Publika 41. Beogradskog džez festivala imaće priliku da čuje slavnog italijanskog džez saksofonistu Roberta Otavijana, koji će sa svojim kvartetom predstaviti projekat “Eternal Love“.
Koncert je zakazan za 23. oktobar od 21:00 čas u Velikoj sali Doma omladine Beograda, a realizaciju su podržali Italijanski institut i Puglia Sounds.
Roberto Otavijano uživa ugled jednog od najvažnijih italijanskih džez umetnika, a svetska kritika ga opisuje kao muzičara izuzetne izražajnosti i lirizma. Njegovo stvaralaštvo odlikuje retka sposobnost da poveže tradiciju sa savremenim strujanjima i slobodnom improvizacijom.
Stalno istražuje nove muzičke horizonte, stvarajući bogate i slojevite muzičke pejzaže koji su istovremeno intelektualno izazovni i emocionalno dirljivi. Njegov autentičan muzički izraz čini ga jednim od najsugestivnijih i najoriginalnijih glasova savremenog evropskog džeza.
Roberto Ottaviano BJF 2025, plakat/ Photo: Promo
Rođen 1957. u Bariju, Roberto Otavijano je tokom pedesetogodišnje karijere snimio nekoliko desetina albuma pod svojim imenom u različitim formacijama, a među velikanima džeza sa kojima je sarađivao su i Dizi Gilespi, Čet Bejker, Art Farmer, Mal Voldron, Albert Mangelsdorf, Đorđo Gaslini, Enriko Rava, Stiv Svolou, Keni Viler, Kit i Džuli Tipet, Đanluiđi Trovezi, Paolo Fresu, Đanluka Petrela, Stefano Batalja, Han Benink, Arild Andersen i Mišel Godar.
Samo u poslednjoj deceniji dva puta je osvajao nagradu kritike časopisa Musica Jazz “Pino Kandini“ za ploču godine: 2017, za album “Sideralis“ sa istoimenim kvartetom, i 2020, za dvostruki album “Resonance & Rhapsodies“ sa sastavima Eternal Love i External Love. Takođe je dva puta bio italijanski džez muzičar godine u anketi Musica Jazz, 2022. i 2024. godine.
U avangardnim krugovima izuzetno je bio zapažen njegov prošlogodišnji album “Lacy in the Sky With Diamonds“ posvećen delu Stiva Lejsija. Posle dugogodišnjeg aktivnog rada u okviru Udruženja italijanskih džez muzičara, nedavno je izabran za predsednika Italijanske džez federacije.
Roberto Otavijano/ Photo: Franco De Mattia
Projekat “Eternal Love” osmišljen je kao posveta Africi – kulturi, muzici i ljudima koji žive na ovom kontinentu. Ansambl je dosad objavio tri izdanja za produkciju Dodicilune: “Eternal Love“, “Resonance & Rhapsodies“ i koncertni album “People“.
Kao posvećeni edukator, pokrenuo je džez odsek u rodnom gradu i bio na njegovom čelu blizu četiri decenije, a danas širom Italije nastavlja da vodi brojne radionice i masterklasove.
Ulaznice se mogu nabaviti na svim eFinity prodajnim mestima i onlajn.
Zimsko izdanje festivala Blokstok, koje je trebalo da se održi na scenu SKC Fabrike u Novom Sadu 6. decembra, otkazano je, saopštili su organizatori.
“Sa velikim žaljenjem obaveštavamo sve ljude dobre volje da Zimski Blokstok u ovom trenutku nismo u mogućnosti da organizujemo u formatu u kojem je prvobitno zamišljen. Kao muzički festival koji ponosno traje gotovo tri decenije i koji je uvek u svojoj osnovi imao isključivo poruku ljubavi, priznajemo da nemamo spreman odgovor na trenutne okolnosti koje su zadesile festival, ali i naš grad. Ovu činjenicu ne smatramo svojom slabošću, već upravo suprotno”, objavili su organizatori festivala na svom Facebooku.
Oni su dodali da je jedino što je potpuno izvesno, to da će Blokstok festival opstati, jer je platforma za afirmaciju mladih autorskih izvođača potrebna Novom Sadu, i jer je Blokstok festival uvek bio brana svakoj vrsti cenzure i autocenzure.
Blokstok festival, mural/Photo: Aleksandar Milutinović, Blokstok
Kako navode, ulaznice za događaj su povučene iz prodaje, a refundacija ulaznica će biti omogućena od četvrtka 16.10. posredstvom Gigstix prodajne mreže.
Nešto ranije, najavljeni gost festivala, Mile Kekin objavio je na svom Facebooku da neće nastupati na Blokstoku jer, kako kaže, sada jednostavno nije pravo vreme za koncerte, samo dan pošto je to učinila i grupa Artan Lili.
Dok odbrojavamo dane do subote i velikog koncerta moćnih Bjesova u legendarnoj sali Amerikana Doma omladine Beograda, donosimo vam drugi deo najluđih anegdota ovog nepredvidivog i kultnog benda.
Prvi deo, objavljen prošle nedelje, izazvao je ogromno interesovanje čitalaca. Sada zaranjamo još dublje u priče koje najbolje ilustruju zašto nastupi Bjesova prerastaju u legendu.
Od motorne testere u KST-u, preko polomljenih gitara u Banjaluci i “nepristojne ponude” na trgu u Surdulici, do izvođenja četiri pesme istovremeno na bajkerskom skupu u Trsteniku – Bjesovi svaki svoj nastup pretvaraju u nešto više od običnog koncerta. A kada se svemu doda performans “prizivanje Velikog Gospodara sa dobošem na leđima” i uticaj Boška Drljića, jasno je: svaka njihova svirka nosi svoju priču.
Nekad unapred osmišljen, nekad potpuno spontan – umetnički performans oduvek je bio sastavni deo nastupa Bjesova.
Pussy
Jedan od upečatljivijih performansa izveden je 11. oktobra 2003. u bašti KST-a, samo četiri i po meseca nakon čuvenog “kovčeg performansa”, održanog na istom mestu.
Ovog puta na sceni je bilo postavljeno belo projekciono platno, preko kojeg je prikazan Marinkov, za tu priliku montiran, kratki film “Pussy”. Osnovna postavka filma bila je teza da su mnogi rok velikani, koje zvanična istorija vodi kao preminule prirodnom smrću, zapravo – ubijeni.
Bjesovi (Arsenal Fest 2021)/ Photo: AleX
Dok u pozadini svira Mocartov “Rekvijem”, narator monotonim glasom na engleskom izgovara: datum rođenja – datum ubistva. Redom se pojavljuju ikone rokenrola: Džimi Hendriks, Džon Lenon, Bob Marli, Kurt Kobejn, Džim Morison, Dženis Džoplin…
Muzika staje. Narator vikne “Pussy” – ali na srpskom.
Na platnu, u krupnom planu – ona, glavom i bradom.
Čuje se zvuk paljenja motorne testere, koja vertikalno, po sredini, proseca projekciono platno. Kroz taj otvor – s motornom testerom u ruci – izlazi Marinko.
Nova zvezda je rođena.
Ali tu nije kraj. Tokom poslednje pesme na binu izlazi striptizeta. Pesma se završava, a Marinko uzima protivpožarni aparat, onaj crveni, i držeći ga u visini prepona, njime prska zapaljenu publiku.
Bjesovi u Amerikani/Photo: Bojan Nikolić
Lomljenje gitara u Banjaluci + bonus
15. maja 2011. Bjesovi su, na poziv Muzeja savremene umjetnosti Republike Srpske, koncertom otvorili Noć muzeja u Banjaluci.
Frontmen benda, Zoran Marinković Marinko, planirao je da gitaristi tokom poslednjih pesama polome gitare – ali performans je dobio neplanirani obrt:
– Nekoliko nedelja pre toga, u IDEA supermarketu u Gornjem Milanovcu, video sam bele električne gitare – lepe i jeftine. Plan je bio da gitaristi Bjesova, Kovač i Tilt, odsviraju zadnje dve pesme na tim gitarama, pa ih potom polome. Međutim, od pola koncerta je na bini, pored nas, konstantno bilo i nekoliko ljudi iz publike. Zbog gužve moji gitaristi definitivno, procenio sam, neće moći da pre predzadnje pesme promene gitare i polome ih, pa sam ih onda ja lično polupao – seća se Marinko.
– Vrat jedne od gitara je uzduž napukao i brutalno mi priklještio parče kože sa srednjaka desne šake. Uspeo sam da izvučem prst, ali rana je krvarila. Tada sam zamolio publiku:
‘Neko da mi popiša prst – tako su naši stari dezinfikovali rane!’ I dodao: ‘Dok mi neko ne popiša prst, ja ne pevam – bend može da svira, ali ja ne pevam’. Jedna i po pesma je prošla bez vokala, a onda se pojavio taj visoki momak: ‘Ja ću da popišam!’. Tako je i bilo. Onda sam mirno mogao da nastavim da pevam – iskren je Marinko.
Bjesovi (Arsenal Fest 2021)/ Photo: AleX
Ne budi me…
Još jedna neobična situacija dogodila se 27. avgusta 1997. na surduličkom gradskom trgu.
– Pre svirke prišao je jedan mladić i pitao da li može da izađe na binu i s nama otpeva pesmu ‘Ne budi me (ubij me)’. Rekao je da obožava Bjesove i da mu je rođendan. Kad je došlo vreme za pesmu – već je bio dobro pijan. Uz valjanje po bini, ipak je nekako otpevao pesmu. Posle koncerta, još pijaniji, u znak zahvalnosti ponudio mi je – svoju devojku za tu noć. Stajala je pored njega i ćutala. Rekao sam mu da je možda najbolje da se ujutru nađemo na kafi i popričamo o ideji. Našli smo se, ćaskali o svemu i svačemu, ali ne i o ideji od sinoć… – smeška se Marinko.
4 u 1
Zanimljiva priča dogodila se i 5. septembra 2011. na bajkerskom skupu u Trsteniku.
– U jednom delu koncerta obratio sam se publici: ‘Koju pesmu sada birate?’ – ‘Istina!’, ‘Kiša!’, ‘Vreme je!’… vikali su sa svih strana. Krenuli smo – četiri pesme istovremeno! – priseća se Marinko.
Demoni i Veliki Gospodar
Deluje da su Bjesovi tokom godina uspeli da umire mnoge svoje demone – ali, kako kažu stihovi njihove pesme:
“Nikad neću sve / uspeti da smirim / moje demone / čak i da mogu / neću sve”.
Na prošlogodišnjem koncertu u Amerikani, publika je s oduševljenjem dočekala izvođenje moćnog performansa “prizivanje Velikog Gospodara sa dobošem na leđima”, koji je prvi put izveo Boško Drljić još na prvom koncertu Bjesova 16. jula 1990. u Čačku.
– Zaogrnut belim čaršavom, sa glavom u frizerskoj haubi, uz zvuke bubnjeva pesme ‘Džordžija’, Boško peva odu Velikom Gospodaru – priseća se Marinko tog prvog koncerta.
Bjesovi (Beer Fest)/ Photo: AleX
Boško Drljić – prorok, mag i prijatelj
Prema Marinkovim rečima, Boško Drljić bio je prorok, “nezavisni naučnik i istraživač”, “čovek u plavom mantilu”, “veliki plavi mag”.
Godine 1986. primio je priznanje Gandor, od Tihe Poruke Neba – TIPON-a. Nakon što je u enigmatskom časopisu “Eureka” pročitao o džinovskoj zmiji viđenoj u selu Šopić, 1987. godine seli se iz Sarajeva u Lazarevac.
U potrazi za tom zmijom apokalipse – moćnim Nirdalom – stiže u Gornji Milanovac, gde postaje blizak sa Marinkom i Goranom Marićem, koji su činili pevački dvojac prve postave Bjesova. Od Gitarijade u Čačku 1990, pa u narednoj deceniji, Boško povremeno nastupa sa Bjesovima, pevajući svoje tiponske, moralističke, setne, ali i šaljive pesme – u svakom slučaju, neobične i misteriozne.
Ostalo je – legenda.
Budite deo nove legende u Amerikani.
Sve ove priče samo su mali deo legende zvane Bjesovi – benda koji već 35 godina pomera granice alternativnog roka.
Ove subote, 18. oktobra, u kultnoj sali Amerikana Doma omladine Beograda, imate priliku da doživite nešto više od koncerta – događaj koji se pamti.
Ulaznice: – Pretprodaja: 2.300 RSD – Na dan koncerta: 2.500 RSD Prodajna mesta: Blagajne Doma omladine, Beogradske Arene, Sava Centra, sva Moj Kiosk prodajna mesta, ili online na www.efinity.rs eFinity tickets
Budite tamo – i postanite deo novih priča koje će se prepričavati.
BitefArtCafe je godinama bio domaćin različitim ekipama sa kojima je Nataša nastupala, pa je, za nju, logičan sled događaja bio da baš to bude mesto gde će 19. novembra proslaviti i započeti novo muzičko poglavlje.
Publiku očekuje eklektično veče, jer The Humanlikes planiraju da vas voze kroz muzičke žanrove, kako samog albuma “Humanlike“, tako i obrada njihovih muzičkih heroja.
– Ideja je da prođemo spektar emocija, da skačemo, plačemo i pevamo kao da nas niko ne gleda, jer srce mora da se ostavi na terenu! – kazala je Nataša pred ovaj nastup.
Nataša Guberinić/ Photo: AleX
The Humanlikes čine: Svebor Šakić (gitara, vokal), Nikola Marković (bas gitara), Irina Angelov Mladenović (klavijature,vokal) i Vladimir Mladenović (bubnjevi).
Nastup u BitefArcCafeu biće prva velika koncertna promocija prvog solo albuma Nataše Guberinić.
“Humanlike” je nastajao godinama, okupio je prijatelje, saradnike iz celog sveta. Žanrovski gledano, ne može da se svrsta u jednu kategoriju, ali nijedan covek to ne može, a album je zamišljen kao put koji prati promene. Dakle, prirodne uspone i padove na koje niko nije imun.
Nataša Guberinić and The Humanlikes/ Photo: Bojana Jojić
– Nadamo se da će svako pronaći priču za sebe, jer smo mi, radeći na albumu, imali na umu mnoge od vas. “Humanlike” nije jednodimenzionala kategorija, na tome bismo insistirali, jer se čini da je čovek ovih dana i godina konstantno smeštan u po jednu kategoriju, zanimanje, status… vrednovan po tuđim aršinima. Voleli bismo da se prisetimo onih vremena kad smo jedni drugima pristupali sa više zainteresovanosti i otvorenijeg srca. Znamo da ste i vi ljudoliki i radujemo se što ćemo se uskoro ponovo sresti! – izjavili su Nataša i njena ekipa.
Na albumu su, pored Nataše Guberinić koja potpisuje glavne vokale, tekstove, deo muzike i aranžmana, učestvovali i Jovan Šatrić (bubnjevi), Dejan Antović (bas) i Svebor (gitara).
Kao gosti se pojavljuju i Slavko Vesić, Srđan Vasić, Slobodan Negić, Ivan Kovačević, Predrag Vukčević, Julian Polack, Brent Mason, Dave Ristrim, Tim McDonald, Jonathan Hoard, Garry Castleman, Miroslav Babić… Mix i master potpisuje Goran Antović a album je sniman u Supreme Tracks studiju.
Album “Humanlike“ objavljen za diskografsku kuću Multimedia Music. Kao digitalno izdanje dostupan je na svim relevantnim striming platformama a kao fizičko, CD izdanje može se kupiti putem sajta ili na prodajnim mestima diskografske kuće Multimedia Music.
Vrata BitefArtCafea se 19. novembra otvaraju u 20:00 časova, a koncert počinje u 21:00 čas. Organizatori napominju da na koncertima postoji starosno ograničenje 15+.
Ulaznice su dostupne na prodajnim mestima Tickets.rs i online.
Posle odlaganja 12. izdanja Bašta Festa, internacionalni festival kratkog igranog filma u Bajinoj Bašti sa sloganom “Počni od svog dvorišta!“ će biti održan od 24. do 26. oktobra ove godine.
– Nakon odlaganja, ovogodišnje izdanje imaće prilagođen program u skladu sa situacijom i okolnostima u kojima se naša država nalazi. Uslovi u kojima se organizuje festival nisu nimalo laki i reflektuju ono što se ovih dana vidi u svim sferama društva, posebno u polju kulture. Rezultati konkursa Ministarstva kulture još uvek nisu objavljeni, pozorišta se zatvaraju, umetnici se cenzurišu. Usled odgovornosti koje nas obavezuju, odnosa prema partnerima i drugih faktora koji utiču na celokupnu budućnost, održivost i kontinuitet festivala, doneli smo odluku da se festival ipak održi – naveli su organizatori festivala i dodali: – Prateći najvažnije ciljeve naše organizacije, želimo da donesemo kvalitetan program publici Bašta Festa i da mladim autorima omogućimo da se njihovi filmovi gledaju, kao i da radimo na drugom segmentu, a to je filmska edukacija. Ovo smanjeno izdanje festivala biće fokusirano na ta dva programa: filmski i edukativni. Tokom tri dana prikazaćemo filmove u bioskopu i otvoriti prostor za dijalog i susret uz dobro poznato gostoprimstvo u Bajinoj Bašti.
Bašta Fest, visual/ Autorka: Milica Milosavljević
Filmski i edukativni program koji su planirani za julsko izdanje ostaju isti. Biće prikazano 27 kratkih igranih filmova iz 17 zemalja u takmičarkom programu, od čega pet domaćih.
Tokom tri dana publika će imati priliku da pogleda filmove iz: Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, S. Makedonije, Francuske, Brazila, Turske, Litvanije, Austrije, Belgije, Španije, Irana, Argentine, Kolumbije, Čilea, Malezije i Engleske.
Festival će otvoriti glumica Nevena Nerandžić, a zatvoriti debitantsko ostvarenje “78 dana“ rediteljke Emilije Gašić.
Bašta Fest/ Photo: Milena Arsenić
Ovogodišnji žiri čine glumica Tamara Dragičević, reditelj iz Hrvatske Andrija Mardešić i producentkinja iz Crne Gore Jelena Mišeljić.
O nagradi za najbolju kameru odlučuje pojedinačni strukovni žiri, a ove godine to je direktor fotografije Marko Cile Mladenović.
Žiri mladih čine srednjoškolci iz Bajine Bašte koji donose svoju odluku o nagradi za najbolji film, a ove godine to su: Ivana Lukić, Pavle Živanović, Katarina Purković, Jovana Đurić i Anđela Živanović, koje će mentorisati rediteljka Mina Đukić.
Na radionici Bašta Pitch učestvovaće 10 mladih autora, koji će predstaviti pet projekata za kratke igrane filmove.
Bašta Fest/ Photo: Tanja Drobnjak
Celokupan program je besplatan i održaće se u bioskopu “Vlaja“ Ustanove “Kultura“ u Bajinoj Bašti.
Gitarista legendarne američke grupe Aerosmith, Džo Peri, ponovo je pokrenuo nadu među fanovima izjavom da bend “razgovara” o ponovnom okupljanju i mogućim zajedničkim nastupima.
Iako su se 2023. godine oprostili od publike turnejom simboličnog naziva Peace Out, čini se da taj oproštaj nije bio konačan.
U intervjuu za magazin NME, Peri je otkrio da članovi benda i dalje redovno komuniciraju i da postoji “iskra koja ne gasi”, aludirajući na to da bi sledeće godine mogli ponovo da zasviraju zajedno.
– Nismo rekli da je gotovo. Samo smo rekli da je vreme da se malo udaljimo. Ali muzika koju zajedno pravimo nikada nije prestala da postoji – rekao je gitarista, naglašavajući da su se poslednjih meseci često čuli sa pevačem Stivenom Tajlerom.
Podsećanja radi, Aerosmith su morali da prekinu turneju Peace Out zbog Tajlerove povrede glasnih žica, a nakon toga su se članovi posvetili individualnim projektima. Peri je tada izjavio da mu 2“nedostaje energija benda” i da bi se rado vratio na scenu “makar za nekoliko simboličnih koncerata”.
Tokom razgovora za NME, Peri je otkrio i da su fanovi ključni razlog za mogući povratak.
– Kada vidite hiljade ljudi koji pevaju svaku reč, shvatite da to nije nešto što možete tek tako da pustite. Aerosmith je više od benda – to je porodična stvar, za nas i za publiku.
Iako detalji nisu potvrđeni, nagađa se da bi bend mogao da nastupi na 50. godišnjici od izlaska albuma “Toys in the Attic”, jednog od svojih najpoznatijih izdanja. Ako se to dogodi, bio bi to simboličan povratak grupe koja je oblikovala američki rock kroz pet decenija karijere.
Bend Mayales prvi put stiže u Srbiju i Beograd, u okviru Tour de Pop turneje. Nastup je zakazan za 4. decembar, u beogradskom klubu Karmakoma.
Tour de pop zaokružuje novu fazu ovog benda koji više od 30 godina stvara jedinstven zvuk, spajajući (psihodelični) pop, rok, džez, fank i soul.
Srpska publika će konačno imati priliku da uživo čuje hitove “Od ljubavi…”, “Još jedan krug”, “Svima želim raj za sve”, “Roadie”, ali i pesme sa novog “Boutique Pop” albuma, objavljenog u maju ove godine.
Mayales/Photo: Tomislav Sporiš
– Mayales prvi put u Beogradu, nama to i dalje zvuči nestvarno. Ne nalazim prave reči, osim da smo svi posebno uzbuđeni i srećni. Pozivam sve prijatelje Mayalesa da dođu na ovo prvo upoznavanje uživo, gde ćemo izvesti presek svih naših pet albuma snimljenih tokom dugih tridesetak godina. Nadam se da će biti prilike da u vašem lepom gradu osetimo puls i obnovimo davne uspomene. Beograde, vidimo se uskoro – poručuje osnivač benda Petar Beluhan.
Počevši 1993. kao esid džez projekat na sceni okupljenoj oko zagrebačkog kluba Aquarius, Mayales su posle duge pauze svoj put nastavili 2012. kao neo-psihodelični kolektiv, da bi u poslednjih 10 godina prerasli u vanvremenski bend čiji zvuk treba opisati samo jednom rečju – imenom koje su mu oni dali.
Albumima “Simbol za sunce” (2017) i “Domovina” (2021), Mayales su još jednom pokazali da su uvek u svom tempu i van trendova, posvećeni virtuoznoj muzičkoj igri. Novi album “Boutique pop Vol. 1” je kolekcija od devet pesama u kojima predstavljaju svoju pop stranu, a sudeći po naslovu (Vol 1.) moguće je očekivati i nastavak ove avanture u kojoj sad već standardna ekipa predvođena Petrom Beluhanom i Vladom Mirčetom eksperimentiše sa različitim pravcima pop muzike, na prepoznatljiv način koji već više od 30 godina obogaćuje domaću scenu.
U Srbiju i Beograd premijerno stižu 4. decembra, u klub Karmakoma, od 21 čas. Ograničen broj ulaznica dostupan je po promotivnim cenama od 2.100 dinara na tickets.rs.
Legendarni američki bend Toto oglasio se povodom instrumentala koji se pojavio na Spotifyju pod njihovim imenom, a koji, kako se ispostavilo, nije imao nikakve veze s njima.
Reč je, zapravo, o numeri koju je generisala veštačka inteligencija, predstavljena kao neobjavljeni instrumental grupe.
Fanovi su prvi posumnjali u autentičnost pesme čim su primetili da se njen zvuk i struktura ne uklapaju u prepoznatljiv Toto stil. Pesma se brzo proširila društvenim mrežama, privukavši hiljade slušanja pre nego što je platforma reagovala i uklonila je.
Bend je reagovao oštrom objavom u kojoj je jasno poručio da “nema nikakve veze sa snimkom” i da će ubuduće preduzeti pravne korake ako se slični incidenti ponove.
– Razumemo da AI može biti koristan alat, ali kad neko koristi naš zvuk i naše ime bez pristanka – to nije kreativnost, to je krađa identiteta – naveli su članovi grupe.
Ovaj slučaj ponovo je pokrenuo raspravu o autorskim pravima i odgovornosti striming platformi. Brojni umetnici već mesecima upozoravaju da bi “AI muzika” mogla da postane novo polje zloupotreba, naročito ako se pesme objavljuju bez oznake da su generisane algoritmom.
Spotify je naknadno potvrdio da je pesma uklonjena posle provere prijave o lažnom autorstvu, ali nije saopštio ko stoji iza objave. Iako je incident trajao kratko, on je jasan pokazatelj koliko će se granice između stvarnog i virtuelnog autora u muzici u budućnosti teško razaznavati.
Posle godina čekanja, stigao je i poslednji spot Sputñika sa prvog albuma “A Memory of Fire”, izdatog u februaru 2018. za Take It Or Leave It Records, našu najstariji nezavisnu izdavačku kuću.
Reč je o sporoj i melanholičnoj baladi “Longing and Nothing Else, Really Nothing”. Muziku potpisuju frontmen Žikica Milošević, koji je i autor teksta, i hrvatski alter-elektroničar Domagoj Kršić, dok se na pratećem vokalu pojavljuje Anamarija Tumbas, sada poznata po olo karijeri pod alijasom Stroberiz.
Na violončelu je simfoničarka Milica Svirac, a na gitarama su Vladimir Vovka Čudinov i bivši član Gifta i Bitipatibi, Dejan Toškov. Sve je producirao Valerijan Buila, dok je spot uradio u maniru Antona Corbijna upravo umetnički fotograf i gitarista benda od 2016, Vovka Čudinov – kome je Corbijn večita inspiracija.
Sputñik – Longing and Nothing Else, Really Nothing, cover
– Pesma je originalno nastala tokom par nedelja kiše i sivila, svega nekih mesec dana pre nego što će svi moji ukućani biti evakuisani iz kuće u Mitrovici, u aprilu 2014, zbog poplava koje su se desile u maju iste godine. Osećaj je depresije, nostalgije, udavljenosti, nadolazeće vode od koje nema odbrane, koja se metaforički preobrazila u “vodu nostalgije i čežnje”, od koje ne možeš pobeći. Tromost, nemogućnost isplivavanja na površinu, predaja – to je mučno osećanje neuzvraćene ljubavi posle koje si ostao bez mrvice snage, bez krvi i bez daha – kaže Milošević i dodaje:
Sputnik/Photo: Andrej Emmanuilov
– Nastala je po stihovima pesme “Čežnja i ništa više, zaista ništa” (2000) iz prve moje zbirke “Od neprobojnih gvozdenih niti i elegantnih latica treba da je noć” (2011). Namerno nosi dugačak, “morrisseyjevski” naslov koji je aluzija na pesmu The Smiths “William, It Was Really Nothing”. Pesma idealna za jesen i kišu, a spot je – hipnotički, i možemo samo zahvaliti Vovki i njegovo imaginaciji zašto su i stare fotografije Dražena Lovrića i Aline Vilčenko „oživele” uz nove alate! Da ne zaboravim, Dragana Matić, žena Joce Ajkule iz Gifta je zaslužna za “80s makeup” mene i Anamarije u nekim kadrovima – kaže Milošević.
Ovo je ujedno i prvi, povratnički spot benda posle januara 2023. godine, posle čega se dvojac Milošević-Čudinov bavio izdavanjem gothic-dreampop albuma “Music for Underdogs” sastava Gothic Christ, koji je njihov paralelni projekat.
Pogledajte spot za “Longing and Nothing Else, Really Nothing”:
Legendarni argentinski muzičar Čarli Garsija udružio je snage sa britanskom rok ikonom Stingom u pesmi “In the City”, koja je nedavno objavljena uz prateći video.
Ova saradnja dvojice velikana, čiji su se muzički svetovi retko dodirivali, donosi jedinstven spoj latinoameričkog senzibiliteta i britanskog art-roka.
Karlos Alberto Garsija Moreno, poznatiji kao Čarli Garsija, rođen je 23. oktobra 1951. u Buenos Ajresu. Tokom skoro pet decenija karijere, Garsija je postao ključna figura argentinskog roka – osnivao je uticajne bendove poput Sui Géneris, Serú Girán i La Máquina de Hacer Pájaros, a objavio je čak 47 zvaničnih albuma. Njegov neponovljivi stil, koji spaja poetične tekstove, ironiju i muzičko eksperimentisanje, ostavio je dubok trag u kulturi Latinske Amerike.
Pesma “In the City” povezuje njegovu emotivnost sa Stingovom prepoznatljivom elegancijom, stvarajući atmosferu urbanog, melanholičnog sna – omaž gradskom životu, susretima i prolaznosti.
Spot dodatno pojačava taj osećaj, vizuelno povezujući Buenos Ajres i London u istom ritmu svetlosti i pokreta.
