Treba se odmoriti posle ovakvih događaja. Pustiti da se slegnu utisci, da se odmore telo i mozak. Zato tek sad čitate o tome kako smo se proveli u Banjaluci proteklog vikenda.

Moto fest nije samo festival, i nisu samo koncerti ono što okuplja ekipu u celom gradu,  a pre svega na Tvrđavi Kastel. To je prilika da se na hiljade bajkera iz regiona na svojim dvotočkašima uputi u lepu Banjaluku na trodnevno druženje sa prijateljima uz ono što najviše vole – motore i dobru muziku.

I važno je biti tamo, ma šta da vam se desi usput. Kao nama, da nam se pokvari alternator na putu ka granici, da neke zadrže satima na granici, ili kao nekim bendovima, da im prokuva kombi, izgube telefon ili imaju problem sa ATA karnetom…

Nije važno ni što su bile gužve na ulasku u Bosnu, ni što su bajkeri ulazili preko reda ispred vas na naplatnim rampama… ipak je ovo njihov vikend.

A desilo se sve to, verovali ili ne, nama koji smo se 27. maja našli na Tvrđavi Kastel u Banjaluci. Pripisali smo to, kroz šalu,  poslednjim danima retrogradnog Merkura i nekako smo shvatili da se takva dešavanja pamte i po stresnim anegdotama.

Grad je već vrveo od motora i motorista iz celog regiona… Bosna, Srbija, Slovenija, Hrvatska… svakakva su se imena klubova i zemalja mogla videti na prslucima koji su se šetali gradom.

Ovaj susret u Banjaluci već godinama važi najveći i najbolji i nema bajkera na Balkanu koji nije bar jednom poželeo da bude deo ove priče. Domaćini, MK “Stršljen” svesni su toga i bili su dobri domaćini svima nama, od prvog trenutka kada smo kročili u njihov grad.

Kao što i dolikuje, za svaki dan je organizovan najpre Moto market a nakon toga i Stunt Show, na Tvrđavi su bajkeri imali i različite varijante muzičke zabava uz dnevna druženja a veče je bilo rezervisano za koncerte.

Ovaj Moto fest otvorio je bend Mortal Kombat, dok se mrak još nije spustio nad Banjalukom. Prostor ispred bine, do tada prazan, brzo je počeo da vrvi od ljudi željni dobre svirke i energije, a lajn ap je bećavao. Kako je pala noć, tako je i pirotehnika ispred bine i na obodima prostora predviđenog za koncerte davala svemu posebnu atmosferu.

“Devedesete”, “Teški metal”, “Da si više mrtva”, “Rijaliti”… Na “Šoferskoj” su sve prisutne “šofere” pozvali da malo i trče u krug, a publika je pevala i uživala u njihovom nastupu. Energični i “dotegnuti” kao i uvek, Kombati su vrlo brzo uspeli da zagreju masu i pokažu zašto iza sebe imaju armiju fanova koja ih prati od svirke do svirke.

No, ako pričamo o energiji, ono što je usledilo posle toga je podiglo publiku više od, pa, verovatno svih bendova na celom festivalu. Oni imaju takvu energiju i takvu publiku. Ritam nereda otvorili su nastup pesmom “Ne” a onda zaređali po hitovima koji su izazvali “energetski haos” u publici… “Nikad više”, “Raskršće”, “Zastave”, “Boje se”, “Elita”, “Protiv svih”, “10 godina”, “Nebo”, “Heroj”, Hiljade”…

Ograda nije bila dovoljno jaka da zadrži najenergičnije fanove od kojih su neki do kraja svirke imali i problem sa obezbeđenjem. Svaka se pesma znala i pevala sa bendom, svaka je bila ispraćena onako kako poruka iste zahteva. Za kraj, “Put beznađa” i “Ajde” i onda je došlo vreme za drugare…

Goblini okupljaju malo više mejnstrim publike i očekivano je bilo da na prostoru Kastela bude više ljudi. Golub, Alen, Kokot, Leo i Firca imaju svoju dinamiku, svoj razrađenij fazon i gomilu hitova koje ljudi vole.

“Luna” je već podigla masu koja je u glas pevala “to od čega bežiš ti, to se ne leči, to se pobeđuje…”… Usledile su “Meso”, “U magnovenju”, “Petra”, “Žmigavac”, legendarna “Cipjonka”… pa kasnije i “Deca iz komšiluka”, “Negde pred zoru”, “Daleki put”, “Anja, volim te”, “Voz”… i naravno – “Ima nas”. I uz “indisponiranog” Kokota kojeg smo sa pažnjom pratili i na bini i oko nje… Goblini su svoj deo priče ispričali baš onako kako smo navikli – profesionalno i energično.

Subota je u Banjaluku donela i loše vreme, temperatura je bila niža i u toku dana za preko deset stepeni i bile su najavljine kiša i oluje. Ali, “Stršljeni” su ranije već rekli da “U slučaju kiše, gorimo još više!” tako da nije bilo sumnje u dobar provod.

Do sada najveći Moto defile obeležio je dan u ovom gradu i na stotine ljubitelja motora okupilo se na ulicama Banjaluke da vidi motoriste koji su se ponosno provozali gradom.

Koncertni program otvorio je “najveći panker među niškim rokerima”, Najda i njegovo Smakovanje. Veliki hit Smaka “Profesor” otvorio je njihov nastup i po još uvek dnevnom svelu krenuo da okuplja ljude na prostoru ispred bine.

“Možda imam vremena”, “Ljudi nije fer”, “Crna dama”, “Blues u parku”, “Daire”, “Satelit”…  Uvek dobra svirka i pesme koje voli publika na prostoru bivše Juge sasvim su dobro zagrejali publiku za dolazak naših najpoznatijih Iraca.

Orthodox Celts nas nisu štedeli od samog starta, i ritam i vrhunska svirka i preko dvadeset hitova… bili su više nego dovoljni da hladno veče na Tvrđavi učine mnogo toplijim.

“Star of the County Down”, “The Irish Rover”, “Streams of Whiskey”, “Rare Old Montain Dew”, “The Sparrow Song”, “Green Roses”, “Rocky Road To Dublin”, “Far Away”, “Drinking Song”… sve je bilo tu. I sve je bilo veselo baš onako kako je i na svakom koncertu Kelta.

Nakon njihovog nastupa usledio je i vatromet… najveći do sad, kažu, i grandiozan onako kako dolikuje najvećem moto skupu u regionu.

Novosađani Atheist Rap izašli su zatim na binu i svoj set počeli pesmom “Momci se vraćaju u grad”. Usledile su “Još jedna o vođi”, “Godina”,  pa legendarni “Trabant”, “Pećinko” a kasnije i “Novogodišnja”, “Radule”, “Wartburg limuzina”, “Dr. Pop”…

Za kraj večeri valjalo je iskakati se sa Kekinom. Hladno pivo je svuda u regionu domaći bend, i svuda su prihvaćeni kao društvo iz kraja. Hladno pivo je bend koji UVEK napravi, od prve pesme, dobru atmosferu koja podjednako uključi i one u prvim redovima i one iza za šankom…

“Šamar” se već horski pevao, a onda i “Majica”, “Pitala si me”, Nije sve tako sivo”, “Konobar”, “Ne volim te”, “Ezoterija”… Na “Teško je ful biti kul” Mile je imao i pomoć klinca iz publike. Kišni oblaci nisu baš pomogli, kiša je pretila da nam pomrsi račune, ali nije joj uspelo. Veče je bilo i više nego cool…

Značajno manje motora videli smo u nedelju u gradu, dosta se njih već uputilo kućama, čekao nas je sve radni dan… I pomalo smo se uplašili da će to poslednje veče Moto festa biti i mirnije i hladnije od prethodnih.

Valjda je baš zato bilo sasvim primereno da veče otvori jedan od najvećih zabavljača na sceni – Inspektor Blaža! Znamo svi kako to ide sa njim i sa Kljunovima, nema stajanja, nema sekunde bez (o)smeha i nema greške – kad vam je on u vidokrugu, provodite se dobro.

“Mnogo volim pivo”, “Lepa si Pamela”, “Sunce tuđeg neba”… sve je hit uz dobre naočare i srebrni sako…

Psihomodo Pop su u svom stilu odradili svoj posla, nema tu mnogo iznenađenja. Jedan su od najvećih bendova bivše Juge sa ozbiljnim brojem hitova i ozbiljno dobrim frontmenom kojem ne manjka dobre komunikacije sa publikom.

Kad je Gobac na bini, sve je to dobar rokenrol. “Dona”, pa onda i “Frida”, “Ja volim samo sebe”, “Ramona”, “Pinokio”…

I opet je pretila kiša, izvlačila nam kabanice iz torbi i kišobrane u publici… Ali ih je oteralo “Sunce”… Iz Beograda je stigao “Sunshine” koji je definitivno učinio ovo veče boljim nego što smo se nadali…

I “Ombre”, “Budi tu”, “Priđi mi ti”, “Da li sam”, “Misli mene gone”, “Kokain”, “Miss J”… I u osnovi jaka ekipa sjajnih muzičara, pojačani Kizom iz Iskaza, zvučali su “ko kuća”, a mi svi smo se pošteno iskakali uz Baneta i ekipu i pesme koje smo slušali još kao klinci. I naravno, oduševljeno vrištali kada smo na kraju čuli prepoznatljive zvuke jedne od najvećih – “Iza horizonta”.

Šareni, veseli i spremni za stejdž iza bine su se spremali za nastup momci iz Brkova, svesni oduševljenja koje izazivaju gde god nastupe. Vole ih, svuda, nije sporno, ali kažu naši domaćini da ima neke posebne hemije između Brkova i Banjaluke… “Ni pankeri više ne slušaju punk” otvorila je ovo ludo druženje i pravo, veselo finale Moto festa.

Treba se naspavati i odmoriti posle Moto festa, mnogo se tu skupilo susreta, pesama, smeha, dešavanja, mnogo se toga desilo za tri dana na Tvrđavi Kastel i oko nje. Bravo za MK “Stršljen”, uspeli su, opet…

Mi smo tu bili prvi put, i kad sve saberemo, čak i onaj alternator s početka, jasno nam je zbog čega je ovaj festival na dobrom glasu. I ništa nas neće sprečiti da sledeće godine opet dođemo u Banjaluku, što i vama preporučujuemo!

Ljiljana Zdravković za HL