rade zajedno, pa ni da se gledaju oči u oči. Mogao je to da bude izuzetan odnos, ali to nije nikada moglo da se dogodi s obzirom na dubinu jaza i veličinu ega kod obojice – daje Meklahlan svoje viđenje odnosa dva naučnika, pronalazača i rivala.
Filmski Edison kaže i da je mnogo istraživao pripremajući se za ulogu I da je mnogo šta novo saznao.
– Postoji, na sreću, nekoliko knjiga o njemu, ali su one više o tome šta je radio, gde I kako je radio. Osoba iza toga, za koju sam ja bio zaineresovan da bih je predstavio, bila je manje očigledna. Edison je pisao dnevnik 1885. godine. Stekao sam utisak o tome kako je drugačije gledao na svet na osnovu njegovih stavova iznetih u tom dnevniku. Oni nisu bili ni nalik dnevnicima naučnika. Njegovi zapisi su bili maštoviti. Bili su I puni zapažanja. Možete u njima da vidite da je bio veoma svestan svog vrednovanja čoveka I motivacija. Mi obično na njega ne gledamo kao na kreativca. Kada je pokušavao da pronađe nit u sijalici, on je suštinski zurio u jedan kraj I na neki način jurio način sve dok ga nije pronašao. Dopalo mi se kada sam otkrio to kod njega. Imao je on svoju nežniju stranu, koju otkrivamo kroz njegovu vezu sa budućom ženom Hanom I kroz poruku Morzeovom azbukom. Mislim da je to I trenutak kada se pokazuje njegov smisao za humor, što je bilo neočekivano kod njega – priča Meklahlan.
Kajl Meklahan kao Edison u filmu “Tesla”/Photo: promo
I za savremene detalje koje je Almereida uključio u film, glumac ima objašnjenje.
– Ti moderni detalji i trenuci ukazuju na uticaj koji rad ove dvojice ljudi i dalje ima na našu svakodnevicu. Takođe mi se dopadaju i zabavni detalji u vidu nekih scena i onoga “šta bi bilo kad bi bilo”. Oni su zanimljivi jer ne ističu nužno rivalitet, nego unose i malo zabave i osećanja igre, posebno između Itana i mene. To podseća publiku da nije u pitanju tek dosadni biografski film. U njemu ima elemenata iznenađenja i oni drže ljude u stanju neizvesnosti i iščekivanja. Osim toga, to je film Majkla Almereide i on takve stvari radi – navodi glumac.
Na svetskoj premijeri filma “Tesla”, Almereida je naveo da je radeći “Teslu” bio inspirisan filmovima reditelja Dereka Džamena, delima pisca Henrija Džejmsa i komičnom serijom “Pijana istorija”.
Suosnivač zvanično najboljeg evropskog muzičkog festivala Exit, Ivan Milivojev, objavio je da posle 20 godina napušta tu kompaniju.
Milivojev, koga smatraju najvećim ambasadorom festivala u svetskim krugovima, zaslužan je za vraćanje Srbije na međunarodnu muzičku mapu, a vest je podelio u imejlu sa kolegama i prijateljima, u kojem navodi da 2020. donosi kraj njegovog putovanja sa Exitom.
– Exit je bio moj život i moja strast, ali sada osećam da treba da odem i počnem novo poglavlje u mom poslovnom životu – napisao je Milivojev i dodao da “čak i najbolje priče imaju kraj”.
Sa Exit timom Milivojev je suosnivač Exita (2000), Warriors Dance festivala (2012), umetničkog događaja DEV9T (2015), Sea dance festivala u Crnoj Gori (2014.), Revolution festivala u Rumuniji (2015)… Kao menadžer programa, radio je koncerte grupa Prodigy, Red hot chilly papers, Chemical Brothers, Franc Ferdinand, Madone, Robija Vilijamsa…. Takođe je dugogodišnji član odbora Evropske festivalske asocijacije.
Exit 2019/ Photo: AleX
– Uvek ću biti ponosan na Exit i ono što smo uradili – izjavio je Milivojev. – Taj vodeći festival bio je veoma važan za Srbiju kao zemlju, jer je pružio platformu stranim umetnicima da je prvi put posete i sviraju u njoj.
On zasada ostaje manjinski akcionar, ali neće imati nikakvu ulogu u upravi kompanije posle 2020. Milivojev kaže da će u narednim mesecima objaviti planove za budućnost, ali potvrđuje da će ostati u poslu – promociji festivala i koncerata.
– Svojim bivšim kolegama želim mnogo sreće, ali vreme je da se oprostimo i pređemo na nove izazove našeg ludog i lepog muzičkog posla – kazao je Milivojev.
Podsetimo, zbog pandemije korone ovogodišnji Exit nije održan, a organizatori su se suočili sa ogromnim gubicima, te je i sam opstanak festivala doveden u pitanje. Ivan Milivojev je u januaru iz Holandije doneo u Srbiju poslednju nagradu Exitu, najboljem evropskom festivalu, ali nije imao kada i kako da je proslavi.
Robert Džejms Voler bio je pisac, fotograf i muzičar. Neko vreme bio je i univerzitetski profesor. Bavio se i matematikom i ekonomijom. Sve do smrti, 2017. godine imao je brojna interesovanja i veoma ispunjen život na svom ranču u Teksasu. Napisao je i nekoliko romana, ali sve to bi bio samo jedan od milion malo drugačijih života da nije, s početka devedesetih godina, za samo 11 dana napisao ljubavnu priču koja ga je od zanimljivog ali anonimnog intelektualca učinila popularnim piscem.
A ni ova njegova priča čak nije bila posebno originalna. Čovek i žena se bore sa izborom između ljubavi, razočaranja i odgovornosti. Četiri dana neke otete sreće za dvadeset godina uspomena. Negde u Ajovi 1965. godine. Autor je roman posvetio putnicima namernicima. Glavni junaci su sasvim obični, skoro nevidljivi ljudi.
The Bridges of Madison County,,cover
Međutim, “Mostovi okruga Medison” su na nevericu svih, a ponajviše Volera, postali bestseler koji je prodat u 12 miliona primeraka i preveden na 40 jezika. Na listi najbolje prodavanih romana Njujork tajmsa ovo delo se nalazilo na prvom mestu više od tri godine. Izostalo je svako logično objašnjenje ovakvog uspeha, ali bestseleri su se odavno izborili za status nepredvidivog uspeha. “Mostovi okruga Medison” su jednostavno bili jedna sasvim obična priča koja je zadobila neobjašnjivo veliku pažnju publike.
Film je bio logičan korak, ali je morao da ispoštuje najvažniju poruku knjige. I na platnu je to morala biti sasvim obična priča bez glamuroznih scena i nestvarno lepih glumaca. Filmska kompanija koju je osnovao Stiven Spilberg kupila je prava na roman krajem 1991. godine za 25.000 dolara. U tom času roman još nije bio objavljen. Snimanje je trajalo 42 dana i završeno je 1994. godine. Sve scene u gradu Medison snimanje su hronološki, a budžet za film je bio 22 miliona dolara. Film je u SAD zaradio 10,5 miliona dolara tokom prvog vikenda u bioskopima, a ukupna zarada je oko 182 miliona dolara, što ga je svrstalo u vrh liste filmova sa najboljom zaradom.
The Bridges of Madison County,, promo
Mnogi su verovali da će prvi izbor za ulogu fotografa Roberta Kinkejda biti Robert Redford, koji se pominjao i kao mogući reditelj, ali se Klint Istvud, uprkos godinama, pokazao kao ništa manje dobar izbor. Isprva je studio želeo za ulogu Frančeske Džonson neku mlađu glumicu, i nagađalo se da su u igri Džesika Lang, Izabela Roselini i Katrin Denev, koja je bila veoma bliska sa Klintom Istvudom. Izabrana je ipak Meril Strip koja je takođe već bila u zrelim godinama, ali je ipak morala da se ugoji da bi ličila na domaćicu iz Ajove. Farma u Vintersetu na kojoj je film snimljen bila je zapuštena više od trideset godina pre nego što ju je potpuno restaurirala dizajnerka Dženin Opeval. Zahvaljujući ovom filmu, gledaoci su videli zanimljive pokrivene mostove koji su kasnije postali veoma interesantni turistima.
Posle deset godina Robert Dž. Voler je napisao “Hiljadu seoskih puteva”, epilog “Mostova okruga Medison”, međutim, fenomen obične priče nije bilo lako ponoviti. Knjiga je postigla solidan uspeh, ali je to bilo zanemarljivo u odnosu na prvi deo. Čitaoci jednostavno nisu želeli nikakav nastavak, a najmanje srceparajući. Voler je prvom pričom uspeo da izbegne kliše ljubavne tragedije u kojoj uvek postoji neki splet nesrećnih okolnosti. “Mostovi okruga Medison” su priča o odluci i svesnom odricanju. Priča o ljudima koji radije povrede sebe nego druge. Za generacije kojima pripadaju glavni junaci takve odluke nisu bile neuobičajene, ali za generacije koje su ih gledale na filmskom platnu bile su prosto nestvarne. Obična priča iz jednog vremena postala je bajka u nekom drugom. Sve je stalo u sasvim jednostavnu rečenicu junaka priče: “Stari snovi su bili dobri snovi, nisu se ostvarili, ali sam srećan što sam ih sanjao”.
Posle višemesečne pauze, prodavnice PGP RTS- a i prostor višestruke namene, RTS klub, od ponedeljka 31. avgusta otvaraju vrata za posetioce.
RTS Klub već je afirmisan kao prodajno, konferencijsko, izlagačko i mesto za atraktivne promocije u Svetogorskoj ulici. Čine ga dva multifunkcionalna, enetrijerno različito osmišljena prostora. Od avgusta prošle godine pa tokom nešto više od sedam meseci rada, u RTS Klubu je održano više od stotinu raznovrsnih programa, za sve uzraste – od promocija muzičkih izdanja PGP RTS- a, konferencija, izložbi, književnih večeri i brojnih drugih edukativnih i umetničkih manifestacija.
U jednom od prostora RTS Kluba je i prodavnica PGP izdanja. Samo tokom prvih pet meseci rada tamo su održane izuzetno posećene promocije novih studijskih albuma Dejana Cukića i benda Spori ritam, grupe Biber, debi album grupe Dram…
Vladimir Graić, direktor PGP RTS-a ovim povodom kaže:
– Ispostavilo se kao što smo i očekivali – ljudi rado dolaze u ovaj naš prostor u srcu grada. Kako zbog kafea- knjižare, zbog prodavnice naših izdanja i naravno zbog atraktivnih promocija, svirki i ostalih događaja. Dugo je trajala ova pauza za nas u PGP-u. Koliko mi je poznato, ovakav prekid nije se desio od početka rada najstarijeg i najvećeg dikografa na Balkanu, što je punih sedam decenija. Kao svaki ozbiljan izdavač i mi smo, u januaru i februaru po našem planu za ovu godinu startovali kako se samo zamisliti može: objavili smo nove albume Aleksandre Radović, Sanje Ilića i Balkanike, nove singlove popularne grupe Artan Lili i dvostruki CD sa njihova dva prva albuma, kompilaciju najlepših pesama Senke Veletanlić. Početkom marta smo predstavili i novi logo PGP RTS… I onda se desila pandemija. Sve je, jednostavno, stalo. Ipak, nismo sedeli besposleni, skrštenih ruku – u PGP-ovoj radnji u Jug Bogdanovoj ulici na Zelenom vencu i u PGP prodavnici RTS Kluba, u Svetogorskoj ljubitelje muzike od ponedeljka 31. avgusta očekuje itekako upotpunjena ponuda omiljenih i novih izdanja. Aktuelna je i onlajn prodaja, u saradnji sa portalom “Mala srpska prodavnica” ali i drugim partnerima. Time je omogućena dostupnost naših izdanja i putem “poručivanja iz fotelje”, a ljubiteljima muzike naša izdanja su dostupna i preko najpoznatijih svetskih digitalnih muzičkih servisa i platformi.
Vladimir Graić/Photo: Gordan Jović
Zbog svakodnevne bogate i raznovrsne programske ponude, RTS klub je već tokom ovih prvih godinu dana rada, prepoznat kao jedno omiljenih mesta poklonika kulture i umetnosti iz Beograda, Srbije i inostranstva, kao i predstavnika medija koji izveštavaju o najznačajnijim događajima na kulturnoj sceni srpske prestonice.
Ana Marija Simonović, koordinator programa RTS Kluba kaže:
– U narednom periodu očekuju nas predstavljanja knjiga “RTS Izdavaštva”, stručna vođenja kroz stalnu izložbenu postavku “Mozaik jedne epohe”, raznovrsne tribine, konferencije, izložbe, događaji. O svakom predstojećem skupu, zainteresovani će biti obavešteni i pozivani između ostalog i putem naših naloga “RTS Klub” na društvenim mrežama. Na tim internet platformama smo, tokom pauze u našem radu zbog pandemije, takođe objavljivali atraktivne sadržaje koji su izazvali izuzetnu pažnju javnosti.
– Što se tiče ponude koju će posetioci zateći nakon ponovnog otvaranja prodavnica PGP RTS u Beogradu, a osim onoga što već već čini našu žanrovski raznovrsnu muzičku ponudu – obnovili smo mnoga stara izdanja, brojne kompilacije i priredili nekoliko dorada, a u pripremi su i novi albumi velikih imena naše popularne muzike, poput grupa Neverne bebe, Legende i drugih. Obeležićemo i velike jubileje – YU grupe i grupe Zana. Uželeli smo se novih izazova, naročito onih koja nas očekuju u 2021. godini, kada PGP RTS obeležava 70 godina od osnivanja- – ističe Vladimir Graić, direktor PGP RTS.
Klub PGP RTS/photo: Nikola Ristić
RTS klub će od 31. avgusta biti otvoren svakog dana od 9 do 21 sat.
U oba prostora obezbeđeni su svi preporučeni uslovi i preduzete su sve preventivne mere zdravstvene zaštite, za nesmetan, prijatan i bezbedan boravak svih posetilaca predstojećih programa u RTS Klubu.
Film “Fanatic” sa Džonom Travoltom smatra se jednim od najgorih ostvarenja 2019. godine, ako ne i čitave decenije. Ako ne i u čitavoj istoriji kinetografije. Kada je izašao u bioskope, zaradio je samo 3.153 dolara. Ne, nismo izostavili nijednu nulu.
Ova drama sa primesama trilera prati autističnog muškarca Musa (Travolta) koji je opsednut slavnim ličnostima. On ih proganja, dolazi na okupljanja kako bi dobio njihove autograme i zna gde oni žive. Posebno mu je drag glumac iz akcionih filmova, Hanter Danbar, i jedva čeka da se upozna sa njim.
Međutim, Danbar nema vremena da se bavi svojim obožavateljem, odbije ga nekoliko puta vrlo grubo, što Musa razbesni i razočara, ali nije prestao da ga proganja.
Film se kratko puštao u bioskopima pre nego što je objavljen na striming servisima, ali kritike su mahom bile negativne.
Scenario je napisao Fred Durst, frontmen benda Limp Bizkit, koji je sam imao susret i problema sa opsednutim obožavateljem koji ga je proganjao. Ovom prilikom je Durst takođe bio u rediteljskoj stolici.
Grupa E-Play održala je koncert u bašti rok kluba Fest u Zemunu pred nekoliko stotina iskrenih ljubitelja njihovog originalnog zvuka.
Posle ukidanja vanrednog stanja 8. maja, kulturni život prestonice je lagano počeo da se vraća u normalu, a već polovinom juna otvorena je bašta kultnog kluba u kojoj su već svirali Nikola Vranjković, Eyesburn, Queen Real tribute i drugi.
A onda, ponovo je došlo do zabrana, pa je koncert E-Play na neki način bio novi početak koncertne sezone. Lider benda Maja Cvetković odmah se obratila okupljenima nakon uvodnog instrumentala:
– Drago mi je što ste došli u tolikom broju, samo vas molim da se pazite, ne bih podnela da neko izađe sa ove večeri drugačiji nego što je bio pre nje – aludirajući na gotovo neuništivi virus Covid 19, koji se i dalje ne smiruje.
E-Play/Photo: facebook@klub fest
Žestoki i dinamični rok ritmovi su se smenjivali, dok je publika istinski uživala od prvih tonova, bilo je jasno da su se uželeli uživanja uživo u ovom bendu, kao i bilo kom koncertu omiljenih autorskih muzičara iz “glavne struje” ili alternative.
Gitarista Nemanja Velimirović, bubnjar Goran Ljuboja Trut i vođa grupe Maja Cvetković dokazali su kako je dragoceno biti “Heroj”, ako se ostaje “Ovde”, ali je neminovno da se analitički pogleda kroz “Retrovizor”, pod uslovom da se osvaja i zadrži “Sloboda”.
Bend je bio vidno raspoložen što se nakon toliko meseci zatišja konačno našao na pozornici da sprovede iskrene fanove kroz svoju karijeru od pet studijskih albuma, gde im je najvažnije “Da budemo samo dobro”, da non stop svi ljudi sveta imaju samo “Divan dan”, jer samo tako život ima smisla.
E-Play/Photo: facebook@klub fest
Triptih izuzetno bučnih i izazovnih gitarsko-vokalnih deonica nastaje sa mučnom tematikom “Šamarčina” o nasilju nad slabijim polom, psihodeličnom “Ljubicom” ili neobičnom i snažnom “Sramotom”, tokom koje publika nije prestajala sa plesom.
Ispred bine osim fanova bili su i skoro svi članovi pank rok grupe Goblini, koji su nekoliko sati ranije imali promociju svog albuma na vinilu, i onda svratili da podrže kolege.
Putovali su E-Play sa masom kroz “Vremeplov”, podsetili se kako izgleda “Prvi pogled tvoj” (tema iz hit filma “Munje”), osvrnuli se još malo na poslednji album sa novim singlom “Uzmi mi sve” (tokom pandemije izašao kao spot), da bi im društvo pravilo i “Hiljadu ljudi”.
U stilu poznate kompozicije i Maja Cvetković je optimistično požela publici “Srešćemo se neki drugi put”, iskreno i od srca, a ljubav benda i publike je očigledno obostrana i svi se podjednako nadaju ponovnom muzičkom susretu, kad sve ovo zauvek prođe.
Glumica Branka Katić je sa Milicom, suprugom legendarnog glumca Nebojše Glogovca, uključila u jutarnji program na Prvoj televiziji, sumirajući utiske sa otvaranja manifestacije u čast umetnika koji nas je napustio pre dve godine. Da podstimo, Nebojša Glogovac bi danas napunio 51 godinu.
Festival je otvoren na letnjoj sceni Kulturnog centra predstavljanjem specijalnog gosta, glumice Branke Katić, a potom je usledila projekcija filma “Ubistvo s predumišljajem” reditelja Gorčina Stojanovića. Katićeva je rekla novinarima da je Trebinje prelep grad i da tek sada shvata zašto ga je Nebojša toliko voleo i želeo da se jednog dana vrati da živi ovde.
Nebojšina supruga Milica istakla je da je organizacija festivala ove godine bila poseban izazov zbog epidemiološke situacije.
Danas, drugog dana festivala, biće prikazan film “Moj jutarnji smeh” reditelja Marka Ðorđevića. Izložba fotografija Nebojše Glogovca iz njegovih najznačajnijih uloga prikazana je na LED ekranu letnje scene Kulturnog centra.
[infobox title=’Imam osećaj da nikad nisam napustila Srbiju’]
Branka Katić/Photo: YouTube printscreen
Inače, Branka Katić, koja godinama već živi i radi u Londonu, otkrila je da će 14. septembra glumiti u predstvi “Sumrak bogova” u Srbiji, a na pitanje voditelja d li to znači povratak na ovdašnje tržište, ona je odgovorila: – Moj povratak je povratak mojoj publici, za tržište me manje briga. Ja imam osećaj kao da nikada nisam napustila Srbiju, svaki put kad su mi bile ponuđene dobre uloge nalazila sam i vremena i inspiracije da dođem i radim ovde – rekla je Branka.[/infobox]
