Portorikanski superstar Bad Bunny ponovo je najstrimovaniji izvođač na svetu – i to sa impresivnih 19,8 milijardi strimova na Spotifyju u 2025. godini.
Ove godine mu je, ironično, malo “pomogao” i američki predsednik Donald Tramp, koji je javno ismevao i vređao Bed Banija, što je dodatno pojačalo interesovanje i podiglo broj slušanja.
Bad Bunny je time svrgnuo Tejlor Svift, koja je prethodne dve godine držala prvo mesto. Ujedno se vratio na vrh, gde je već dominirao tokom 2020, 2021. i 2022. godine. U top 5 za 2025. su i The Weeknd, Drejk i Bili Ajliš. U prvih deset našli su se i hindi pevač Aridžit Sing i meksička grupa Fuerza Régida.
Najstrimovaniji izvođači na svetu (Spotify, 2025)
Bad Bunny Taylor Swift The Weeknd Drake Billie Eilish Kendrick Lamar Bruno Mars Ariana Grande Arijit Singh Fuerza Regida
Globalno najstrimovaniji albumi 2025.
Bad Bunny – “Debí Tirar Más Fotos” KPop Demon Hunters Cast, HUNTR/X, Saja Boys – “KPop Demon Hunters” Billie Eilish – “Hit Me Hard and Soft” SZA – “SOS Deluxe: Lana” Sabrina Carpenter – “Short n’ Sweet” Lady Gaga – “Mayhem” Alex Warren – “You’ll Be Alright, Kid” Morgan Wallen – “I’m the Problem” Kendrick Lamar – “GNX” Bad Bunny – “Un Verano Sin Ti”
Globalni top singlovi 2025.
Lady Gaga & Bruno Mars – “Die With a Smile” Billie Eilish – “Birds of a Feather” ROSÉ & Bruno Mars – “APT.” Alex Warren – “Ordinary” Bad Bunny – “DtMF” sombr – “back to friends” HUNTR/X, EJAE, AUDREY NUNA, REI AMI, KPop Demon Hunters Cast – “Golden” Kendrick Lamar – “luther (with sza)” Gracie Abrams – “That’s So True” Billie Eilish – “Wildflower”
Beogradski alternativni bend Krilat i beo objavio je novi video singl “Samo sada smo ovde“, šestu pesmu sa debitantskog albuma “Dalekovodi“, objavljenog prošle godine za Geenger Records.
Animirani spot potpisuje frontmen benda, Ilija Zipevski.
“Samo sada smo ovde“ tematski se bavi idejom trenutka sada i ovde, kao jedinog prostora u kome istinski postojimo – imajući svest o tome da je sve prolazno, sabiranjem snage da iskoristimo njegov pun potencijal, i živimo svoje živote do krajnjih granica.
Pesma se obraća onom čistom i večnom delu nas, koji je svestan da je život na zemlji samo prolazna stanica.
Bend ovom prilikom i poziva publiku na koncert u novom beogradskom klubu Kontrapunkt , 6. decembra u 21:00 čad, gde će Krilat i beo nastupiti zajedno sa kragujevačkim sastavom Lufter.
U čast 50. godišnjice jednog od najvažnijih muzičkih dela XX veka, LP Duo će premijerno izvesti “Kelnski koncert“ Kita Džareta.
Do danas, ovo je najprodavaniji album u istoriji džez muzike i klavirske improvizacije.
Koncert će biti održan 20. decembra sa početkom u 20:00 časova u novosadskoj Sinagogi i predstavlja retku priliku da publika doživi monumentalni rad legendarnog džez i klasičnog kompozitora u novoj interpretaciji LP Dua, dvoje pijanista i kompozitora: Sonje Lončar i Andrije Pavlovića.
“Kelnski koncert“ (1975) jedno je od najprepoznatljivijih dela Kita Džareta kojim je redefinisao granice improvizacije i klavirske muzike. Izvorno izveden i snimljen u Operi u Kelnu, koncert je postao simbol umetničke slobode i virtouznosti, spajajući elemente klasične muzike i džeza u jedinstvenoj, emotivno intenzivnoj formi.
Koncert u novosadskoj Sinagogi obećava nezaboravno iskustvo, spajajući tehničku virtuoznost, improvizatorski duh i emotivnu snagu dela koje je obeležilo istoriju modern muzike.
LP Duo/Photo: Marko Milovanović.
– Već dugo planiramo da izvedemo Kelnski koncert jer ovo delo pre svega predstavlja snažan simbol borbe za slobodu. Ta borba je individualna ali i kolektivna. Muzika uvek anticipira promene u društvu. To se itekako čuje u originalnom izvođenju Kita Džareta, jer on pokušava da prodre u dubine svojih misli, osećanja, nesvesnog, iza svega naučenog, uspostavljenog, predvidivog. Vidi se da je to moguće samo kroz čin improvizacije kao i uz poverenje u intuiciju, što sa jedne strane predstavlja prevazilaženje strahova a zatim i veliko majstorstvo i virtuoznost sviranja klavira. Delo je nastalo 1975. U jednom drugom vremenu, kada je borba za ljudska prava, humanizam i dostojanstvo bila na vrhuncu nakon studentske revolucije 1968. “Kelnski concert” je sinteza žanrova – klasike, džeza i rokenrola a to je ono što nas je oduvek interesovalo, povezivanje naizgled udaljenih svetova. Osećamo da je apsolutno pravi momenat za reinterpretaciju “Kelnskog koncerta”, preispitivanje vrednosnog sistema, energizaciju borbe i zatim konačno i uživanje u slobodi (muzike) makar na kratko do sledećeg izazova – kazao je LP Duo o “Kelnskom koncertu”.
LP Duo, Kelnski koncert, plakat/ Photo: Promo
Ulaznice možete da kupite preko GigsTix prodajne mreže po cenama:
– Promotivna cena: 1500 dinara – Regularna cena: 1800 dinara – Cena na dan koncerta: 2000 dinara
Poznati kvartet iz Lorensa (Masačusets) ima više Top 10 rock pesama od Foo Fightersa i svojih čuvenih sugrađana, grupe Aerosmith.
Tokom 25 godina karijere, Godsmack su obarali rekorde – bend sa najviše broj 1 singlova (13) na Bilbordovoj Mejnstrim Rok listi 21 veka; 24 Top 10 hitova (više nego ijedna grupa od 1999 pa na ovamo); četiri Gremi nominacije, 20 miliona prodatih ploča i milijarde strimova na različitim muzičkim platformama.
Godsmack/ Photo: Francesca Ludikar
Pored megapolularnih numera kao što su „I Stand Alone“, „Voodoo“ i „Awake“, Godsmack su poznati i po energičnim i spektakularnim koncertima, kakav očekujemo da će biti i u nedelju 26.jula u Luci Beograd.
Srpska prestonica je jedna od samo 11 evropskih gradova koje je bend odabrao za letnju turneju 2026 godine, kada će nastupati na čuvenim festivalima Dynamo, Reload, Hills Of Rock, Rockstadt Extreme Fest i drugim.
I zato, nabavite svoje ulaznice na vreme – za sada samo online OVOM LINKU.
Voditelji večeri biće supermodel i TV zvezda Hajdi Klum, jedan od najuspešnijih komičara današnjice Kevin Hart, kao i glumac i producent Deni Ramirez, koji će programu dodati holivudski šarm.
FIFA World Cup 2026, vizual
Klum je istakla da joj je velika čast da se vrati na ovu scenu, čak dve decenije nakon što je učestvovala u žrebu Svetskog prvenstva 2006. u Nemačkoj.
Legendarni tenor Andrea Bočeli nastupiće zajedno sa svetskom pop zvezdom Robijem Vilijamsom. Vilijams će se na sceni pojaviti i u duetu sa Nikol Šerzinger, što će dodatno podići energiju programa.
Nakon žreba, publika će videti i nastup kultne grupe Village People, koja će izvesti globalni himnični hit “Y.M.C.A.” – numeru koja decenijama simbolizuje zabavu i zajedništvo na stadionima.
Kako se klasični rok u 21. veku i dalje širi i menja, tako i autori sa karijerama dugim po pola veka pronalaze nove načine da rastu. Neki se vraćaju svojim korenima, drugi traže novi zvuk, treći osvežavaju stare saradnje ili prave potpuno nove bendove.
Lista Top 20 rock albuma 2025, prema izboru redakcije Ultimate Classic Rock, spaja poznata imena, novije aktere i one koji su preživeli sve uspone i padove diskografske industrije. Bilo da je reč o novim saradnicima ili obnovljenim odnosima sa starim saborcima, ovi autori ne žive samo od stare slave.
Nisu svi najbolji albumi godine snimljeni u 21. veku: Brus Springstin se vratio u arhivu i sastavio boks-set od do tada neobjavljenih albuma snimanih od osamdesetih do kraja 2010-ih. Iako su tehnički “arhivska” izdanja, ove pesme zvuče ravnopravno uz najjača ovogodišnja ostvarenja.
Kada se pregleda lista, poruka je jasna: rok još uvek nije u fazi “stare slave” koja živi samo od sećanja. Najbolji albumi poslednjih 12 meseci i dalje imaju šta da kažu – i pronalaze uzbudljive načine da to urade.
20. Boz Scaggs – “Detour”
Posle godina u kojima je svoj i dalje topli vokal posvećivao soul i bluz obradama, Boz Skegs se na prvom albumu posle sedam godina okreće drugoj strani prošlosti – džezu i standardima iz posleratnih songbookova. “Detour” deluje kao jednokratno skretanje sa R&B puta kojim ide već skoro pola veka, ali uz ovako suptilan, uigran trio muzičara teško je poverovati da neće još jednom zaroniti u ovaj teren.
19. Dream Theater – “Parasomnia”
Prvi album klasične postave Dream Theatera posle 16 godina odmah vraća bend na njegove progresiv-metal osnove. “Parasomnia” donosi osam dugih numera, višedelne instrumentalne svite i koncept zasnovan na poremećajima sna. Sve je vrlo cerebralno, zahtevno i vrtoglavo – na granici između maglovitog sna i budne noćne more.
18. Little Feat – “Strike Up the Band”
Posle bluzom obojenog izdanja “Sam’s Place” iz 2024, Little Feat se vraćaju na prepoznatljivi, topli, “močvarni” R&B rok koji nose već pet decenija. Originalni član Bil Pejn vodi bend – spoj veterana i svežijih lica – kroz set pesama koji ne ruši njihove temelje, već ih učvršćuje. “Strike Up the Band” funkcioniše kao utešno, poznato jelo koje priziva uspomenu na dom.
17. Jethro Tull – “Curious Ruminant”
Dvadeset četvrti album Jethro Tulla nastavlja niz ploča koje diskretno prizivaju njihovu slavnu prošlost, ali ne olakšavaju teret Janu Andersonu kada je reč o njegovoj sklonosti ka dosetljivoj, razigranoj lirici. Muzički, “Curious Ruminant” stoji rame uz rame sa klasicima poput “Songs From the Wood”. Flauta je, naravno, tu, ali i sedamnaestominutna “Drink From the Same Well” – razmatranje velikih životnih tema, potpuno u skladu sa starim Tull obrascima.
16. Dirty Honey – “Mayhem and Revelry Live”
Kao i nekadašnji saborci sa turneje The Black Crowes, Dirty Honey bez mnogo obzira prema trendovima gledaju u prošlost, a još manje se izvinjavaju zbog toga. Ali, pošto dolaze iz Los Anđelesa, njihov zvuk ima i dodatni sloj blještavila. To se jasno čuje na duplom live albumu “Mayhem and Revelry Live”. Koncerti u SAD, Ujedinjenom Kraljevstvu i Evropi svedoče o rastućoj popularnosti benda, dok pevač Mark Label u “Won’t Take Me Alive” zvuči kao čovek sa jasnom misijom.
15. Roger Waters – “This Is Not a Drill – Live From Prague”
Soundtrack koncertnog filma snimljenog u praškoj O2 Areni u maju 2023. prikazuje Rodžera Votersa kako sa novim žarom grli svoju prošlost. “This Is Not a Drill – Live From Prague” spaja klasike Pink Floyda – “Comfortably Numb”, “Wish You Were Here”, “Money” i druge – sa pažljivo biranim pesmama iz njegove solo karijere. Rezultat je set koji istovremeno funkcioniše kao podsećanje i kao nova interpretacija.
14. Benmont Tench – “The Melancholy Season”
Kao dugogodišnji klavijaturista Toma Petija u The Heartbreakers i studijski muzičar sa impresivnim CV-jem (od The Rolling Stones naniže), Benmont Tenč je decenijama bio u senci poznatijih saradnika. Njegov drugi solo album, prvi posle Petijeve smrti 2017, bavi se nužnošću da se krene dalje i suočavanjem sa sopstvenom smrtnošću. “The Melancholy Season” je tih, promišljen, ali pre svega – diskretna proslava života.
13. Elton John & Brandi Carlile – “Who Believes in Angels?”
Ranije saradnje čine da zajednički album Eltona Džona i Brendi Karlajl deluje kao susret starih prijatelja. “Who Believes in Angels?” nalazi balans između legende koja decenijama menja pop i rokenrol i kantautorke koja je još uvek u fazi intenzivnog razvoja. Eho prošlosti šeta kroz pesme – jedna odaje počast Lori Najro, druga Litl Ričardu – dok njih dvoje zajednički razvijaju sopstvene kreativne vežbe.
12. Envy of None – “Stygian Wavz”
Drugi album projekta Envy of None, na čijem je čelu Aleks Lajfson iz Rush, produbljuje ono što je obećavao debi iz 2023. “Stygian Wavz”, baš kao “That Was Then, This Is Now”, pomera Lajfsona malo u pozadinu, ostavljajući prostor pevačici Maji Vajn da svojim glasom i izrazom gurne ovih 11 pesama čvrsto u sadašnjost. Tvrda rok osnova ostaje, ali zvuk je istraživački i moderan.
11. Styx – “Circling From Above”
Konceptualno utemeljen, ali ne i ukočen, osamnaesti album Styxa ne prekida vezu sa prošlošću, već traži nove načine da je nastavi. “Circling From Above” donosi dvojicu novih članova, ali pravi oslonac su teme – tehnologija i čovekovo udaljavanje od prirode – koje bend istražuje već decenijama. Sa pažljivo ispoliranim produkcijskim slojem i povremenim bljeskovima AM estetike 70-ih, ovo je melodični prog rock iz američkog srca.
10. The Darkness – “Dreams on Toast”
Više od dvadeset godina nakon što je “Permission to Land” napravio ozbiljan talas, The Darkness i dalje hodaju istom linijom – spoj arena-rock spektakla, pamtljivih refrena i svesnog humora. Njihov osmi album “Dreams on Toast” nudi priče o rock’n’roll kaubojima za žurke i drugim likovima koji ne haju mnogo za probleme svakodnevice. Džastin Hokins uz osmeh gura i težinu ispod površine, pa “I Hate Myself” dobija ozbiljnost koja suptilno isijava ispod riffova i fora.
9. Neil Young & The Chrome Hearts – “Talkin to the Trees”
Treće izdanje Nila Janga u izuzetno aktivnoj 2025. uvodi novi bend The Chrome Hearts, svojevrsno prepakovanu postavu Promise of the Real. Zvuk kombinuje “mišiće” Crazy Horsea sa intimnošću njegovih povremenih kućnih sastava. “Talkin to the Trees” se bavi temama koje Jang ne napušta – od ekologije do savremenog fašizma. Ne novo poglavlje, već logičan nastavak jedne duge priče.
8. Melvins – “Thunderball”
Sa pet pesama, od kojih tri traju više od osam minuta, “Thunderball” je još jedan beskompromisan album Melvinsa. Najavljen kao reunion retko snimane originalne postave, on to i jeste, ali je to više zanimljiv detalj nego ključna stvar. Srž albuma je u teškim, širokim riffovima, otvorenoj glavi za eksperiment i koherentnom setu koji skicira sledeći korak njihovog noise rock puta.
7. Ringo Starr – “Look Up”
Ringo Star svoje kantri kredite vuče još iz dana The Beatles, tako da ne čudi što u Nešvilu zvuči potpuno prirodno. Na “Look Up” radi sa producentom Ti Bounom Barnetom i gostima kao što su Lucius, Larkin Poe i Alison Kraus. Ringo deluje kao da se zaista dobro zabavlja – bilo da luta po rubovima kantri zvuka sa Bilijem Stringsom i Molijem Tatl, bilo da se vraća poznatim obrascima u optimističkoj “Time on My Hands”.
6. Jason Isbell – “Foxes in the Snow”
Sveže razveden, sa ožiljcima koji su i dalje vidljivi, Džejson Izbel objavljuje svoj prvi pravi solo album – akustični set novih pesama o slomljenom srcu i bolu. “Foxes in the Snow” ostaje u okvirima tema koje je već istraživao, ali sa dodatnim slojem lične ogoljenosti. Izbel strpljivo “čačka” po ovim pesmama, ostavljajući i njih i svoje srce potpuno ogoljene. Album je tanka žica po kojoj hodaju i autor i slušalac.
5. Alice Cooper – “The Revenge of Alice Cooper”
Prvi album originalne Alice Cooper Group posle “Muscle of Love” iz 1973. zaokružuje gotovo sve što fanovi očekuju: plesove makabra, prepoznatljivu teatralnost i produkciju koju potpisuje Bob Ezrin. Bend je snažno prisutan na “The Revenge of Alice Cooper”, vraćajući Elis Kuperu oštrinu koja se godinama pomalo brusila. Zajedno prolaze kroz nove pesme koje spajaju zajedničku prošlost i vreme koje su proveli odvojeno.
4. Bruce Springsteen – “Tracks II: The Lost Albums”
“Tracks II” okuplja sedam ranije neobjavljenih albuma snimanih između 1983. i 2018. godine i podiže sa polica još jedan deo Springstinove “rezervne” istorije. Neke od ovih ploča su, čini se, morale da budu objavljene onda kada su nastale – ili su makar zaslužile šansu da skrenu pažnju na previđene pesme. “The Lost Albums” naglašava širinu Brusovog autorskog dometa, svaku od ovih sedam celina postavlja kao poseban portret.
3. David Byrne – “Who Is the Sky?”
Baš kao i “American Utopia”, album iz 2018. koji je postao brodvejski šou, a potom i film u režiji Spajka Lija, “Who Is the Sky?” traži nadu u moru beznađa. Snimljen sa njujorškim avangardnim ansamblom Ghost Train Orchestra, deveti solo album Dejvida Birna spaja istraživački duh Talking Heads sa britkom rečigrom koja ume da bude i duhovita (“I Met the Buddha at a Downtown Party”) i duboko dirljiva (“Everybody Laughs”).
2. Cheap Trick – “All Washed Up”
Dvadeset prvi album Cheap Trick ne napušta hard rock/power pop okvir u kojem bend živi od prvog dana. Naslov se duhovito poigrava i sa njihovim starim albumom “All Shook Up” iz 1980, i sa sudbinom veterana rokenrola u eri striminga. Ali “All Washed Up” je sve samo ne ispran – možda i najzabavnije izdanje benda u godinama, koje zvuči kao da je pravo iz njihove zlatne sedamdesetarske faze.
1. Robert Plant – “Saving Grace”
Robert Plant u 21. veku nastavlja sopstveno istraživanje korena muzike – ovaj put sa bendom koji zvuči kao da je deo njegovog DNK već dvadeset godina. Saving Grace, i kao bend i kao album, deluje gotovo telepatski usklađeno sa Plantom: muzika zvuči kao da je izvučena iz nekog davno zaboravljenog ormara, iako pulsira potpuno živom energijom. Ovo je Americana filtrirana kroz bluz, gospel, kantri i soul; usput Plant diže prašinu sa stare pesme Memfis Mini – autorke koja je Led Zeppelinu dala “When the Levee Breaks”. Obrade Blajnd Vilija Džonsona, Moby Grape i benda Low pokrivaju gotovo sto godina istorije. U svojoj neumornoj potrazi za muzičkim korenima, Plant u “Saving Grace” daje snažno, živo srce.
Dr Salvador Plasensija, koji je priznao da je prodavao ketamin glumcu Metjuu Periju sedmicama pre njegove smrti od predoziranja 2023. godine, osuđen je na federalnom sudu u Los Anđelesu na dve i po godine zatvora, uz dodatne dve godine uslovne kazne.
Sutkinja Šerilin Pis Gernet poručila je da Plasensija nije obezbedio smrtonosnu dozu, ali je naglasila da je aktivno učestvovao u održavanju glumčeve zavisnosti.
– Iskoristili ste Perijevu zavisnost zarad sopstvene koristi – rekla je sutkinja.
Sudski dokumenti otkrivaju da je Plasensija u porukama drugom lekaru pisao da je Peri “moron” koga je moguće finansijski iskoristiti.
Tužilaštvo je tražilo tri godine zatvora, dok je odbrana nastojala da dobije minimalnu kaznu – svega jedan dan iza rešetaka.
Advokati su Plasensiju opisali kao čoveka koji se izdigao iz siromaštva i postao omiljeni lekar među pacijentima, ali i kao osobu koja je “napravila najveću grešku u životu”.
Metju Peri, nezaboravni Čendler Bing iz serije “Prijatelji”, godinama je vodio tešku borbu sa zavisnošću. Iako je legalno koristio ketamin kao terapiju protiv depresije, posezao je za ilegalnim izvorima kada mu redovna terapija nije bila dovoljna. Preminuo je u 54. godini.
Flea, basista Red Hot Chili Peppers i jedna od centralnih figura alternativnog roka, objavio je prvi singl sa svog predstojećeg solo albuma – osmominutnu džez improvizaciju pod nazivom “A Plea”.
Pesmu prati i muzički video koji je režirala njegova ćerka, rediteljka Klara Balzari, a u kojem Flea izvodi interpretativni ples.
“Žudim za mestom koje je iznad, mestom ljubavi, gde mogu da govorim slobodno i budem svoj,” peva Flea. “Uvek samo pokušavam da budem ono što jesam”.
Flea – A Plea, screenshot
Album će 2026. godine biti objavljen za izdavačku kuću Nonesuch Records, dok će naslov i lista pesama biti otkriveni početkom naredne godine.
Prema pisanju Ultimate Classic Rocka, “A Plea” donosi Flea na basu, trubi i vokalu, uz modernu džez ekipu u kojoj su kontrabasistkinja Ena Baters, bubnjar Dinton Parks, perkusionista Mauro Refosko, flautista Riki Vošington, trombonista Vikram Devastali, pevač Kris Voren i saksofonista/pevač Džoš Džonson.
Flea, pravog imena Majkl Piter Balzari, osnovao je Red Hot Chili Peppers zajedno sa Entonijem Kidisom 1982. godine, kada su se prvobitno zvali Tony Flow and the Miraculously Majestic Masters of Mayhem. Bend je debitovao 1984. istoimenim albumom koji je spajao alternativni rok, fank, rep, pank i psihodelični pop.
Flea – A Plea, cover
Red Hot Chili Peppers su dobitnici Grammy nagrade, sa hitovima “Give It Away”, “Californication”, “Under the Bridge”, “Snow (Hey Oh)”, “By the Way”, “Scar Tissue”, “Dani California”, “Dark Necessities” i “Otherside”. Poslednja dva albuma objavili su 2022. godine, a 2023. su nastupili u Sirakjuzu, što im je bio prvi koncert u Centralnom Njujorku još od Woodstocka ’99.
Fli i Kidis, obojica rođeni 1962, primljeni su u Kuću slavnih rokenrola 2012. godine zajedno sa Čedom Smitom, Džonom Frušanteom, Džekom Ajronsom, Džošom Klingenhoferom, Klifom Martinezom i Hilelom Slovakom. Godine 2022. bend je dobio MTV Global Icon nagradu i svoju zvezdu na Bulevaru slavnih.
Flea je poznat i kao glumac — pojavljivao se u filmovima i serijama kao što su “Back to the Future Part II”, “Fear and Loathing in Las Vegas”, “Son in Law”, “The Big Lebowski”, “Baby Driver”, “The Wild Thornberrys” i “Obi-Wan Kenobi”. Objavio je i autobiografiju “Acid for the Children”2019. godine.
Iako mu je ovo prvi punokrvni solo LP, Flea je ranije objavio nekoliko pesama za filmske soundtrackove, kao i eksperimentalni EP “Helen Burns” iz 2012. godine, posvećen Silverlake Conservatory of Music.
U pratećem saopštenju povodom objavljivanja singla, Flea je rekao:
“Ne zanima me političko delovanje. Mislim da postoji uzvišenije mesto iznad svega toga – prostor za razgovor koji zaista može pomoći čovečanstvu, da živimo skladno i produktivno, na način zdrav za svet. Postoji mesto gde se susrećemo, a to je ljubav”.
U prelepom ambijentu beogradskog Sokoj kluba održana je promocija prvog albuma rok sastava Relej iz Jagodine.
Ovaj bend je prvi put na svoj rad skrenuo pažnju pre tri godine kada se sa pesmom “Hodajmo na rukama” plasirao u finale izbora za Nagradu Milan Mladenović.
Relej/Photo: Fidbox promo
Na jučerašnjoj promociji u ime benda prisutne su pozdravili braća Dejan i Nebojša Nikolić, a o Releju i albumu “Spasi me” govorili su rok kritičar, novinar i publicista Branimir Lokner i glavni i odgovorni urednik diskografske kuće Fidbox Goran Jović.
Lokner je rekao da album veoma zanimljiv i okarakterisao ga muzički kao mešavinu alternativnog roka, alternativnog popa, indi popa, sa primesama novog talasa osamdesetih godina prošlog veka.
Relej/Photo: Fidbox promo
Relej/Photo: Fidbox promo
Relej/Photo: Fidbox promo
Na kraju promocije prisutni su imali priliku da pogledaju sva četiri do sada objavljena video spota sa albuma, urađena za pesme “Hodajmo na rukama”, “Spasi me”, “Ti si sama birala” i “Glad”.
Album benda Relej dostupan je u formatu CD-a i na digitalnim platformama za distribuciju muzike, a njegove koncertne promocije očekuju nas u prvoj polovini sledeće godine.
Stiv Kroper, čuveni gitarista sastava Booker T & The MGs i jedna od ključnih figura soul zvuka 20. veka, preminuo je u 84. godini.
Vest o njegovoj smrti potvrdila je agencija Associated Press, pozivajući se na izvor blizak porodici. Kroper je preminuo u sredu u Nešvilu, a uzrok smrti za sada nije saopšten.
Kao koautor i gitarista, Kroper je stajao iza nekih od najvećih soul hitova svih vremena – među njima su “Sittin’ On the Dock of the Bay” Otisa Redinga i “In the Midnight Hour” Vilsona Piketa. Sa bendom Booker T & The MGs ostavio je neizbrisiv trag, posebno zahvaljujući kultnom instrumentalu “Green Onions” iz 1962. godine.
Tokom kasnih sedamdesetih priključio se Džonu Belušiju i Denu Akrojdu u The Blues Brothers, sa kojima je svirao i na njihovoj hit verziji pesme “Soul Man”.
Stiv Kroper/Photo: Roland Godefroy / GNU Free Documentation License
Porodica se oglasila emotivnim saopštenjem koje prenosi Rolling Stone:
“Stiv je bio voljen muzičar, tekstopisac i producent čiji je izvanredni talenat dotakao milione širom sveta. I dok tugujemo za mužem, ocem i prijateljem, utehu pronalazimo u tome što će Stiv živeti večno kroz svoju muziku”.
Kroperova karijera obeležena je brojnim priznanjima. Britanski magazin Mojo ga je 1996. godine proglasio drugim najboljim gitaristom svih vremena, dok su Booker T & The MGs 1992. primljeni u Kuću slavnih rokenrola.
U intervjuu iz 2021. godine Kroper je govorio o svom pristupu gitari:
– Uvek sam sebe smatrao ritam-gitaristom. Meni je uživanje da nešto odsviram iznova i iznova, dok većina gitarista to ne želi ni da čuje, a kamoli da svira isti rif dvaput.
Pored toga što je bio vrhunski gitarista, Kroper je bio i izuzetno plodan autor – koautor je brojnih soul klasika, uključujući “Knock on Wood” Edija Flojda.
