Računarski program je u najvećem broju slučajeva plod dugotrajnog timskog rada. Naime, na razvoju neke inovativne aplikacije retko će raditi samo jedan čovek, budući da je za razvoj aplikacije potreban koordinisan rad više stručnjaka iz različitih oblasti IT-a. Otuda, kao opravdano se nameće pitanje kakav pravni odnos se stvara među članovima razvojnog tima po pitanju autoskopravnih ovlašćenja?
Računarski program kao plod zajedničkog stvaralačkog rada
Računarski program uživa autorsko-pravnu zaštitu, dakle predstavlja autorsko delo, obzirom da se piše u programskom jeziku. U situaciji kada aplikacija iz našeg primera nastaje zajedničkim stvaralačkim radom više lica, odnosno kada je razvija tim, možemo govoriti o koautorskom delu. Članovi tima koji su učestvovali u razvoju aplikacije-jesu koautori. Dakle, autorsko pravo na aplikaciji iz našeg primera pripada svim koautorima, to jest svim članovima tima.
Koautori zajednički uživaju kako moralna, tako i imovinska autorska prava. Stoga, svaki od članova tima ima određenja prava, od kojih su neka:
- pravo paterniteta (da mu se prizna svojstvo autorstva),
- da bude naznačen kao koautor,
- ali ujedno i da delo stavlja u promet, daje u zakup itd.
Odnosi članova tima i njihova prava
Podrazumeva se da članovi tima, kao koautori aplikacije, zajednički vrše autorskopravna ovlašćenja. No, njihov međusobni odnos se može urediti ugovorom, a ukoliko to izostane (što mahom i jeste slučaj) primenjuju se zakonske norme.
Za ostvarivanje autorskog prava, kao i prenošenje istog potrebna je saglasnost svih članova tima kao koautora. Navedeno znači da ukoliko tim želi da, primera radi, proda aplikaciju, ili vrši licenciranje iste (kao što to čini Microsoft, licence za MS office i Windows), to može učiniti samo saglasnošću svih članova tima. To dalje može dovesti do situacije u kojoj odsustvo saglasnosti samo jednog člana tima može opstruisati ekonomsku eksploataciju aplikacije kao koautorskog dela.
Međutim, naš zakonodavac u želji da spreči nastanak ovakve situacije propisao je da koautori pomenutu saglasnost ne mogu uskratiti suprotno načelu savesnosti i poštenja, kao ni preduzimati druge akte kojima bi mogao da našteti interesima drugim članovima tima. Šta to praktično znači? To znači da jedan od članova tima svoju saglasnost ne može uskratiti iz čiste obesti i namere da naškodi drugim članovima tima, jer bi u tom slučaju zloupotrebio svoja pravna ovlašćenja.
Kada je u pitanju ekonomska eksploatacija aplikacije, Zakonom je predviđeno da koautori ekonomsku korist dele srazmerno stvarnom doprinosu koji je svako od njih dao u stvaranju dela. Međutim, koautori mogu postići drugačiji sporazum i ugovoriti drugačije modalitete ekonomske eksploatacije aplikacije. Ovo znači da članovi tima mogu ugovorom izmeniti ovu zakonsku odredbu i dogovoriti drugačiju podelu prava na aplikaciji koju su razvili.
Što se sudske zaštite autorskopravnih ovlašćenja tiče, važno je ukazati da svaki od članova tima ima zakonsko ovlašćenje da pokrene sudski postupak radi zaštite autorskih prava na koautorskom delu. Međutim, to ne znači da jedan član može tužiti za ostale članove tima. Naime, svaki od članova tima ovlašćen je da postupa isključivo u svoje ime i za svoj račun, odnosno da tužbom u sudskom postupku štiti isključivo svoja autorskopravna ovlašćenja.
Šta ako su članovi tima u radnom odnosu?
Neretko se dešava da je tim iz našeg primera formacijski deo IT kompanije, odnosno da koautorsko delo nastaje u radnom odnosu. U tom slučaju važe nešto drugačija pravila od onih koja su napred navedena.
Naime, ukoliko je aplikacija razvijena u radnom odnosu, poslodavac (IT kompanija u našem primeru) je trajni nosilac svih isključivih imovinskih prava na koautorskom delu po samom zakonu. Dakle, IT kompanija je ta koja dalje može ekonomski iskorišćavati predmetnu aplikaciju tako što će istu, primera radi, prodati, ili zaključiti ugovor o licenciranju itd. Međutim, u datom slučaju članovi tima kao koautori mogu imati pravo na posebnu (dodatnu naknadu) pored zarade koju svakako primaju, ali samo ukoliko je ovo njihovo pravo predviđeno ugovorom o radu.
Sa druge strane, moralna autorska prava članova tima (pravo da budu naznačeni kao koautori i druga prava) ostaju netaknuta, budući da su ista vezana za njihovu ličnost i stoga nisu podobna za prenos na drugo lice, pa čak ni ako je to lice poslodavac.
autor: advokat Nenad Cvjetićanin, advokatska kancelarija Cvjetićanin&patneri
