Kristina Jovanović KIKA, nagrađivana filmska, televizijska i pozorišna glumica, kantautorka i frontwoman prepoznatljivog pop/alt sastava, nastupiće u okviru ovogodišnjeg Dub Festa u petak, 16. avgusta u letnjoj bašti Dub Gastro Puba na Vidikovcu.
KIKAje svoj muzički put započela kao vokal benda E-Play, a ubrzo posle toga formirala je autorski sastav i objavila prvi album pod nazivom “Posledica puberteta”.
Tokom pandemije objavila je introspektivniji album “Na ivici mogućnosti”, koji otvara novo poglavlje u njenom izrazu.
Prelomni trenutak predstavlja singl “More”, koji je poneo titulu “Hit nedelje” na Radio Beogradu 202, a zatim su usledili i “Ti si tu” i “Utorak”, kao i obrada pesme “Iza nas” urađena povodom jubileja Radija 202 i 40 godina karijere Bajage i Instruktora.
Najnoviji EP “Magistrala” potvrđuje njen prepoznatljiv autorski pečat – emotivan, snažan i uvek istinit.
KIKA je poznata po koncertima koji nadilaze formu klasičnog nastupa – kako sama kaže: “Kika nije samo muzika – Kika je experience“.
Publika ih opisuje kao večeri ljubavi, slobode i direktnog kontakta sa izvođačem. Tako je bilo i tokom serije uspešnih koncerata u beogradskom klubu Sprat, ali i na binama širom Srbije: od Doma omladine, Arsenal Festa i Kvake 22, do KST-a, Dorćol Yarda, Zappa Baze, Jugošpeda, RTS kluba…
Kika/Photo by Studio 46
Na Dub Fest stiže sa uigranim bendom, novim zvukom i snažnom željom da leto 2025. oboji dobrom energijom, a ovoj svirci se baš raduje. – Spremni smo i spremili smo malo drugačiju set listu, nešto smo dodali, sviraćemo i novu pesmu na kojoj radimo- zanima nas kako ljudi reaguju na nju (ja sam odlepila za njom) – kazala je KIKA i dodala: – Ovog puta ne insistiramo na dress kodu, ali predlog je nešto udobno i morsko – već smo doživeli da more može da se stvori i u gradu, čak i u decembru – zašto to ne bi bio slučaj i na Vidikovcu u avgustu? Sigurna sam da će i ovo biti sjajno veče u kojem ćemo deliti energiju, emocije i izđuskati ono što treba da se izđuska. Vidimo se i jedva vas čekam!
Teri Rid, uticajni engleski rok pevač, gitarista i kantautor, poznat po tome što je odbio pozive da bude frontmen Led Zeppelina i Deep Purple, preminuo je.
Kako piše The Guardian, Ridovi predstavnici su potvrdili njegovu smrt. Uzrok smrti još uvek nije objavljen. Imao je 75 godina.
Terens Džejms Rid odrastao je u engleskom selu Blantišam. Godine 1965, kao tinejdžer, napustio je školu i pridružio se instrumentalnom bendu Peter Jay and the Jaywalkers kao gitarista. Već naredne godine, Jaywalkers su bili predgrupa Rolling Stonesima na turneji, ali su se ubrzo nakon toga raspali. Rid je tada započeo solo karijeru, a njegov debitantski album “Bang Bang, You’re Terry Reid” objavljen je 1968. godine.
Na američkoj turneji bio je predgrupa bendu Cream, a grupa The Hollies je obradila njegovu pesmu “A Man With No Expression”, koju je napisao sa samo 14 godina. Ista pesma, pod različitim nazivima, snimljena je i od strane izvođača poput Crosby, Stills, Nash & Young, REO Speedwagon i Džona Melankampa.
Teri Rid, album cover
Teri Rid nikada nije imao veliki hit kao solo izvođač, ali su mu fanovi bile muzičke legende poput Rolling Stones i Arete Frenklin. Među njima je bio i Džimi Pejdž, koji mu je ponudio da mu se pridruži u novom bendu koji je tada osnivao. Rid je u tom periodu već bio zakazan da otvori američku turneju sa Stonesima, pa je odbio Pejdža i preporučio – Roberta Planta. Taj bend je, naravno, postao Led Zeppelin.
Rid, poznat po nadimku “Superlungs” zbog svog snažnog i emotivnog glasa, takođe je odbio i poziv Ričija Blekmura da zameni Roda Evansa u grupi Deep Purple.
Tokom 1970-ih, Rid je nastavio da nastupa i ide na turneje. Kada je brazilski muzičar Žilberto Žil bio prognan iz svoje zemlje, boravio je kod Rida u Londonu. U jednom periodu, Rid se povukao iz solo karijere, ali je nastavio da radi kao studijski muzičar na albumima izvođača poput Boni Rejt, Džeksona Brauna i Dona Henlija. Iz penzije se vratio 1991. godine albumom “The Driver”, koji je producirao Trevor Horn, a njegova obrada pesme “Gimme Some Lovin’” grupe Spencer Davis Group pojavila se u filmu “Days of Thunder”.
Kasnije su njegove pesme obrađivali izvođači poput Merijen Fejtful, The Raconteurs i Krisa Kornela. Rob Zombi je koristio tri Ridove pesme u svom filmu iz 2005. “The Devil’s Rejects”. Rid je gostovao i na pesmi “Listen” producenta DJ Shadow-a iz 2012. godine, a Dr. Dre, veliki fan njegovog albuma “Seed of Memory”, pozvao ga je da učestvuje u nekoliko neobjavljenih muzičkih sesija.
Nedavno je morao da otkaže deo planirane turneje zbog lečenja raka, a njegova supruga je pokrenula kampanju preko platforme GoFundMe kako bi prikupila sredstva za terapiju.
Šonu Kombsu, poznatijem kako Diddy sudi se za krivična dela povezana s prostitucijom, a ponovo je odbijen njegov zahtev u pokušaju da izađe na slobodu do izricanja presude.
Sudija je ocenio je da Kombs nije pružio dovoljno dokaza da ne postoji rizik od bekstva, a pri odluci se pozvao i na njegova priznanja o prethodnom nasilnom ponašanju tokom suđenja.
Tokom dvomesečnog suđenja porota je čula optužbe da je primoravao bivše devojke, uključujući pevačicu i manekenku Kesi Ventura na višednevne seksualne maratone uz drogu sa muškim seksualnim radnicima, dok je on posmatrao i snimao.
U julu je proglašen krivim po dve tačke optužnice za transport radi prostitucije, ali je oslobođen ozbiljnijih optužbi za zaveru radi reketiranja i trgovinu ljudima radi seksa – koje su mogle da mu donesu i doživotnu kaznu zatvora.
Sudija je naveo da povećanje iznosa jemstva ili dodatni uslovi ne bi promenili procenu rizika od bjekstva. Ovo je već četvrti put da donosi istu odluku.
A Kombs je nudio i 50 miliona dolara.
Presuda će biti izrečena 3. oktobra, a preti mu do 20 godina zatvora. Međutim, očekuje se kazna od dve do pet godina, uz uračunavanje vremena provedenog u pritvoru.
Predsednik SAD Donald Tramp izjavio je u petak da je malo verovatno da će pomilovati Kombsa, dodajući da je reper bio vrlo neprijateljski nastrojen tokom njegove kampanje.
Beogradska premijera filma “Izgubljeni Drim Tim” nagrađivanog reditelja Jura Pavlovića o poslednjoj jugoslovenskoj košarkaškoj reprezentaciji, održaće se 16. septembra u mts Dvorani, s početkom od 20h.
Povodom najave svečane projekcije upravo je objavljen i prvi trejler za film čija je svetska premijera održana tokom večeri zatvaranja filmskog festivala u Puli.
Tokom 1991. godine dok se jedna zemlja rasparčava i građanski rat se razbuktava, na tekućem Eurobasketu u Rimu, poslednja košarkaška reprezentacija te iste države, Jugoslavije, zajednički i srčano se takmiči u borbi za zlatnu medalju.
Izgubljeni Drim Tim
“Izgubljeni Drim Tim” je dokumentarna priča o tome kako timski duh i ljubav prema sportu mogu prevazići sve granice baveći se jedinstvenim trenutkom u istoriji sporta kada jedan uigrani tim daje sve od sebe da pobedi na evropskom takmičenju, pod zastavom zemlje koja prestaje da postoji.
Glavni akteri predstojećeg Pavlovićevog ostavrenja upravo su tadašnji članovi tima i istaknute košarkaške legende. Tokom 80 minuta filma Dušan Ivković, Vlade Divac, Aleksandar Đorđević, Toni Kukoč, Jurij Zdovc, Dino Rađa, Predrag Danilović, Zoran Savić, Žarko Paspalj i drugi članovi te generacije prisećaju se svega onoga kroz šta su prošli tokom nedelje šampionata u Rimu 1991. godine, po prvi put dočaravajući događaje iz svog ugla.
Reditelj Jure Pavlović dobitnik je nagrade Evropske filmske akademije za najbolji kratki film za svoje ostvarenje “Piknik”, a njegov dugometražni film “Mater” nagrađen je Zlatnom arenom za najbolju glavnu glumicu.
“Izgubljeni Drim Tim” je međunarodna koprodukcija Srbije, Hrvatske, Italije i Slovenije. Srpski producent filma je Set Sail Films (78 dana, Kada je zazvonio telefon), a distributer za Srbiju je kuća MCF MegaCom Film.
Ulaznice za premijeru mogu se rezervisati i putem sajta mts Dvorane. Posle zakazane premijere film će se naći u redovnoj bioskopskoj distribuciji kod nas.
Sidni Svini doživela je neprijatnu situaciju na premijeri svog najnovijeg filma zbog učešća u reklamnoj kampanji brenda American Eagle.
Glumica je nedavno izazvala kontroverze pojavivši se u reklami za farmerke American Eagle, koja se zasniva na igri reči u sloganu “Sidni Svini ima odlične farmerke” (great jeans – što zvuči kao great genes, tj. “odlični geni”), a u jednom od spotova glumica govori o uticaju gena na ljudsko telo.
Reklama je naišla na određene kritike, a mnogi na društvenim mrežama brzo su osudili igru reči između “jeans” (farmerke) i “genes” (geni), uz komentare da povezivanje glumice – koja ima plave oči i plavu kosu – sa tim sloganom ostavlja utisak rasističkih konotacija i podseća na prikrivenu eugeniku.
Glumica iz serije “Euforija” kritikovana je na internetu zbog svog učešća, a pevačice Doža Ket i Lizo su ismejale reklame. Ipak, neočekivanu podršku dobila je od predsednika SAD Donalda Trampa, koji je izjavio da mu se reklama “veoma dopala” nakon što je saznao da je Svini registrovana kao republikanski birač.
Američki brend American Eagle oglasio se 2. avgusta povodom kampanje, naglasivši: “Sidni Svini ima odlične farmerke jeste i oduvek je bilo u vezi sa farmerkama. Njene farmerke. Njena priča”.
Glumica se još uvek nije oglasila povodom cele situacije.
Poznati autor podvrgnut je unapred zakazanom zahvatu kod dr Andreje Natalea, renomiranog kardiologa koji ga leči više od 30 godina. Prema navodima dobro upućenog izvora, trenutno se odmara i oporavlja. The Hollywood Reporter je kontaktirao predstavnike reditelja za dodatne informacije.
Usred brojnih izveštaja o njegovom zdravlju, Kopola se oglasio na Instagramu u utorak uveče kako bi potvrdio da je zahvat urađen i da je sve u redu:
“Da Dada (kako me zovu moja deca) je dobro, iskoristio sam priliku dok sam u Rimu da uradim ažuriranje procedure za afib koju sam imao pre 30 godina – i to sa njenim pronalazačem, sjajnim italijanskim doktorom – dr Andreom Nataleom!” napisao je Kopola svojim pratiocima kojih ima skoro 500.000 i dodao:.“Dobro sam!”.
Prema podacima Američke asocijacije za srce, “afib” (atrijalna fibrilacija) je procedura koja pomaže da se srčani ritam ponovo uspostavi pomoću male električne stimulacije ili lekova. Zavisi od slučaja, može se sprovoditi hirurški ili bez hirurgije.
Kopola je upravo završio turneju po šest američkih gradova povodom svog novog filma “Megalopolis”, koju je realizovao u partnerstvu sa Live Nationom. Završno veče turneje uključivalo je projekciju filma koji je sam finansirao, kao i razgovor s publikom, a održano je u Palati lepih umetnosti u San Francisku.
– Imam 85 godina – rekao je tada publici (iako sada ima 86), prema pisanju SF Gatea. – Pre godinu dana sam izgubio svoju suprugu [Elenor Kopolu]. Ali moj stav prema smrti je takav da sam uvek živeo tako da, kada taj trenutak dođe, ne kažem: ‘Eh, voleo bih da sam uradio ovo ili ono’. Umesto toga, mogu sebi da kažem: ‘Ovo sam uradio’.
Nije poznato tačno kada se tokom vikenda vratio u Italiju, gde je već boravio ranije tokom leta. Tamošnjim medijima izjavio je da je bio u obilasku lokacija za novi projekat.
– Ovde sam u Kalabriji da vidim lokacije za novi projekat koji mi je veoma važan – rekao je. – Novi film koji će biti posvećen lepim stvarima Kalabrije.
O projektu se za sada zna vrlo malo, ali je Kopola nagovestio da se neće baviti mafijaškom tematikom kao u kultnoj trilogiji Kum.
– Kalabrija je poznata po mafiji, ali mene to ne zanima. Moj film će se baviti samo lepim stvarima ovog kraja.
There was no farewell speech. No message from the organizers. Just fireworks—and with them, “See You on the Other Side”. One more goodbye to Ozzy. An official farewell to Râșnov.
“But I know I’ll see you once more, When I see you, I’ll see you on the other side”.
Rokstadt Extreme Fest/Photo: Jelena Ilić
Rokstadt Extreme Fest/Photo: Jelena Ilić
Not just one more time.
– Thank you, Râșnov. We grew together, guarded by your fortress, shaded by your forests. Our secret spot in the heart of Transylvania. We’ll miss you, forever – the screen message said it all. Let the secret place become secret again. A festival like Rockstadt is not easily forgotten. At the end of the fireworks, there was a spontaneous toast – to the new location.
Rokstadt Extreme Fest/Photo: Jelena Ilić
Rokstadt Extreme Fest/Photo: Jelena Ilić
Rokstadt Extreme Fest/Photo: Jelena Ilić
It’s been said more than once that Rockstadt, true to its name, is extreme in every way. But it’s not just extreme. In many aspects, it’s truly one of a kind, even without the ambient factor.
Probably (though no thorough research has been done) the only festival where you can order sarmale. Or varză călită. Possibly even pasta, served on a real plate. If not the only one, then surely one of the rare few.
Rokstadt Extreme Fest/Photo: Jelena Ilić
One of the rare festivals where you can bring your kids without worry. The only downside is they might come home with an unnecessary toy (gifted by, say, a skeleton, a Viking, or just a regular biker). Let the child learn to growl before they even speak. If they happen to wander near a mosh pit while still in diapers, nothing will stop them after that. Plus, they’ll develop solid musical taste. And most importantly, they’ll never judge people by their appearance.
Rokstadt Extreme Fest/Photo: Jelena Ilić
Alestorm brought beach gear. But their props were barely noticeable compared to what Party Cannon did. In essence, they stayed true to their name. Swim rings, inflatable boats, rubber duckies, beach balls, water guns and then, all of that inside a circle pit. After that, push-ups instead of moshing. In the scorching sun, at 5 PM. Perfectly normal.
Dirty Shirt is one of the most original and successful rock bands in Eastern Europe. Even more fittingly, they’re homegrown, they come from Transylvania. The crowd loves them, and there’s a lot of them on stage (naturally, with all those traditional acoustic instruments mixed with a standard metal setup). And what that sounds like—you can only fully experience live.
Rokstadt Extreme Fest/Photo: Jelena Ilić
While the main stages were hosting full-blown party sets, the smaller stage featured Dying Fetus. Sounds brutal? It was. For those not into colorful “floaties” and cultural fusions, there was always a place to be.
Static X and Dope are on a joint tour. This time, a little split by schedule, but both present. Evenly balanced, one before dark, the other after. Makes sense, Wayne’s mask doesn’t glow in daylight.
“Draconian” is an adjective meaning “excessively harsh” or “severely strict,” derived from Draco, the Athenian lawmaker under whom even the smallest offenses were met with extreme punishment. But Draconian is also a gothic metal band from Sweden. Angelic vocals paired with growls.
Rokstadt Extreme Fest – Draconion/Photo: Jelena Ilić
The smaller stage has its perks, the chance to meet the band. A “secret” gap in the fence leads to the backstage area, all it takes is a little patience and a friendly security guard. And there it is – a signature, a photo, a chat. Sometimes fans show up more elaborately dressed than the performers themselves, and it’s not immediately clear who’s meeting whom. Either way, the band is always up for a talk. Metalheads are polite—we’ve already established that.
Rokstadt Extreme Fest – Draconion/Photo: Jelena Ilić
Rokstadt Extreme Fest – Draconion/Photo: Jelena Ilić
Rokstadt Extreme Fest – Draconion/Photo: Jelena Ilić
Rokstadt Extreme Fest – Draconion/Photo: Jelena Ilić
And Draconian, for example, are not harsh at all.
One more “last time” happened at this year’s festival: the final Sepultura show in Romania, ever. Their farewell tour, which also marks their 40th anniversary, brought them to Rockstadt for one last encounter with the Romanian crowd. For the final time, “Refuse/Resist” echoed from the stage. Symbolically, they ended with “Roots, Bloody Roots.” A fitting farewell to both Sepultura and Râșnov.
Rokstadt Extreme Fest – Sepultura/Photo: Jelena Ilić
Beyond the photos, Rockstadt offers another rare catch: soundchecks. So, during the mic test for Terrorizer, the frontman literally screamed:
– Romania, I love you!
Rokstadt Extreme Fest – Sepultura/Photo: Jelena Ilić
Rokstadt Extreme Fest – Sepultura/Photo: Jelena Ilić
That scream wasn’t even half of what came later. But hey, the sound guy somehow made it.
When scepters started gathering in front of the main stage (special shoutout to those who proudly carried them all day), it was clear that Wardruna was next.
Corpse paint signals the genre. Chains too. The costumes speak of creativity, but they don’t give away the band immediately. Wardruna draws a different kind of crowd. It’s obvious who’s here just for them.
Rokstadt Extreme Fest – Wardruna/Photo: Jelena Ilić
There’s no pushing here. No mosh pits. Wardruna is a whole different concept. Peaceful, yet intense. At moments hypnotic.
It was emotional. Togetherness was celebrated, as it should be during a grand finale.
And finally, at 2 AM, it was Monday already. Is there a better way to start the week than with some Swedish black metal? Probably not. Though explaining it at work might be tricky.
Rokstadt Extreme Fest/Photo: Jelena Ilić
Slowly, perhaps slower than ever before, people walked down the forest path to Râșnov. That well-known route was walked for the last time. Just one more glance over the shoulder, towards a new beginning.
Nije bilo oproštajnog govora. Nije bilo organizatorskog obraćanja. Bio je samo vatromet, a sa njim “See You on the Other Side”. Još jedno opraštanje od Ozija. Zvanično opraštanje od Rašnova.
“But I know I’ll see you once more, When I see you, I’ll see you on the other side”.
Rokstadt Extreme Fest/Photo: Jelena Ilić
Rokstadt Extreme Fest/Photo: Jelena Ilić
Ne samo još jednom.
– Thank you, Rasnov. We grew together, gurarded by your fortress, shaded by your forests. Our secret spot in the heart of Transylvania. We’ll miss you forever – tekst sa ekrana bio je sasvim dovoljan.
Rokstadt Extreme Fest/Photo: Jelena Ilić
Rokstadt Extreme Fest/Photo: Jelena Ilić
Rokstadt Extreme Fest/Photo: Jelena Ilić
Tajno mesto neka ponovo postane tajno. Festival kao što je Rockstadt se ne zaboravlja. Na kraju vatrometa, spontano je nazdravljeno, za novu lokaciju.
Već je dovoljno puta rečeno da je Rockstadt, kako mu ime nalaže, ekstreman u svemu. Ne samo ekstreman. Po mnogo čemu jedinstven, čak i onda kada se oduzme faktor ambijenta.
Rokstadt Extreme Fest/Photo: Jelena Ilić
Verovatno (mada nije sprovedeno detaljno istraživanje) jedini festival na kom se naručuje sarma. Ili podvarak. Eventualno pasta, servirana u tanjiru. Ako ne jedini, onda jedan od retkih.
Jedan od retkih festivala gde bez brige vodite decu. Jedini problem je što mogu da vrate kući još jednu bespotrebnu igračku (koju će dobiti na poklon od, recimo, kostura, vikinga, ili jednog sasvim običnog bajkera). Neka dete prvo nauči da “growluje”, pa tek onda da govori. Ako se zadesi blizu šutke, tek prohodalo, ništa mu više ne može stati na put. Uz to, izgradiće ozbiljan muzički ukus. I najvažnije, nikada neće imati predrasude o ljudima na osnovu izgleda.
Rokstadt Extreme Fest/Photo: Jelena Ilić
Alestorm je imao plažnu opremu. Njihova plažna oprema bila je potpuno neprimeta u poređenju sa onim što je uradio Party Cannon. U suštini, bilo je onako kako se i zovu. Gume za plivanje, čamci, patkice, lopte za plažu, pištolji na vodu, a onda sve to, samo stavljeno u “circle pit”. A onda, sklekovi umesto šutki. Na suncu, po najvećoj vrućini, u pet popodne. Potpuno normalno.
Dirty Shirt je jedan od najoriginalnijih i najuspešnijih rok sastava u Istočnoj Evropi. Uz to, na Rockstadtu su domaći, dolaze baš iz Transilvanije. Publika ih obožava, na bini ih je mnogo (kako drugačije, uz sve tradicionalne akustične instrumente, pomešane sa standardnim metal sastavom). Kao da ste uzeli malo od Brkova, malo od Iskaza, malo od Dugmeta. I kako to sve zvuči, možete da doživite jedino uživo.
Rokstadt Extreme Fest/Photo: Jelena Ilić
U vreme ozbiljnih žurki na glavnim binama, na manjoj bini svirao je Dying Fetus. Zvuči brutalno. Tako je i bilo. Kome nije do šarenih šlaufa i tradicije, imao je gde da bude.
Static X i Dope su na zajedničkoj turneji. Ovaj put, malo su razdvojeni satnicom, ali tu su. Ravnopravno podeljeni – jedni pre mraka, drugi po mraku. Logično, Vejnova maska ne sija na dnevnoj svetlosti.
“Draconian” je pridev koji znači “preterano strog” ili “izuzetno surov”, potiče, naravno, od Drakona, atinskog zakonodavca pod čijom su vlašću i najmanji prestupi bili kažnjavani veoma oštro. Draconian je gotik metal bend iz Švedske. Anđeoski glas i “growl”.
Rokstadt Extreme Fest – Draconion/Photo: Jelena Ilić
Mala bina znači još nešto – mogućnost upoznavanja sa bendom. “Tajni” prolaz u ogradi do bekstejdža, samo malo strpljenja i dobra volja obezbeđenja i eto ga – potpis, fotka, ili razgovor. Ponekad, obožavaoci imaju izraženiji kostim od izvođača, pa na prvi pogled nije baš jasno ko se sa kim upoznaje. Ali bez obzira, bend će biti tu da popriča. Metalci su ljubazni, to smo već apsolvirali.
Rokstadt Extreme Fest – Draconion/Photo: Jelena Ilić
Rokstadt Extreme Fest – Draconion/Photo: Jelena Ilić
Rokstadt Extreme Fest – Draconion/Photo: Jelena Ilić
Rokstadt Extreme Fest – Draconion/Photo: Jelena Ilić
Draconian, na primer, uopšte nisu surovi.
Još nešto je na ovom festivalu bilo poslednji put. Poslednja Sepultura u Rumuniji, ikada. Turneja kojom istovremeno slave četrdeset godina postojanja i opraštaju se od publike, pred rumunsku publiku stigla je na Rockstadtu. Poslednji put se sa razglasa čulo “Refuse/Resist”. Simbolično, na kraju su odsvirali “Roots, Bloody Roots”. Da se ne zaborave ni Sepultura, ni Rašnov.
Rokstadt Extreme Fest – Sepultura/Photo: Jelena Ilić
Pored fotki, na ovom festivalu mogu da se “uhvate” i kratke tonske probe. Tako je Terrorizer, kad je tonac tražio test mikrofona, bukvalno vrisnuo:
– Romania, I love you!
Rokstadt Extreme Fest – Sepultura/Photo: Jelena Ilić
Rokstadt Extreme Fest – Sepultura/Photo: Jelena Ilić
Taj vrisak nije bio ni pola od onoga što se čulo kasnije. Tonac se, ipak, nekako snašao.
Kad su na glavnoj bini počela da se skupljaju žezla (posebne pohvale za one koji su ih neumorno nosali po festivalu ceo dan), bilo je jasno da sledi Wardruna.
“Corpse paint” govori o žanru. Lanci takođe. Kostimi govore o kreativnosti, ali ne navode baš direktno na bend. Wardruna ima potpuno drugačiju publiku. Na prvi pogled se vidi ko je tu isključivo zbog njih.
Rokstadt Extreme Fest – Wardruna/Photo: Jelena Ilić
Ovde nema guranja. Ne postoji moshpit. Wardruna je jedan sasvim drugačiji koncept. Mirno je i ne traži nikakve burne reakcije. Na momente hipnotišuće.
Bilo je emotivno. Slavljeno je zajedništvo, baš onako kako dolikuje jednoj velikoj završnici.
Za kraj, u dva ujutru, već je bio ponedeljak. Postoji li bolji način da se započne nedelja od švedskog blek metala? Sigurno ne, mada će biti teško da se objasni na poslu.
Rokstadt Extreme Fest/Photo: Jelena Ilić
Polako, možda najsporije u istoriji festivala, silazilo se iz šume do Rašnova. Dobro poznata ruta prošetana je poslednji put. Još samo jedan okret preko ramena, do novog početka.
Frontmen Partibrejkersa, Zoran Kostić Cane, bio je gost Sajma knjiga u Podgorici, gde je dao intervju za Vijesti – ali o muzici je govorio najmanje. Više o knjizi “Ukrštene reči”, a najviše o čoveku, društvu, životu i nama samima.
Za sve generacije sa prostora bivše Jugoslavije, Cane je najpoznatiji kao glas i lice Partibrejkersa – i autor brojnih stihova koji su postali prave male himne. Prošle godine objavio je i knjigu poezije „Ukrštene reči“, zbirku koja deluje kao ogoljena ispovest njegove duše i misli, ali i igra rečima, klikeraškim figurama i simbolima.
Kada pogledate unazad, šta možete reći – kako je sve krenulo i dokle smo stigli, bilo kao društvo, bilo kada je reč o muzici? – Nisam za tu fazu nostalgije, „šta bi bilo kad bi bilo“ i slične stvari. Idemo dalje. Nikad nisam živeo u mestu, nisam šlajfovao – nikad, pa neću ni sada. Ne osvrćem se. A muzika… muzika je muzika onoliko koliko te okupira. Tražili smo put, ali nas je stvarnost odvela, i opet nas vraća u lavirint.
Partibrejkers (Priča 2021)/ Photo: AleX
Želimo li da izađemo iz tog lavirinta i budemo slobodni – isti, posebni, samo svoji? – Zavisi. Sve je to pitanje iskrenosti. Ima tih emocija koje se kriju, od kojih i sam čovek beži. Znaš ono: “Ćuti, može i gore“. Koliko samo kod nas ima opravdanja da se ne uradi ono što bi trebalo… Ali da ne kukam – život je lep. Ne želimo da nas znanje dovede do očajanja, ni vera i nada da nas obrišu iz sadašnjosti, već da pruže nadu da može bolje. Mora da bude bolje.
Osim muzike, sad je tu i poezija, knjiga “Ukrštene reči”. Kao i sve vaše reči – i ove nose bunt, simboliku, poruku, komentar… – Predstavljanja knjige su uglavnom slična, ali opet svako ima svoju osobenost. Uvek se svede na slobodu, identitet… pa se izdvoji neka reč. Na Sajmu knjiga u Podgorici pretegnulo je pitanje spoznaje. Desio se susret, razgovor, izgovorila se reč koja je usmerila tok – i mog izlaganja i same promocije. Uvek ispadne drugačije. Oslobodi se čovek – a čovek je danas zarobljen, svet mu je postao kavez, a u njemu uvek neki gospodari…
Ko su ti gospodari? Vlasnici naših života? – To su neke čiče iz mraka sa ludim idejama o porobljavanju čoveka, određivanju koliko nas sme biti, kako ćemo da živimo, kakvi da budemo. Ludilo vlasti te tera da se osećaš kao zemaljski bogić koji igra šah sa ljudima. Praviš od života nekog važnijeg nešto više od svog ili bilo čijeg. A koliko znaš o čoveku pored sebe? Kako primaš dobro? Kako podnosiš razočaranje kad uradi nešto što nisi očekivao? Glavno pitanje je – kako da uskladimo različitosti? Jer svet jeste za sve – i treba da bude.
“Zemlja za nas” i “kuća za svu našu decu” – tako? – Pa da. Svi moramo da budemo tu jedni za druge. Naša raznolikost treba da bude u skladu. Treba da težimo harmoniji, dobroj energiji, vibraciji. Sve ostalo – rat, krv, novac, seks, porivi – to nema veze.
Partibrejkers (Arsenal Fest 2021)/ Photo: AleX
Moć, slava, vlast? – Ima svega. Bolest vlada svetom. Deca nam umiru, neko plaća račune koje mi pravimo, a ni ne znamo smemo li. Čovek se ne osvrće na drugog – jednostavno ga zaboravlja.
Zašto? Kako smo do toga došli? Koriste li se razlike da bi nas razdvojile, umesto da nas spoje? – Do toga je došlo jer je neko pomislio da je veći od Boga. Udivljen sobom, taj neko kreće u životnu hirurgiju. Imamo plastičnu hirurgiju – da menjaš lik. A ovo je životna – kad ambicija postane hir, pa menjaš i sebe i druge. Hoćeš druge roditelje. Stidiš se odakle si. Hoćeš da budeš neko drugi, neko bolji. I onda pomisliš da i nisi tako loš – jer danas novcem možeš sve. To je taj potrošački pogled na život. Trošiš vreme – a svaki dan je šansa da popraviš ono što si juče pokvario.
Ispada da ste trgovac smislenih reči, prodavac tople vode… – Ispada da je došao trgovac u grad, razvio štand i govori ljudima – i još uzima pare. Ali nije to poenta. Poenta je što uvek ima ljudi, i nadam se da sam među njima, koji kažu: “Ej! Ajde”. Koji nešto rade. Pokrenu.
Ljudi koji šire vidike – prvo sebi, pa možda i drugima… – To je to – širi dalje. Ja tebi, ti meni, pa nekome trećem. Ne isključujem greške. Greške zavise od trenutka, osećaja, slabosti – kad nismo mogli bolje. A ima i namernih grešaka. Ako je iz namere – onda je loše. Nema čoveka koji ne greši. Samo je On bez greške. Ali previše se mi izvlačimo na Boga.
“Nothing Lasts Forever” je novi singl rok benda Goo Goo Dolls, premijerno je predstavljen putem Warner Recordsa uz prateći video spot.
Pesmu je napisao, naravno, Džon Reznik, a producirali su je Greg Votenberg (Džon Legend, Santana) i Grant Majkls (Weezer, Bili Ajdol, Jewel). Ova refleksivna, ritmična numera kombinuje tople sint teksture sa emotivnim vokalima, dočaravajući osećaj prolazne nostalgije.
Goo Goo Dolls – Nothing Lasts Forever, cover
Režiju potpisuje Ket Vajt, a video je sniman u Los Anđelesu. Spot istražuje prolaznost života kroz intimni mikrosvet nepoznatih prolaznika, oličavajući spoznaju da ništa ne traje večno.
Goo Goo Dolls/Photo: Claire Marie Vogel (via Warner Records)
– Uvek je lep osećaj deliti novu muziku, a ‘Nothing Lasts Forever’ nastala je iz prihvatanja promene i otpuštanja – kaže Reznik i dodaje:
– Pesma nas podseća da se sve menja, sve se kreće – i to je deo života. Takođe smo zahvalni što je objavljujemo pred našu letnju ‘Anthem’ turneju, kako bi fanovi mogli da je dožive uživo s nama.
