Sve to sa dobrom književnošću nema nikakve veze. Dese se, naravno, tek ponekad neki izuzeci, ali se nadam da će se i to promeniti, a kriterijumi drastično podići, kaže spisateljica Milica Vučković o NIN-ovoj nagradi.
U intervjuu za magazin Before After na pitanje kako je reagovala na ulazak njenog romana “Smtni ishod atletskih povreda” u uži izbor za NIN-ovu nagradu, spisateljica Milica Vučković je rekla je da je bila začuđena,
– Veoma me je začudila ta odluka žirija, iako sam bila sasvim sigurna da knjiga neće ići dalje od tog užeg izbora. Začudila me je zato što otvoreno negodujem tu nagradu, kao i trenutne članove žirija, izuzev velikog Branka Kukića, čoveka koji uživa moje ogromno poštovanje i divljenje, i koji je kulturu naše zemlje mnogo zadužio – kaže Milica Vučković.
– Odavno je to postala mediokritetska nagrada, a finalisti i laureati se biraju iz unepred poznatih ideološki podobnih krugova, i po internim zaslugama, a sve to sa dobrom književnošću nema nikakve veze. Dese se, naravno, tek ponekad neki izuzeci, ali se nadam da će se i to promeniti, a kriterijumi drastično podići – zaključila je autorka romana “Smrtni ishod atletskih povreda”.
Da podsetimo, 30. januara 1969. godine, Beatlesi su izveli svoj čuvenim poslednji nastup uživo na krovu svog sedišta Apple Corpsa u londonskom Sevil Rou.
Nora je sada na svom YouTube kanalu objavila dva spota sa svojim verzijama dve legendarne pesme liverpulske četvorke – “I’ve Got A Feeling” i “Let It Be”, nedavno snimljena sa njenim bendom na krovu Empire State Buildinga u Njujorku.
Kanadska muzička zvezda Majkl Buble 25. marta objaviće novi album “Higher”, a najavio ga je singlom “I’ll Never Not Love You”, koji nam raspevanog Kanađanina vokalno i kreativno predstavlja u vrhunskoj formi.
Sudeći prema pevačevim najavama, izdanje “Higher” po mnogo čemu biće posebno.
– Nikada nisam bio toliko uzbuđen nakon završetka snimanja nekog albuma kao ovom prilikom. Ovaj put sam bio spreman da isprobam nove stvari. Kopao sam duboko po pesmama koje sam snimio, okružen nekim od najvećih muzičkih umova koje imamo na planeti – ljudima izuzetne mašte. Dok sam pisao pesme sa Rajanom Tederom i Gregom Velsom, snimao tri pesme u jednom danu sa mojim drugarom Bobom Rokom uz četrdeset neverovatnih studijskih muzičara – svaki trenutak je bio magičan – naglasio je Buble, iza koga je čak devet globalno uspešnih izdanja.
Džoni Mar je reagovao na Morisijevu nedavnu izjavu, u kojoj je bivši frontmen grupe The Smits zamolio Mara da prestane da ga pominje kada daje intervjue.
– Ovo nije prazno pričanje ili histerična bomba. To je učtiv i smiren zahtev: Da li bi (Džoni Mar) prestao da pominješ moje ime u tvojim intervjuima? Da li bi, umesto toga, pričao o sopstvenoj karijeri, sopstvenim nezaustavljivim solo dostignućima i sopstvenoj muzici? Ako možeš, hoćeš li me, molim te, izostaviti iz toga? – napisao je Morisi na svom sajtu u otvorenom pismu Džoniju Maru i dodao:
– Činjenica je da me ne poznaješ. Ne znaš ništa o mom životu, mojim namerama, mojim mislima, mojim osećajima. Ipak, govoriš kao da ste moj lični psihijatar, s doslednim i neprekinutim pristupom mojim instinktima – naveo je Morisi i nastavio:
– Smatrao si me dovoljno inspirativnim da stvaraš muziku sa mnom 6 godina. Ako sam bio, kao što tvrdiš, takvo čudovište, gde sam te to tačno ostavilo? Oteo? Utišao? Vezao lancima? Oteo od strane vanzemaljaca? Ti si svirao gitaru na pesmi “Golden Lights” – ne ja.
– Da, svi znamo da će britanski mediji prenositi sve što kažeš o meni sve dok je okrutno i divljački. Ali ti si sve to učinio. Kreni dalje. Kao da ne možeš prekrstiš svoje noge a da me ne spomeneš. Naše zajedničko razdoblje bilo je pre mnogo života, i od tada je puno krvi teklo “ispod mosta”. Dođe vreme kada moraš da preuzmeš odgovornost za svoje postupke i svoju karijeru, s kojom ti želim sve dobro. Prestani da koristiš moje ime kao mamac za klikove. Nikada nisam napao tvoj solo rad ili tvoj solo život, i otvoreno sam pljeskao tom geniju u danima (pesama) “Louder than bombs” i “Strangeways, here we come’”… Molim te, stani. Godina je 2022, a ne 1982. – napisao je Morisi u svom otvorenom pismu.
– Dragi Morisi, “otvoreno pismo” zapravo nije moderna stvar od 1953. godine. Čak je i Donald Džej Tramp to shvatio. Takođe, ovaj biznis sa lažnim vestima… malo je 2021, je l’ da? – napisao je Mar.
Inače, Džoni i Morisi su šest godina sarađivali u grupi The Smiths i snimili četiri albuma za to vreme, piše NME.
Većina poznaje ili makar prati rad poznatog američkog glumca Morgana Frimena, međutim možda malo njih zna da se kroz život teško snalazio kako bi dobio svoju prvu ulogu i bavio poslom koji voli. Danas, ovaj čovek ima taj luksuz da ne oseća umor, jer kako kaže voli svoj posao, ali da privatnost ima svoju cenu i da je ne znamo dok je ne izgubimo.
U njegovom intervjuu za magazin The talks Friman je izneo mnoge stvari iz njegovog privatnog života, ali i iz sveta glume, te je na pitanje kako se oseća povodom činjenice da previše radi odgovorio:
– Ja ne kopam tunele, ja ne gradim zgrade. Moj posao nije težak, već osvežavajuć, moj posao je zadovoljstvo. Što više, to bolje, jer je konstantno ležanje bez posla iscrpljujuće – rekao je Friman.
Usledilo je pitanje o tome da li se seća vremena kada je bio nezaposlen i tražio posao, na šta je on konstatovao da je imao veoma loših poslova, ali da misli da je najgori koji je radio zapravo u restoranu.
I dodao da je neposredno pre toga radio kao kancelarijski službenik, ali da je razmišljao da da otkaz kada su odbili da mu daju više novca. Njegovim prilikama ili njegovoj upornosti za pronalaženje posla nije bilo kraja, pa se prijavio na audiciju za neki šou program kao plesač. Kaže da je tada i prošao audiciju, dobio posao i dao otkaz u kancelariji, međutim to se ubrzo završilo jer je snimanje šou programa trajalo samo tri meseca, te je zbog toga završio u restoranu, deleći kafu i krofne.
To radno mesto mu je dalo veliku priliku, zbog koje mu je karijera i počela iako ga se stideo, jer je ispričao da se jedne noći kada je radio sakrio ispod šanka da ga ne bi videla dva producenta sa kojima je radio na tom šou programu.
Producenti su tu došli da večeraju, ali su ga ipak nekako pronašli i pitali šta on radi na takvom mestu, na šta je on odgovorio da je trenutno nezaposlen glumac. Producent sa kojim je razgovarao mu je tada rekao da u planu ima novi šou program.
Prisećajući se te situacije, Friman je rekao da je taj momenat bio veoma težak za njega.
Tokom intervjua, rekao je da je u svom životu imao više srećnih nego nesrećnih dana, te da je počeo da radi sa trideset godina i da je od tad veoma srećan.
– Ja mislim da je najbolju stvar koju je iko uradio za mene, uradila moja majka koja je raširila noge i rodila me – rekao je on, dodajući da mu se najgora stvar još uvek nije dogodila.
Ispričao je da je u Njujorku živeo skoro 30 godina, ali da je stalno pomišljao da ode odatle, jednog dana je kaže shvatio da živi u stanu koji nema prirodnog osvetljenja, kao i da ne poznaje ljude koji žive preko puta, te mu to nije predstavljalo neku vrednost zbog koje bi se u tom gradu i zadražao.
– Sada živim u malom gradu, mogu da kupujem tamo, ali ne mogu da idem na mesta gde će biti gužve, kao što su veliki marketi. Nije moguće kupiti pastu za zube i kafu, a da to ne postane događaj. Jedan od nedostataka života kada ste poznati je nepostojanje privatnosti. Verujte mi: ne znate koliko cenite svoju privatnost dok je ne izgubite.
Na pitanje da li ga ljudi saleću i uznemiravaju odgovorio je potvrdno uz komentar:
– Da, žele samo nešto. “Moja majka, moja žena, moj muž nikada neće poverovati da sam te upoznao. Moraš ovo da potpišeš!” I ja ne potpišem, ako vaša žena kaže da ste lažov, onda ste lažov, je l tako? – rekao je on kroz smeh.
Izuzetno zanimljiva pevačica, pod umetničkim imenom Bed Sasha stiže iz Ukrajine i upravo je objavila debi album “Hymns of Freedom”.
Njeno pravo ime je Saša Polovinska, rođena je Kijevljanka, a poslednjih nekoliko godina aktivno predstavlja svoj autorski rad, kao pevačica, producentkinja, autorka muzike i tekstova.
Njen debi singl “So be it” ugledao je svetlost dana 24. januara 2020. putem ukrajinskog predstavništva Universal Music Group – Comp Music Ltd. Pesma je nastala kao deo najavljenog debi albuma, u saradnji sa članovima, sada već formiranog kreativnog tima, koji čine Aleksandra Ninković (Beograd, Srbija) koja je autorka svih tekstova pisanih na engleskom jeziku, Pavlos Karmis (Bamberg, Nemačka) inženjer zvuka zadužen za miks i mastering, ali se pojavljuje i kao kompozior, i Filip Tančić (Niš, Srbija) čije je prisustvo zaslužno za segmente na bubnjevima, klavijaturi i u aranžmanima.
Nekoliko meseci kasnije objavljen je EP na ukrajinskom, a zatim i pesma “Free Fall” – koja je obnovljena u aranžmanu Filipa Tančića, Sva dosadašnja produkcija se radila na daljinu, tokom poslednje dve i po godine.
Svaka pesma iz ove zbirke je kao priča u priči, i simbolički u pogledu teksta – i muzički u preplitanju žanrova ( r’n’b, hip hop, alternative soul), samim tim stvorena da pokreće i na ples i razmišljanje istovremeno. Zastupljene teme su duhovni razvoj, motivacija, vera u sebe, život i ljubav, kreativna sloboda, potraga za smislom i svojim autentičnim bićem u punoj formi.
“Hymns of Freedom” je konceptualno zamišljen kao kolekcija pesama od kojih svaka pruža drugačiju perspektivu kroz koju se sloboda posmatra – sloboda izbora, samoizražaja, kretanja i drugih formi koje su dostupne svakom pojedincu da na njih ostvari pravo, prikazane kao teme u našim životima.
Muzička kompanija Sony objavila je u ponedjeljak da je kupila kompletan katalog snimljene muzike Boba Dilana od 1962. do danas, a u posao su uključena i njegova buduća izdanja i reizdanja. No, da je ovo postao najunosniji posao u muzičkoj industiji dovoljno govori i lista pevača koji su poslednjih godina takođe prodali prava na sva svoja muzička izdanja i “zgrnuli” velike milione.
Dilan prodao je ceo katalog svoje snimljene muzike kompaniji Soni prošlog jula. Ugovor obuhvata gotovo 60 godina muzike legendarnog folk i kantri pevača, od njegovog istoimenog debitantskog albuma iz 1962. do albuma “Rough and Rowdy Ways” iz 2020.
Ugovor takodje pokriva “prava na buduća nova izdanja” pesama, navela je kompanija koja nije precizirala iznos ugovora.
Dilan (80), dobitnik Nobelove nagrade za književnost 2016. godine, već je prodao krajem 2020. godine svoja autorska prava – odvojeno od prava na snimanje – kompaniji Universal Music, konkurentu Sonyja, za oko 300 miliona dolara.
Prava na snimanje regulišu prava na reprodukciju i distribuciju. Ovog puta, sajtovi specijalizovani za muzičku industriju pominju iznos od oko 200 miliona dolara.
Nosioci prava na snimanje mogu odlučiti o budućim ponovnim izdanjima, dok vlasnici autorskih prava zaradjuju dividende na emitovanju pesama na radio ili putem striminga, kao i na prodaji albuma ili korišćenju pesama u reklamama i filmovima.
Muzička legenda Brus Springstin prodao je svoj muzički katalog i izdavačka prava japanskom divu Sony za 500 miliona dolara.
Time Sony postaje vlasnik 20 Springstinovih albuma, među kojima su i klasici poput “Born To Run”, “The River” i “Born In The USA”, prenosi BBC. Ovaj Springstinov ugovor sličan je onima koje su ostvarili Bob Dian, Blondi i Dejvid Bouvi.
Na ovaj korak pre svojih kolega odlučili su se i Šakira, Tina Tarner, kao i bend Red Hot Chili Peppers…
Svi pomenuti izvođači su zaradili znatne svote odričući se prava na svoju muziku. Rezultat je znatni pad u prodaji ploča zato što se ljudi okreću streamingu muzike na platformama poput Spotifya. Osim toga došlo je i do pada koncertnih prihoda zbog pandemije.
Kada se jednom prodaju, teško je vratiti prava na pesme. No barem kratkoročno, umetnici odlično zarade. Navodi se da je rock bend Red Hot Chili Peppers zaradio oko 140 miliona dolara od prodaje britanskoj korporaciji Hipgnosis.
Ali, kako tvrde mnogi stručnjaci, ovaj potez može imati smisla, posebno za mlade muzičare, jer može biti finansijski isplativ čak i za samo jednu pesmu, budući da je prihod od streaminga platformi relativno nizak u poređenju s prodajom ploča, što je problem koji muzičari često ističu.
Zato na muzičkoj sceni ima i istaknutih protivnika streaming platformi. Vokal Radioheada Tom Jork smatra se jednim od najžešćih protivnika streaming servisa i dugo je odbijao da svoju muziku učini dostupnom putem Spotifyja i drugih platformi.
Snimljena 1964. godine u doba najveće hladnoratovske zategnutosti, čuvena crna komedija Stenlija Kjubrika “Doktor Strejndžlav ili: Kako sam naučio da ne brinem i zavoleo bombu” premijerno je prikazana na današnji dan, a rediteljeva posvećenost detaljima i opsežne pripreme dovele su do toga da mnoge scene u ovom ostvarenju neodoljivo podsećaju na tadašnje tajne procedure američke vojske zbog čega su producenti morali da idu na informativne razgovore sa agentima tajnih službi.
Scenario se zasniva na motivima romana “Crvena uzbuna”, a film satirično prikazuje period Hladnog rata i prati američkog generala koji želi da upotrebi nuklearno oružje protiv Sovjetskog Saveza, dok grupa visokih zvaničnika pokušava da ga zaustavi iz konferencijske sale. U glavnim ulogama su Piter Selers, Džordž Si Skot, Sterling Hejden i Slim Pikens.
Dr. Strangelove/Photo> printscreen
Ovaj film Stenlija Kjubrika se smatra jednom od najboljih komedija, kao i jednim od najboljih filmova ikada snimljenih. Godine 1998. Američki filmski institut ga je smestio na 26. mesto na listi najboljih američkih filmova, a 2000. godine, smešten je na treće mesto najsmešnijih ostvarenja. Kongresna biblioteka 1989. godine ga je izabrala za Nacionalni registar filmova, kao „kulturno, istorijski i estetski značajno ostvarenje“. Dobar deo zasluga nosi i najveći komičar tog doba Piter Selers.
Reditelj Stenli Kjubrik je u ovom maestralnom ostvarenju prikazao koliko je svet blizu potpunog uništenja, uprkos svim navodno racionalnim strategijama koje su donete s ciljem da se to nikada ne dogodi. Isprva je hteo da snimi dramu, ali je vremenom postao svestan komičnog tona čudne situacije u kojoj su se našli SAD i Sovjetski Savez. Inače, postoji i jedan izuzetak: Strejndžlav se ne pojavljuje u romanu, već su ga stvorili Kjubrik i satirista Teri Sautern.
Satira Stenlija Kjubrika objavljena je na vrhuncu trke u nuklearnom naoružanju, dok je paranoja oko apokalipse dostigla vrhunac svih vremena. Decenijama kasnije, dok nuklearne pretnje nastavljaju da se šire širom sveta, ideja o atomskoj bombi koja preti životu u Americi i dalje se smatra fantazijom. To čini Kjubrikovu zapetljanu “priču upozorenja” aktuelnijom nego ikad, a kratki dokumentarac koji je izašao pre dve godine ekshumira filmsku procenu njegovog filma kako bi podsetio ljude da postoji mnogo razloga za zabrinutost, piše Indiewire.
Dr. Strangelove. plakat
U filmu “Stanley Kubrick Considers the Bomb” reditelj Metju Vels istražuje film citirajući Kjubrika.
– Atomska bomba je najveća apstrakcija koju možete imati – rekao je Kjubrik u intervjuu, koji se emitovao u dokumentarcu uporedo sa snimcima nuklearnih pečuraka kojima je završio svoj film.
– Apstraktno je jer znaš da ćeš jednog dana umreti, a radiš odličan posao da to porekneš, psihološki. U glavi određenih ljudi to je manje zanimljivo nego, recimo, gradska vlada – kazao je reditelj.
U dokumentarcu govori i novinar Erik Šloser koji ističe da je većini promaklo da film “Dr. Strejndžlav” upire prst u aktuelnu nuklearnu pretnju, i da mnogi na filmsku kataklizmičnu “Doomsday Machine” (naprava Sudnjeg dana) posmatraju kao fantaziju. Međutim, Kjubrik je intervjuisao službena lica koja su mu kasnije poslužili kao inspiracija za disfunkcionalnu “ratnu sobu” u kojoj loše taktičke odluke mogu dovesti do razarajućih rezultata.
– Stenli se sve vreme jako bojao potencijalnog nuklearnog rata – kazala je njegova ćerka Katarina Kjubrik, koja se takođe pojavljuje u dokumentarcu i dodaje:
– Nije želeo da nas uplaši. Tata nije nikad u kući govorio o svojim strahovima, već ih je apsolutno usmerio direktno u svoj film. Bio je prestravljen kao i svi, zbog čega je odlučio da snimi film o ovoj veoma zastrašujućoj temi koja i dalje predstavlja pretnju…
Kako bi proslavili 53. godišnjicu od poslednjeg nastupa čuvenog benda The Beatles, prvi put je predstavljen kompletan audio legendarnog performansa iz 1969. pod nazivom “Get Back (Rooftop Performance)”.
Mix izdanja je urađen u stereo i Dolby Atmos tehnologiji, a za njega su bili zaduženi Žil Martin i Sam Okel.
Objava ovog live albuma je samo početak slavlja koje će trajati sve do 30.1. kada se i dogodio originalan nastup na krovu Apple Corps zgrade u Londonu. U pripremi je premijera dva tribute performansa koje će izvesti Nora Džons. Reč je o obradama numera “I’ve Got A Feeling” i “Let It Be” koje će premijerno biti objavljene na njenom zvaničnom YouTube kanalu.
Kao grandiozna završnica ove uzbudljive nedelje, biće prikazan i snimak kompletnog originalnog nastupa obrađenog u novoj IMAX tehnologiji. Vatreni fanovi u Americi i Velikoj Britaniji moći će da uživaju u šezdesetominutnom spektaklu koji počinje razgovorom sa autorima filma. Ovo je divno vreme za sve The Beatles obožavaoce koji mogu da slave inovativnost i inspirativno stvaralaštvo koje je tako živo zabeleženo u januaru 1969.
Disbey je predstavio novi izgled llika Mini Maus. Naime, ona će prvi put u javnosti “da se pojavi” bez crvene haljine, koja je bila njen zaštitni znak, a nosiće – odelo.
Pariski Disneyland je najavio da će Mini nositi plavo odelo koje je dizajnirala Stela Makartni za proslavu 30. godišnjice Mininog “rada”. Žurka će se održati u martu, koji je proglašen za Mesec ženske istorije.
– Mini je oduvek imala posebno mesto u mom srcu. Ona je autentična i inspiriše ljude širom sveta. Osim toga, ima sjajan stil. Njen novi izgled je prilagođen vrednostima modernog doba – rekla je Makartni.
