Šesto izdanje festivala posvećenog novim, mladim autorima i bendovima, moći ćete da pratite od srede, 16. februara (RTS2) i da saznate kome će od 18 takmičarskih bendova, titulu da proslede pobednici prethodnog izdanja Bunt rok festivala, grupa Lagana sreda.
Bunt rok festival je jedini televizijski rok festival takmičarskog karaktera i tim ovog nacionalnog projekta od 2015. godine uspešno istrajava u afirmisanju autora i bendova domaće pop i rok muzike, doprinoseći formiranju nove srpske pop i rok scene.
Branka Glavonjić/ Photo: RTS Gordan Jović
Kako kaže Branka Glavonjić, autorka emisije Bunt i Bunt rok festival, njen tim i ona se trude da kontinuirano ostvaruju ciljeve i misiju ovog projekta, i najavljuje da će 6. BRF biti nešto drugačiji samo po formatu, odnosno broju takmičarskih emisija: – Odlagali smo realizaciju ovog Bunt rok festivala u isčekivanju da će se steći uslovi da organizaciono i produkcijski sve planirano sprovedemo kao i ranijih godina. Pošto to nije bilo moguće zbog pandemije, rešili smo da više ne odlažemo i da ovo izdanje realizujemo kroz tri takmičarske emisije (dva polufinala i finale), umesto ranijih devet. Ovom prilikom zahvaljujem menadžmentu poznatog beogradskog kluba Subbeerni centar, koji su bili naši domaćini i doprineli da uspešno sprovedemo 6. Bunt rok festival.
Kao što smo već rekli na početku, za titulu pobednika takmičiće se 18 autora i bendova iz cele Srbije, a ocenjivaće ih stručni žiri, a voditelji novog izdanja Bunt rok festivala biće Branka Glavonjić i Zoran Stefanović Iskaz.
Više detalja o takmičarima i bendovima, saznaćete kroz intervjue, koje će sa muzičarima raditi novinar Stefan Jovčić.
U prvom polufinalu, takmičiće se grupe: Uspon ljudskog bića, Bulka, Kratki s vremenom, Cactus Fields, Ascend, Čuvari stvari, Fusnote, Two Coins From Mercury i Glasovi iz unutrašnjosti. U revijalnom delu, nastupiće pobednici petog Bunt rok festivala, grupa Lagana sreda.
Lagana sreda (Beer Fest)/ Photo: AleX
– Sve ostalo, zbog čega je Bunt rok festival svih ovih godina cenjen i drugačiji, ostaje isto- dajemo šansku novim autorima i bendovima da nastupe u programu Javnog medijskog servisa Srbije, da predstave svoju muziku i stvralaštvo, da ih auditorijum upozna… – navodi Branka Glavonjić i dodaje: – Takođe, tokom takmičarskog procesa na Bunt rok festivalu, neafirmisani i mladi muzičari dobijaju priliku da saznaju i nauče mnogo toga korisnog od relevantnih članova našeg stručnog žirija , a to im itekako može koristiti u daljem osvajanju svoje pozicije na rok sceni. Naravno, takmičare sigurno motiviše i prestižna titula pobednika Bunt rok festivala.
Stalni članovi stručnog žirija Bunt rok festivala su: Maja Cvetković (E-Play), Aleksandar Marković Lama (Bolesna štenad), Bojan Slačala (Artan Lili), Nikola Jelić Mikri (Prti Bee Gee), Vladan Vlajko Đurđević (Neverne Bebe), a gostujući član žirija u prvom polufinalu biće Stefan Niketić (Lagana Sreda).
Kroz projekat Bunt rok festival do sada je prošlo više od 800 autora i bendova iz cele Srbije, a njih 120 je prvi put dobilo priliku da predstavi svoj rad.
Ovog proleća biće objavljeno i specijalno diskografsko izdanje PGP RTS- a, kompilacija najbolje plasiranih pesama na svim dosadašnjim izdanjima Bunt rok festivala.
Poznata fabrika igračaka Lego napravila je figurice članica britanskog benda Spice Girls, prve kojima su ovekovečili prava ljudska bića, prenosi New York Daily News.
Nekadašnje Spajsice, idoli devojčica, svetsku slavu stekle su 1996. hitom “Wannabe” i studijskim izdanjem “Spice”, koji je bio najprodavaniji album jednog ženskog benda ikada.
Sada su Melani Braun, Ema Banton, Geri Horner, Melani Cizom i Viktorija Bekam, dobile figurice namenjene fanovima starijim od 16 godina.
There’s a first time for everything and today, I can reveal that the Spice Girls are the first actual people to be made into @LEGO_Group BrickHeadz! https://t.co/dt7jZ0OaHm
Lego je do sada pravio kockice i figurice iz čuvenih filmova i serijala epske naučne fantastike (“Ratova zvezda”, “Hari Poter”…) ili Diznijevih junaka.
Sve člnanice grupe Spice Girls “obučene” su u svoje najpoznatije kostime – Bejbi Spajs ima roze mini haljinu, Skari Spajs je u leopard printu, Sporti Spajs u trenerci, Džindžer Spajs u haljini Junion Džeka dok je Poš Spajs u maloj crnoj, mini haljini.
Ceo set Lego Spajsica sastoji se od 578 delova i košta 49.99 dolara.
STOP RIGHT NOW! We’ve joined forces with LEGO to create a legendary new set of LEGO BrickHeadz ???????? http://spcgrls.uk/LegoIN
Check out this brick recreation of the iconic ’90s Rankin photoshoot! ????
U petak, 11. februara obeležen je Dan SOKOJ-a. Na svečanosti kojom je obeleženo 72. godine rada Organizacije muzičkih autora Srbije, prisustvovali su članovi upravljačkih organa ovog udruženja kao i brojni gosti i partneri.
– Jedni bez drugih nismo ništa, a jedni s drugima možemo mnogo – izgovoreno je krajem osamdesetih godina na sastanku Međunarodnog saveta muzičkih autora (CISAC), ali bi se ove reči mogle uzeti i kao moto oko kojeg su počeli da se okupljaju kompozitori posleratne Jugoslavije.
Odmah posle Drugog svetskog rata, 1945. godine , konstituisana su tri udruženja kompozitora – Srbije, Hrvatske i Slovenije a nešto kasnije i Makedonije.
Već 46. godine održana je konferencija na kojoj je postignut sporazum o izgledu budućeg saveza, koji bi težio razvijanju jugoslovenske muzike u zemlji i njenoj promociji u inostranstvu, kao i regulisanju autorskog prava
Tako je Prvi kongres kompozitora i muzičkih pisaca Jugoslavije koji je održan 12. i 13. februara 1950. u Beogradu u svečanoj sali Muzičke škole “Stanković”, postao osnivački kongres SOKOJ-a.
Zabeleženo je da je Kongresu prisustvovalo 120 delegata kompozitora iz svih republičkih udruženja, kao i gosti i zainteresovani posmatrači iz kulturnih, naučnih i prosvetnih institucija.
Ova organizacija je tokom proteklih sedam decenija pretrpela mnogobrojne transformacija koje su vezane za metamorfozu društvenog i državnog uređenja zemlje u kojoj je ona funkcionisala – Jugoslavije, a zatim Srbije.
Danas je zaštita autorskih prava dominantan aspekt u radu SOKOJ-a. Ali, različite aktivnosti i manifestacije koje je SOKOJ inicirao, podržavao ili u njima učestvovao, oslikavaju strategiju njegovog delovanja na polju kulturne politike i njegov značaj u stvaranju povoljnog okruženja za muzičko stvaralaštvo u različitim žanrovskim sferama.
Prisutnima su se obratili direktor Sokoja, Dejan Manojlović kao i predsednik Upravnog odbora, Nikola Čuturilo osvrnuvši se na protekle dve godine koje su svima poremetile planove i omele u ostvarivanju zadatih ciljeva. U hodu su menjani prioriteti koje su nnametale date okolnosti.
Najveći gubitak koji je SOKOJ pretrpeo je odlazak članova čiji će muzički rukopisi tek nedostajati.
Muzika, kao grana umetnosti koja svoju najveću vrednost ima u živoj komunikaciji, u tom obliku je zaćutala i prešla u virtuelnu realnost. U nadi da je da je taj loš period iza svih nas i da ćemo se uskoro svi vratiti u normalne radne i kreativne tokove, emitovan je video film kao In memoriam svim članovima i istaknutim muzičarima koji nisu više sa nama.
Film “Pobesneli Max: Auto-pu besa“ (Mad Max: Fury Road) bio je jedan od najvećih hitova 2017. godine, režirao ga je Džordž Miler a glavnu ulogu imao je Tom Hardi kao Maks Rokatanski. Ovih dana biće objavljena knjiga “Blood, Sweat & Chrome: The Wild and True Story of Mad Max: Fury Road“ koju je napisao Kajl Bjukenen, novinar New York Timesa. Knjiga se bavi produkcijom filma i otkriva pomalo neverovatne detalje, a jedan od njih je i taj da je ozbiljan kandidat za glavnu ulogu bio – Eminem.
Deo knjige objavio je portal Vulture i u tom delu se otkriva da su kandidati za glavnu ulogu bili vodeći holivudski glumci kao što su Majkl Fasbinder, Džoel Kinmen, Hiz Ledžer i Erik Bana. U tom dugogodišnjem procesu na kraju se svelo na tri imena, a to su bili Tom Hardi, Armi Hamer i Džeremi Renerr. Međutim, Bjukenen u knjizi navodi kako mu je reditelj Džordž Miler rekao kako je, daleko pre nego što je odabrao Toma Hardija, bio zainteresiran za Eminema.
Eminem/Photo: facebook@eminem
Eminem ima glumačkog iskustva, on je 2003. godine glumio u autobiografskom filmu “8 milja“, partnerka mu je bila (sada pokojna) Britani Marfi i upravo se njoj obratio Džordž Miler i rekao joj da je zainteresovan da glavnu ulogu dodeli poznatom reperu. Ona mu je tada rekla kako je Eminem neverovatno talentovan glumac. Miler je nakon toga razgovarao s Eminemom ali se od tog razgovora nije otišlo dalje jer je film trebalo da se snima u Australiji a Eminem nije želeo da napusti svoj dom, prepričao je Miler.
Film je, godinama kasnije, sniman najviše u Namibiji kao i u studijima u Južnoj Africi i Sidneju. U ostalim ulogama bli su Šarliz Teron i Nikolas Holt. Na leto sledeće godine u bioskope stiže prednastavak filma nazvan “Furiosa“ u kojem će glavnu ulogu imati Anja Tejlor-Džoj.
Na današnji dan, 12. februara 1961. u Zagrebu, ovaj svet je napustio Princ pesnika Branko Miljković.
Čitaoci Headlinera imaju privilegiju da, uz dozvolu autora, prvi čitaju odlomke iz knjige “Zvezda nad prazninom” Dejana Stojiljkovića, originalne priče koja se bavi životom i misterijom smrti kultnog srpskog pesnika Branka Miljkovića, knjige o kojoj će se, sigurni smo, tek pričati…
Dušanovački gusari
Sveta Petka znatiželjno gleda u dvojicu starih prijatelja koji sede za stolom u Dušanovačkoj kafani “Ustanak”. Iza nje je ravnodušni biblijski pejzaž, ispred je svetla socijalistička budućnost. Negde između, tavori sadašnjost u kojoj državni službenici još uvek pokušavaju da dovedu neke stvari u red, kako bi mračna prošlost imala smisla a svetla budućnost došla što pre.
Svetislav Stefanović Ćeća, savezni sekretar za unutrašnje poslove Federativne narodne republike Jugoslavije i Sredoje Samardžić, načelnik Drugog odeljenja Uprave državne bezbednosti znaju se još od pre rata. Dele isti žar za slobodom i pravdom, istu ideologiju i isto iskustvo u borbi. Ponekad dele i ljubavnice. S tim što je drug Ćeća jedan deo svog ratovanja proveo u Dalmaciji, dok je Samardžić morao da se zadovolji gudurama i zabitima Bosne i Hercegovine. Sredoje ponekad misli kako je to njegovog starog prijatelja učinilo prefinjenijim, menja grubim čovekom, zato je i postao savezni sekretar. Dok je on sam, otvrdnuo od borbe i muka, morao da se zadovolji mestom načelnika. Ali to mu nije smetalo. Niti je ikada kvarilo njihov odnos, jer oni su bili braća po oružju i dužnosti, u ratu i u miru, svejedno je, ta veza koja ih je spajala nikada se nije prekidala, ma na kojim položajima bili.
Na stolu ispred njih bile su dve čaše, flaša sa rakijom i pepeljara puna opušaka.
Konobar koji je stajao u dovratku nije se usuđivao da je isprazni.
Bar dok mu se ne kaže.
Nije imao hrabrosti da dvojicu važnih drugova prekine u njihovom ćutanju težem od svake reči.
A Ćeća i Sredoje jesu ćutali. I to je ponekad bilo čudno. Stari ratni drugovi su voleli da se ispričaju kada se vide. Ali njih dvojica – ne. Seli bi tako, pili, pušili i – ćutali. Bilo je nečeg sakralnog u toj tišini ispunjenoj duvanskim dimom i vonjem jeftine brlje. Upravo ona ih je na neki volšeban način povezivala, kao da su u tim trenucima dugog ćutanja, razgovarali mislima.
“Sredoje…”, oglasi se konačno drug Ćeća. “Daj mi ono.”
“Šta?”
“Znaš, bre… Ono. Tvoje.”
“A… To.”
Samardžić iz unutrašnjeg džepa sakoa vadi mali, tamno-sivi predmet i stavlja ga na astal.
Drug Ćeća podiže metalni bokser sa stola, lakim potezom ruke u kome ima nečeg naučenog, gotovo nesvesnog, kao da uzima paklu cigareta. Navlači ga na prste, nalik hirurgu koji navlači rukavicu, proverava da li je bokser dobro legao u šaku, da li ima zazora.
Onda se okreće i gleda u čoveka u ofucanom odelu i grubim cokulama kojeg, odmah pored ulaza u birtiju, drže čvrsto dva korpulentna agenta Službe.
Lice tog nesrećnika je poput lica ovce, tako ga bar vidi drug Sredoje, tupo, naivno, ali prepuno nekog nemog očaja. Niko u njemu ne bi prepoznao nekada moćnog vođu kriminalne organizacije koja je pre i za vreme rata vodila glavnu reč u beogradskom podzemlju.
Drug Ćeća mu prilazi i kratko vreme zuri, ne u njega, nego više u prazno. Kao da okleva, kao da ne želi da bude ovde. Ali to je varka, savezni sekretar uvek zna šta hoće i gde želi da bude. To mu je posao. On povlači još jedan dugi dim iz cigarete koju drži u levoj ruci, baca opušak na prljavi pod kafane i gazi ga cipelom, kao bubašvabu.
A onda zabija metalni bokser sputanom čoveku tačno ispod desnog oka.
Kao da zakiva ekser.
Čuje se krckanje jagodične kosti za kojim sledi prodoran urlik. Drug Ćeća udara još jednom i još jednom, puca arkada i kost iznad gornje usne. Krv prska po podu i po beloj, uštirkanoj košulji druga sekretara.
Razbojnik više ne vrišti, samo bolno mumla kroz otekle usne iz kojih pljuje krv, komade zuba i mesa. Podseća Sredoja na psa kome se njuška zaglavila u zamci za medvede.
Dvojica agenata puštaju da mlitavo telo klone. Razbojnik pada na kolena i u tom trenutku on drugu Sredoju izgleda kao da se moli, poput vernika u ekstazi koji je doživeo pročišćenje. Samo što je ovo pročišćenje došlo kroz krv i bol, a njegov Bog nije plavooki Jevrejin koji je došao da iskupi čovečanstvo za nagomilane grehe, već državni službenik koji je došao da obznani Zakon i kazni sve one koji ga ne poštuju.
Ćeća se vraća do stola, skida okrvavljeni bokser i stavlja ga pred Sredoja.
“Hvala.”, kaže suvo,
Zatim podiže čašu sa rakijom i ispija do dna. Sipa opet. Ispija.
Onda se vraća nazad, do razbojnika koji je, pognute glave, nadnet nad barom sopstvene krvi i kao da, poput Narcisa, pokušava da se ogleda u njoj.
Mučenik počinje da kašlje, onda da se guši, lice mu poprima boju ilovače.
“Koji mu je kurac?”, pita Ćeća.
“Izgleda da mu je nešto… Zapelo u grlu.”, kaže jedan od udbaša.
Drugi prilazi razbojniku i udara ga šakom po leđima.
Iz čovekovih razbijenih usta izlete polomljeni zub i pade u krvavu lokvu.
“Eto, šefe…”, reče agent. “Rešeno.”
Ćeća se nagnu ka čoveku, obujmi svoje debele prste oko njegove brade, podiže mu glavu i pogleda ga u oči.
“Ti si vođa tih…”, drug Ćeća se okreće ka jednom od agenata. “Kako sebe naziva ovaj ološ?”
“Dušanovački gusari.”
“Gusari…”, drug Ćeća se ponovo obraća razbojniku. “Je li, zemljače, jesi video ti nekad gusarsku zastavu?”
“Je… Jesam…”, muca sa velikim naporom prebijeni čovek.
“I? Kako izgleda? Opiši mi je.”
“Dve… Dve ukrštene koske… I… I…”
“Šta?”
“Lobanja.”
“Aha. A koje je boje?”
“Šta?”
“Zastava.”
“Crne.”
“Znači… Gusarska zastava izgleda kao četnička? Vi, u stvari, niste Dušanovački gusari, nego ste Dušanovački četnici?”
“Ne prekidaj me.”, strogo će drug Ćeća. “Znam ja šta ste vi odlično. I zato sam i došao ovde. Da vam kažem da to više niste. Slušaj me dobro… Nema više gusara… Kuraca, palaca… Nema više bandi. Nema više veselih gradskih družina, kesaroša i vaćaroša… Ovo je novo doba. Mi smo komunistička zemlja. A u komunističkim zemljama ne postoji organizovani kriminal. Jasno?”
“Jasno.”
Drug Ćeća odlazi do stola i uzima jednu cigaretu iz pakle. Pokazuje Sredoju da mu pripali i ovaj to čini. Dok odbija dimove, on opet zamišljeno zuri u zid pred sobom, gde ispod kandila visi obešena ikona Svete Petke, i kaže:
“Vidi… Daćemo tebi i tvojima… Malo. Koliko da okvasite gušu. Ali stara vremena su prošla. Nije vam ovo kraljevina… Od sad odgovaraš samo meni. Hoću svakog ponedeljka da se javljaš u centralu da podneseš izveštaj. Neću da neko prdne na Dušanovcu a da ja to ne znam. Jer ako se to desi… Ti ćeš, gusaru moj, da prdneš u čabar.”
Ćeća zatim sede nazad za sto.
Nasu sebi i Samardžiću još rakije i dade naređenje agentima.
“Vodite ga.”
Dok je ispijao rakiju, on reče:
“Dobili smo neke dojave…”
“O kome?”, upita Samardžić.
“O nekoj grupi studenata. Nazivaju sebe Neosimbolistima.”
“Nikad čuo.”
“Ima tu i profesora… I nekih ljudi sa ulice. Nekakav kolporter…”
“Naš čovek?”
“Nije. Ali je član partije.”
“Da ga vrbujemo?”
“Ne. Treba nam neko malo manje upadljiv.”
“Zašto?”
“To su…. nekakvi pesnici. Boemi. Kao one budale što su pre rata sedeli u Skadarliji, čitali novine, pili loše vino i srali o svemu i svačemu… Sećaš se? Ona budala iz Toplice, na primer…”
“Drainac?”
“E, on…”
“Lepo su ga uvoštili naši.”
“Jesu. Ali nije više takvo vreme. Sad moramo sve po propisu.”
“Ne znam baš… Ja sam pobio mnogo Švaba i domaćih izdajnika tokom rata. Nijednog rečima. Samo metkom.”
“Vremena se menjaju, stari druže…”
“Vremena se svakako menjaju, ali ljudi ostaju isti.”
Drug Ćeća uzdahnu, klimnu glavom konobaru i ovaj poslušno zameni piksle.
“Ovi mladi…”, reče. “Misle da svet počinje od njih. Nisu ratovali. Nisu osetili okupatorsku čizmu. Ne oskudevaju ni u čemu. Žive u slobodnoj zemlji sa bezbroj mogućnosti… A ko im je to omogućio? Mi. I naši pali drugovi.”
“To je tačno.”, složi se Samardžić.
Ćeća se nagnu preko stola, oči mu zasijaše, malo od rakije, malo od pritajenog besa.
“Hoćeš da dozvolimo gomili balavaca da pišaju po onome što nam je najsvetije? Nisu oni samo grupa pijanih poeta… To je malograđanska klika i… Faktički – ideološka formacija.
“Ideološka?”
“A šta je to njihovo bulažnjenje o boljem svetu, slobodi, pravdi? Ta njihova poezija i književnost? Koji je to kurac? To je program, moj Sredoje. Politički program. Ideologija. To je peta kolona. Buržoaska podvala. Ne valja im društvo i država koju smo stvorili? Hoće svoju? E, pa dobiće kurac moj. Ima da napunim špilje po Golom Otoku tom balavurdijom, pa nek tamo prave taj svoj bolji svet.”
“Zato ih i zovemo tako?”
“Kako?”
“Preskočena generacija.”
Drug Ćeća protrlja bradu prstima, kao da hoće da se liši nekog nezgodnog svraba.
“Nađi nekog mladog. Ali obrazovanog. Nemoj da šalješ nekog od ovih naših što sriču dok čitaju i smrde na beli luk… Ima da štrče k’o govno iz vode. Neka im se približi… Neka uđe u tu njihovu… sektu. Neka sve ide redom i po propisu. Prvo obaveštajni, pa onda operativni rad.”
“Mislim da već imam jednog takvog.”, reče Samardžić.
“Odlično. Kaži mu… Kad se ubaci među njih… Da naročito obrati pažnju na tog nekog Nišliju…”
“Nišliju?”
“Aha. Neki… Miljković. Sin žandara. Taj najviše laje.. Jebi ga. Da smo mu streljali taticu na vreme, ne bi bilo tako. Šta da ti kažem, znaš i sam da smo bili dosta popustljivi posle rata… Mesto da satremo bandu, mi im se smilovali… Sad nam njihov okot ruši državu.”
“Miljković, kažeš? U redu.”
Drug savezni sekretar ustade i pruži mu ruku. Samardžić je prihvati i oseti čvrsti stisak. Ćeća mu klimnu glavom u znak pozdrava i krenu ka izlazu. Zatim, iznenada, zastade na tren pa pogleda u ikonu na zidu.
“Gazda?”
“Da, druže sekretare?”, oprezno će konobar tanušnim glasom.
Vlasnik prava na najpopularnija dela DŽ. R. R. Tolkina kompanija Sol Zenc odlučila je da stavi na aukciju filmska, televizijska i gejming prava na “Gospodara prstenova”,”Hobita” i posthumno objavljena dela “Silmarilion” i “Nezavršene priče o Numenoru i Srednjoj zemlji”.
Ukupna vrednost prema poslednjoj proceni iznosi dve milijarde dolara. Investiciona banka ACF rukovodiće prodajom, a nekoliko holivudskih studija zainteresovano je da otkupi prava.
Prodaja dolazi u trenutku kada Amazon treba da otkrije trejler za predstojeću televizijsku sagu “Prstenovi moći”, čija se pilot epizoda očekuje u septembru.
Serija će se baviti dešavanjima u drugom dobu Tolkinovog univerzuma, baš iz razloga jer Amazon ne poseduje prava na događaje iz prvog i trećeg doba.
Međutim, kompanija Sol Zenc takođe vodi pravnu borbu sa studijom Warner Bros.” koji takođe poseduje određena prava na Gospodara prstenova preko svog posedovanja New Line Cinema, koja je producirala proslavljenu trilogiju Pitera Džeksona.
Sa druge strane, Zenc tvrdi da su se prošle godine filmska prava vratila u njihov posed, jer Warner nije aktivno razvijao novi sadržaj u vezi sa svetom G”ospodara prstenova”. To i povećana pažnja zbog predstojeće Amazonove serije su glavni razlozi zašto je Sol Zenc odlučio da proda prava koja poseduje.
Zbog velikog interesovanja Kineski festival svetla u Beogradu i Novom Sadu će biti produžen do 18. februara.
Ko još uvek nije posetio festival to može da uničin u Beogradu na Sava Promenadi i u Novom Sadu u Limanskom parku.
Ulaz za posetioce u oba grada je besplatan, a lampioni se pale svakog dana u 17:00 časova.
Slobodan Trkulja/ Photo: Đorđe Tomić
– Srećan sam što smo i ove godine, evo već četvrti put, organizovali festival i prikazali čaroliju kineskih lampiona i što ljudi sa porodicama, prijateljima uživaju u svetlosnom spektaklu. Festival je zanimljiv svim generacijama, svi podjednako uživaju i slikaju se da uhvate i ponesu sa sobom delić kineske tradicije za uspomenu – izjavio je Slobodan Trkulja inicijator i osnivač festivala.
Pored zmaja dugačkog 17 metara, favorit posetilaca je muzičko-svetlosna interaktivna gazilica koja se aktivira plešući po njima u Galeriji kod ulaza 5, a Limanski park u Novom Sadu svetli kao nikada do sada uz dva kineska zmaja, životinjsko carstvo, magične jelene, čarobne ribe i mnoge druge atraktivne svetlosne instalacije.
U nadi da će i sledeće godine biti u prilici da organizuju festival i da će se tradicija nastaviti, organizatori najavljuju nove fantastične svetleće instalacije.
Poznati domaći hard/rock sastav Kerber održao je sinoć koncert u beogradskoj Kombank dvorani koji je otvorio jedan odnjihovih najvernijih fanova – Miloš Petković.
Uvodni deo kao prolog koncerta bio je veoma neobičan: za mnoge iz publike nepoznati mladić je izašao na scenu i pozvao ljude u sali da ustanu, zatvore oči i prepuste se njegovoj priči, naravno, o grupi Kerber.
Miloš inače piše knjige o njima, a kao veliki fan od malih nogu, izabran je da bude i autor scenarija za njihov poslednji spot za numeru “Bestraga sve”.
Miloš Petković (Kerber, Kombank dvorana)/Photo: AleX
– Dobro veče narode. Očigledno se ne gledamo dovoljno često koliko bismo želeli – bile su prve Galetove reči, koji je ubrzo zatim “zvanično” počeo koncert pesmom “Kao tvoj Kerber”.
Kerber (Kombank dvorana)/ Photo: AleX
Kerber je prestoničkoj publici skoro tri sata svirao najveće hitove iz višedecenijske karijere, a kao specijalni gosti koncerta sa njima su zajedno nastupili i muzičari Gudačkog kvarteta.
Iako članovi Kerbera nisu objavili nov materijal već 25 godina, i dalje su im hitovi toliko univerzalni i vanvremenski da privlače publiku na mnogim solo koncertima i festivalskim nastupima u zemlji što zaista predstavlja svojevrsni fenomen.
Kerber (Kombank dvorana)/ Photo: AleX
U punom Kombanku najviše pozitivnih ovacija svakako su izazvali najveći hitovi niškog benda: “Ratne igre”, “Medena”, “Bolje da sam druge ljubio”, “Svet se brzo okreće”, “Mama tata”, “Hajde da se volimo”…
Pored već gore pomenutih svima dobro poznatih pesama, Kerber je premijerno na koncertu izveo i najnoviji singl pod nazivom “Suze kroz noć”, a u jednom trenutku, pa, Gale je pozvao da mu se na bini pridruže najmlađi fanovi u izvođenju jedne pesme.
Izgleda da ni skoro tri sata koncerta nisu bila dovoljna Beograđanima pa je Kerber na bis izveo još tri numere: “Nikad ponovo” (koju su bez Galeta pevale dve dame, prateći vokali), “Zapis” i “Mezimac”.
Kerber/ Photo: Promo (Kombank dvorana)
Podsetimo, frontmen benda Goran Šepa Gale je pre nekoliko nedelja na konferenciji za novinare u Beogradu publici poručio da se raduje što će bend konačno zasvirati u Velikoj sali Kombank dvorane koja je, kako je čuo od brojnih kolega, veoma akustična i prilagođena upravo za ovakav tip koncerata.
– Akustični koncert je vrsta nastupa koji se po prirodi stvari priprema 30 godina, a ne pet meseci. Grupa Kerber još od polovine devedesetih godina svirala u ovim formatima. Mi imamo za ovaj nastup spremnih dva sata i 40 minuta, pa smo na slatkim mukama šta da “izbacimo” iz repertoara, kako bi bio optimalnog trajanja za ovaj format nastupa – rekao je tada Gale.
Podsećanja radi, niški hard/rock bend Kerber prošle godine je proslavio jubilej – 40 godina postojanja.
Holivudski glumac Džoni Dep biće odlikovan Zlatnom medaljom za zasluge Republike Srbije, za izuzetan doprinos našoj zemlji, u njenim naporima za širenje i unapređenje lokalne umetničke zajednice – saopštila je marketinška agencija New Media.
Kako je najavljeno, Dep će Zlatnu medalju primiti na Sretenje u utorak, 15. februara kada se u našoj zemlji obeležava i Dan državnosti.
Holivudski glumac je prošle jeseni biio u Beogradu kada je promovisao animirani serijal “Puffins Impošible” proizveden u Srbiji, a kreiran u studiju za proizvodnju animiranih sadržaja Iervolino Studios (IES), u vlasništvu Andree Iervolina i Monike Bakardi.
– Aktivno učešće u promociji serijala “Puffins Impošible”, u kojem Dep pozajmljuje glas i karakter glavnom junaku, kao i njegove pohvale o izuzetnoj kreativnosti mladih ljudi u Srbiji i njihovom profesionalizmu, pomogli su u pozicioniranju lokalne umetničke scene na svetskoj mapi filmske industrije – navedeno je u saopštenju.
Punk/rock grupa Patent objavila je prvi video singl pod nazivom “Zato sam ljut” (Menart) kojim ekipa ujedno najavljuje i svoj debi album.
Grupa je nastala početkom 2020. godine. Osnovali su je nekadašnji članovi grupe Hund, Pavle Mitrović (vokal i bas) i Radiša Braunović (bubnjevi i pomoćni vokal). Bendu se, kao treći član, priključio i Žarko Ostojić (gitara).
Photo: Promo
Singl “Zato sam Ljut” objavljen je na svim muzičkim platformama, a njihov prvi album je u pripremi i već na proleće će biti objavljen za izdavačku kuću Menart.
Za singl “Zato sam ljut“ urađen je i spot, gde režiju, kameru i montažu potpisuje Aleksa Jovanović, dok je organizatorka snimanja bila Simona Kanjevac.
Spot za “Zato sam ljut“ možete da pogledate u nastavku…
