Pevač grupe Skid Row Džoni Solindžer preminuo je u 55. godini, nakon što je nedavno otkrio fanovima da ima oštećenje funkcije jetre.
Ostali članovi benda potvrdili su tužnu vest, preneo je The Sun.
“Ožalošćeni smo što čujemo vesti o našem bratu Džoniju Solindžeru, naše misli su sa njegovom porodicom, prijateljima i fanovima”, naveli su.
“Neka je bog s tobom. Pozdravi Skrepija u naše ime”, dodali su Rejčel Bolan, ZP Tiart, Snejk Sabo, Rob Hamersmit i Skoti Hil.
Solindžer je u maju otkrio fanovima da ima zdravstvenih tegoba.
We are saddened to hear the news of our brother Johnny Solinger. Our thoughts are with his family, friends and fans. Godspeed Singo. Say hello to Scrappy for us.
Much love, Rachel Bolan ZP Theart Snake Sabo Rob Hammersmith Scotti Hill
– U bolnici sam poslednjih mesec dana. Dijagnostikovana mi je oštećena funkcija jetre, a prognoza nije dobra. Kao većina muzičara nemam zdravstveno osiguranje i veoma je teško dobiti pravilnu negu bez njega – naveo je on.
Solindžer je naveo da uzima “najmanje sedam različitih lekova” i da svaka dva dana mora da ide na izvlačenje tečnosti iz abdomena.
– Izgubio sam mnogo snage i takođe će mi trebati fizikalna terapija – rekao je on, dodajući da je bio primoran da sakuplja dobrotvorne priloge kako bi platio svoje bolničke račune i negu.
– Ne bih od vas ovo tražio da mi zaista ne treba vaša pomoć, ali nažalost u ovom sam stanju – poručio je fanovima, dodajući da se brzo umara i da ga stoga ne zovu na telefon ili šalju poruke ukoliko nije apsolutno neophodno.
– Volim vas sve – rekao je na kraju, zahvaljujući za pomoć.
Solindžer je postao slavan kao frontmen grupe Skid Row kad se bend reformisao 1999. Prethodno su se raspali 1996, kad je grupu napustio Sebastijan Bah.
Muzičar je bio na dva albuma benda i dva EP-a pre nego što je otišao u aprilu 2015. i zamenjen je Tonijem Harnelom, koji je otišao svega osam meseci kasnije. Solindžer je rekao da je otišao da napravi solo karijeru ali je bend tvrdio da su ga isterali.
“Uživajte u ovom koncertu kao da je poslednji”. Ako nas je godinu i po dana koncertnog i festivalskog posta nečemu naučilo, možda je to baš taj ugao, da ne prihvatamo te događaje zdravo za gotovo, ko zna šta će već sutra da se promeni…
Moguće je da je baš taj momenat obojio ovaj treći, poslednji dan Arsenal festa. Ok, znamo da je (za) sada sve ok, da su najavljeni i drugi festivali i da su se neke stvari evidentno u tom smislu promenile, ali unela je pandemija taj strah od mera, otkazivanja i odlaganja… i donela u naš svet taj skoro zaboravljeni motiv za uživanje u trenutku. Biće dešavanja, ali jeste počeo da nedostaje Arsenal, tek što su se otvorile kapije…
Headlineri koji su najavljeni za Glavnu binu očigledno su tako lepo bili složeni da dozovu u Kragujevac jedan malo drugačiji profil ljudi nego prethodnih dana. Sjatila se na Arsenal old-school rok metal ekipa iz Beograda, Novog Sada, cele Srbije… mnogo njih se samo sinoć, ciljano, uputilo na festival.
Veče su otvorili, za mnoge već skoro zaboravljeni Osvajači. Čiji hitovi, očigledno, nisu zaboravljeni. Puno ljudi je bilo tu, puno ljudi se horski prisećalo mladosti, detinjstva i prvih ljubavi uz pesme koje, čini mi se, svi odnekud znamo.
A onda se na Main Stageu napravila ozbiljna gužva. Veća nego nešto kasnije, za najveću najavljenu zvezdu festivala. Zato što je na redu bila Riblja Čorba. Prvi put bez Miše Aleksića… “Mora da se svira… Miša nas sigurno gleda odozgo…”, rekao je Bora i pozvao publiku da umesto minuta ćutanja, počast Miši ukaže jednim dugim i glasnim aplauzom. Možda bi neko očekivao mnogo više priče i više emocija u ovakvim situacijama, ali dobro su to ishendlovali Mišini saborci, umereno i bez mnogo patetike. Znaju i oni a zna i publika koliko je on bio i ostao deo Riblje čorbe i da će tu, kroz muziku koju je sa njima stvorio, uvek biti prisutan.
Riblja čorba, Arsenal fest 2021/Photo: AleX
Ono što je možda i više neke čudne emocije dodalo ovoj večeri je činjenica da je Bora sedeo na bini, od prve pesme. Znamo svi da godinama nije dobro, znamo i da mu često na nastupima u nekom trenutku zatreba jedna barska stolica, ali na ovom nastupu je tek po koji put ustao. Nakon noći u Urgentnom centru, frontmen jednog od najvećih rok bendova bivše Juge ipak je održao koncert i otpevao ga “muški”, za šta mu ipak treba skinuti kapu.
Čula sam mnogo komentara u poslednje vreme da možda, ipak, treba znati stati i odustati na vreme. Otići kada si na vrhu. Otići onda kada još uvek mogu da te pamte u punom sjaju. U tom smislu, Riblja čorba je uveliko omašila taj trenutak. S druge strane, nije nimalo lako ni jednostavno otići iz priče koja je tvoj život. Za sve nas, Riblja čorba je bend koji je u nekom trenutku bio ovakav, u drugom onakav… i lako nam je da im (pre)sudimo. Za njih, to je život, bez kojeg bi se verovatno jedan ozbiljan deo njih ugasio. Kada neko iz Urgentnog dođe na svirku, to, priznaćete, dovoljno govori toj tezi u prilog.
A to je dalje taj glas i to su i dalje te, velike, pregoleme pesme… “Ja ratujem sam”, “Rokenrol za kućni savet”, “Jedino moje”, “Zadnji voz za Čačak”, “Nemoj da ideš mojom ulicom”, “Dva dinara druže”, “Gde si u ovom glupo hotelu”, “Pogledaj dom svoj anđele”, “Kad sam bio mlad”, “Lutka”, “Dobro jutro”… Nije ni čudo što je najveća gužva ove večeri stvorena zbog njih a ne zbog jednog od najboljih gitarista sveta.
Ingvi Malmstin je jedno od onih imena koja se u tom, gitarskom svetu, izgovara sa ozbiljnim poštovanjem. Možda široke narodne mase i nemaju odnos prema tom imenu i prezimenu, ali svi koji su makar samo i slušali rokerol i metal decenijama unazad svesni su toga koliko je ovaj malo-je-reći-virtuoz uradio na tom polju. Zato je bilo potpuno očekivano to što ste mogli u publici da vidite toliko muzičara, mahom gitarista, koji su se samo zbog njega pojavili na festivalu. Ingvi je jedan od onih od kojih su učili, kojeg su “skidali” i kojem su se kao muzičari “klanjali” i naravno da će iskoristiti priliku da ga čuju prvi put uživo. Puno mu je trebalo da nas poseti, a sada nam je učinio i tu čast da dođe samo kod nas, iako nije na proputovanju, na turneji…
“Zid od Maršala” je već sam po sebi izazvao aplauz i oduševljenje, a gde je tek vrisak kada se Kneževim Arsenalom prolomio prvi ton gitare. Njegove gitare. Zvučno i vizuelno energičan nastup, oduševljeni gitaristi i “metal zaluđenici” i apsolutno nebitna injenica da je propustio da odsvira neke od pesma koje su neki očekivali… jer, to je Ingvi. Šta god da odsvira, ima smisla slušati.
Ingvi Malmstin, Arsenal fest 2021/Photo: AleX
Poslednji nastup na glavnoj bini pripao je našim prvim i najpoznatijim Keltima o čijem nastupu nema, uglavnom, potrebe ni pisati. To se doživi i to je uvek dobro. To je odlična prilika da se ispevate i iskačete i date sebi oduška. I, da, logično, ovog puta ste vervatno dali sebi više oduška nego inače. Jer, “uživajte u ovom koncertu kao da je poslednji…”, rekao je Seltik, i koliko je samo u pravu…
Ortodox Celts, Arsenal fest 2021/Photo: AleX
Na Gardenu je ovo veče bilo, većim delom, namenjeno mlađoj populaciji… Nakon benda Peter Vein na bini su bili Gazorpazorp, Ivan Jegdić, zatim Voyage i Sajsi MC, a zatim kragujevački Dead Joker.
Ipak, kraj večeri pa i kraj festivala pripao je iskusnim bendovima, u nešto drugačijoj atmosferi. Uvek dobri Kanda, Kodža i Nebojša, zatim i prvi put na Arsenalu Texas Flood, i za kraj, “tehnički prekvalifikovani” Pero Defformero…
Vera, nada i ljubav uz @kanda_kodza_i_nebojsa na Garden stage-u
– Okupili smo se u velikom broju da ispratimo ovaj Arsenal… – reče Biške, uz konstataciju da mu je drago što vidi publiku otkrivenih lica: – Lepši ste bez maski!
Pero Deformero, Arsenal fest 2021/Photo: AleX
“… da ispratimo ovaj Arsenal…” Umorni su bili oni koji su sva tri dana tu, mnogo se dobrih nastupa desilo, prepešačilo se izđuskalo se, nije se baš mnogo spavalo. Ali kada se provuče kroz glavu ona rečenica sa početka teksta… umor nestaje.
Mnogo je utisaka i premalo ovih nekoliko hiljada karaktera kojima smo pokušali u ova tri dana da vam opišemo kako nam je bilo na Arsenalu. Malo je i fotki. Ovaj osećaj treba da se doživi.
Ne propuštajte koncerte i festivale. Ne znate šta može biti sutra…
Pevač Merlin Menson predaće se policijskoj upravi Los Anđelesa zbog dve krivične prijave za napad na snimateljku, koji se navodno dogodio na njegovom koncertu u avgustu 2019. godine, javlja magazin People.
Posle toga će biti pokrenut krivični postupak na Okružnom sudu u Nju Hempširu. Policija je nalog za hapšenje izdala pre mesec dana, u maju, ali Menson tada nije pokazao nikakvu želju da se vrati u Nju Hempšir i odgovara za prijave.
U razgovoru za magazin People pevačev advokat Hauard King rekao je kako sud može da mu izrekne kaznu zatvora do jedne godine i novčanu kaznu od 2.000 dolara, nakon što je snimateljka tražila više od 35 hiljada dolara odštete jer je mala količina njegove pljuvačke došla u kontakt s njenom rukom.
Prema izjavama svedoka, Menson je ženu pljuvao i gađao je slinama.
– Nije tajna da Menson voli da bude provokativan na pozornici, naročito pred kamerama. Nakon što smo zatražili dokaze o navodnoj šteti, nikada nismo dobili odgovor. Ove tvrdnje su smešne, ali sarađivaćemo s vlastima – dodao je King.
Sedmi nastavak čuvene akcione franšize u kojoj glumi Tom Kruz pogođen je dugotrajnim odlaganjem zbog pandemije, pri čemu je snimanje pauzirano ranije ovog meseca, dok se ekipa koja radi na filmu samoizolovala.
Prema izveštajima, produkcija je još jednom zaustavljena, a mnogi na setu navodno spekulišu da bi to moglo biti zbog samog Toma Kruza.
Iako nema “dokaza”, svima je u oči palo “odsustvo” 58-godišnjaka na snimanju i da li bi to moglo da ima veze sa prekidom produkcije.
– Snimanje filma ponovo je na čekanju zbog koronavirusa. I ovog puta, oni koji rade na produkciji rekli su da misle da bi Tom mogao biti mogući uzrok odlaganja – rekao je izvor stranim medijima.
Navodi se da je “svima na setu rečeno je da je snimanje ponovo zaustavljeno zbog pozitivnog testa. I od tada, Tom nije bio na snimanju ni jednom”.
Riblja čorba nastupila je u subotu uveče na glavnoj bini Arsenal festa, iako je frontmen benda, Bora Đorđević samo dan ranije zatražio pomoć u Urgentnom centru u Beogradu.
Roker Bora Đorđević u petak uveče dovezen je ambulantnim kolima Hitne pomoći u Urgentni centar, preneli su brojni beogradski mediji.
Roker (68) je, prema tim izvorima, hitno primljen zbog uroloških problema, ali nakon pregleda lekara ustanovljeno je da može da bude otpušten na kućno lečenje.
Ali, umesto na kućnom lečenju, Bora je u subotu uveče nastupio sa bendom na Arsenal festu, pa iako je najveći deo nastupa doslovno presedeo, a u mnogo navrata pustio da publika peva umesto njega.
Pogledajte kako je bilo na nastupu Čorbe na Arsenalu:
Riblja čorba otpočela svoj nastup na Main stage-u! ????
I drugo veče Arsenal festa proteklo je u fenomenalanoj atmosferi, pred više od osam hiljada posetilaca, koje ni ovog puta kiša koja nije zaobišla Kragujevac, nije omela ni u testiranju na kovid, ni u poseti festivalu.
Kompletan izveštaj o tome kako je bilo druge noći Arsenala mogli ste da pročitate ranije ovog dana, i zaista je Ljiljana Zdravković u svom tekstu uspela da prenese taj o(s)jećaj koji su imali svi na Arsenalu – i učesnici i posetioci.
A sada pogledajte galeriju sjajnih fotografija naše urednice Aleksandre Ignjatović AleX, koja će vam još bolje dočarati kako je bilo druge noći Arsenala:
Dana 26. juna 1980. godine Jugoton je objavio debitantski album Branimira Džonija Štulića i njegove grupe Azra, koju su činili još i basist Mišo Hrnjak i bubnjar Boris Leiner.
Ključni Jugotonov urednik Siniša Škarica nije bio previše fasciniran njihovim prvim singlom, ali je posle bio na jednom nastupu u Lapidariju, što je bila srećna okolnost i za grupu i za izdavača – tada je shvatio da je Azra zrela za album. Isposlovao im je ugovor i snimanje su obavili u martu i aprilu u studiju Jadran filma pod produkcijskim vođstvom Drage Mlinareca.
Mentor iz senke i producent prvog singla benda s pesmama “A šta da radim” i “Balkan” Husein Hasanefendić nije ovog puta mogao da se prihvatiti produkcije ploče, jer bio je u punom koncertnom zamahu sa svojim Parnim valjkom.
Džoni, koji je već imao desetine napisanih pesama i nimalo strpljenja da čeka, prihvatio je ponudu da radi u Jugotonovom studiju i sugestiju da ploču producira Mlinarec. On je imao nužno studijsko iskustvo i očigledne simpatije za novu muziku, pa je izgledalo da je dobra zamena za Husa, ali jedan problem nije mogao da reši: pomirljiv i neagresivan, kakav je uvek bio, nikakav autoritet nije mogao da nametne tvrdoglavom Štuliću.
Rezultat je bio loš zvuk i Džoni je, suočen s kritikama na svakom koraku, linijom manjeg otpora težinu neuspeha svalio na leđa Drage Mlinarca, povlađujući mišljenju da je sjajan materijal upropašten neprikladnom produkcijom. Bez obzira na to – kao i na pritajeno likovanje nekih iz rock krugova koji su bili šokirani Štulićevom pojavom ‘niotkuda’, smatrajući i da je album prosečno odsviran, pre svega s njegove strane – to nije imalo nikakvog učinka na sudbinu pesama kao i celog izdanja.
S vremenskom distancom to je postala antologijska ploča i jedan od najupečatljivijih debija u domaćem rocku, a publika je bila fascinirana odmah, pa su nastupima Azre stotine ljudi ostajale pred dvoranama.
Grupa Coldplay ukida samoinicijativnu zabranu turneja, koja je na snazi već dve godine, jer sada mogu da putuju i imaju koncerte na ekološki održiv način.
Članovi benda Coldplay našli su način da putuju na “karbonski neutralan” način, zahvaljujući posebno proizvedenim električnim kamionima i vozilima.
Bend je pre dve godine objavio da odlažu turneju povodom promocije albuma “Everyday Life” dok ne nađu način da njihovi koncerti ne budu štetni po životnu sredinu. Umesto da provedu mesece putujući po inostranstvu, kolege iz benda Kris Martin, Džoni Bakland, Vil Čempion i Gaj Beriman održali su samo dve svirke u Jordanu.
Međutim, zahvaljujući novim električnim automobilima, obožavaoci širom sveta moći će ponovo da uživaju u koncertima Coldplay.
Iz benda kažu da tehnologija koju koriste ovi automobili može skoro u potpunosti da napaja obnovljivom energijom i njihove nastupe uživo.
Coldplay je već uspeo da prevaziđe uobičajene granice muzičkog biznisa tako što je, prošlog meseca, premijeru pesme “Higher Power” održao u svemiru, u saradnji sa Međunarodnom svemirskom stanicom.
Ovogodišnji, deveti po redu (da bije bilo pandemije, bio bi jubilarni, deseti) TerraViva Art Fest održaće se 23. i 24. jula u dvorištu ateljea Terra u Kikindi.
Na festivalu će 23. jula nastupiti Besne gliste (Beograd), Minjah Crew (Novi Sad), M.U.K. (Kikinda) i KNAPP (Kikinda), dok 24. jula nastupaju Vizelj (Beograd), Tingo (Beograd), Chai (Kikinda), i Džoni i Džo (Kikinda)
U sklopu festivala 23. jula održaće se, na istom mestu, i nekoliko kreativnih radionica za decu i odrasle i interaktivna promocija soneta. Ulaz na sve aktivnosti je slobodan. Koncertni programi počinju od 20h, a radionice od 16h.
TerraViva Art Fest , plakat
Projekat Teraviva rezultat je sinergije festivala Tera Akustika, multimedijalnog događaja Tera Bits, večeri poezije TeraPoetika, večeri klasične muzike TeraKlasika kao i uske saradnje oba događaja sa Simpozijumom TERA kome je festival TeraViva prateći program, zamišljen kao instrument eksternog marketinga u cilju širenja i razvoja publike.
Manifestacija je prvi put održana 2012. godine. Zamišljena kao višednevni festivalski, najvećim delom muzičko-scenski ali i kreativno-istraživački i audio-vizuelni događaj.
Projekat omogućava promociju savremene, nedovoljno poznate rokenrol scene (u najširem smislu) kvaliteno informisanje, razmenu iskustava, primera i primene dobre prakse u cilju unapređenja i razvoja publike kulturnih ustanova, promocije nacionalne kulturno-umetničke baštine i lokalnog kulturnog turizma.
Gašenjem Kikindskog omladinskog festivala (KOF), TerraViva je, nažalost, ostao jedni bastion savremene autorske rokenrol scene Srbije i regiona u Kikindi, te je kao takav prepoznat od Pokrajinskog sekretarijata za kulturu koji ga sufinansira. I pored značajne pomoći resornog sekretarijata boz kog bi program bilo teško sastaviti, organizacija je i dalje, kao i na samom početku, zansnovana na inicijativi i entuzijazmu samih organizatora.
Krajem juna 2008. Magazin Total Guitar proglasio je “You Shook Me All Night Long” u verziji Selin Dion (u originalu pesmu, naravno, izvode AC/DC) – najgorom obradom ikada.
I do sada, realno, gora se nije pojavila. U njoj je, ni kriva ni dužna, učestvovala i Anastasia.
Kad je reč o najboljim obradama, na prvom mestu završila je “All Along the Watchtower” Džimija Hendriksa (originalo Bob Dilan), na drugom “Twist and Shout” The Beatles (original Top Notes, The Isley Brothers), a na trećem “‘Live and Let Die” Guns’n’Roses (original Wings).
