Valjevski gitarista Mario Milivojević objavio je svoj prvi solo album pod nazivom “Wasted Time” (Jadran Records).
Na izdanju se nalazi osam pesama različitih žanrova – od soul balada, funka do fusiona i rocka.
– Muzika je nastala kao moje istraživanje kako muzičkih pravaca koje voli tako i mene iznutra – objašnjava Mario.
Svu muziku i sve aranžmane za “Wasted Time” mladi gitarista je radio sam, kao i snimanje, mix i mastering albuma. Pored toga, odsvirao je sve gitare, baseve i klavijature na svim pesmama, osim lead klavijature na numeri “Zawichaj” koju je odsvirao Vasil Hadzimanov.
Album cover/ Photo: Promo
Bubnjeve za pet pesama (“Tomorrow Never Knows”, “Zawichaj”, “Ćutim”, “Give me the Beat” i “Blato”) odsvirao je Dario Janošević (Negative), a dve kompozicije (“Left or Right” i “S’ druge strane”) Goran Marinković (ex Neverne Bebe).
Vokali koji su učestvovali u snimanju albuma su Tijana Dapčević na četiri pesme (“Tomorrow Never Knows”, “Ćutim”, “Give me the Beat” i “Zawichaj”), Tamara Teklić na dve kompozicije (“Tomorrow Never Knows” i “Zawichaj”), Danko Jovašević (“Ćutim” i “Give me the Beat”), a Mario je sam pevao (lead i prateće vokale) za “Left or Right” i prateće za “Ćutim” i “Zawichaj”.
Poznati američki dnevni list The New York Times nedavno je obeležio 125. godišnjicu tako što je od svojih čitalaca tražio da odaberu najbolju knjigu u poslednjih 125 godina.
Ovaj jubilej je bio prilika i da čitaoci štampanog i onlajn izdanja ovog lista daju svoj sud o najznačajnijim književnim delima nastalim u tom periodu. Ljudi iz šezdeset sedam zemalja nominovali su svoje favorite i na osnovu njihovih glasova novinari su napravili listu od 25 najboljih romana, za koje je glasalo više od 200.000 čitalaca.
Među brojnim klasicima, poput “Velikog Getsbija” F. Skota Ficdžeralda, kao i novijih publikacija, kao što je “Mali život“ Hanje Janagihare, čitaoci su u novembru birali svoj omiljeni roman. Posle malo više od mesec dana konačno su objavljeni rezultati glasanja.
Odlukom čitalaca The New York Timesa, najbolji roman u poslednjih 125 godina je – “Ubiti pticu rugalicu” američke književnice Harper Li.
Portret iz prvog izdanja “Ubiti pticu rugalicu” (1960)/Photo: Truman Capote, wikipedia.org
Drugo mesto zauzima roman “Gospodar prstenova: Družina prstena”, prvi deo trilogije Dž. R. R. Tolkina, dok je treći Orvelov antiutopijski klasik “1984”.
Četvrto mesto pripada romanu “Sto godina samoće” kolumbijskog pisca Gabrijela Garsije Markesa, a na petom je „Voljena“, koji je napisala Toni Morison.
Inače, po romanu “Ubiti pticu rugalicu”, dve godine posle objavljivanja knjige snimljen je i sjajan film sa Gregorijem Pekom u glavnoj ulozi, koji se smatra jednim od najboljih svih vremena.
Zanimljivo je da je Harper Linapisala samo dva romana – “Ubiti pticu rugalicu” 1960. i “Idi postavi stražara” 2015. godine.
Dana 10. januara 1927. godine premijeru je imao jedan od najznačajnijih SF filmova u istoriji – “Metropolis”, redatelja Frica Langa.
Za to remek-delo kažu da bi svaki pravi ljubitelj SF filma trebalo da ga pogleda. Tragovi ove gotovo sto godina stare stare ekspresionističke distopije vidljivi su svuda u pop kulturi. Betmanov Gotham City, Skotov “Blade Runner”, Giliamov “Brazil”, Verhovenov “RoboCop”, Otomova “Akira” i Besonov “Peti Element”, samo su neke od urbanih noćnih mora inspirisane “Metropolisom”. Odavde je Supermanov grad dobio ime, a Džordž Lukas ukrao dizajn C3PO-a. Scene iz filma možete videti i u spotu za pesmu “Radio Ga Ga” grupe The Queen.
Metroplos/Photo: printscreen
Metropolis je fiktivni velegrad iz 2026. godine u kojem bogata elita na čelu sa industrijalcem Džonom Federsenom živi u luksuznim oblakoderima dok sirotinja robuje duboko u utrobi grada. Jednog dana, Federsonov sin Freder slučajno upoznaje Mariu, siromašnu propovednicu koja najavljuje dolazak mesijanskog pomiritelja vladajućih i potlačenih. Freder se zaljubljuje u nju i prati je u podzemlje gde otkriva užasne uslove u kojima žive i rade radnici ovog velegrada. Za to vreme, ludi naučnim Rotvang konstruiđe robota koji se – ljupko kako to samo nemački jezik može – zove Maschinenmensch. I dok stari Federsen želi da upotrebi Rotvangov izum kako bi uništio Mariu i njen pokret, Rotvang ima svoje, jednako opake planove.
Uostalom, ako već niste, obavezno polgedajte “Metropolis”.
Novi album benda Korn, “Requiem”, trebalo bi da stigne sledećeg meseca, a grupa je sada tizovala novu numeru, najverovatnijepod nazivom “Now”, koja pruža kratak pogled na to kako bi novi album trebalo da zvuči.
Ikone nu-metala objavile su u novembru da će nastavak “The Nothing” iz 2019. stići 4. februara 2022. preko Loma Viste. Najava je usledila uporedo sa objavljivanjem prvog singla sa albuma, “Start The Healing”.
Sada, izgleda kao da imaju još jedan novi singl, ako misteriozni tizeri koje su upravo objavili to znače.
Fanove koji posete Kornovu web stranicu u ovom trenutku će pozdraviti šest ruku, od kojih svaka stiska lice u obliku srca – to je ista slika prikazana na omotu albuma “Reqiem”. Dok je većina ruku nejasna crno-bela, tri ruke se mogu videti u boji – jedna u ljubičastoj, jedna u žutoj, a jedna u plavoj.
Na dnu stranice su napisane reči: “PULLING AWAY THIS VEIL I SEE…”, na koje kada se klikne otvara audio fajl koji sadrži 27 sekundi bubnjanja. Obožavaoci mogu da preuzmu datoteku pod nazivom “Korn01-Now”.
Klik na ljubičastu ruku vodi do YouTube početne stranice, ali ne i do nekog određenog videa. Žuta ruka, s druge strane, otvara stranicu za registraciju koju fanovi popune kako bi dobijali ažurirane informacije o Kornu.
“Requiem” će biti prvi album benda otkako je basista Redžinald “Fildi” Arvizu najavio da će uzeti “pauzu” u bendu prošle godine.
Fildi je rekao da će se povući iz Korna u junu prošle godine , rekavši da se “vratio na neke od svojih loših navika” i da mu je potrebno “neko vreme da se izleči”. Frontmen benda, Džonatan Dejvis, nedavno je otvorio dušu i Fildija opisao kao “nekoga do koga mi je stalo i neću da gledam kako umire” i kako veruje da on “jebeno neće to ponovo da uradi”.
Ćerka Džona Travolte Ela Blu objavila je svoj debitantski singl, “Dizzy”, zbog čega je slavni holivudski glumac izuzetno uzbuđen.
Ćerka Travolte i njegove pokojne supruge Keli Preston, 21-godišnja kantautorka Eli Blu objavila je debitantski singl “Dizzy” i podelila vest na Instagramu. “Tako sam srežna i uzbuđena što mogu da kažem da je moj prvi singl, “Dizzy” konačno izašao!”, objavila je na Instagramu.
Tata Travolta je također objavio video i podelio link ka pesmi. “Tako sam uzbuđen zbog Ele! Njena pesma “Dizzy” je upravo objavljena!”.
Zanimljivo je da je Džon Travolta imao 22 godine 1976. kada je objavio svoj debitantski singl ‘Let Her In’, koji je dospeo u Top 10 na američkoj listi singlova. Dve godine kasnije vratio se među Top 10 zahvaljujući saradnji sa svojom koleginicom iz filma “Briljantin” Olivijom Njutn-Džon sa “You’re The One That I Want” i “Summer Nights”.
Godine 2009. Džon Travilta i Ela Blu sarađivali su na Disneyjevom filmu “Old Dogs” u kojem je Ela glumila Emili Grir i zajedno sa svojim ocem pevala pjesmu “Every Little Step I Take”. Pesma “Dizzy” je dostupna i na svim streaming platformama.
Nečista krv – Greh predaka/ Photo: This and That productions
U ponedeljak, 17. januara, deo filmskog programa Netflixa postaće i srpski “Nečista krv – Greh predaka“(Bad Blood) u režiji Milutina Petrovića.
“Greh predaka” govori o početku propasti stare srpske gazdinske porodice kroz koju paralelno pratimo slabljenje Osmanske imperije i stvaranje mlade srpske kneževine…
Nečista krv – Greh predaka/ Photo: This and That productions
Priča filma prati Trifuna (Dragan Bjelogrlić), bogatog predvodnika hrišćanske manjine u devetnaestovekovnom Vranju i pretka Sofke iz “Nečiste krvi“. Godina je 1850. Hadži Trifun, ugledni srpski trgovac, pokušava da očuva mir sa turskim vlastima, ali i održi svoj ugled i uticaj u Vranju, važnoj turskoj varošici u blizini granice sa oslobođenom Srbijom.
Dok Trifun priprema dva sina da ga naslede na poziciji vođe među srpskim narodom, muke mu stvaraju ne samo moćni turski begovi nego i sama njegova porodica. Trifun donosi niz teških odluka koje će kasnije uticati na njegove potomke, junake romana “Nečista krv“.
Nečista krv – Greh predaka/ Photo: This and That productions
Prvu verziju scenarija napisao je pre četiri decenije Vojislav Voja Nanović (1922–1983). Nanović je pripovetke, drame i romane čuvenog srpskog pisca Borisava Bore Stankovića povezao u razgranatu porodičnu sagu koja obuhvata period od četrdeset godina.
Pored nezaobilaznog Stankovićevog romana “Nečista krv“, građa za scenario serije obuhvata drame “Tašana“, “Koštana“ i “Jovča“ i zbirku pripovedaka “Božji ljudi“.
Scenaristkinja Milena Marković (“Sutra ujutru“, “Beli, beli svet“) je Nanovićev tekst adaptirala u scenario za film “Nečista krv: Greh predaka“ koji je, u režiji Milutina Petrovića (“Zemlja istine, ljubavi i slobode“, “Agi i Ema“, “Petlja“), bio premijerno prikazan pred publikom na Paliću.
Nanovićev scenario je jedno vreme bio izgubljen, ali je upravo reditelj Milutin Petrović uspeo da pronađe “poslednji primerak iz osamdesetih“ i tako ga spase od zaborava i nestanka.
-Nanović je od različitih dela Bore Stankovića napravio jednu porodičnu sagu u kojoj je, što je zaista ingeniozno, u prvi plan istakao uzbudljiva dešavanja, obrte i spletke. Bora Stanković je pre svega pisac karaktera, slikar emocija, trpljenja i dubokih stanja njegovih likova. Takvi pisci su teški za adaptaciju zato što film teško podnosi stanje. Nanovićev genij je rešio gotovo nemoguću dramaturšku jednačinu sa tri nepoznate iz Borinih dela uspeo da iskleše jedan kranje uzbudljiv film. Milena Marković je sve to još propustila kroz svoj svet, prevela je na današnji jezik neke stvari koje su kod Voje Nanovića bile sakrivene i prikrivene – izjavio je Milutin Petrović.
Nečista krv – Greh predaka/ Photo: This and That productions
Filmski centar Srbije je podržao razvoj i produkciju ovog filma (prvobitno poznatog pod nazivom “Hadžijino zvono“), a MEDIA je podržala projekat u celini, prepoznavši njegov značaj, kvalitet i potencijal.
[infobox title=’I Marko Louis na Netflixu’]
Marko Louis, cover photo by Live Productions
Autor originalne muzike za “Nečistu krv – Greh predaka” je jedan od najtalentovanijih savremenih kompozitora Aleksandar Ranđelović. Njegove živopisne kompozicije su osavremenjene i biće deo budućeg albuma sa pesmama inspirisanim originalnom muzikom iz ovog filmskog ostvarenja.
Na dan premijere filma na Netflixu, izdavačka kuća Mascom objaviće prvu pesmu pod nazivom “Dude“, u izvođenju Marka Louisa.
– Zadovoljstvo mi je što sam deo ovog fenomenalnog projekta, albuma sa pesmama koje su inspirisane muzikom iz filma “Bad Blood/Nečista krv“. Prva u nizu je pesma “Dude” i verujem da će vam se dopasti – kratko je izjavio Marko tokom snimanja prvih kadrova za spot za pomenutu pesmu.
Muziku i aranžman potpisuju zajedno Aleksandar Ranđelović i Marko Louis inspirisani tradicionalnom pesmom “Dude mori, dude”, a tekst refrena je napisala Maja Radivojević.[/infobox]
“Greh predaka“ je nastao u produkciji produkcijske kuće This and That Productions na čijem se čelu nalazi Snežana van Hauvelingen, a ključni saradnici Milutina Petrovića tokom rada na ovom ostvarenju bili su: direktor fotografije Erol Zubčević, montažer Đorđe Marković, scenograf Milenko Mile Jeremić, kompozitor Aleksandar Ranđelović i kostimografkinja Marina Medenica.
U filmu glume: Dragan Bjelogrlić, Anđela Jovanović, Katarina Radivojević, Feđa Štukan, Dejan Bućin, Tim Sejfi, Nela Mihajlović, Marko Grabež, Aleksandar Ristoski, Nedim Nezirović, Teodora Dragićević, Milica Gojković, Vaja Dujović, Miša Borlja, Marko Todorović…
Pretplatnici Netflixa će od aprila imati priliku da pogledaju i dokumentarni film “Dugo putovanje u rat“ Miloša Škundrića.
Film “Priča sa zapadne strane” reditelja Stivena Spilberga dobio je nagradu Zlatni globus za najbolji mjuzikl ili komediju, najbolja drama je “The Power of the Dog” Džejn Kempion, a najbolje ostvarenje na stanom jeziku je japanski “Drive My Car” Rjusuke Hamagučija, javile su agencije.
Kempion je dobila Zlatni globus i za režiju, dok je za najbolji scenario nagrada pripala Kenetu Brani za “Belfast”.
Zlatni globus za najbolju glumicu u mjuziklu ili komediji dobila je Rejčel Zegler za “Priče sa zapadne strane”, a Nikol Kidman za dramu “Being the Ricardos”.
Za ulogu u filmu “Kralj Ričard” Vil Smit je nagrađen Zlatnim globusom za najboljeg glumca u drami, dok je za najboljeg glumca u mjuziklu ili komediji nagrada pripala Endrjuu Garfildu za “Tick, tick…BOOM”.
Za najbolju žensku sporednu ulogu nagrađena je Arijana De Bose za “Priču sa zapadne strane”, a za mušku Kodi Smit-Mekfi za “The Power of the Dog”. Za najbolju filmsku muziku nagrađen je Hans Zimer za “Dinu”.
Od brojnih ostalih kategorija najbolja dramska serija je “Succession”, a mjuzikl ili komedija je “Hacks”, dok je najbolji televizijski film “The Underground Railroad”.
Tradicionalne filmske nagrade Zlatni globus, koju organizuje Udruženje stranih novinara u Holivudu (HFPA), proteklo je u nedelju na svedenoj svečanosti u Beverli Hilton hotelu bez crvenog tepiha ili uobičajenog televizijskog prenosa, od koga je odustala mreža NBC.
Iz HFPA je prošle nedelje najavljena svečanost bez prisustva javnosti, pa je o događaju kome je prisustvovao ograničen broj zvanica iz filmske i televizijske izveštavano povremenim objavama na sajtu Zlatnih globusa i na društvenim mrežama.
HFPA se prošle godine našlo na udaru kritike zbog sumnje da su neki njeni članovi primali nedozvoljene poklone od kompanija koje predstavljaju neke od nominovanih, dok je Los Anđeles tajms primetio da u udruženju nema crnih članova.
Rukovodilac odeljenja HFPA za raznolikost Nil Filips je rekao u nedelju da se dodela Zlatnih globusa nalazi u “neophodnoj fazi progresa”.
Festival epske fantastike biće održan 22. januara u prostorijama Doma omladine Beograda. Konvencija počinje od 13:00 časova, a cena ulaznice iznosi 300 dinara.
Sala Amerikana i klub predviđeni su za tribine, predavanja i društvene igre (ove godine Singidunum Gaming Club je pripremio Warhammer 40k Game Day i Twilight Imperium board game).
Tribinski program:
14:00 – Sala Amerikana Marko Miranović i Damjan Silbaški – Tribina: “The Witcher” Na tribini će biti reči o konceptu serije, knjige i video igre: “The Witcher”.
15:00 – Sala Amerikana Aleksandar Petrović “Celtic” i Marko Miranović: Tribina: “Elrik od Melnibonea ili Priče sa kraja vremena” Elrik od Melnibonea je verovatno jedan od najuticajnijih fiktivnih karaktera koji je obeležio polje epske i naučne fantastike. Ako obratitimo pažnju na sve moderne i trenutno najpopularnije franšize u epskoj fantastici primetićemo da se Elrik nalazi svuda: od “The Witchera” (gde je poznati Witcher doslovno kopija Elrika), preko Stivena Eriksona, pa sve do Martina i njegovog sveta “Leda i Vatre”. Učesnici tribini će ovom prilikom analizirati lik Murkokovog Elrika kao jednu refleksiju vremena u kojem je Majkl Murkok stvarao i radio.
16:00 – Sala Amerikana Marko Vasić – Tribina: “Podzemni svet u Tolkinovom Legendarijumu” Na tribini će biti reči o konceptu podzemnog sveta u Tolkinovom legendarijumu, paralelama sa antičkim podzemnim svetom, primerima iz „Silmariliona“ u kojima se opisuje katabaza i primerima iz „Gospodara prstenova“ u kojima je Tolkin pribegao eukatastrofi kao kontra-teži.
17:00 – Sala Amerikana Vladimir Stanković – Tribina: “Warhammer 40k: čovečanstvo pre Imperijuma i “jeres” veštačke inteligencije” Trenutna situacija u Warhammer 40k, kao i ono što se dešavalo od 31. milenijuma (Horusova jeres) je relativno dobro poznata stvar. Međutim, ne zna se šta se tačno dešavalo sa čovečanstvom pre toga jer su podaci skoro potpuno izgubljeni. Na ovaj period se gleda kao na mitsko doba: priča se da je to bila era velikih uspona ali i katastrofalnog pada čoveka. Legenda kaže da su ljudi razvili ultimativnu tehnologiju i bili na vrhuncu naučnog saznanja (“Dark Age of Technology” 15-25M) ali se desila kataklizma koja čovečanstvo vraća maltene u kameno doba (“Age of Strife” 25-30M). Za ovaj “pad iz raja“ vrh Imperijalnog kulta direktno okrivljuje razvoj veštačke inteligencije, te tako odlučuju da zabrane AI istraživanja pod pretnjom najgorih sankcija. Car Čovečanstva (Emperor of Mankind) se negde u tom periodu uključuje u tok istorije, Imperijum se utvrđuje i postaje ultramilitantno, tehno-feudalno društvo. Međutim, iako su napredna industrija i supertehnologija u osnovi Imperijalne mašine, AI se i dalje smatra za apsolutnu jeres. Iako je WH40k fiktivan univerzum, ovaj deo lora nam postavlja pitanje da li je prisustvo AI nužno za održavanje tehnološki naprednog društva? Da li i nama preti “Dark Age of Technology“ scenario i “grimdark“ budućnost, ili idemo nekim sasvim drugim putem?
Selena Simić, Nemesis/ Photo: AleX
18:00 – Sala Amerikana Tribina: “Heavy Metal i epska fantastika u medijima” – Selena Simić (Nemesis), Aleksandar Petrović Celtik, Nenad Milosavljević (NJUZ) moderator tribine: Marko Miranović (Numenor, Festival epske fantastike) Heavy metal i epska fantastika su sve prisutniji kod nas u medijima, tako da smo odabrali ovom prilikom da sa našim poznatim gostima iz javne sfere, a koji pri tom vole heavy metal i epsku fantastiki, obradimo jednu zanimljuvu temu.
Pored tribina na festivalu će biti i muzičkog programa u okviru koga će da nastupi duet The Fates (Irena Matović i Milica Keckarovski) koje će da izvode pesme iz popularnih franšiza, kao i izbor srednjovekovne muzike. Akcenat će biti na vokalnoj izvedbi, uz povremeno korišćenje perkusija i žičanih instrumenata.
Posetioci ćebiti u prilici da čuju poznate teme iz “Gospodara Prstena”, “The Witchera”, “Dragon Age” i “Elder Scrolls” fransize.
Društvene igre na festivalu epske fantastike: Singidunum Gaming Club – Warhammer 40k Game Day i Twilight Imperium board game Singidunum Gaming Club, je novi klub društvenih igara u Beogradu, koji je formiran od strane igrača sa dugogodišnjim internacionalnim iskustvom u tabletop igrama. Njihov cilj je da okupe igrače iz različitih sfera hobija kao što su Warhammer 40k, Age of Sigmar, Magic the Gathering, D&D i mnogih drugih, uključujući i razne društvene igare. Na ovom Warhammer 40k Game Dayu, posetioci će imati priliku da prisustvuju bitkama između različitih frakcija ovog jedinstvenog naučno fantastičnog sveta. Warhammer 40k je najpopularniji miniature tabletop wargame na svetu, koji se dešava u dalekoj budućnosti, gde igrač ima mogućnost da preuzme vođenje različitih armija; od Imperiuma – koju čini ljudska civilizacija (i sastoji se od desetak frakcija), koja vodi konstantne ratove sa različitim neprijateljima od Xenosa – koje čine razne vanzemaljske rase ( devet različitih i jedinstvenih rasa), do Chaosa – raznih monstruma i demona. Pored Warhammer-a 40k, biće predstavljena jedna klubska društvena igra i jedan od najpopularnijih board gameova Twilight Imperium. Twilight Imperium je strateška naučno fantastična igra, u kojoj šest igrača preuzima ulogu lidera unikatnih frakcija koje se nalaze na rubu galaksije i koji žele da osvoje galaktički centar Mercatol Rex i time uspostave vojnu, trgovinsku, tehnološku i političku kontrolu sve dok jedan ne bude izabran kao novi dominantni galaktički imperator.
19:00 – Sala Amerikana Cosplay Tribina – “Sličnosti i razlike u proizvodnji kostima za potrebe Filma i Cosplay takmičenja” Program je baziran kao panel diskusija u okviru koje bismo publici približili proces izrade kostima. Gosti na trbini su: -Ivana Vasić English Kostimograf sa iskustvom rada u holivudskim proektima je zaslužna za dizajn kostima u seriji “Predstraža.” Serija čije su 3 od 4 sezone snimane u Srbiji. Učestvovala je u osmišljavanju paviljona Srbije na Expo 2020 Dubai. Radila je na proizvodnji velikog broja pozoriških predstava. -Borivoje Naumovski Poznatiji kao Ori Cosplay je jedan od najpoznatijih srpskih Cosplayera kako kod nas tako i Inostranstvu. -Stormy DS Cosplay Jadan od veterana Cosplay scene u Srbiji. Osvajač mnogih nagrada na Cosplay takmičenjima u Srbiji I inostranstvu. Na Festivalu epske fantastike bio je i u ulozi takmičara nemali broj puta, a može da se pohvali i ulogom sudija na raznim takmičenjima. Kako je sve počelo? Ko su nam bili uzori? Kako izgleda process rada na kostimu od početka do finalne verzije? Sličnosti i razlike u stranim I domaćim filmskim produkcijama. Zašto baš ovo, a ne nešto drugo? Šta nas očekuje u budućnosti? Samo su neka pitanja na koja će gosti odgovarati u okviru tribine. Moderator je Damjan Silbaški
Festival epske fantastike/ Photo: Danijela Radojković (preuzeto sa Facebook stranice Festivala)
20:00 – Sala Amerikana – Cosplay revija Na ovom izdanju Festivala organizatori su odlučili da malo promene cosplay takmičenje i stave ga u revialni karakter.
– Kako bi uklonili stres koji nas okružuje odluka o reviji je krajnje opravdana. Ovom prilikom dajemo mogucnost kako veteranima tako i novim snagama da stanu na scenu i pokažu svoje viđenje omiljenog lika – poručili su organizatori.
Za učestvovnje u reviji potrebno je dostaviti sledece podatke: – Ime I Prezime – Ime Lika – Ime franšize kojoj lik pripada – Kontakt koji uključuje broj telefona, link ka profile na društvenoj mreži i email adresu (podatke slati na mail damjan.silbaški747@yahoo.com ili na porukom na njegov profil). Svi učesnici revije imaju besplatan ulaz na festival
13:00 -20:00 – Mala sala Domaonladine Beograda “Radionica farbanja figura – Paint and Take” (Natalija, klub D20) Ako želite da saznate kako se farbaju figurice koje možete koristiti u svojoj D&D,FRP ili nekoj drugoj kampanji. To možete naučiti u okviru radionice u Maloj sali Doma Omladine. Kotizacija za radionicu iznosi 350 i 450 dinara u zavisnosti od veličine figure. Materijal i pomoć prilikom farbanja su obezbeđeni. Ofarbanu figuru nosite sa sobom.
Mladi novosadski svestrani muzičar Igor Sakač objavio je novi solo singl “Ne mogu sam”.
Igor je rođen 1994. u Novom Sadu i završio je nižu muzičku školu za klavir, ali gitara je, priznaje, ipak njegova najveća ljubav.
Igor Sakač/Photo: Jan Valo
– U 4. ili 5. razredu osnovne sam sam počeo da se igram sa gitarom, a već u 7. razredu smo napravili grupu Uvertira (Peca Banjac, Filip Grubac i Luka Major) koja je učestvovala na mnogim festivalima i raspali smo se 2015. u novembru zbog nekih neslaganja koja su se provlačila već neko vreme – kaže Igor i dodaje:
– 2020. sam diplomirao filozofiju na temu “Epistemologija iskustva muzike”, gde sam posle pauze u sviranju tokom korone rezimirao svoju poziciju kao umetnika, a nedugo zatim sam počeo da učestalije objavljujem pesme iz svog studija. Snimio sam i album sa Asimom Sarvanom koji bi trebao da se bude objavljen na proleće. Prošle godine smo i uradili predstavu “Ko je ubio Dzenis Džoplin” u režiji Sonje Petrović.
Za godinu pred nama Igor takođe ima ambiciozne planove vezane za muziku.
– Ove godine planiram da objavim album gde ću deo odgovornosti da prenesem na kolegu Filipa Vlatkovića koji je pokazao interesovanje za dodatnu obradu mog materijala. Trenutno sam u procesu sa predstavom “Kod večite slavine”. To je delo Momčila Nastasijevića koje oživljava muzičku vrednost srpskog jezika i vrlo je zahvalno za komponovanje, a naročito sa sjajnom ekipom – kaže Igor koji svakako neće zapostaviti ni svirke sa bendom, tačnije bendovima u kojima svira….
– Sviram sa grupom UV (stara postava Uvertire bez Luke Majora), Fipom (Filip Vlatković, Neša Kojić, Ivan Janeckov) i sa Amajlijom (Čombe Banjac, Dejan Starčević, Zomba Marjanović, Petar Banjac). Trenutno razmišljam o okupljanju ekipe za promociju albuma – završava Igor i poziva vas da čujete njegovu najnoviju stvar – “Ne mogu sam”.
Noel Galager obradio je @Valentine’s Day” Dejvida Bouvija kao deo specijalnog livestreama za proslavu dana kada bi bio Bouvijev rođendan. Internet proslavom obeležen je 75. rođendan rok ikone i emitovana je 8. januara.
Pored Galagera, u programu su se pojavili Gari Oldman, Riki Džervejs, Evan Rejčel Vud, Sajmon Le Bon iz Duran Duran i Džon Tejlor, Def Leppard, Living Colour, Walk The Moon i Džejk Velsli Rodžers. Na streamu su učestvovali i dugogodišnji članovi Bouvijevog bivšeg benda.
Galager je izveo obradu pesme “Valentine’s Day”, koja je prvobitno objavljena na Bouvijevom 24. studijskom albumu “The Next Day“ 2013. Bivši gitarista Oasisa pojavio se na ekranu ispred benda uživo, izvodeći numeru na akustičnoj gitari. Pogledajte nastup u nastavku.
Inače, muzej Madame Tissauds u Londonu objavio je da će Bouvi biti počašćen drugom voštanom figurom. Nova statua zvezde biće otkrivena na lokaciji u londonskoj ulici Bejker u martu 2022.
U međuvremenu, Galager je govorio o svom sledećem albumu “High Fliing Birds”, podelivši demo pesme pod nazivom “Trying To Find A World That’s Been And Gone: Part 1”.
– Završio sam pisanje/demo za sledeći album NGHFB pre otprilike 10 dana – obavestio je fanove u biltenu sa liste e-pošte. – Mislio sam da biste možda želeli da čujete ovaj mali komad koji zvuči sasvim prikladno za ovu Novu godinu – rekao je.
Nekoliko dana ranije, otkrio je da planira da snima snimanje svog sledećeg albuma u studiju Abbey Road. Ploča bi, prema rečima muzičara, mogla da sadrži nekoliko akustičnih balada.
– Jedna od njih je jedna od mojih omiljenih pesama koje sam ikada napisao, ima odlične akorde i veoma je, veoma tužna – rekao je za The Matt Morgan Podcast.
