Deseti studijski album The Black Keysa nosi naziv ‘Delta Kream’.
“The Delta Kream” je najavljen za 14. maj pod etiketom Nonesuch Recordsa.
Album slavi muzičke korene The Black Keysa, i sadrži Mississippi country blues standarde koje je rock dvojac voleo u svojim tinejdžerskim godinama. Između ostalih, obradili su pesme autora kao što su R.L. Brnsajd i Džunior Kimbrou.
“Crawling Kingsnake” je prvi singl s albuma.
HL/Izvor: ravnododna.com
Foo Fighters su predstavili trailer dokumentarnog filma “What Drives Us”, koji je režirao Dejv Grol, koji nam donosi priču o životu muzičara na turnejama, pogotovo onim prvim kada su iste provodili na putu u kombijima.
Osim Foo Fightersa u filmu koji je pun zvezda se između ostalih pojavljuju Ringo Star, Stiven Tajler, St. Vincent, Sleš, the Edž, Flea, Lars Ulrih i mnogi drugi.
Film će biti dostupan od 30. aprila na Amazon Prime Video streaming servisu.
Dejv je povodom filma izjavio:
– Ovaj film je moje ljubavno pismo svakom muzičaru koji je ikad uskočio u stari kombi sa svojim prijateljima i sve to ostavio za jednostavnu nagradu – sviranje muzike.
Pogledajte trailer za “What Drives Us”:
Gitarista i tekstopisac jedne od najpopularnijih grupa ’80-tih godina Spandau Ballet, Geri Kemp, 25 godina posle izlaska prvog solo albuma, najavio je novi studijski materijal “Insolo”, koji će u prodaji biti od 18. juna.
Najavni singl sa budućeg albuma je “Ahead Of The Game”, veoma vedra i prozračna numera.
– Moj dugogodišnji saradnik i odličan muzičar Ričard Džouns svira bas u ovoj pesmi, a s obzirom na to da je veliki ljubitelj pop muzike kasnih ’70-tih, osetio sam nešto od tog uticaja u načinu na koji je svirao ovu pesmu. Zbog toga sam i pretaće vokale aranžirao tako da zvuče kao da su iz te ere, poput benda Wings – objasnio je Kemp.
Britanska glam rok grupa Spandau Ballet je imala spektakularan koncert pre desetak godina u Beogradskoj areni.
Dakle, spremite se za muzički povratak u osamdesete:
HL/Izvor: telegraf.rs
Frontmen Rolling Stonesa Mik Džeger je u svojoj novoj pesmi “Easy Sleazy” potkačio antivaksere i teoretičare zavere, a u intervjuu za magazin Roling Stone naveo je da je reč o ljudima sa kojima ne vredi raspravljati.
Mik Džeger i frontmen benda Foo Fighters Dejv Grol nedavno su iznenadili obožavaoce novim singlom “Eazy Sleazy”. Pesma je nastala tokom karantina uvedenog zbog pandemije koronavirusa, a Džeger se u njoj osvrnuo i na teorije zavere i antivakserski pokret.
Legendarni roker izjavio je u intervjuu za Rolling Stone da je te stihove napisao nakon što su njegovi bliski prijatelji i članovi porodice počeli da veruju u teorije zavere.
– Imam prijatelje i rodbinu koji se upuštaju u te stvari koje su jednostavno iracionalne. Naravno, ne vredi razgovarati sa njima o tome. Dobili su ono u šta veruju i oni veruju u to. I nije važno šta ćete reći, oni će i dalje verovati u to. Tu racionalna misao ne funkcioniše – ocenio je Džeger.
Podsetio je i da se, kada je bio dete, umiralo od dečije paralize, a da je ta bolest kasnije iskorenjena upravo zahvaljujući vakcinama.
– Ta nesrećna deca su ili umirala ili ostajala obogaljena, i imao sam dosta takvih drugara. Da li biste radije dali svom detetu vakcinu ili da ostanu nepokretna? Ali ne možete se raspravljati sa tim ljudima. I tako sam došao do teorija zavere, preko antivaksera. To čak nisam ni pomenuo u pesmi, a verovatno je trebalo – zaključio je frontmen Rolling Stonesa.
HL/Izvor: n1info.com
Prošlog meseca otkriveno je da je Bobi Junior, sin Bobija Brauna, umro od smrtonosne mešavine narkotika.
Na obdukciji je utvrđeno da je u krvi imao alkohol, kokain i fentanil. Njegova smrt, 20. novembra 2020. godine, vodi se kao slučajna. Imao je samo 28 godina.
Bobi Braun je pre nekoliko dana, u emisiji “Red Table Talk” rekao da njegov sin nije bio narkoman, već da je eksperimentirao s različitim stvarima.
– Nije bio zavisnik od narkotika, kao ja nekad. Ja sam bio zavisnik. On je bio mladić koji je isprobavao pogrešne stvari i to ga je odvelo u smrt – rekao je.
Braun je objasnio i zbog čega oseća krivicu za smrt svog naslednika.
– Znam da sam ja svašta radio kao mlađi i svestan sam da je to odigralo ulogu u tome da moj sin odluči da eksperimentiše – rekao je Braun.
Pevač je zatim pomenuo i ćerku Bobi Kristin Braun, koja je preminula 2015. godine, takođe zbog predoziranja. Njeno beživotno telo pronađeno je u kadi.
– Gubitak Bobija je bio neočekivan, isto kao i gubitak Bobi Kristin. Samo nekoliko dana pre toga smo bili zajedno u studiju – rekao je.
Braun je takođe otkrio kako je njegova veza s Vitni Hjuston stradala zbog korišećnja droge.
– Prekomerno smo se opijali, drogirali smo se. Stalno smo se svađali, a voleli smo se još više – objasnio je Bobi.
Iako je priznao da je njihova veza postala ‘katastrofalna’, rekao je da je ‘njihova ljubav bila jaka jedno za drugo, pokazivali su je jedno drugom uvek iznova, iznova i iznova’.
– Ceo taj život nas je usisao kao vrtlog, a to nije bilo vezano za naša osećanja. Ljubav je uvek bila tu – ispričao je.
Vitni Hjuston umrla u 48. godini, 11. februara 2012 godine. Ona je pronađena u kadi hotelskog apartmana 434 “Beverli Hilton” hotela, utopljena i bez svesti. Kao neposredan uzrok smrti navedeno je slučajno davljenje. 22. marta 2012. kancelarija okružnog mrtvozornika Los Anđelesa kao uzrok smrti navela je davljenje kao posledicu srčane bolesti i upotrebe kokaina
An Urgent Warning from Bobby BrownBobby Brown, Grammy winner and “Bad Boy of R&B”, comes to the Table with his wife Alicia to open up about his addictions, controversies that have followed him for decades and the tragic death of his son Bobby Brown Jr. Also, Bobby reveals who he thinks is responsible for the deaths of ex-wife Whitney Houston and his daughter Bobbi Kristina Brown.
Posted by Red Table Talk on Monday, 12 April 2021
HL/Izvor: floridanewstimes.com
Patak Dača je bio predvodnik nove vrste crtanih likova koji su izronili tridesetih godina prošlog veka.
Takođe, Dača je jedan od likova koga je najteže definisati i kome je svaki animator Warner Bros Entertainmenta dao neki drugačiji karakter.
Prvi put se pojavio 17. aprila 1937. godine i do dan-danas predstavlja jednu od glavnih asocijacija na detinjstvo svih generacija.
Prvi crtać u kom se pojavio, režirao je Teks Ejveri i zvao se “Gicin veliki lov”.
Nije bio ništa inovativno, već klasična lovac/lov priča, po kojoj je studio Warner bros. i poznat, ali je novopečeni lik bio pravo osveženje za svet crtaća.
Rana verzija našeg dragog Patka nije bila privlačna. Bio je kratak i zdepast, sa zdepastim nogama i kljunom.
Glas mu je pozajmljivao Mel Blank i to će ostati jedina osobina koju mu animatori nikada neće promeniti.
Postavši atrakcija, šarmantni Patak je bio meta raznih kreativnih promena.
Animator Bob Klampet ga je odmah uzeo pod svoje i ubacio ga u niz crtaća tokom tridesetih i četrdesetih godina. Njegova verzija Dače predstavila ga je kao veselog ludaka, koji konstantno skakuće.
Takođe, Klampet ga je izdužio, učinivši ga višim i tanjim.
Robert Makimson bio je sledeći koji je uredio sve atraktvnijeg lika.
Pomalo ga je ukrotio i ponovo oblikovao kao prvobitnu verziju okruglog i manje elastičnog patka.
Uparivši ga sa zdravim razumom Duška Dugouška, postao je vešt na rečima i još ćaknutiji!
Glumio je čak i u nekoliko crtaća sa ratnom tematikom tokom Drugog svetskog rata.
Kada je prošao prvi talas oduševljenja, Duško Dugouško je zauzeo mesto omiljenog lika Warner brosa i to je bilo vreme kada su reditelji nalazili sve načine da naprave „veliki posao“ za Daču.
Nekoliko crtaća ga je smeštalo u razne tematike, kao što su parodije, vestern, pa čak i u epizode sa Marvinom Marsovcem.
Međutim, Duškov uspon značio je i da, kako bi ostao popularan, Patak mora da postane deo svake epizode sa Dugouškom.
Najbolji način za to bio je da mu postane suparnik, veoma ljubomoran i slavoljubiv.
Čak Džons uspeo je najbolje da iskoristi tu ideju i redizajnirao je Patka.
Tada je on postao mnogo čvršći kao lik, koji sebe vidi kao onog ko se trudi da opstane, nikako sebičnog.
Zapravo, u ovom periodu on je postao potpuno realizovan.
Mnogi kritičari smatraju da je, kao takav, imao svoje najbolje crtaće.
Dokaz da su oni i u pravu je činjenica da je crtać “Duck Amuck” 1999. godine izabran za očuvanje u Nacionalnom Filmskom Registru Sjedinjenih Država.
Nakon što je obustavio rad, a šezdesetih ponovo otvorio svoja vrata, Vorner bros je smestio Patka Daču kao glavnog zlikovca u crtaćima sa Brzim Gonzalesom.
Ova kuća ulazila je u svoj sumrak, pa je i naš protagonista podlegao promenama.
Postavši otvoreno zao, izgubio je mnoge fanove, a nemali je broj ljudi koji tvrde da su crtaći iz tog perioda čak i kontroverzni.
Sve u svemu, Patak Dača svakako predstavlja jedan oblik revolucije prošlog veka, postavljajući temelj svim crtaćima koji su se razvili nakon njegovog lika, a uz koje smo svi rasli.
Bio on na kraju svoje slave zlikovac ili ne, neosporivo je da se svet crtanog filma pre njega i posle njega ne mogu ni upoređivati.
HL/Izvor: danas.rs
Beogradski pank/rock bend Sara Džesika Panker predstavio je svoj prvi video singl pod nazivom “Stakleno Pankovanje”.
Spot je omaž BIGZ-u i sniman je neposredno pre iseljavanja muzičara i umetnika iz ovog, nažalost, sada bivšeg centra alternative.
Za audio produkciju bio je zadužen Danilo Jovičić, a za snimanje i montažu videa Slaviša Pavlović.
Ekipu benda Sara Džesika Panker čine: Lazar Dodig (vokal), Jovan Bogdanović (gitara), Aleksandar Dubonjac (gitara), Nemanja Miković (bass) i Nikola Vuksanović (bubnjevi).
Čuvena kompozicija “Oda radosti” Ludviga Van Betovena dobila je novu verziju. Naime, brojni izvođači, većina sa španskog govornog područja, su se udružili i zajedničkim snagama izveli pesmu pod nazivom “Himno A La Alegría” (Himna radosti).
Svoj doprinos su dali Alehandro Sanz, Huanes, Laura Pauzini, a tu je bio i gitarista grupe Queen, koji je na sjajan način na gitari izveo svoju deonicu.
– Neverovatan događaj! Betovenova “Oda radosti” postaje “Himna radosti” – sa blistavim nizom talenata. Bila mi je čast da budem gost! Čestitam svima – napisao je Brajan Mej na Instagramu.
Poslušajte kako to zvuči:
Računarski program je u najvećem broju slučajeva plod dugotrajnog timskog rada. Naime, na razvoju neke inovativne aplikacije retko će raditi samo jedan čovek, budući da je za razvoj aplikacije potreban koordinisan rad više stručnjaka iz različitih oblasti IT-a. Otuda, kao opravdano se nameće pitanje kakav pravni odnos se stvara među članovima razvojnog tima po pitanju autoskopravnih ovlašćenja?
Računarski program kao plod zajedničkog stvaralačkog rada
Računarski program uživa autorsko-pravnu zaštitu, dakle predstavlja autorsko delo, obzirom da se piše u programskom jeziku. U situaciji kada aplikacija iz našeg primera nastaje zajedničkim stvaralačkim radom više lica, odnosno kada je razvija tim, možemo govoriti o koautorskom delu. Članovi tima koji su učestvovali u razvoju aplikacije-jesu koautori. Dakle, autorsko pravo na aplikaciji iz našeg primera pripada svim koautorima, to jest svim članovima tima.
Koautori zajednički uživaju kako moralna, tako i imovinska autorska prava. Stoga, svaki od članova tima ima određenja prava, od kojih su neka:
Odnosi članova tima i njihova prava
Podrazumeva se da članovi tima, kao koautori aplikacije, zajednički vrše autorskopravna ovlašćenja. No, njihov međusobni odnos se može urediti ugovorom, a ukoliko to izostane (što mahom i jeste slučaj) primenjuju se zakonske norme.
Za ostvarivanje autorskog prava, kao i prenošenje istog potrebna je saglasnost svih članova tima kao koautora. Navedeno znači da ukoliko tim želi da, primera radi, proda aplikaciju, ili vrši licenciranje iste (kao što to čini Microsoft, licence za MS office i Windows), to može učiniti samo saglasnošću svih članova tima. To dalje može dovesti do situacije u kojoj odsustvo saglasnosti samo jednog člana tima može opstruisati ekonomsku eksploataciju aplikacije kao koautorskog dela.
Međutim, naš zakonodavac u želji da spreči nastanak ovakve situacije propisao je da koautori pomenutu saglasnost ne mogu uskratiti suprotno načelu savesnosti i poštenja, kao ni preduzimati druge akte kojima bi mogao da našteti interesima drugim članovima tima. Šta to praktično znači? To znači da jedan od članova tima svoju saglasnost ne može uskratiti iz čiste obesti i namere da naškodi drugim članovima tima, jer bi u tom slučaju zloupotrebio svoja pravna ovlašćenja.
Kada je u pitanju ekonomska eksploatacija aplikacije, Zakonom je predviđeno da koautori ekonomsku korist dele srazmerno stvarnom doprinosu koji je svako od njih dao u stvaranju dela. Međutim, koautori mogu postići drugačiji sporazum i ugovoriti drugačije modalitete ekonomske eksploatacije aplikacije. Ovo znači da članovi tima mogu ugovorom izmeniti ovu zakonsku odredbu i dogovoriti drugačiju podelu prava na aplikaciji koju su razvili.
Što se sudske zaštite autorskopravnih ovlašćenja tiče, važno je ukazati da svaki od članova tima ima zakonsko ovlašćenje da pokrene sudski postupak radi zaštite autorskih prava na koautorskom delu. Međutim, to ne znači da jedan član može tužiti za ostale članove tima. Naime, svaki od članova tima ovlašćen je da postupa isključivo u svoje ime i za svoj račun, odnosno da tužbom u sudskom postupku štiti isključivo svoja autorskopravna ovlašćenja.
Šta ako su članovi tima u radnom odnosu?
Neretko se dešava da je tim iz našeg primera formacijski deo IT kompanije, odnosno da koautorsko delo nastaje u radnom odnosu. U tom slučaju važe nešto drugačija pravila od onih koja su napred navedena.
Naime, ukoliko je aplikacija razvijena u radnom odnosu, poslodavac (IT kompanija u našem primeru) je trajni nosilac svih isključivih imovinskih prava na koautorskom delu po samom zakonu. Dakle, IT kompanija je ta koja dalje može ekonomski iskorišćavati predmetnu aplikaciju tako što će istu, primera radi, prodati, ili zaključiti ugovor o licenciranju itd. Međutim, u datom slučaju članovi tima kao koautori mogu imati pravo na posebnu (dodatnu naknadu) pored zarade koju svakako primaju, ali samo ukoliko je ovo njihovo pravo predviđeno ugovorom o radu.
Sa druge strane, moralna autorska prava članova tima (pravo da budu naznačeni kao koautori i druga prava) ostaju netaknuta, budući da su ista vezana za njihovu ličnost i stoga nisu podobna za prenos na drugo lice, pa čak ni ako je to lice poslodavac.
autor: advokat Nenad Cvjetićanin, advokatska kancelarija Cvjetićanin&patneri
Pre tačno 60 godina – 17. aprila 1961. godine na sceni Dvorane Doma sindikata, današnje Kombank dvorane, počeo je svoj život festival zabavne muzike “Beogradsko proleće” koji je bio pandan tadašnjem Opatijskom festivalu, kao i Italijanskom festivalu u San Remu.
Ovaj festival doveo je mnoga poznata imena muzičke scene u kultni prostor sa višedecenijskom tradicijom, a posle velikog jubileja, Kombank dvorana ima za cilj da “Beogradsko proleće” ponovo zaživi pod njenim krovom.
Naime, pošto je prava za festival i brend, Kombank dvorana otkupila od Udruženja Jazz, zabavne i rok muzike Srbije, u planu je da se po normalizaciji epidemiološke situacije pod okriljem “Beogradskog proleća” nastavi tradicija kada će ponovo na Velikoj sceni zablistati muzički velikani domaće zabavne muzike.
Podsetimo, jedini žiri na prvom festivalu održanom 17. i 18. aprila 1961. godine u Domu sindikata bila je publika.
Na prvom “Proleću” nastupili su tada najpopularniji pevači zabavne muzike u Jugoslaviji: Đorđe Marjanović, Predrag Gojković Cune, Tereza Kesovija, Lola Novaković, Nada Knežević, Dušan Jakšić, Radoslav Graić i Marko Novosel.
Pobednik prvog “Beogradskog proleća” bila je pesma “Anđelina”, čije su verzije pevali Đorđe Marjanović i Radoslav Graić, autor pesme.
Drugo mesto osvojio je Đorđe Marjanović sa pesmom “Nek’ prođe zima”, dok je treće mesto pripalo Marku Novoselu, koji je izvodio pesmu “Valovi”.
Festival “Beogradsko proleće” u kontinuitetu se održavao do 2000. godine.
Na inicijativu Umetničkog ansambla “Stanislav Binički” i Vojkana Borisavljevića, 2009. godine održan je koncert evergrin muzike, nazvan “Proleće u Beogradu”, a potom i 2010. i 2011. godine.
Na ovim revijalnim koncertima, održanim u Domu sindikata nastupili su Đorđe Marjanović, Lola Novaković, Miki Jevremović, Leo Martin, Bisera Veletanlić, Dušan Jakšić, Neda Ukraden, Maja Odžaklijevska, Radmila Karaklajić, Zafir Hadžimanov, Ljiljana Petrović, Boris Bizetić, Beti Đorđević, Lado Leskovar, Lutajuća srca… a 2011. godine gost iznenađenja bila je Tereza Kesovija.
