Idris Elba je odavno u priči da igra Džejmsa Bonda. Iako je ostao u dobrim odnosima sa producentima franšize o agentu 007, glumac je odbacio da igra čuvenu ulogu.
– Ne mogu da govorim u njihovo ime, ali iz moje perspektive, u tome nikada nije bilo istine. To je kompliment i čast, ali nije istina – rekao je Elba u intervjuu ta The Guardian, prenosi Deadline.
Vlatko Stefanovski, virtuoz na gitari bez premca, koji je slavu i kultni status stekao sa legendarnom makedonskom grupom Leb i sol, nastupiće sa svojim triom ovog petka, 12. maja od 21:00 čas u Klubu Kulturnog centra Kruševac.
Poznati gitarista u okviru aktuelne turneje promoviše aktuelno studijsko izdanje “Taftalidze shuffle”. Vlatko je ovaj album, kao i mnoge do sada, posvetio svom Skoplju i kvartu Taftalidže koji ima posebno mesto u njegovom srcu.
Pesme su zato posebno intimne i lične, a opet tako bliske svima, upravo zbog senzibiliteta koji nosi njegova muzika.
Pored pesama sa aktuelnog albuma, Vlatko će odsvirati i sve one hitove po kojima je poznat: “Čuvam noć od budnih”, “Jovano, Jovanke”, “Uči me, majko, karaj me”, “Kao kakao”, “Čukni vo drvo”, “Skopje”, “Makedonsko devojče”, “Mamurni ljudi”, “Gipsy song”…
Stefanovski je počeo da svira gitaru sa 13 godina, a već sa 18 osnovao je grupu Leb i sol, koja je ubrzo postala jedna od najvažnijih i najpopularnijih rok sastava bivše Jugoslavije, vešto kombinujući makedonsku tradicionalnu i savremenu muziku.
Posle raspada grupe, Vlatko Stefanovski od sredine devedesetih razvija vrlo uspešnu solo karijeru.
Ulaznice po ceni od 1500 dinara možete da kupite u Basement baru (Majke Jugovića 11).
Skromni heroji trip hopa i rasplesani genijalci baroknog džez soul popa stižu u Banjaluku.
Poznati britanski sastav Morcheeba nastupiće u sklopu revijalnog programa 12. Demofesta, najvećeg festivala demo bendova u regionu, koji se ove godine održati od 20. do 22. jula.
Ovaj popularni dvojac zasviraće na tvrđavi Kastel tokom prve festivalske večeri i oni su prvi headlineri ovogodišnjeg izdanja Demofesta.
Morcheeba je bend koji se proslavio albumima s kraja 90-ih utemeljenim na engleskom trip-hopu. Njihova slava je tokom dvadesetogodišnje karijere stalno rasla, a sama muzika od elektronske faze, popa, alternativnog rocka menjala se i razvijala u novi, moderni indie zvuk.
O njihovoj popularnosti najbolje govori podatak da su harizmatična pevačica Skaj Edvards i gitarista Ros Godfri, u poslednje dve decenije prodali više od 10 miliona albuma.
Pored klasičnih hitova “Rome Wasn`t Built In A Day”, “The Sea” i “Gimme Your Love”, Morcheeba će na ovogodišnjem Demofestu svirati i pesme sa novog albuma “Blackest Blue”, koji je njihovo 10 studijsko izdanje.
Budite ovog leta na Kastelu i uživo proverite zbog čega muzička magija benda “Morcheeba” traje skoro tri decenije.
Neki pevači se rađaju sa podsvesnim saznanjem da im je suđeno – da pevaju.
– Uvek sam pevao kao dete – ispričao je Mik Džeger za knjigu “According to the Rolling Stones”. – Bio sam od onih klinaca koji su samo voleli da pevaju. Neki klinci pevaju u horovima, drugi vole da se razmeću pred ogledalom. Bio sam u crkvenom horu i voleo sam da slušam pevače na radiju – BBC ili Radio Luksemburg – ili gledajući ih na televiziji i u filmovima.
S druge strane, nekima je trebalo dosta vremena da prepoznaju snagu, raznovrsnost i delotvornost svojih glasova, često učeći ne kroz formalnu obuku, već putem pokušaja i grešaka.
– Nekada sam bila zadihani mali sopran – rekla je Džoni Mičel za za Rolling Stone 1969. – Onda sam jednog dana otkrila da mogu da pevam tiho. U početku sam mislila da sam zauvek izgubila glas. Mogla sam da pevam ili visoki deo ili hrapavi niski deo. Onda su se to dvoje sami spojili. Neko vreme je bilo neprijatno, ali sam radila na tome i sada imam ovaj glas.
Često se smatra da je posao pevača da artikuliše priču pesme, kao i da emotivno prenese sva osećanja koja pesma zahteva — ljubav i radost, tugu i slomljeno srce, bes i muku, nadu i otpornost. Ove teme se provlače kroz rok muziku — i sve druge žanrove — decenijama, ali je uloga pevača, posebno, poprimila još slavniju ulogu dok je rokenrol “gazio” decenije.
Uzimajući u obzir talenat i zasluge, kao i ukupan stil, prisustvo na sceni i trajni uticaj, u Ultimate Classic Rosk napravio je listu od 40 najboljih rok pevača od 1965. do 1999. godine.
40 najboljih rok pevača:
#40 Pet Benatar
#39 Stivi Vinvud #38 Prins #37 Van Morison #36 Dženis Džoplin #35 Roni Džejms Dio #34 Džef Bakli #33 Pol Rodžers #32 Džef Lajn #31 Tina Tarner #30 Džordž Harison #29 Sami Hagar #28 Sebastian Bah #27 Brus Dikinson #26 Fil Kolins #25 Slaj Stoun #24 Bon Skot
#23 Stiven Tajler #22 Tom Jork #21 Greg Allman #20 Bob Dilan #19 Rob Halford #18 Jon Anderson #17 Tom Peti #16 Stivi Niks #15. Linda Ronštat #14 Piter Gebrijel #13 Roj Orbison #12 Elton Džon #11 En Vilson #10 Eksl Rouz
#9 Džon Lenon #8 Kris Kornel #7 Dejvid Bouvi #6 Džoni Mičel #5 Stiv Peri #4 Mik Džeger #3 Pol Makartni #2 Robert Plant #1 Fredi Merkjuri
U četvrtak, 11. maja u niški AKC Fuzz dolaze dva grčka benda – Allochiria i Their Methlab, dok će lokalna podrška da im bude Bitter Taste.
Allochiria je post-sludge bend nastao 2008. godine u Atini. Objavili su jedan EP (2010) i tri albuma – “Omonoia” (2014), “Throes” (Art of Propaganda, 2017) i “Commotion” (Venerate Industries, 23. april 2023).
Do sada su na mnogim koncertima i festivalima delili binu sa bendovima: Amenra, Social Distortion, Deafheaven, Year of No Light, Altar of Plagues, Toundra, Minsk, Harakiri for the Sky, Deaf Kids…
Nastupali su na festivalima Desertfest Athens (2017), Rockstadt Extreme Fest u Rumuniji (2014, 2018) i Rockwave Festival Athens (2022) i organizovali dve evropske turneje 2015. i 2018. godine.
Njihova muzika je tematska i bavi se ljudima kao društvenim bićima, korupcijom koja ih definiše u modernim društvima, njihovim ispraznim borbama, bolnim rutinama i posledicama njihovog delovanja.
Svoje muzičko putovanje Their Methlab su započeli 2011. godine u severozapadnoj Grčkoj u gradu Janina.
Ovaj deo zemlje obiluje post-apokaliptičinim prizorima, melodičnim vetrom koji topi lice i svemoćnim planinama. Pejzaž, njihov studentski način života i muzička scena grada prvi su uticali na formiranje osnove benda.
Njhova muzika se pojavila u obliku dugih, teških, groovy, psy džemova. Prvi EP objavili su kao samostalno izdanje 2013. godine.
Naredne tri godine bend je bio na pauzi, ali to ih nije sprečilo da podele binu sa velikim brojem sjajnih bendova koji su imali uticaja na njihov zvuk: Jakob (NZ), Toundra (ES), Elder (SAD) i Samsara Blues Experiment (DE).
Od 2017. godine sedište Methlab objekata (i rezidencijalnih i laboratorijskih) preselilo se u centar Atine. The “Last Second”je prvi album benda i došao je kao nagrada posle svih godina stvaranja muzike.
Da bi se “uhvatila” magija, album je snimljen uživo u BlackBox studiju, gde su proveli 14 dana eksperimentišući oko pojačala, mikrofona, zvukova, efekata, cigareta, kafe i dinosaurusa.
Rezultat je mešavina oštrih ritmova, sanjivih, ali agresivnih gitarskih melodija i čvrstih bas linija.
Bitter Taste je nastao 2011. godine u Nišu sa idejom da sviraju ono što vole i osećaju, a to je fuzija metala i hardcorea koja je proizišla iz raznovrsnosti samih članova benda, tako da granica u komponovanju muzike ne postoji.
Pokreće ih interakcija sa publikom tokom nastupa i želja da razmene energiju koja tinja u svima nama.
Bend Bitter Taste je delio binu sa više poznatijih bendova iz regiona i domaće metal scene, kao što su: Almost Failed (Austria), Hardfaced (Macedonia), Overpain (Greece), Void Inn, BiTange, HCZ, Streetcore Unity, Suffering’s The Price…
Album prvenac pod nazivom “Descend“ objavili su su 2020. godine.
Vrata Alternativnog kulturnog centra Fuzz otvaraju se u 21:00 čas, a svika će početi na vreme zbog radnog dana. Cena ulaznice iznosi 500 dinara.
Dugoočekivani i najavljivani novi album Mile Kekina “Nježno đonom” zamišljen je kao skup pesama uz koje čovek može da zapeva, zaigra, da se nasmeje, ali i zamisli nad samim sobom.
Novi album Mile je najavio pesmom “Mala” za koju je izdata i istoimena slikovnica koju je naslikao Tomislav Torjanac, a posle nje usledio je singl “Ratnik svjetla”.
Nastao u periodu od 2020. do 2023. godine koje su čitav svet obeležile pandemijom, skoro dvogodišnjom sviračkom pauzom, zemljotresima (privatnim, poslovnim i doslovnim), Mile je opisao album kao poletniji, optimističniji i vrckaviji od vremena u kojem je nastao.
Baš u inat svemu tome, sve pesme pršte životnom energijom i humorom.
– Za taj bezobrazno veseli zvuk najviše je zaslužan Mark Mrakovčić, moj prijatelj, producent i takođe stalni član mog benda. Od naše prve zajedničke pesme “Zubić vila” pa do zadnje, on je verovao u svaku stvar na albumu pa čak i kad bismo zaglavili mesecima, kao sa Malom. Kad bih ja već odustao nakon stote verzije, on bi samo rekao “ok, idemo još jednu verziju da probamo”. Tako smo nakon bezbroj (većinom sitnih) sati snimili moj jedanaesti album u karijeri. Sve to naravno ne bi tako zvučalo bez prijatelja, koji su posle tim pesmama dali bendovsku patinu, a to su moji stari drugari Danko Krznarić na električnoj gitari i klavijaturama, Andrija Lazo na harmonici i akustičnog, te živahne gospode iz ritam sekcije koju čine, Mario Petrinjak za bubnjevima i Viktor Slamnig za bas gitarom. Želim da vas ovih 12 pesama dobro zabavi i da se vidimo čim pre kod neke bine jer me naravno užasno zanima, da se malko samocitiram, “Šta će reći ljudi”? – rekao je Mile Kekin.
Paralelno sa albumom objavljen je i najnežniji deo “đona”, pesma pod nazivom “Guvernal” za koju je u pripremi i spot.
Mile Kekin/ Photo: Valerio Baranović
– Ko još uopšte zna šta je to Guvernal? Mlađi teško da su ikad čuli za tu reč jer osim što je pomalo staromodni izraz za volan bicikla, Guvernal je i nežniji deo mog albuma “Nježno đonom” i meni lično jedna od najdražih ljubavnih pesama koju sam ikad napisao. Odsvirao sam je svom producentu Marku negde pred kraj snimanja u sitne sate, na akustičnoj gitari. On je samo seo za klavir, počeo prebirati po dirkama i odmah je zvučala kao da je uvek bila tu, bez puno napora nas uvukla u sebe, u mantru dok nismo shvatili da već sviće. Bilo je to, kaže moj snimač, 18th of January last year i puno, puno godina nakon što je moj drug Domić ispalio tu rečenicu za šankom Praćke nakon naše treće pive. “Kužiš stari, vozim ti ja tak malu na guvernalu i vozimo se vozimo i sve bilo ok dok nismo stali”. Ta ideja kako je sve dobro dok se kreće mi se istog trenutka učinila savršenom metaforom svih ljubavnih odnosa. Vrtela mi se u glavi kao te pedale bicikla, stalno u krug i nigde dalje, sve dok mi nije palo na pamet da pobliže predstavim i nju i tog njenog “lovca na noćne linije” – za kraj je rekao Mile.
Grupa Van Gogh otkazala je dva koncerte koji je trebalo da budu održani 10. i 11. maja u BitefArtCafeu.
Informaciju i razlog za otkazivanje grupa je obrazložila na svom Facebook profilu:
“Dragi prijatelji, obaveštavamo vas da smo odlučili da OTKAŽEMO nastupe zakazane za 10. i 11. maj u @bitefartcafe
Srca nam nisu na svom mestu, u ovom trenutku nismo spremni, prerano je. Saosećamo sa porodicama koje su izgubile svoje najmilije i osećamo da treba da prođe još neko vreme. 💔
U dogovoru sa BitefArtCafe-om zakazaćemo nove datume na jesen.
Povrat novca za kupljene ulaznice možete da izvršite na svim prodajnim mestima @tickets.rs kao i online”
Šesnaesto izdanje Beldocs festivala (koji počinje u sredu, 10. maja), zatvoriće film “Gru tu je” u režiji Bojana Vinulovića i Renea Miškolcija, 17. maja u 19:30 u Domu omladine Beograda.
Posle snimanja više od 10 sati razgovora sa skoro 50 sagovornika javnost će sigurno biti iznenađena brojnim detaljima iz života i rada Dalibora Andonova Grua. Koristeći se neobjavljenim arhivskim snimcima kao i ekskluzivnim intervjuima i svedočenjima Gruovih prijatelja i saradnika – uglavnom istaknutih muzičara, sportista i kulturnih radnika autori stvaraju narativ o čoveku koji je još u svojim ranim dvadesetim, sredinom 90ih, udario temelje repa u Srbiji, ali i šire.
Priča koja se razvija i gradi mnogim novootkrivenim činjenicama i uvidima, predstavlja Grua kao čoveka koji je, vođen svojim brojnim talentima i strastima i ovenčan profesionalnim uspesima, prepoznat kao simbol značajnih kretanja u urbanoj kulturi i kulturi mladih na našim prostorima.
Priče o njegovim pionirskim poduhvatima kako u muzici tako i u mnogim ekstremnim sportovima potkrepljuju ne samo stav da je sebe ugradio u pogled na svet nekoliko generacija ili proživeo više od jednog života, već i da će zauvek biti tu.
– Film je dokumentarni rolerkoster i omaž čoveku koji je obeležio jednu eru i početak rađanje nove supkulture na prostorima bivše Jugoslavije. Sve što ćete videti, obuhvatiće celu jednu eru muzike, priču o duhu Beograda, rađanju rep kulture i razgranavanju scene koja je u najtežim vremenima mogla da parira mnogima na svetskom nivou, po izrazu, zvuku i porukama koje se šalju. Verujemo da će pojedini sagovornici biti iznenađenje mnogima i da će ovaj film zaokružiti priču o Gruu i zacementirati njegov status kao utemeljivača i “tate” repa. Ceo film je zapravo i jedan “adrenalin džanki” posle kog će se mnogi zapitati – da li je Gru u jednom životu proživeo 50 života, s obzirom na to da je stigao da uz rep bude i među začetnicima brojnih ekstremnih sportova u Srbiji. Takođe, posebno mesto u filmu zauzima spona između repa i košarke, odnosno KK Partizan koji je fanatično pratio. I sami smo se tokom rada na filmu iznenadili kada smo videli kakvi su se VHS snimci pronašli na različitim stranama – prašina sa njih je obrisana, pronašli su svoj put do digitalizacije i to je zapravo bio završni deo slagalice o Gruu – kazali su autori Bojan Vinulović i Rene Miškolci i istakli da im je čast što će njihov film zatvoriti čuveni međunarodni festival dokumentarnog filma Beldocs.
Lični i karijerni pečat, između ostalih, dali su menadžer Saša Dragić, DJ Munja, Juice, Ajs Nigrutin, Kiza Robin Hud, Leontina, Niggor, Bane MVP, Edin Škorić, ali i mnogi koji su sada zvezde repa, a bili su fanovi i tinejdžeri kada se ova muzika tek rađala na ovim prostorima. Sportski i košarkaški ugao dali su Duško Vujošević, Bogdan Bogdanović i Slobodan Šarenac, kulturološki Galeb Nikačević i muzički kritičar Dragan Ambrozić, uz prijatelje iz sveta ekstremnih sportova.
Dodatni kuriozitet samog filma je ugao autora, koji su ga snimili bez sredstava, iz čistog entuzijazma, iako samog Grua nisu ni poznavali.
– Smatrali smo da je u potpunosti zaslužio ovako nešto i da je pravi trenutak za to, smatrali smo da je njegova ili muzika generalno iz 1990-ih često pogrešno interpretirana, etiketirana ili nedovoljno cenjena, da je dovoljno zanimljiv lik, ali nismo ni slutili da ćemo se kroz sve razgovore sa sagovornicima osećati kao da smo ga poznavali. Poseban je utisak što su apsolutno svi saglasni o tome da se radi o najpozitivnijem liku kog su poznavali i njegov vedar duh i provejava kroz ceo film. Mnogima je pomogao da se probiju na sceni u doba kad je to bilo najteže, etablirao je pravac i pokazao da se mnogo toga može uraditi i bez mulja, prozivki, medijskih ratova i intriga, mnogi o njema nisu pričali u prošlom vremenu, već u prezentu, samo potvrđujući naslov filma i njegove reči iz pesme “Stara škola, nova škola” – Gru tu je. Jednostavno, širio je ljubav i ta pozitivnost iz svih razgovora koje smo snimali “vozila” je i nas da ovaj film realizujemo iz čistog entuzijazma. Želeli smo da tu poruku prenesemo i publici, sada nam se takve poruke čine još bitnijima nego ikada, obzirom na to u kakvom vremenu živimo – dodali su autori filma.
Ova poruka naročito je važna posle nemilih dešavanja koja su zavila Srbiju u crno prošle sedmice, a iz tabora Nevernih beba su zbog toga ponovili ključne riječi i najavili da će, uprkos svemu što se desilo, njihova misija ostati nepromenjena, a sada značajnija nego ikada.
“Još pre nekoliko godina poslali smo ovu važnu poruku. Da se sa decom razgovara, do njih dopre, da za njih moramo da imamo vremena, da se dobri horizonti otvaraju muzikom, toplinom, emocijama. Da i kada se pojave problemi, mi, odrasli smo tu da ih sa najmlađima rešavamo zajedno. Nemamo šta drugo već da svoju misiju nastavimo, stegnemo srce, prigrlimo najmilije, ali i neznance, i naučimo nešto na svojim greškama. Svaki naš stih, svaka naša nota će i dalje biti u službi ljubavi i nade da će lepota i umetnost spasiti možda ne svet, ali naše duše sigurno”, piše u poruci objavljenoj na Facebook stranici benda Neverne bebe.
Seriju albuma inspirisanim matematičkim simbolima Ed Širanzaokružio je objavljivanjem albuma “-” (Subtract).
Ovo je najintimnije Edovo izdanje na kome je pomerio svoje granice kao kantautor. Suočen sa životnim izazovima Ed je napisao najiskrenije pesme u dosadašnjoj karijeri.
Zahvaljujući Tejlor Svift, Ed je početkom prošle godine upoznao Arona Desnera iz sastava The National. Tokom jednomesečnog druženja dvojica autora napisali su preko trideset pesama od kojih je četrnaest izdvojeno kao celina za potrebe albuma “-“.
Ed i Aron su se podjednako smelo upustili u stvaralački proces kada su u pitanju produkcija i aranžmani, kombinujući upečatljive folk elemente sa raskošnim orkestracijama.
Ed Širan/ Photo: Annie Leibovitz
– Radio sam na ovom albumu deset godina. Pokušavao sam da napravim savršen, akustičan album. Napisao sam i snimio stotine pesama sa jasnom vizijom onoga što sam mislio da ovo izdanje treba da bude. Zatim je niz događaja s početka prošle godine promenilo moj život, uticalo na moje mentalno zdravlje i na kraju način na koji sam tretirao muziku i umetnost. Pisanje pesama je postala moja terapija i pomoglo mi je da shvatim svoja osećanja. Pisao sam bez razmišljanja. Samo sam pisao šta god je iz mene izlazilo. Tih nešto više od nedelju dana zamenilo deceniju vrednog rada potpuno drugim pesmama koje su bile inspirisane mojim najdubljim i najmračnijim mislima. U roku od mesec dana mojoj trudnoj supruzi je rečeno da ima tumor, i da nema načina da bude lečena sve do porođaja. Moj najbolji prijatelj Jamal, moj brat, iznenada je umro a ja sam se kao pisac i autor našao na sudu braneći svoj integritet i karijeru. Osećao sam strah, depresiju i anksioznost. Po prvi put nisam pokušavao da napravim album koji će se ljudima svideti. Ovo su iskrene i istinite pesme koje govore o sazrevanju. Ovo je zapis u mom dnevniku iz februara prošle godine, moj način da sve te to shvatim. Ovo je – Oduzimanje – izjavio je povodom novog albuma Ed Širan.
Album “-“ do sada su predstavila dva veoma uspešna singla “Eyes Closed“ i “Boat“.
U produkciji kanala Disney + premijerno je prikazan dokumentarni film “The Sum Of It All“ koji upravo prati autorov umetnički put a Ed je trenutno na rasprodatoj svetskoj turneji.
Objavljivanje albuma prati video singl “Curtains“ koji možete da pogledate u nastavku.
