Dokumentarni film “Putevima čukaričkog nasleđa“, koji je Kulturni centar Čukarica snimio uz podršku Sekretarijata za kulturu Grada Beograda, biće premijerno prikazan u ponedeljak, 27. decembra u 13:00 časova, u maloj sali ove ustanove.
Film ima za cilj da bogato kulturno-istorijsko nasleđe Čukarice sačuva od zaborava i predstavi ga građanima, naročito mlađoj populaciji, koji često prolazi pored ovih značajnih lokaliteta, spomenika i drugih obeležja, a nije upoznata sa njihovom istorijom.
U prvoj fazi izrade filma prikupljene su sve raspoložive informacije, od dokumenata do fotografija o određenim ličnostima, objektima, spomenicima kulture, ulicama… posle čega se pristupilo odabiru sagovornika i snimanju.
Autor filma je Marina Petrović, PR Kulturnog centra Čukarica, a realizaciju filma pomogli su: Nacionalni filmski arhiv Republike Srbije. – Jugoslovenska kinoteka, Filmske novosti , Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, OŠ “Karađorđe“, Ostružnica, Crkva Svetog Nikole u Ostružnici i JP Hipodrom Beograd.
Džejson Bonam kaže da je bio “razoren” kada je Led Zeppelin angažovao drugog bubnjara za ponovno okupljanje benda.
Tokom gostovanja u The Eddie Trunk Podcastu, Džejson Bonam se osvrnuo na jednokratno okupljanje Led Zepelina 1995. godine.
Povratak se dogodio kada je bend ušau u Rokenrol kuću slavnih. Na događaju su Robert Plant, Džimi Page i Džon pol Džons odsvirali jedan kratki set sa Stivenom Tajlerom i Džoom Perijem, zajedno sa Džejsonom na bubnjevima, a zatim drugi sa Nilom Jangom i Majklom Lijem na bubnjevima.
Džejson je došao do teme kada su ga pitali: “Da li se nadaš da će Zeppelin ikada ponovo svirati, ili misliš da ne postoji šansa za to”:
– Nisam dugo vremena razmišljao o tome. Mislim, kada smo to uradili, najteže je bilo to što sam proveo toliko svog života – i mislim da ćete to verovatno shvatiti, kada sam bio dete, i bio sam oko Led Zeppelina ceo život, pa onda kada se desi tragedija… A onda se zaposliš kao bubnjar kod Roberta Planta, uradio sam njegova prva dva solo albuma, a onda me je Džimi Pejdž izveo i svirao sam na njegovom jedinom solo albumu, otišao na turneju sa njim ’88… – rekao je Džejson i dodao:
Džejson Bonam/Photo: wikipedia.org
– A onda kada su se zapravo vratili (1995.), uništilo me je što su doveli Majkla Lija da svira bubnjeve. To nije bio dobar trenutak za mene, ne znam zašto… – Morao sam da objašnjavam ljudima: ‘Zašto te nisu zvali, zar nisi dovoljno dobar?’, i o tome sam mnogo godina kasnije ozbiljno razgovarao sa Robertom, rekao sam da mi je to bilo zaista teško da razumem. Ali imao je veoma dobar razlog zašto su uradili to što su uradili – rekao je Bonam, ne otkrivajući koji je to razlog.
– Onda dobiti priliku da to uradimo ponovo 2007. godine, na način na koji smo to uradil. Imati sve to vreme za probe, biti u njihovoj blizini toliko dugo, bilo je veoma posebno. Od tada sam verovatno uradio 150 koncerta sa njima, tako da znam da sam i ranije mogao da budem bolji, ali ne… pustio sam to, to je do bogova.
U potrazi za ljuvavlju, cover/ Photo: Promo (Mascom)
Beogradski elektro duo t.u.n.a. rešio da fanove synth popa obraduje novim singlom pod nazivom “U potrazi za ljubavlju“.
Andrej Martinović i Dušan Ćirić, oformili su elektro duo t.u.n.a. koji predstavlja bitan otklon od njihovih dosadašnjih muzičkih aktivnosti.
Bend je ove godine objavio dva zapažena singla. Reč je o pesmama “Moj stil“ i “Boginja“.
t.u.n.a./ Photo: Bogdan Zdjelar (promo, Mascom)
Inspirisani elektro pop zvukom sredine osamdesetih godina prošlog veka, grupa t.u.n.a. uspešno je “smestila” takav audio sadržaj u okvire digitalnih muzičkih trendova.
Krajnje samouvereno, sa puno inspiracije i samopouzdanja duo t.u.n.a. je za kraj 2021. pripremio još jednu ljubavnu elektronsku sagu – “U potrazi za ljubavlju“.
– Mislim da o našoj novoj pesmi dovoljno govori ovaj citat – Opet ista priča u potrazi za ljubavlju ja ostao sam sam. A ona je još tu u mom srcu – izjavio je Andrej Martinović idejni tvorac i autor u bendu t.u.n.a.
Singl “U potrazi za ljubavlju“ je dostupan na svim striming servisima od 24. decembra, a spot možete da pogledate u nastavku…
Navikli smo da bendovi imaju veoma striktne zahteve prilikom svojih turneja. Dok je Madona tražila da joj bekstejdž izgleda identično kao njena soba, Bijonse da joj soba bude zagrejana na 25.5 stepeni ili pak Edi Van Hejlen koji je tražio da se od M&M bombonica izvade samo one u braon boji, Metallica je imala drugačije zahteve.
Naime, 2004. godine na američkoj turneji Metallica je izlistala čak 24 stranice zahteva koji su detaljno pripremljeni od strane članova benda. Neki od njih su se smatrali normalnim a neki zanimljivim, retkim ili pak bizarnim.
Ta lista počinjala je sa osnovnim stvarima kao što su zdravstveno osiguranje, specijalni advokati, pravila o emitovanju itd. Na ovoj listi, takođe, našlo se još nekoliko zahteva koje je bend smatrao veoma neophodnim. Najstrožiji zahtevi dolazili su kada se spomene ketering. Svaki obrok, bio je do poslednjeg slova ispisan perom članova benda. Svaki član imao je neke svoje zahteve ili pravila u toku obroka koji su ispisani na nekoliko strana. Dileme, međutim, nije bilo kada je reč o jednoj stvari. Svi su bili složni da u svakom trenutku mora da im bude dostupna slanina, bilo to za doručak, ručak ili večeru.
Ovaj odeljak zahteva glasio je upravo ovako: “SLANINA: Veoma je bitno da slanina bude dostupna u svakom obroku i u toku dana”.
Nekoliko puta ovaj zahtev bio je ponovljen i napisan čak velikim slovima. Kroz godine su se zahtevi menjali, ali Metalica se trudila da slanina uvek bude njihova prva i najbitnija želja tokom turneja. Možda zvuči čudno, možda su zahtevi preveliki, ali slanina je godinama ovom bendu predstavljala nešto veoma bitno.
Početkom 1967. godine, samo nekoliko nedelja nakon njegove smrti, reporter tabloida “The National Spotlite” tvrdio je da se ušunjao u bolnicu u kojoj je Dizni proveo poslednje dane i video čuvenog umetnika u kriogenom metalnom cilindru.
Kada čujete termin “Dizni na ledu”, možda ćete pomisliti na veoma popularnu trupu klizača koja svoju tačku u kojoj se pojavljuju Miki i Mini izvodi širom sveta. Ali možda ste od onih kojima će prva asocijacija na to biti i pomalo uznemirujuća urbana legenda koja kaže da je telo Volta Diznija zamrznuto u kriogenoj komori koja sadrži tečni azot da bi ga kasnije oživeli.
Milioni dece širom sveta i generacija ljudi koji su odrasli na Diznijevim crtaćima možda bi se i obradovali mogućnosti da tvorac Mikija Mausa i Paje Patka “magično” oživi i ponovo bude među nama, ali istina je da se to neće dogoditi i da je reč ipak samo o – urbanoj legendi.
Volt Dizni bio je strastveni pušač još od Prvog svetskog rata. U godinama koje su usledile zaposleni u kompaniji su uvek znali kada on dolazi jer bi se čuo karakteristični suvi kašalj, a poslednje godine života bio je i vidno iznemogao i iscrpljen.
Volt Dizni, 1935/Photo: wikipedia.org
Dugo je bolovao od hronične opstruktivne bolesti pluća, kao i od teškog oštećenja kičme usled pada sa konja dok je igrao na holivudskom polo turniru tridesetih godina prošlog veka.
Početkom novembra 1966. Dizni je počeo da se žali na jak bol u vratu i nogama zbog kog mu je postalo teško da radi. Rendgenski snimak grudnog koša otkrio je tumor veličine oraha u levom plućnom krilu, a onkološki hirurzi su preporučili hitno uklanjanje njegovog većeg dela.
Operacija je izvedena 6. novembra iste godine. Dizni se žalio na kratak dah, ali jednom kada su hirurzi pristupili operaciji otkrili su da je pravi problem to što se rak pluća već proširio na limfne čvorove i druge delove tela.
Uvek energičan, Dizni je nakon operacije postao senka čoveka kakav je bio, a hemoterapija je činila da se oseća joć nemoćnije. Iako je silno želeo da se vrati na posao, nikada više nije kročio u svoj voljeni studio. Dve nedelje nakon operacije Volt Dizni je hitno vraćen u bolnicu. Umro je 15. decembra 1966. godine. Bilo mu je 65 godina.
Volt Dizni je kremiran dva dana nakon smrti, a urna u kojoj je bio njegov pepeo sahranjena je u porodičnom mauzoleju na groblju Forest lon u Glendejlu u Kaliforniji. Bila je to mala privatna služba kojoj su prisustvovali samo njegova žena Lilijan, njegove ćerke i njihovi muževi i deca. Po Diznijevoj izričitoj volji, nije organizovana javna sahrana.
Poreklo urbane legende
Teško je tačno odrediti kada su i kako tačno počele glasine o tome da je Dizni zaleđen. Početkom 1967. godine, samo nekoliko nedelja nakon njegove smrti, reporter tabloida “The National Spotlite” tvrdio je da se ušunjao u bolnicu u kojoj je Dizni proveo poslednje dane i video čuvenog umetnika u kriogenom metalnom cilindru!
Volt Dizni, potpis/Photo: wikipedia.org
Tabloid je kasnije priznao da je vest izmislio, podstaknut pričama o “zamrzavanju ljudi” koje su tih dana bile aktuelne (dve nedelje nakon smrti Volta Diznija zaleđen je prvi čovek ikada), ali je priča nastavila da živi.
Godine 1969. francuski časopis “Ici Paris” i američki magazin “The National Tattler” proširili su glasine predviđajući da će Dizni biti “odmrznut” 1975. Neki su otišli toliko daleko da su tvrdili da je komora u kojoj “spava” pohranjena ispod vožnje “Pirati sa Kariba” u Diznilendu u Kaliforniji.
Neki su nagađali da je Dizni čitao knjigu Roberta Etingera iz 1964. godine, “Perspektiva besmrtnosti”, koja je na jednom mestu govorila o verodostojnim i manje verovatnim aspektima nauke o krionici.
Volt Dizni, poštanska marka iz 1968./Photo: wikipedia.org
Ta knjiga, i mnoge druge slične njoj, koje su se pojavile nakon Diznijeve smrti, predviđale su dan kada će medicina biti dovoljno napredna da izleči bolesti zamrznutih i uspavanih osoba dozvoljavajući stručnjacima za krioniku da ih odmrznu i tako “vrate u život”.
Ipak, nema dokaza da je Dizni ikada čuo, a kamoli čitao ovu knjigu. Jedna od njegovih ćerka Dajan je 1972. javno demantovala glasine.
– Nema apsolutno nikakve istine u tome da je moj otac, Volt Dizni, želeo da bude zamrznut. Sumnjam da je moj otac ikada čuo za krioniku – istakla je ona.
Ipak, priče o tome da Dizni “spava” i čeka da bude probuđen nastavile su da žive. Devedesetih ove urbane legende su navedene kao “stručni citati” u nekoliko manje nego pouzdanih Diznijevih biografija, a nakon pojave interneta proširile su se svetom neviđenom brzinom.
Erik Klepton oslobodio je Nemicu optužbi pošto je dobio proces protiv nje zbog prodavanja snimaka njegovih koncerata, saopštio je britanski muzičar na svojoj službenoj stranici.
Sudija u Diseldorfu presudio je da Nemica iz obližnjeg Ratingena ne sme na eBayu da prodaje snimak Kleptonovog koncerta iz 1987. godine, o čemu smo već pisali:
Kleptonovi advokati zaustavili su tu aukciju jer je koncert snimljen ilegalno. Oni su protekle decenije vodili hiljade takvih slučajeva u rutinskim proverama autorskog prava, saopštivši kako je prodaja “neautorizovanih i po pravilu snimaka koncerata lošeg kvaliteta” česta u Nemačkoj i nekoliko drugih država.
“To šteti i muzičkoj industriji i kupcima koji dobivaju inferioran proizvod”, saopštili su.
Inače, Klepton je danas objavio i novi spot za pesmu “Hearth of Child”. Pogledajte:
Mobil Music Fest ima tek tri godine, a prošao je svašta. Od promene imena, preko prošlogodišnjeg online izdanja, do aktuelnog finala u najčudnijem terminu ikada. Ali pošto smo već utvrdili da je svako vreme pravo vreme za dobar rokenrol, ni tih 17h kada je počelo finale trećeg Mobil Music Festa zapravo nije predstavljalo preveliki problem.
Domaćin finala ovog puta ponovo je bio beogradski klub Wurst Platz, u čijoj je sali Heaven, instrumente i glasove ukrstilo pet bendova koji su to izborili glasovima publike i žirija posle konkursa koji, znate već, počinje sa “Sve što treba da uradite je…”.
U finalu su, sa po dve autorske pesme, nastupili – TBK, Generacija Z, Affliction, Kalibar i Lisilo, kao što smo već napisali u prvom izveštaju najmlađa, ali i najenergičnija ekipa u dosadašnjim finalima.
Publika je tokom live prenosa na našoj FB stranici glasala, uglavnom za Kalibar i Generaciju Z, što ovim mladim muzičarima mora da bude podstrek da nastave da se bore za svoje mesto na muzičkoj sceni. Sjajni su bili i originalni TBK i energični Affliction, a kada su se sabrali glasovi žirija i publike, odluka je bila jasna – pobednik trećeg Mobil Music Festa postao je bend Lisilo.
Ovo je spot kojim se bend Lisilo prijavio na MMF#3:
Program je u klubu vodila Marija M. Karan, jedna od članica žirija, a naši prijatelji, Music Store Player.rs, nagradili su profesionalnim mikrofonom najboljeg pevača, takođe člana grupe Lisilo, a setom bubnjarskih palica Viktoriju Miloševič, bubnjarku Afflictiona.
Dok su se glasovi prebrojavali, prošlogodišnji pobednici, grupa Sanitarium, na delu je pokazala da je više nego spremna za snimanje debi albuma. U punoj formi, uvežbani do savršenstva i sa svojim prepoznatljivim, ali sada i “dorađenim” scenskim nastupom, Sanitarium je nagovestio da će letnja koncertna sezona naredne godine imati nove velike igrače.
Redakcija portala Headliner.rs zahvaljuje se svim bendovima koji su učestovali na konkursu, finalistima, članovima žirija, našim domaćinima iz Wursta, svim prijateljima festivala, a posebno Braci i Džoniju (oni znaju zašto).
Pagledajte fotke sa finala, a ispod njih i nastup Sanitariuma:
Talični Tom – koji puca brže od sopstvene senke, pije velike količine piva, jaše najpametnijeg konja na svetu, a prati ga najgluplji pas, slavi 75. rođendan! On pravdi privodi okorele kriminalce, a najveći protivnici su mu zloglasna braća Dalton.
Parodija američkih kauboja, pravi stereotip uterivača pravde s Divljeg zapada čije je lice “pozajmljeno” od slavnog glumca Garija Kupera, nastao je iz pera belgijskog crtača Morisa, koji je njegove avanture godinama crtao i pisao sve dok mu se nije pridružio francuski pisac, tvorac jednako popularnih Asteriksa i Obeliksa, Rene Goskini.
Njih dvojica su suspešno sarađivali sve do Goskinijeve smrti, a Moris je Taličnog, u saradnji s nizom drugih pisaca, nastavio da crta dok i on, 2001. godine, nije preminuo. Međutim, usamljeni kauboj još uvek jaše, a sada ga crta francuski umetnik Herv Darmenton – Achdé.
Talični se nekoliko puta našao i na meti kritičara i politički korektnih dušebrižnika, prvo zbog cigareta koje večito drži među zubima, zbog čega je u jednoj verziji nosio i nikotinski flaster, a zatim i zbog preteranog karikiranja i stereotipa u vezi sa Američkim Indijancima, Afroamerikancima i Meksikancima koji su se u stripu pojavljivali. Ismevao je Moris u stripu i brojne poznate ličnosti, među kojima su i Selin Dion i Gručo Marks.
Ali, Talični Tom danas je jedan od najdugovečnijih, najpoznatijih i najprodavanijih stripova u Evropi – preveden je na dvadeset i tri jezika i adaptiran u brojne druge medije – prema njemu snimljen je niz animiranih i igranih filmova, televizijskih serija i napravljeno nekoliko video-igara. Ima i spomenike u nekoliko gradova pa i svoju ulicu u Belgiji. Francuska je pak u čast 75. godišnjice prvog objavljivanja stripa u decembru 1946. godine, sada izdala i posebnu kovanicu od 10 evra s njegovim likom.
Studio Marvel objavio je tizer trejler za film “Doktor Strejndž u multiverzumu ludila” (Doctor Strange In The Multiverse of Madness) koji je nastavak prvog samostalnog filma o neurohirurgu Stivenu (Benedikt Kamberbač) koji kreće putem fizičkog i psihičkog isceljenja, ovoga puta nastavljajući da istražuje tajne multiverzuma.
Pored glavne role koju već 5 godina ponono nosi britanski glumac Benedikt Kamberbač, svoje uloge su ponovili i Elizabet Olsen kao Vanda Maksimov, Rejčel Mekadams u ulozi doktorke Kristine Palmer, kao i Čivitel Edžiofor (Mordo) i Benedikt Vong (Vong).
Radnja filma je za sada pod velom tajnw, dok se iz prvog trejlera jasno naslućuje fantastična priča sa elementima naučne fantastike i akcije. Reditelj Marvelovog superherojskog filma je Sem Raimi koji potpisuje režiju za originalni film “Spajdermen” iz 2002. godine sa Tobijem Mekgvajerom u glavnoj ulozi.
Film “Doktor Strejndž u multiverzumu ludila” će od 5. maja 2022. godine biti na velikom platnu širom Srbije.
