Alternativni rock bend Sugar, koji je obeležio devedesete svojim melodičnim, ali oštrim zvukom, ponovo se okuplja posle tri decenije pauze.
Osnivač i frontmen Bob Mould potvrdio je povratak benda uz objavu prve nove pesme u 30 godina – “House of Dead Memories”.
Sugar, Spotufy
Potvrđeno je i da bend planira dva velika koncerta – u Njujorku i Londonu tokom januara 2026. godine. Mould je istakao da je ponovni rad sa originalnim članovima bio “emotivno iskustvo i povratak u vreme kad je rock imao smisla i svrhu”.
– Sugar je bio eksplozija energije i emocije, i sada, kad se svet ponovo traži, osećam da imamo šta da kažemo – izjavio je Mould.
Nova pesma zadržava prepoznatljiv zvuk – glasne gitare, melodične refrene i sirovu iskrenost koju su fanovi zavoleli još na albumu “Copper Blue” iz 1992. godine.
Bend planira mini-turneju kroz Evropu i SAD, a Bob Mould nagoveštava da “ako publika reaguje kako mislim da hoće, možda ovo nije samo povratak – već novi početak”.
Tidal Pull je hrvatski hard-boiled indie bend za koji kažu da peva na maternjem jeziku, a svira na engleskom.
Ove godine objavili su singl “Vodi me na put“ koji je bio prva pesma s novom članicom benda Mirnom Bralić, a s novim singlom “Ne, hvala (možda drugi put)” najavljuju treći album.
– “Ne, hvala (možda drugi put)” je naša najstrganija stvar. Uglavili smo u nju odrastanje, obitelj, kasni kapitalizam i osjećaj da stvari više nikad neće biti iste. Za spot smo uzeli dva dana u Istri – bez plana, ali s dosta ideja – i s Markom Kekićem napravili složenac od gubljenja u šumi, utapanja u moru, skakanja po kamenolomu i maca u odijelima – kazali su Tidal Pullovci.
Tidal Pull/ Photo: Marko Kekić
Prošle godineTidal Pull je objavio album “Kad imamo mirne glave” koji se našao i na mnogim listama Top 10 najboljih albuma 2024. godine.
Na vinilu “Kad imamo mirne glave“ nalazi se 10 pesama, uključujući prošlogodišnji indie hit “Kad imamo mirne glave” na kojem je gostovao IDEM.
Premijera filma o svetskoj rok zvezdi Brusu Springstinu, pod nazivom “Springsteen: Deliver Me From Nowhere” održaće se u četvrtak 23. oktobra u mts Dvorani, s početkom od 19:30h kada će za prisutnu publiku biti upriličena i panel diskusija.
Tema razgovora biće stvaranje Springstinovog jedinstvenog albuma “Nebraska”, o čemu govori i sam film, a sagovornici na pomenutu temu biće muzičar Dejan Cukić i novinar Zoran Panović, uz moderiranje velikog Springstinovog fana, psihologa Ninoslava Rupića.
Kao prvo igrano biografsko ostvarenje o jednom od najpoznatijih američkih muzičara ikada, film reditelja Skota Kupera osvrće se na period rada i nastanka čuvenog albuma “Nebraska” iz 1982. godine, kada je, koristeći četvorokanalni snimač u svojoj sobi, u Nju Džersiju, Springstin beležio prekretnicu u svom životu.
Prema Rupićevim rečima na albumu “Nebraska” Springstin se fokusirao na mračne duhove svoje, ali i američke kolektivne svesti.
– Za mnoge fanove, to nije prvi album koji će preslušati, nije album za žurke, radio, čak ni za njegove koncerte – ne u formi u kojoj je snimljen. “Nebraska” dolazi sa godinama slušanja i kopanja po riznici Springstinove muzike i nije nalik nijednom drugom albumu iz njegovog opusa. Ona predstavlja introspektivni eksperiment koji prodire u dušu pesnika koji se bori sa sopstvenom prošlošću i koji nije spreman da prihvati sopstvenu budućnost, budućnost superzvezde i najpopularnijeg rok stvaraoca u narednih 50 godina.
“Springsteen: Deliver Me From Nowhere”. premijera. plakat
On je dodao i to da iako mračan i tih, kako album tako i Springstinov životni period tokom kojeg je album nastao, iznedrio je transformaciju muzičara, od mršavog, bradatog i čupavog čudaka iz ’70ih, u mišićavog heroja srednje klase i najvećeg muzičkog ambasadora SAD.
– “Nebraska” je album koji je dozvolio Springstinu da napravi pauzu pre nego što postane megazvezda, da se posveti spasavanju sopstvene duše pre nego što pređe na spasavanje sveta. Gledajući svog idola Elvisa, i mnoge druge, kako nestaju u plamenu sopstvene slave, Springstin je doneo odluku da želi da traje, veran sebi i svojoj umetnosti i pronašao je recept i osnovu za to kroz kanalisanje muzike u kasetofon u jednoj sobi iznajmljene kuće na početku 1982. godine – naveo je Rupić.
Godine 1981. tridesetjednogodišnji Brus Springstin upravo je završio sa izuzetno uspešnom turnejom i svojim albumom “The River”. Rukovodioci Columbia Records-a željno su iščekivali njegov povratak u studio i njegove nove hitove.
Međutim, studio je bio poslednje mesto gde je Springstin želeo da bude. Osećajući anksioznost, iscrpljenost i žudnju za toplinom svojih starih prijatelja i za porodicom, povukao se u mirnu kuću u blizini svog rodnog grada Friholda u Nju Džerziju i tada nastaje ono što je tema filma.
Na diskusiji pre premijerne projekcije u mts Dvorani biće reči o razumevanju i kontekstu ovog albuma u širem Springstinovom opusu, a sagovornici će se osvrnuti i na to zašto je album “Nebraska” toliko relevantan i dan danas, kako za Springstina tako i za njegove fanove i u čemu je tajna trajanja i relevantnosti ovog tihog remek-dela.
Film će se naći u bioskopskoj distribuciji istog dana, od 23. oktobra.
Posle “Ne okrećem se tata“ mostarska grupa Zoster predstavla je video singl “Samo reci ne”, drugi s predstojećeg studijskog izdanja.
Muziku i tekst za pesmu “Samo reci ne” potpisuje frontmen grupe Mario Knezović, a aranžman članovi benda Zoster.
Spot je režirala Karmen Obrdalj, dugogodišnja saradnica grupe, a sniman je u Zagrebu u klubu Močvara. Novi singl “Samo reci ne” objavljen je za izdavačku kuću Los Angeles Agency iz Zagreba i dostupan je na svim streaming servisima.
Zoster, Arsenal Fest 2025/ Photo: AleX
– Ovo je pjesma koja poziva na šiz i nadam se da ce publika reći Da! Mi smo u studiju i pripremamo novi album. Album je napisan i nadam se da će sljedeće godine u ovo vrijeme biti dostupan svima – naveo je frontmen Mario Knezović.
Zoster je do sad objavio pet albuma koje karakterišu razni muzički žanrovi, a kroz sve njih kantautor Mario Knezović, autor muzike, teksta i frontmen, poetski i prirodno stigao je do sopstvenog autentičnog izraza, koji je najviše obeležio grupu Zoster.
Britanske pop ikone Duran Duran ponovo su ušle u studio – i to ne bilo koji, već legendarni Abbey Road u Londonu.
Bend je otkrio da radi na novom albumu u saradnji sa legendarnim producentom i gitaristom Najlom Rodžersom, čime se nastavlja saradnja koja traje još od zlatnih dana osamdesetih.
Kako prenosi Rolling Stone, Rodžers, poznat po radu sa Chic, Dejvidom Bouvijem, Madonom i mnogim drugima, ponovo preuzima produkcijsku palicu.
Članovi benda ističu da je Rodžers “uvek bio ključni deo njihovog zvuka” i da novi projekat treba da spoji 2energiju osamdesetih sa duhom sadašnjeg vremena”.
– Najl ima tu retku sposobnost da unese ritam u prostor gde ga pre niste ni očekivali – izjavio je basista Džon Tejlor. – Ovaj album biće plesniji, ali i introspektivniji – zvukom se vraćamo svojim korenima, ali s pogledom unapred.
Novi materijal biće prvi posle izdanja “Danse Macabre” iz 2023. godine, albuma koji je oduševio fanove mračnijim, gotičkim tonom. Prema rečima frontmena Sajmona Le Bona, novi projekat biće “svetao contrast” tom albumu i “slavlje života, ritma i zajedništva”.
Snima se u istom studiju u kojem su The Beatles stvarali istoriju, a članovi benda priznaju da ih ta činjenica i dalje inspiriše.
– Svaki put kad kročimo u Abbey Road, osećamo da hodamo po svetoj zemlji pop kulture. To mesto ima dušu – a ovaj album želimo da ima upravo to – rekao je Le Bon.
Album još nema zvaničan naziv, ali se očekuje da izađe krajem 2026. godine. Ako je suditi prema kombinaciji Le Bonovog vokala, Rodžersovog funka i neuništive estetike Duran Durana, fanove čeka novo poglavlje u karijeri benda koji i dalje zna kako da zvuči moderno – i posle četrdeset godina.
Novosadski bend Nomad objavio je video singl za novu pesmu – “Dok kiša pada”.
Nomad je hard rock bend nastao 2024. u Novom Sadu. Osnovali su ga pevač i tekstopisac Filip Vilić i gitarista Nikola Obradović. Ubrzo se bendu priključio i basista Damir Pekić, a od skoro i poslednji član, bubnjar Bojan Štrk.
– Svi mi u sebi nosimo Nomada, onog koji traga, kako spolja, tako i iznutra, krčeći put ka izvoru, svojoj autentičnoj prirodi. Nomad u nama je rekao: “Odlazim, da bih se vratio sebi”, i mi smo ga poslušali, pustili smo da nas reka stvaralaštva ponese – kažu momci iz benda i dodaju:
Nomad – Dok kiša pada, cover
– Kroz pesme postavljamo pitanja, kroz pesme tragamo za odgovorima, odmotavajući klupko ljudske prirode. Ostavite iza sebe zabludu sigurnosti i pođite na put sa nama!
Nomad/Photo: Jovan Bogdanović
O pesmi “Dok kiša pada” koja je predstavljena i kroz zanimljivi video spot, bend kaže:
– “Dok kiša pada” je naš drugi singl, gradi svojevrsni dualitet kroz odnos teksta i spota, čime smo slušaocu hteli da damo izbor subjektivnog odabira “značenja”. Ujedno je i priča o davno prekinutom odnosu, koji iz perspektive naratora zapravo nikad nije prestao, ali je i priča o odnosu sa verom, i kako je doživljavamo suočavajući se sa različitim životnim izazovima.
Kraj oktobra, sada već tradicionalno, rezervisan je za pozorišni festival “Upad” čije sedmo izdanje donosi četiri predstave koje na različite načine ispituju šta znači biti čovek u savremenom svetu, kroz teme identiteta, empatije, ljubavi, mentalnog zdravlja i društvenih promena.
Festival se održava od 25. do 30. oktobra u Studentskom kulturnom centru Novi Sad (Vladimira Perića Valtera 5), a predstave počinju u 20 časova.
Predstava Niko nas nikada nije apitao/ Photo: Lea Bodor
Predstava Niko nas nikada nije apitao/ Photo: Lea Bodor
Predstava “Niko nas nikada nije pitao“ novosadskog studentskog Pozorišta Promena 25. oktobra otvoriće festival.
U pitanju je potresna priča o ljudima koji su napustili svoje domove i otišli u nepoznato, tragajući za boljim životom.
Predstava Režim ljubavi/ Photo: Radovan Vučković
Sledeće večeri, 26. oktobra, publika će imati priliku da pogleda “Režim ljubavi“ Kruševačkog pozorišta.
Predstava se bavi introspektivnim istraživanjem slojevitosti međuljudskih odnosa i ženskog identiteta u današnjem društvu.
Predstava Svaka divna stvar/ Photo: Nađa Repman
Predstava Svaka divna stvar/ Photo: Nađa Repman
Predstava Svaka divna stvar/ Photo: Nađa Repman
Posle male pauze, 28. oktobra, biće odigrana emotivna predstava “Svaka divna stvar“ Narodnog pozorišta Sombor,.
Ova predstava u fokus stavlja brigu o mentalnom zdravlju i podseća na sve male, ali dragocene razloge zbog kojih vredi živeti.
Predstava Utopija danas/ Photo: Lea Bodor
Festival u četvrtak 30. oktobra zatvara “Utopija danas“ muzičko-performativna vizija budućnosti u kojoj se preispituje smisao života u svetu gde veštačka inteligencija obavlja sve ljudske poslove i egzistencijalne brige ne postoje.
Nastala je u koprodukciji SKC Novi Sad, Centra za kulturu Tivat, Bitef teatra, beogradskog KC Grada i “Trinidad” iz Novog Sada.
Predstava Utopija danas/ Photo: Lea Bodor
Posle svake predstave uslediće razgovor sa publikom i ekipom predstave koji će voditi mladi selektori i selektorke, čiji cilj je razvijanje kritičkog promišljanja kod publike i negovanje kulture dijaloga.
Selektori i selektorke koji su odabrali predstave za ovogodišnje izdanje “Upada” su: Isidora Lakić, Anja Pejinović, Pavle Hrnčić, Amelia Stakić i Petra Protić.
Vizual, Upad 2025
Ulaz za mlade od 15 do 30 godina je besplatan uz obaveznu rezervaciju na ovom linku.
Za ostale posetioce cena ulaznice će biti 500 dinara, a moći će da se kupe na biletarnici SKCNS-a pola sata pred početak predstave.
Publika 41. Beogradskog džez festivala imaće priliku da čuje slavnog italijanskog džez saksofonistu Roberta Otavijana, koji će sa svojim kvartetom predstaviti projekat “Eternal Love“.
Koncert je zakazan za 23. oktobar od 21:00 čas u Velikoj sali Doma omladine Beograda, a realizaciju su podržali Italijanski institut i Puglia Sounds.
Roberto Otavijano uživa ugled jednog od najvažnijih italijanskih džez umetnika, a svetska kritika ga opisuje kao muzičara izuzetne izražajnosti i lirizma. Njegovo stvaralaštvo odlikuje retka sposobnost da poveže tradiciju sa savremenim strujanjima i slobodnom improvizacijom.
Stalno istražuje nove muzičke horizonte, stvarajući bogate i slojevite muzičke pejzaže koji su istovremeno intelektualno izazovni i emocionalno dirljivi. Njegov autentičan muzički izraz čini ga jednim od najsugestivnijih i najoriginalnijih glasova savremenog evropskog džeza.
Roberto Ottaviano BJF 2025, plakat/ Photo: Promo
Rođen 1957. u Bariju, Roberto Otavijano je tokom pedesetogodišnje karijere snimio nekoliko desetina albuma pod svojim imenom u različitim formacijama, a među velikanima džeza sa kojima je sarađivao su i Dizi Gilespi, Čet Bejker, Art Farmer, Mal Voldron, Albert Mangelsdorf, Đorđo Gaslini, Enriko Rava, Stiv Svolou, Keni Viler, Kit i Džuli Tipet, Đanluiđi Trovezi, Paolo Fresu, Đanluka Petrela, Stefano Batalja, Han Benink, Arild Andersen i Mišel Godar.
Samo u poslednjoj deceniji dva puta je osvajao nagradu kritike časopisa Musica Jazz “Pino Kandini“ za ploču godine: 2017, za album “Sideralis“ sa istoimenim kvartetom, i 2020, za dvostruki album “Resonance & Rhapsodies“ sa sastavima Eternal Love i External Love. Takođe je dva puta bio italijanski džez muzičar godine u anketi Musica Jazz, 2022. i 2024. godine.
U avangardnim krugovima izuzetno je bio zapažen njegov prošlogodišnji album “Lacy in the Sky With Diamonds“ posvećen delu Stiva Lejsija. Posle dugogodišnjeg aktivnog rada u okviru Udruženja italijanskih džez muzičara, nedavno je izabran za predsednika Italijanske džez federacije.
Roberto Otavijano/ Photo: Franco De Mattia
Projekat “Eternal Love” osmišljen je kao posveta Africi – kulturi, muzici i ljudima koji žive na ovom kontinentu. Ansambl je dosad objavio tri izdanja za produkciju Dodicilune: “Eternal Love“, “Resonance & Rhapsodies“ i koncertni album “People“.
Kao posvećeni edukator, pokrenuo je džez odsek u rodnom gradu i bio na njegovom čelu blizu četiri decenije, a danas širom Italije nastavlja da vodi brojne radionice i masterklasove.
Ulaznice se mogu nabaviti na svim eFinity prodajnim mestima i onlajn.
Zimsko izdanje festivala Blokstok, koje je trebalo da se održi na scenu SKC Fabrike u Novom Sadu 6. decembra, otkazano je, saopštili su organizatori.
“Sa velikim žaljenjem obaveštavamo sve ljude dobre volje da Zimski Blokstok u ovom trenutku nismo u mogućnosti da organizujemo u formatu u kojem je prvobitno zamišljen. Kao muzički festival koji ponosno traje gotovo tri decenije i koji je uvek u svojoj osnovi imao isključivo poruku ljubavi, priznajemo da nemamo spreman odgovor na trenutne okolnosti koje su zadesile festival, ali i naš grad. Ovu činjenicu ne smatramo svojom slabošću, već upravo suprotno”, objavili su organizatori festivala na svom Facebooku.
Oni su dodali da je jedino što je potpuno izvesno, to da će Blokstok festival opstati, jer je platforma za afirmaciju mladih autorskih izvođača potrebna Novom Sadu, i jer je Blokstok festival uvek bio brana svakoj vrsti cenzure i autocenzure.
Blokstok festival, mural/Photo: Aleksandar Milutinović, Blokstok
Kako navode, ulaznice za događaj su povučene iz prodaje, a refundacija ulaznica će biti omogućena od četvrtka 16.10. posredstvom Gigstix prodajne mreže.
Nešto ranije, najavljeni gost festivala, Mile Kekin objavio je na svom Facebooku da neće nastupati na Blokstoku jer, kako kaže, sada jednostavno nije pravo vreme za koncerte, samo dan pošto je to učinila i grupa Artan Lili.
Dok odbrojavamo dane do subote i velikog koncerta moćnih Bjesova u legendarnoj sali Amerikana Doma omladine Beograda, donosimo vam drugi deo najluđih anegdota ovog nepredvidivog i kultnog benda.
Prvi deo, objavljen prošle nedelje, izazvao je ogromno interesovanje čitalaca. Sada zaranjamo još dublje u priče koje najbolje ilustruju zašto nastupi Bjesova prerastaju u legendu.
Od motorne testere u KST-u, preko polomljenih gitara u Banjaluci i “nepristojne ponude” na trgu u Surdulici, do izvođenja četiri pesme istovremeno na bajkerskom skupu u Trsteniku – Bjesovi svaki svoj nastup pretvaraju u nešto više od običnog koncerta. A kada se svemu doda performans “prizivanje Velikog Gospodara sa dobošem na leđima” i uticaj Boška Drljića, jasno je: svaka njihova svirka nosi svoju priču.
Nekad unapred osmišljen, nekad potpuno spontan – umetnički performans oduvek je bio sastavni deo nastupa Bjesova.
Pussy
Jedan od upečatljivijih performansa izveden je 11. oktobra 2003. u bašti KST-a, samo četiri i po meseca nakon čuvenog “kovčeg performansa”, održanog na istom mestu.
Ovog puta na sceni je bilo postavljeno belo projekciono platno, preko kojeg je prikazan Marinkov, za tu priliku montiran, kratki film “Pussy”. Osnovna postavka filma bila je teza da su mnogi rok velikani, koje zvanična istorija vodi kao preminule prirodnom smrću, zapravo – ubijeni.
Bjesovi (Arsenal Fest 2021)/ Photo: AleX
Dok u pozadini svira Mocartov “Rekvijem”, narator monotonim glasom na engleskom izgovara: datum rođenja – datum ubistva. Redom se pojavljuju ikone rokenrola: Džimi Hendriks, Džon Lenon, Bob Marli, Kurt Kobejn, Džim Morison, Dženis Džoplin…
Muzika staje. Narator vikne “Pussy” – ali na srpskom.
Na platnu, u krupnom planu – ona, glavom i bradom.
Čuje se zvuk paljenja motorne testere, koja vertikalno, po sredini, proseca projekciono platno. Kroz taj otvor – s motornom testerom u ruci – izlazi Marinko.
Nova zvezda je rođena.
Ali tu nije kraj. Tokom poslednje pesme na binu izlazi striptizeta. Pesma se završava, a Marinko uzima protivpožarni aparat, onaj crveni, i držeći ga u visini prepona, njime prska zapaljenu publiku.
Bjesovi u Amerikani/Photo: Bojan Nikolić
Lomljenje gitara u Banjaluci + bonus
15. maja 2011. Bjesovi su, na poziv Muzeja savremene umjetnosti Republike Srpske, koncertom otvorili Noć muzeja u Banjaluci.
Frontmen benda, Zoran Marinković Marinko, planirao je da gitaristi tokom poslednjih pesama polome gitare – ali performans je dobio neplanirani obrt:
– Nekoliko nedelja pre toga, u IDEA supermarketu u Gornjem Milanovcu, video sam bele električne gitare – lepe i jeftine. Plan je bio da gitaristi Bjesova, Kovač i Tilt, odsviraju zadnje dve pesme na tim gitarama, pa ih potom polome. Međutim, od pola koncerta je na bini, pored nas, konstantno bilo i nekoliko ljudi iz publike. Zbog gužve moji gitaristi definitivno, procenio sam, neće moći da pre predzadnje pesme promene gitare i polome ih, pa sam ih onda ja lično polupao – seća se Marinko.
– Vrat jedne od gitara je uzduž napukao i brutalno mi priklještio parče kože sa srednjaka desne šake. Uspeo sam da izvučem prst, ali rana je krvarila. Tada sam zamolio publiku:
‘Neko da mi popiša prst – tako su naši stari dezinfikovali rane!’ I dodao: ‘Dok mi neko ne popiša prst, ja ne pevam – bend može da svira, ali ja ne pevam’. Jedna i po pesma je prošla bez vokala, a onda se pojavio taj visoki momak: ‘Ja ću da popišam!’. Tako je i bilo. Onda sam mirno mogao da nastavim da pevam – iskren je Marinko.
Bjesovi (Arsenal Fest 2021)/ Photo: AleX
Ne budi me…
Još jedna neobična situacija dogodila se 27. avgusta 1997. na surduličkom gradskom trgu.
– Pre svirke prišao je jedan mladić i pitao da li može da izađe na binu i s nama otpeva pesmu ‘Ne budi me (ubij me)’. Rekao je da obožava Bjesove i da mu je rođendan. Kad je došlo vreme za pesmu – već je bio dobro pijan. Uz valjanje po bini, ipak je nekako otpevao pesmu. Posle koncerta, još pijaniji, u znak zahvalnosti ponudio mi je – svoju devojku za tu noć. Stajala je pored njega i ćutala. Rekao sam mu da je možda najbolje da se ujutru nađemo na kafi i popričamo o ideji. Našli smo se, ćaskali o svemu i svačemu, ali ne i o ideji od sinoć… – smeška se Marinko.
4 u 1
Zanimljiva priča dogodila se i 5. septembra 2011. na bajkerskom skupu u Trsteniku.
– U jednom delu koncerta obratio sam se publici: ‘Koju pesmu sada birate?’ – ‘Istina!’, ‘Kiša!’, ‘Vreme je!’… vikali su sa svih strana. Krenuli smo – četiri pesme istovremeno! – priseća se Marinko.
Demoni i Veliki Gospodar
Deluje da su Bjesovi tokom godina uspeli da umire mnoge svoje demone – ali, kako kažu stihovi njihove pesme:
“Nikad neću sve / uspeti da smirim / moje demone / čak i da mogu / neću sve”.
Na prošlogodišnjem koncertu u Amerikani, publika je s oduševljenjem dočekala izvođenje moćnog performansa “prizivanje Velikog Gospodara sa dobošem na leđima”, koji je prvi put izveo Boško Drljić još na prvom koncertu Bjesova 16. jula 1990. u Čačku.
– Zaogrnut belim čaršavom, sa glavom u frizerskoj haubi, uz zvuke bubnjeva pesme ‘Džordžija’, Boško peva odu Velikom Gospodaru – priseća se Marinko tog prvog koncerta.
Bjesovi (Beer Fest)/ Photo: AleX
Boško Drljić – prorok, mag i prijatelj
Prema Marinkovim rečima, Boško Drljić bio je prorok, “nezavisni naučnik i istraživač”, “čovek u plavom mantilu”, “veliki plavi mag”.
Godine 1986. primio je priznanje Gandor, od Tihe Poruke Neba – TIPON-a. Nakon što je u enigmatskom časopisu “Eureka” pročitao o džinovskoj zmiji viđenoj u selu Šopić, 1987. godine seli se iz Sarajeva u Lazarevac.
U potrazi za tom zmijom apokalipse – moćnim Nirdalom – stiže u Gornji Milanovac, gde postaje blizak sa Marinkom i Goranom Marićem, koji su činili pevački dvojac prve postave Bjesova. Od Gitarijade u Čačku 1990, pa u narednoj deceniji, Boško povremeno nastupa sa Bjesovima, pevajući svoje tiponske, moralističke, setne, ali i šaljive pesme – u svakom slučaju, neobične i misteriozne.
Ostalo je – legenda.
Budite deo nove legende u Amerikani.
Sve ove priče samo su mali deo legende zvane Bjesovi – benda koji već 35 godina pomera granice alternativnog roka.
Ove subote, 18. oktobra, u kultnoj sali Amerikana Doma omladine Beograda, imate priliku da doživite nešto više od koncerta – događaj koji se pamti.
Ulaznice: – Pretprodaja: 2.300 RSD – Na dan koncerta: 2.500 RSD Prodajna mesta: Blagajne Doma omladine, Beogradske Arene, Sava Centra, sva Moj Kiosk prodajna mesta, ili online na www.efinity.rs eFinity tickets
Budite tamo – i postanite deo novih priča koje će se prepričavati.
