Kalifornijski muzičar Čarls Ingals, poznatiji po umetničkom imenu CharlestheFirst, pronađen je mrtav u svojoj hotelskoj sobi u Nešvilu. Imao je samo 25 godina.
Ingalsa je pronašao prijatelj u ranim jutarnjim satima. Iz policije kažu da na telu nema dokaza o traumi, a još se čekaju obdukcija i toksikološki nalazi.
“Rano jutros naš voljeni Čarls Ingals preminuo je u snu. Čarls je imao veliki uticaj i duboko je dirnuo sve koji su ga poznavali”, stoji u objavi na Twitteru.
Ingals je bio perspektivno ime na EDM sceni, a poznat je po spajanju hipnotične bas muzike s lo-fijem i hip-hopom. Poslednji album, koji je nazvao “SOLUS”, objavio je u martu 2021.
Alternativni electro-pop duo GRRLL, koji čine Melita Bursać i Adnan Seferović, objavio je novi, treći po redu, singl pod nazivom “Nekih dana”.
Za realizaciju pesme se pobrinula ista ekipa koja je bila zadužena za realizaciju predhodnog singla “Snađi se…”, a to su Melita Bursać i Adnan Seferović (muzika, tekst i aranžman), Bojan Slačala (mix), Dražen Kecman (mastering) i Peter Renzullo (muzički video).
Pesma i video su dostupni za slušanje na oficijalnom GRRLL YouTube kanalu, kao i za preuzimanje na svim internetskim muzičkim platformama, kao što su Spotify, Bandcamp, Amazon music, Apple music itd.
Oraspoložite se nekih dana uz spot “Nekih dana” dua GRRLL:
Faith No More/Photo: Facebook@faithnomore/Dustin Rabin
Grupa Faith No More otkazala je dobar deo svojih koncerata na planiranoj turneji. Konkretno, reč je o koncertima u Evropi, Australiji i na Novom Zelandu.
Svoje otkazivanje opisali su kao nemogućnost da izažu na kraj sa “trenutnim izazovima” pa su zato otkazali veći deo svetske turneje koja je bila zakazana za sledeću godinu.
Zagrebački bend Jabadera objavio je svoj prvi video singl “100 razloga”.
Ovaj pop/rock/indie sastav , koji je dugo radio sjajne covere, objavio je konačno svoj prvi EP “Najbolje što znam” na kome pomenuti singl zauzima jedno od mesta.
Pesma je autorsko delo Jabadera benda. Iza miksa i masteringa stoji Kristijan Vasilić iz studija Mamut Krk, dok je spot radio Karlo Gagulić iz Playbox Production.
Zanimljivo je da su članovi ovog benda deo izdavačke kuće El Records koja mladim i neafirmisanim bendovima pruža mogućnost da se probiju na domaću i regionalnu muzičku scenu.
Glumac Alek Boldvin koji je na snimanju filma “Rust” upucao snimateljku Halinu Hačins i ranio reditelja Džoela Souzu, objavio je na Instagramu otvoreno pismo i zatražio saosećanje za sebe i svoje kolege.
“Koga se to tiče, ovo pismo je napisano u ime glumačke ekipe i ekipe filmske produkcije Rust. Producenti nisu sankcionisali niti na bilo koji način uticali na to. Mi, dole potpisani, smatramo da je javni narativ oko naše tragedije na radnom mestu neadekvatan i želimo da izrazimo tačniji prikaz našeg iskustva. Boli nas gubitak naše prijateljice i koleginice Haline Hačins. Ona je, na mnogo načina, bila u srcu naše produkcije, a njen gubitak je povredio svakog od nas. Boli nas zbog gubitka našeg zajedništva, našeg duha i gubitka našeg rada. Boli nas zbog naših prijatelja koji su bili na meti javnosti dok i sami tuguju”, započeo je glumac.
“Nažalost, u filmskoj industriji uobičajeno je raditi na neprofesionalnim ili užurbanim produkcijama kako bi se steklo iskustvo i zasluge. Mnogi od nas su radili na takvim vrstama produkcija. Rust nije bio jedan od njih. Rust je bio profesionalan”.
Baveći se spekulacijama oko uslova na setu, nastavio je:
“Priznajemo da nijedan set nije savršen, i kao i svaka produkcija, Rust je imao oblasti sjaja i oblasti koje su bile izazovnije. Iako čvrsto stojimo uz naše sindikate i snažno podržavamo borbu za bolje uslove rada u našoj industriji, ne smatramo da je ovaj set predstavljao vrstu uslova protiv kojih se naši sindikati bore”.
“Podržavamo sve napore da se filmski setovi učine bezbednijim za rad za sve glumce, ekipu i radne životinje. Opisi Rusta kao haotičnog, opasnog i eksploatativnog radnog mesta su lažni i odvlače pažnju od onoga što je najvažnije: sećanja na Halinu Hačins i potrebe da se pronađu moderne alternative zastarelom industrijskom vatrenom oružju i bezbednosnim praksama. Iako je istina da je nekoliko članova tima dalo otkaz pre nesreće, velika većina nas je ostala, nikada nisu osećali potrebu da protestuju ili daju otkaz”.
“Uživali smo na svom radnom mestu. Malo onih nezadovoljnih ne zastupaju stavove svih nas. Na tom filmu, naše radno vreme i plate su bili pošteni i u skladu sa očekivanjima. Dvanaestočasovni radni dani i obrti su bili standardni i obično smo radili od 6 do 18 časova. Ranč Bonanza Krik je istorijski filmski set, a svi članovi ekipe dobro razumeju njegovu lokaciju i uslove za prevoz”.
Halina Hačins/Photo: instagram printscreen
“Stanovanje je obezbeđeno kako je zahtevao sindikat. Plaćanja su izvršena, uglavnom na vreme, a iznosi su bili prema dogovoru, po pojedinačnim poslovima ili poslovima odeljenja. Radni moral na setu je bio visok. Smeh i optimizam bili su uobičajeni među glumcima i ekipom. Od direktora do asistenata u produkciji, sva odelenja su dobro radila zajedno, sarađujući i pomažući jedni drugima u postizanju zajedničkih umetničkih ciljeva”, navodi se u pismu.
“Bili smo svesni da radimo dobar posao; snimajući prelepe slike i odlične performanse, i bili smo ponosni što to radimo. Posao je bio težak, ali sadržajan. Bili smo inspirisani kvalitetom scenarija i glumačkom postavom. Halinina radna etika je bila inspirativna i trudili smo se da podržimo njenu viziju. Dani su bili čvrsto raspoređeni, ali prikladno”, piše u objavi.
“Išli smo u korak, nismo kasnili. Kao posada, mi nemamo autoritet šta se dešava “iznad linije”. To je posao proizvođača. Ali, prema našem iskustvu, proizvođači i menadžeri proizvodnje su podržali naše napore. Svakodnevno su bili na snimanju i bili angažovani sa ekipom, učestvujući u istom kreativnom procesu. Osećali smo da ne radimo samo za njih, ali sa njima. Oni su koristili tokom sastanaka o bezbednosti da razgovaraju o svim bezbednosnim ili drugim problemima. Molimo vas da ne dozvolite da nekolicina nezadovoljnih zaposlenih utiče na vaše viđenje nas ostalih”.
“Mi smo profesionalci u svakom odeljenju: računovodstvo, pomoćnici direktora, kasting, kamera, umetnost, rekviziti, specijalni efekti, elektrika, rukohvati, kostimi, kosa, šminka, zvuk, lokacije, medicinari, zdravlje i bezbednost, transport, ketering, kaskaderske, građevinske i proizvodne kancelarije”, glasi poruka.
“Radili smo na najvišim nivoima u industriji i možemo i na nas će se računati da ćemo to ponovo raditi. U međuvremenu se podržavamo i sarađujemo sa istragom”.
“Ljubazno molimo da vaša nagađanja i generalizacije o nama i našim kolegama budu saosećajni dok se istraga ne završi. Zahvalni smo našim brojnim prijateljima i porodicama koji su nam se privatno obratili kako bi pružili saosećanje i podršku”.
U novoj galeriji Sanjaj (Dositejeva 11) otvorena je izložba mladog slikara Damjana Kovačevića na kojoj će on premijerno da predstavi svoj novi ciklus ulja na platnu.
Damjan je inače poznat kao autor izvanrednih crteža, ali veliki talenat mu je omogućio da hrabro kroči u svet fantastike koji je likovnim izrazom srodan sa majstorima manirizma 16. veka.
Mladi umetnik na svojim slikama daje novu interpretaciju večnih tema – nastanak sveta, zvezde, krst, rođenje, stradanje, Notr Dam, Bogorodica – koje uvodi u kontekst današnjeg vremena.
Sanja Janković i Damjan Kovačević/ Photo: Nolens Volens
-Mislim da prije dvije godine, šira publika ne bi mogla da doživi bliskost sa Damjanovim slikama, kao danas, kada smo svjedoci svjetske pošasti. Atropocentrizam je došao u sukob sa nevidljivim neprijateljem, koji je pokorio današnju civilizaciju i sve dosadašnje predstave o životu i smrti doveo u pitanje. Neizvjesnost i strepnja je postala kolektivno osjećanje, suočenje sa krhkosti čovjeka i sumnja u nauku rodila je opšti skepticizam i egzistencijalni strah. Međutim u tim uslovima umjetničke ideje, snovi i vizije ponovo ljude vraćaju u duhovne sfere koje možemo da vidimo na Damjanovim slikama, kao alternativu i nadu u mogućnost prevazilaženja ovog stanja u kom se nalazimo. Zato se vraćam na moj govor sa otvaranja galerije u kom sam obećala da u ovom prostoru nastavlja da radi apoteka sa lijekovima za dušu – rekla je Sanja Bjelanović-Janković na otvaranju izložbe.
Izložba će biti otvorena do 13. januara 2022. godine, radno vreme galerije Sanjaj je radnim danima od 12:00 do 20:00 časova, a subotom od 11:00 do 15:00 časova.
U nedelju, 12. decembra u 19:00 časova u Velikoj sali Dom omladine Beograda, premijerno će biti prikazan film “Strah od leptira” u produkciji Merlinka festivala, koji je nastao po motivima istoimene pozorišne predstave, u režiji Isidore Goncić sa Dušanom Kaličaninom i Zoranom Pajićem u glavnim ulogama.
Radnja filma “Strah od leptira” prati zatvorske dane jednog transvestita, i političkog zatvorenika.
Na konferenciji za medije povodom premijere filma govorili su rediteljka Isidora Goncić, glumac Dušan Kaličanin, i producent Predrag Azdejković.
Strah od leptira/ Photo: Promo (Merlinka Festival)
Isidora Goncić, rediteljka filma, osvrnula se na stvaralački proces i nastanak ovog dela: – Otkako smo počeli da radimo prvo predstavu, a posle i film, mene je najviše pogađala i uzbuđivala priča o slobodi. Tačan je kliše da niko nije slobodan dok svi nismo slobodni, i to je poruka kroz iskrenu ljubav i okolnosti u kojima se junaci nalaze. Igranje s kamerom i kadrovima na nešto što smo već stvorili, dalo je liričnost celoj priči. Sa filmom smo otišli korak dalje.
Dušan Kaličanin, koji u “Strahu od leptira” glumi Vjerana Miladinovića Merlinku, o svom iskustvu rada na ovom filmu je rekao: – Bilo je dosta zahtevno i obavezujuće, jer imamo priču koja je već dovoljno poznata, o liku koji već postoji. To je velika odgovornost koju ja i danas nosim. Isidora je imala divnu ideju da ne radimo imitaciju Vjerana, već da provlačimo one njegove karakteristike koje su najbitnije. Na kraju sam srećan što su ljudi rekli da su mogli da vide Vjerana u tome. Najtužnija stvar je da i dalje nemamo epilog i razrešenje tog slučaja.
Predrag Azdejković, direktor festivala Merlinka i producent filma, o radu na realizaciji ovog i drugih domaćih ostvarenja na festivalu je rekao: – Svake godine pokušavamo da imamo što veći broj domaćih filmova, i to ne ide baš sjajno. Onda smo odlučili da sami počnemo da produciramo i stvaramo filmove, ako hoćemo da imamo program. Ove godine imamo 11 domaćih filmova, gde se u većini Merlinka pojavljuje kao producent ili koproducent. Bilo nam je važno da “Strah od leptira” pretočimo u igrani film, jer je sam život Vjerana Miladinovića Merlinke izuzetno filmičan”.
Strah od leptira/ Photo: Aleksandar Crnogorac
Trinaesto izdanje Međunarodnog festivala queer filma Merlinka održava se od 9. do 12. decembra 2021. godine u Domu omladine Beograda, pod sloganom “Festival 13”.
Tokom četiri dana manifestacije na repertoaru je 80 igranih, dokumentarnih i kratkih filmova. Merlinka festival u Novom Sadu održava se od 10. do 13. decembra u Kulturnom centru Novog Sada.
Adel je nedavno priznala da ne kontroliše svoje društvene mreže, odnosno da nema pristup lozinkama svojih profila.
Gostovala je u novoj epizodi Youtube vloga influencerke Nikkie de Jager, u kojoj su razgovarale o raznim temama, od muzike do standarda lepote.
Pevačica nikada i nije samostalno upravljala svojim društvenim mrežama, međutim, tokom pandemije to joj je bilo dozvoljeno “da uspe da sebi podigne duh skrolovanjem i slanjem mimova prijateljima”, kako kaže. Adel je u epizodi izjavila da joj je tim, u istom periodu, ukinuo privilegije objavljivanja, i to posle jedne slike koju je objavila na društvenim mrežama. Adel je navela da je to jedina slika koju je ikad sama objavila, nakon čega su joj oduzeli lozinku.
Iako nije potvrđeno o kojoj je fotografiji reč, fanovi nagađaju da se radi o fotografiji na kojoj je nosila jamajčansku zastavu, zbog čega je bila optužena za “kulturno prisvajanje”. Fotografija je iz avgusta 2020.
Adel je rekla da njen PR tim veruje da će se slična situacija ponoviti ako zadrži potpunu kontrolu nad svojim nalozima na društvenim mrežama – dodala je da su komentarisali kako nemaju poverenja u nju na Instagramu dok je nervozna ili pripita. Međutim, pevačica nema ništa protiv – podržava odluku svog tima.
Glumica Sijena Miler nagodila se sa britanskim tabloidom The Sun nakon što je 2005. godine započela postupak protiv ove medijske kuće.
Glumica je pre 16 godina doživela, prema sopstvenom priznanju, jedan od najtežih perioda u životu kada je pomenuti tabloid objavio detalje iz njenog zdravstvenog kartona.
Naime, The Sun je objavio vest da je Sijena u drugom stanju, iako ona u tom trenutku tu informaciju nije podelila ni sa najbližima.
Kako je ispričala, jedna od urednica tabloida u vlasništvu medijskog mogula Ruperta Mardoka, pozvala je Sijeninog agenta koji joj je otkrio da je glumica trudna. Urednica je ubedila agenta da informacija neće ići dalje, ali je vest objavljena na naslovnoj strani sledećeg dana.
Milerova je juče skopila nagodbu sa tabloidom iako to nije bio prvobitni plan. Ona je želela da slučaj dovede do kraja, ali je u tome sprečena jer bi sudski proces koštao više miliona funti.
– Nije bio moj izbor da danas stojim ovde, želela sam da idem na suđenje. Htela sam da razotkrijem kriminal koji prolazi kroz srž ove korporacije. Htela sam da iznesem njihove tajne kao što su oni izneli moje – rekla je Sijena posle postignute nagodbe.
– Nažalost, ta pravna opcija nije dostupna meni, kao ni bilo kome ko nema milione funti na trošenje za traženje pravde. Takav je naš svet. Dok se ne pojavi neka osoba koja će moći da stane na put Mardoku, sve što ja imam su ove reči. I one su istina – dodala je.
Sada je stigao i drugi singl praćen prigodnim spotom koji je realizovala Grupa13.
– Muzički, ovo je ideja koja mi se vrtela po glavi već neko vreme i sada je konačno završena. Sve počinje gitarskim motivom koji pokreće pesmu, koja potom prirodno prelazi u galopirajući fazon metala osamdesetih. Kao i uvek kada smo mi u pitanju, imali smo nekoliko različitih aranžmana i demoa pre nego što je pesma postala, usudiću se reći, savršena! – naveo je alfa i omega benda Mihael Amot.
Ališa Wajt-Gluc, pevačica benda, izjavila je da pesma krči svoj put u ljudsku psihu.
– Napisala sam pesmu tokom mračnog vremena strogog, distopijskog zaključavanja i mislim da će ljudi moći da se povežu sa tim osećanjem kako je biti potpuno sam, ali nikad zaista sam, kada si okružen samo prošlim i budućim verzijama samog sebe, koje ti prave društvo – navela je Ališa.
