Alek Boldvin je u petak predao mobilni telefon policiji Long Ajlenda, skoro mesec dana nakon što su vlasti obezbedile nalog za nabavljanje uređaja nakon kobne pucnjave na setu filma “Rust”.
Veruje se da sadrži informacije o ubistvu rediteljke Haline Hačins u oktobru.
– Oni će izvršiti ekstrakciju podataka, a zatim će nam predati telefon. Ali neće sve što se nalazi na telefonu biti na raspolaganju tokom istrage. Biće neke izuzete informacije koje se ne smatraju relevantnim za istragu, kao što su materijali o privilegijama advokata i klijenta, komunikacija između gospodina Boldvina i njegovog advokata, kao i privilegovane informacije supružnika – rekao je službenik za javno informisanje kancelarije šerifa okruga Santa Fe, Huan Rios.
Primopredaja je usledila dan nakon što je šerifska kancelarija okruga Santa Fe saopštila da “do danas mobilni telefon nije predat vlastima“.
Policija u Novom Meksiku dobila je nalog za mobilni telefon 16. decembra, a glavni detektiv na slučaju je brzo obavestio Boldvinovog advokata.
On nije uspeo da ga preda nedeljama, što je primoralo vlasti Santa Fea da se udruže sa kancelarijom šerifa okruga Safolk na Long Ajlendu prošle nedelje kako bi ga uzeli.
Žika Todorović i ulični orkestzar/Photo: instagram printscreen
Glumac Srđan Žika Todorović objavio je na svom Instagram nalogu snimak na kojem se vidi kako se za srpsku Novu godinu provodio uz trubače.
Naime, Žika se pridružio uličnim sviračima, te se latio goča. On je počeo da drži ritam trubačima nasred ulice, što je izazvalo oduševljenje prisutnih, ali i njegovih pratilaca koji su mu u komentarima ispod objavljenog videa pisali:
“Žiko, ti si car”, “Ti si moj omiljeni glumac, a sada i muzičar”, “Bio je član EKV-a i “Discipline kičme” normalno je da zna sa bubnjevima”, samo su neki od komentara.
Podsetimo, glumac je početkom prošle godine između ostalog govorio i o periodu života kada je svirao bubnjeve u legendarnim rokenrol bendovima.
– Disciplina mi se desila na najluđi mogući način. Bio sam bez benda, tačnije između dva benda. Radnička kontrola se samo raspala. To je bilo vreme kada je bilo lako sklopiti bend, a još lakše da ga neko napusti.
Osvrnuo se usput i na to kako je tada funkcionisala rokenrol scena, te zašto su tadašnji muzičari lako napuštali bendove.
– Nije bilo para u tome. To nam je zapravo bio hobi i neko malo buntovništvo. Kasnije kad uđeš u ozbiljnije vode, gde još ima i love, onda počinje ozbiljniji pristup svemu. Šarlo se raspao, nastale su Katarina Druga i Disciplina kičme. Njihov bubnjar Kele je iznenada dobio poziv u vojsku i Koja se setio mene, jer smo im u vreme Radničke kontrole bili nekoliko puta predgrupa. Zvao me je da uđem u bend, što je za mene bilo neshvatljivo. To je kao da si fudbaler, pa te iz Radničkog iz Pirota zovu u Crvenu zvezdu ili Partizan. Imao sam sreću da su oni već imali potpisan ugovor, tako da sam ušao u bend, i za mesec dana smo već snimili prvu ploču. Tad sam imao 17 godina. Sa Disciplinom sam svirao četiri, pet godina, pa sam otišao u vojsku i upisao glumu, a paralelno sa glumom sam i dalje svirao u Disciplini. To sve dugujem svom pokojnom profesoru glume, koji me je puštao svaki vikend da idem da sviram. Kasnije smo imali neku fazu gde smo se Koja i ja posvađali, pa me je izbacio iz benda, a poklopilo se da baš u tom trenutku Raka bubnjar napušta EKV. Milan Mladenović i ja smo se i ranije znali iz muzičkih krugova, jer sam tad već bio poznat bubnjar. Pozvali su me u EKV, što sam s radošću prihvatio. Tako neka promena mi je jako prijala, jer je i muzički trebalo drugačije snimati, a i ekipa je bila drugačija – ispričao je glumac u ispovesti za Nova.rs.
Novosadski indastrijal rok bend dreDDup predstavio je novi spot.
Reč je o petom po redu spotu sa aktuelnog albuma “Romance of Romance” i to za istoimenu pesmu.
Reditelj je bio Mihajlo Obrenov, a video je sniman u celosti u Novom Sadu.
dreDDup/ Photo: Promo
Kako je pandemija stopirala koncertne aktivnosti, bend dreDDup se okrenuo studijskom radu i snimanju novih video materijala.
U planu je još nekoliko spotova, kako za pesme sa aktuelnog albuma tako i za pesme koje bend izvodi već godinama,a koje nemaju video prezentaciju.
Početak ove godine obeležio je prvih 25 godina aktivnog postojanja dreDDupa i bend uveliko priprema nove projekte i koncerte.
Jedan od takvih je koncert u Segedinu na Tanz festivalu sredinom februara, kao i koncert u Slovačkoj na Nu Sound of Serbia festivalu gde će, početkom aprila, predstavljajti Srbiju zajedno sa bendovima Repetitor i E-Play.
Inspirisan besnom pank erom koja je rasplamsala u Londonu sredinom 1970-ih, Bili Ajdol je usmerio svoj fokus na rokenrol slavu kao pevač benda Generation X (aka Gen X). Od svog početka 1976. godine, Gen X je počeo da stvara ime u Londonu kao jedna od mnogih buntovnih pank grupa koje su želele da pokažu srednji prst establišmentu posle Sex Pistolsa.
Do 1977, grupa je postala jedna od najpoznatijih pank grupa u Velikoj Britaniji, zajedno sa The Jam, jednim od prvih pojavljivanja na BBC “Top of the Pops”. Uprkos njihovoj popularnosti, Gen X nije imala velike uspehe na top listama i podrška njihove etikete je počela da jenjava.
Sa neuspelim pokušajima da se dostignu viši ešaloni britanskih top lista i sa članovima koji su težili da se kreativno kreću u sasvim suprotnim pravcima, ova prva inkarnacija Gen X je raspuštena, obeležena odlaskom Bilija Ajdola koji je kao solo umetnik tražio nove horizonte. Bilijeva solo karijera odvela ga je od nacionalne slave, kao još jednog frontmena pank benda koji je stigao do pozicije globalnog priznanja. Njegov prvi solo album “Billi Idol” objavljen je 1982. godine sa zapanjujućim komercijalnim uspehom zahvaljujući privlačnom singlu “White Wedding” koji je, zajedno sa ponovnim izdavanjem singla Gen X “Dancing with Myself”, omogućio Idolu da dobije mnogo vremena na novoosnovanom MTV kanalu sa svojim harizmatičnim vizuelnim performansom.
Tek 1983. sa “Rebel Yell” Idol je dostigao vrhunac svoje moći kao popularni post-pank umetnik. Album je bio njegov najuspešniji do tada sa velikom popularnošću preko Atlantika. Od hitova na “Rebel Yell” jedna pesma se izdvaja kao možda najveća pesma Bilija Ajdola. “Eyes Without a Face” je bio jedan od sporijih Idolovih singlova koji je imao duboku privlačnost jer je želeo da se okrene od uticaja panka i umesto toga proizveo klasik novog talasa.
“Eyes Without a Face” napisana je kao oda francuskom filmu “Les Yeux Sans Visage” , što se na engleski prevodi kao – pogađate – “Oči bez lica“. Film je 1960. godine objavio francuski režiser Žorž Franju. To je horor priča u kojoj hirurg izaziva saobraćajnu nesreću koja ostavlja lice njegove ćerke užasno unakaženo. Otac, opterećen krivicom, u delirijumu tada počinje da pokušava da povrati lepotu svoje ćerke u uvrnutom ludilu otmica u kojima guli lica devojaka u nadi da će moći da ćerki vrati lepotu i pronađe svoj put do iskupljenja.
Bili Ajdol se sa ovom užasavajućom pričom povezao na takav način da ga je inspirisala da napiše jednu od svojih najozbiljnijih balada, koja definitivno zaslužuje svoje mesto u muzičkoj istoriji iznad ostatka njegove diskografije. A ako budete imali priliku da pogledate ovaj klasični francuski film, preporučujemo vam da to uradite uz njegovu “Eyes Without a Face”. Garantovano će vam se naježiti svaka dlačica na vratu…
“Bitlsi ili Stounsi?“ Uvek me je nervirala ova toliko popularna i opštepoznata “dilema“, iako sam, po svom muzičkom senzibilitetu, uvek nekako bila bliža Stounsima. Mene je uvek više morilo, ma koliko to besmisleno i čudno zvučalo, pitanje “Bitlsi ili Lenon?“
Vrlo je verovatno da će mnogo vas sad prevrnuti očima uz silent komentar – “ma šta ova piše“, ali tako je to bilo u mojoj glavi, godinama.
Uprkos tome što sam znala da je on taj koji je sa Polom Makarnijem zapravo napravio bend koji je postao globalni fenomen i što je bio njegov neodvojivi deo, Lenona sam “zakačila“ iz onih kasnijih dana i u mojoj glavi taj senzibilitet mi nije išao uz tu priču. Bar ne ovako površno.
Valjda sam zato imala želju da zagrebem malo dublje i upoznam i njih i njega na malo drugačiji način. I opet ih negde, i ovom poslednjom rečenicom, delim. Oni i on.
Ljiljana Zdravković/ Photo: AleX
Uopšte nije sporno da su svi bili zanimljive ličnosti za proučavati. Uopšte nije sporno da je Pol Makartni faca za sebe sa ozbiljnom “karijerčinom“ čije sam solo momente pratila još kao klinka. Ali Lenon je – Lenon!
Zbog konstatacije iz prvog pasusa, nisam bila previše sklona tome da se suviše udubljujem u istoriju Blitlsa, iako sam s godinama razvila potpuno drugačije poštovanje prema njima i njihovoj muzici.
I naravno da sam, iz znatiželje, nabavila i njihovu biografiju. Logično je bilo da posle toga imam još veću želju da pažnju posvetim njemu. Jer, Lenon je – Lenon.
Kopkalo me je, da budem iskrena, koliko se moja slika o njemu i taj osećaj koji sam imala kad se njegovo ime pomene, razlikuje od onoga što je on zapravo bio. Zato mi je legla ova,”Biti Džon Lenon“ (Rej Konoli, Laguna).
Šta to zapravo znači? I mogu li da dođem do odgovora na pitanje zašto nama toliko znači? Zašto je Lenon – Lenon?
Ljiljana Zdravković/ Photo: AleX
“Imagine all the people…“ sa sve zvoncarama i “lenonkama“ na nosu… pa beli klavir, gospođa umetnica pod ruku, golotinja i sloboda… zen master, mekan lik, fin i pomirljiv umetnik, garantovano? Nope. Ni blizu.
“Sve važne stvari u njegovom životu, pisanje, sviranje, crtanje karikatura, ljubav i mržnju, on je proživljavao vatrenom, burnom strašću, “spontano”…“
Zato često volim one stotine i stotine stranica ovakvih knjiga koje se bave nečijim detinjstvom, mladošću, školovanjem… volim da vidim ko je neko bio i odakle (ako je to nekad uopšte moguće skontati) potiču neke od osobina tih velikih ljudi koje smo mogli da vidimo i mi smrtnici.
“Promenljiv kao vreme u Liverpulu“, on “nikada nije predugo ostajao isti Džon Lenon“. Klinac koji traži pažnju, fin i uredan dečko iz predgrađa, ratoborni student umetnosti zaluđen rokenrolom, multimilionerski boem, duhoviti ali surovi zabavljač okoline, psihodelični guru koji je u svemu što je radio osećao nemir…
Imam utisak da pisac, s razlogom, sve vreme pokušava da nađe razloge za njegovu konstantnu želju za promenom. I konstantno provlači, vrlo suptilno, tu kontradiktornost koja ga je pratila, neopisivu želju za pažnjom i oklop koji je čuvao i “glancao“ sve vreme svog postojanja.
Biti Džon Lenon/ Photo: AleX
Negde sam i ja sve vreme u tim redovima tražila razloge za tu ludačku želju da se istakne, da bude vođa i da bude bolji i “jači“ od drugih i pokušavala to da uklopim sa očiglednim pokazateljima, od malih nogu, da to biće ima nešto predivno i suptilno umetnično u sebi.
Kako se slaže taj mališa koji je slušao i voleo priče, sa 9 godina počeo da stvara, “obožavao besmislene rime, igru reči i maštarije sveta snova“ i svoju usnu harmoniku, sa surovim buntovnikom koji je mrzeo autoritete, “šalio se“ na račun tuđih nedostataka, i vrlo svesno i jasno pokazivao koliko mu je važno da bude važan?
Kako se slaže lik kojeg su, zbog tetaka (imao ih je četiri i odrastao je sa jednom od njih) celog života privlačile jake žene, sa posesivnim i ludački ljubomornim likom koji je zbog gluposti ošamario svoju devojku, buduću ženu?
Da li je zaista bio neshvaćeni genije (kako je za sebe tvrdio) ili je samo pokušavao da u spoljašnji svet proturi takvu sliku? Da, bilo mi je zanimljivo i da saznam kako je izgledao njegov muzički razvoj, od te usne harmonike do svetskih turneja.
Ljiljana Zdravković/ Photo: AleX
Kako je uvideo snagu pop muzike ali i koliko mu je značajan bio rokenrol, Elvis, Badi Holi… Kako je sazrevao uz The Quarry Men, upoznao Pola… Koliko je njihovo prijateljstvo i kreativno rivalstvo uticalo na obojicu… Koliko je važan deo njegovog života i razmišljanja bio Stjuart Satklif… gde su i po kakvim klubovima pokušavali da postanu “rok zvezde“ (a on je to svakako hteo), kako su se dovijali za instrumente (yup, jednu gitaru je i ukrao, bez pardona), kako su podnosili to što su zvezde, kada su jednom to i postali… Pa i kako je uspeo da “socijalne naočare okruglog okvira“ koje je mrzeo da nosi pretvori u “modni stav“...
Sve je to zanimljivo pričitati i saznati, kada je u pitanju bend koji je obeležio istoriju popularne muzike i postao i ostao ne samo bend već – fenomen.
Ali mene je nekako, iskreno, sve vreme zanimalo to nešto u njemu zbog čega je i on sam postao fenomen. Mislim da sam uspela da shvatim, ali neću iznositi zaključke, to morate sami. On je to zaslužio. Jer Lenon je, ipak – LENON.
Sledeći singl grupe Outlanders, pod nazivom “The Cruellest Goodbye”, biće objavljen 28. januara, a kao gost na pesmi, naći će se američki gitarista Al Di Meola.
Pesma “Closer To The Sky”, najava je sledećih osam pesama koje će biti objavljene pod okriljem izdavačke kuće earMUSIC. Na svakoj pesmi gostovaće po jedan gitarista, a među njima su Džo Satrijani, Dženifer Baten, Stiv Roteri, Majk Oldfild, Volter Đardino, Ron “Bumblefoot” Tal, Vernon Rid i Marti Fridman.
Kao što je poznato, određen je uži izbor za NIN-ovu nagradu, a za prestižno priznanje bore se 17 romana. Od dela Milice Vučković, Boška Tomaševića, Ilije Ðurovića, Elvedina Nezirovića…
U susret novoj dodeli NIN-ovih nagrada, poznatog srpski pisac i naš povremeni kolumnista Dejan Stojiljković prokomentarisao je:
– I ove godine žiri dokazuje da je suštinski i iznad svega – ženomrzački. Po gospodi žirantima, u Srbiji romane znaju da pišu samo muškarci. Uostalom, i u samom žiriju, baš kao i u redakciji NIN-a – dominiraju muškarčine, što je nekako i ok, ipak smo na Balkanu. Ali to je takođe i u skladu sa svetlom srpskom književnom tradicijom gde su se div-junaci dokazivali unižavajući žene. Skerlić je maltretirao Isidoru Sekulić, Oskar Davičo je Milicu Jakovljević Mir Jam javno žigosao kao narodnog neprijatelja pa, shodno tome, gospoda Pančić, Kukić, Milenković i Čakarević moraju takođe da nađu sebi žrtvu. U njihovom slučaju – to je srpska književnost – napisao je poznati pisac i dodao:
– Jer ne zaboravimo i – ona je ženskog roda. Dok je roman muškog, pa samim tim sanse da nagradu za isti koji dodeljuje ova mizogina družina dobije źena ravne su šansama prethodnog laureata Saše Ilića da proda svoj nagrađeni roman u tiražu većem od 5 primeraka. Svejedno, ja sam ipak optimista, pa navijam za Milenu Marković i Milicu Vučković koje su napisale odlične knjige. Ali to je samo po sebi nagrada, tako da im i ne treba potvrda od strane skupine diletanata koji su u žiriju završili tako što ih je redakcija NIN-a pokupila sa neke tramvajske stanice. Pravde radi, treba reći da u žiriju sedi i jedna žena, a koliko se njeno mišljenje uvažava vidimo i po ovom širem i užem izboru – zaključio je Dejan Stojiljković.
Dobitnik 68. nagrade časopisa NIN biće poznat 24. januara 2022. godine.
Pevačica Šinejd O’Konor prebačena je u bolnicu samo nekoliko dana nakon smrti njenog 17-godišnjeg sina Šejna.
U statusu na Tviteru Šinejd je otkrila da je bila s policijom i da je ubrzo prevezena u bolnicu.
“Odlučila sam da sledim svog sina. Nema smisla živeti bez njega. Sve što dotaknem, uništim. Ostala sam samo zbog njega, a sada ga nema. Uništila sam svoju porodicu. Moja deca me ne žele. Ja sam us*ana osoba. A vi svi mislite da sam fina jer znam da pevam. Nisam”, napisala je i zabrinula svoje pratioce.
I’m a piece of shit. I don’t deserve to live and everyone who knows me will be better off without me. I am sorry for all the harm I caused.
Međutim, pevačica se ubrzo izvinila zbog svojih reči.
“Žao mi je što sam sve uznemirila. Izgubljena sam bez svog deteta i mrzim sebe. Bolnica će pomoći neko vreme”, poručila je.
I’m sorry for what I tweeted yesterday. I’m very upset. My son was the love of my life. I am sorry I’ve upset tusla and just about every other human being on earth also. I am ruined without my son. I am sorry I’ve upset anyone. I’m a twat.
Podsetimo, tinejdžer Šejn nestao je početkom meseca a policija je odmah krenula u potragu. Međutim, sedamnaestogodišnjak je pronađen mrtav.
“Nakon pronalaska tela u Breju u Viklou u petak 7. januara obustavljena je potraga za nestalim 17-godišnjim Šejnom O’Konorom”, rekao je predstavnik policije.
Šinejd ima još troje dece, 34-godišnjeg sina Džejka Renoldsa, 25-godišnju ćerku Rosin i 15-godišnjeg Džošuu.
“Call Off The Dogs”, još je jedna pesma sa predstojećeg albuma Slash featuring Myles Kennedy and The Conspirators, pod nazivom “4”.
Sa najavom da će biti objavljen 11. februara preko Gibson Recordsa u partnerstvu sa BMG-om, “4” je Slashov peti solo album i četvrti ukupno sa njegovim bendom u kojem se nalaze Majls Kenedi (vokal), Brent Fic (bubnjevi), Tod Kerns (bas, vokal) i Frenk Sidoris ( gitara, vokal).
U oktobru, Slash je sa Majlsom i Konspiratorima objavio zvanični muzički spot za prvi singl sa LP-a, “The River Is Rising“, snimljen na lokaciji u centru Los Anđelesa sa režiserom Gibson TV-a Todom Harapiakom.
Za “4”, Slash i bend su zajedno putovali sve do Nešvila i tamo snimili novi album u istorijskom RCA studiju A sa producentom Dejbomo Kobom, otkrivajući zadivljujući novi zvuk i stil snimljene uživo u studiju. Kob je delio želju benda da snimi pesme uživo, u studiju, uključujući i solo gitare i vokale – što je bio prvi put za grupu.
Frank Magnolia/ Photo: Promo (Alternativni centar Šapat)
Ovog puta nam iz Alternativnog centra Šapat stižu nešto drugačiji tonovi. Beogradski solo izvođač Frank Magnolia bio je gost centra gde je, u svom originalnom stilu, odsvirao pet numera sa svojih albuma.
– Alternativni centar Šapat je tu da podrži kako bendove tako i solo izvođače. Trudimo se da svojim radom obuhvatimo što veći broj žanrova i različitih zvukova pa smo, iz tog razloga, otvorili vrata i za bluz izvođače poput Frenka – ističu iz centra.
Sve snimke Frenkovog nastupa možete da pogledate na zvaničnom YouTube kanalu Alternativnog centra Šapat, a snimak koji se, možda, i najviše istakao do sada je Frenkovo gostovanje u segmentu “Tvoj zvuk” gde je slušao, komentarisao i davao sugestije na numere sa domaće alternativne scene.
– Primećujemo da se ljudima jako dopada ideja segmenta ”Tvoj zvuk” i drago nam je zbog toga. Želeli smo ovim segmentom da pomognemo bendovima, čije pesme slušamo, da dobiju neku korisnu informaciju, savet, predlog i to ni manje ni više nego od svojih kolega, muzičara, koji svoje karijere uspešno grade. Gledaocima će, s druge strane, biti zanimljivo da otkriju neku novu muziku i da je prvi put dožive kroz perspektivu i komentare naših gostiju – poručili su iz centra i dodali: – Takođe dodaju ”Pozivamo sve autorske bendove da nam šalju svoje numere na mejl alternativnicentarsapat@gmail.com sa naznakom “Za tvoj zvuk” a mi ćemo se potruditi da se i one nađu već u nekom sledećem segmentu.
Do sada smo kroz rad Alternativnog centra Šapat mogli da čujemo bendove Stray Dogg i Raskid13, a najavljuju da u ovoj godini planiraju da ugoste bendove kako iz zemlje tako i iz regiona.
Da li je bluz način života i da li njegova muzika oslikava i njegov karakter su neka od pitanja koja su postavljali Frenku Magnoliji u intervjuu koji, takođe, možete da pogledate na njihovom YouTube kanalu.
