Drugi dan Beogradskog jazz festivala je održan. Ova rečenica već govori puno u širem kontekstu, jer je održati bilo šta (makar što se koncerata tiče) u ovom vremenu pandemije, postalo je uglavnom nemoguće.
Beogradski jazz festival se održava, pa – ako ste željni svirke, čak i da niste ljubitelj džeža ovo je prava prilika za vas. Dozvolite da vas ovakav događaj za trenutak odvede na neko lepše mesto. Naravno, uz sve propisane epidemiološke mere fizičke distance i dezinfekcije.
Neke stvari ne bi smele da stanu, a to su pre svega kultura i umetnost. U današnje vreme, u ovoj situaciji, oni su postali preko potrebni za očuvanje našeg mentalnog zdravlja.
Posebno treba naglasiti primer mladih i nadarenih kao što jeste trubač Ivan Radivojević koji je je sa svojim kvartetom, trenutno malobrojnije ali nepokolebljive ljubitelje džeža oduvao svojim entuzijazmom energičnog nastupa koji zadovoljava savremene standarde džeža idući u korak sa vremenom i kvalitetom reklo bi se i svetske džez scene.
O svom pristupu muzici Ivan kaže:
– Kompozicije se baziraju na uticaju trubača Ambrosea Akinmusirea sa trenutne njujorške scene kao i trubača Mathiasa Eicka sa skandinavske scene, u kojima se mogu čuti eksperimenti u zvuku, a istovremeno i jednostavne melodije.
Ivan Radivojević Kvartet čine najtraženiji mladi muzičari beogradske džez scene: Andreja Hristić na klaviru, Boris Šainović na kontrabasu i Bogdan Đurđević na bubnjevima. Kao speciajni gost na bini im se pridružio Luka Ignjatović na alt saksofonu.
– Današnji koncert je, iz moje perspektive, bio odraz želje za muzikom uživo; jedva sam čekao da sviram, kao i drugi članovi benda, pogotovo svoje kompozicije i to na džez festivalu, tako je, čini mi se i zvučalo – uneli smo se u to što smo svirali i zvučalo je mnogo bolje i drugačije nego što može na bilo kojoj probi da zvuči. Publike nije bilo puno, što zbog mera, što zbog vremena održavanja koncerta, ali je, naravno, značajna u bilo kom broju da se pojavi. Mislim da to dalje govori o tome da su uživo nastupi pred publikom, bilo da je u manjem ili u većem broju, nešto što ne može da se zameni online nastupima ili, s druge strane, vežbanjem u studiju – utisak je Ivana Radivojevića posle održanog koncerta u sali Amerikana.
Ivan Radivojević je sarađivao je sa mnogim imenima domaće i strane muzičke scene, kao što su Cristoph Cech, Akua Naru, Sofija Knežević, Rastko Obradović, Petar Krstajić, Peter Herbolzheimer, Aleksandar Grujić, Peter Tuscher i mnogi drugi.
Trenutno predaje džez trubu u MŠ “Stanković” i aktivan je muzičar na beogradskoj sceni; nastupa sa popularnim bendovima kao što su Irie FM i Zemlja Gruva, nastupa sa više džez sastava u beogradskim klubovima i vodi sastav sa kojim priprema svoj prvi album.
Drugi jučerašnji koncert bio je nastup internacionalnog sastava Filippo Vignato Trio koji čine: Filippo Vignato – trombon (Italija), Yannick Lestra – klavijature (Francuska) i Attila Gyárfás – bubnjevi (Mađarska).
Neočekivanost, spontanost i nepredvidivost odlikuju nastup ovog sastava, a njihova ekprenimentalnost ogleda se kako u načinu sviranja tako i u veštom upravljanju analognim uređajima za modifikaciju zvuka.
Muzika ovog trija odvela nas je pravo u njihov svet u kome postoji prikaz čitavog spektar ljudskih osećanja – od haotičnih elemenata i improvizacije do prostornih tonova punim eha i širine, blagosti i vedrine, koju su oni i svojim stilom svirke, pa i načinom odevanja prepoznatljivom za mladu evropsku džez scenu, doneli u Veliku salu DOB-a.
Ovogodišnje izdanje Beogradskog jazz festivala pre svega u fokus stavlja mlade umetnike i izvođače kojima je u ovom vremenu podrška najpotrebnija.
Ti mladi umetnici se uprkos svemu bave muzikom koja je uglavnom predrasudama zanemarena, jer svi misle da znaju šta je to džez pre nego što odu u pogledaju koncert uživo.
Andrija Hadžić
