Muzički festival Beogradsko proleće biće održan 22. aprila, a među izvođačima su Ana Stanić, Bora Đorđević, Tijana Bogićević, Saša Vasić, Kristijan Rahimovski, saopštili su organizatori.
Umetnički direktor Festivala Branko Klanšček izjavio je da je siguran da će i ove godine pobediti prava pesma, nakon čega je predstavio svih 18 izabranih kompozicija i njihovih izvođača koji će se takmičiti za najbolju kompoziciju, interpretaciju, aranžman i tekst, kao i nagradu publike.
Beogradsko proleče/Photo: Filip Olćan
Takmičiće se Tijana Bogićević, Ana Stanić, Saša Vasić, duet Bora Đorđević i Lado Leskovar (Verica), Milena Vučić, Isak Šabanović, Adi Šoše, Princ, kao i duet Mirne Košanin i Nenada Ćeranića.
Na drugom, obnovljenom izdanju, festivala Beogradsko proleće učestvovaće i Kristijan Rahimovski, Danijel Alibabić, Miloš Stojković, Jelena Vlahović, Dule Lušin, Milan Bujaković (Mala).
Odabrani su i alternativna elektro pop muzičarka Iva Lorens, Jasna Đokić i Monika Knezović.
Glavni i odgovorni urednik Naxi radija Maja Rakovic istakla je da je sigurna je da će manifestacija i ubuduće biti još glamuroznija.
– Na konkurs je pristiglo 300 pesama. Možete zamisliti toliki broj, trebalo je dosta vremena da se presluša toliki broj i odabrati samo 18 kompozicija. Kao predsednica žirija mogu reći da smo se za svih 18 pesama odlučili jednoglasno. Publika će takođe dodeliti tri najvažnije nagrade. Velika nam je radost što smo dobili toliko novih predivnih pesama i što je festival regionalni, dolaze nam umetnici iz svih republika bivše Jugoslavije, i zaista su jaka imena odabrana – naglasila je Rakovic.
Muzički urednik Festivala Beogradsko proleće Ivan Ilić podsetio je da je odrastao na ovoj smotri pop muzike, često je vrteo ploče sa pesmama odatle, i da mu je bilo žao što ga više nije bilo.
Beogradsko proleče/Photo: Filip Olćan
– Ovo je ipak festival žive muzike, pevača i orkestra na sceni pred vama, gde ne rade kompjuteri. Mi to i zaslužujemo, živi festival, da bude glamurozno, jer ovo je glas naše branše – muzičara. Moramo biti svesni toga da smo mi veoma važni i neizbežni – zaključio je Ilić.
Pre 62 godine – 17. aprila 1961. na sceni Dvorane doma sindikata, počeo je svoj život tadašnji prestižni Festival zabavne muzike Beogradsko proleće, koji se smatra da je bio pandan tadašnjem Opatijskom festivalu, kao i Italijanskom festivalu u San Remu. Obnovljen je prošle godine i održaće se u Mts dvorani.
Martovski festival, beogradski festival dokumentarnog i kratkometražnog filma, biće održan od 28. marta do 2. aprila godine u Domu omladine Beograda, koji je organizator i izvršni producent događaja.
Jedan od najstarijih filmskih festivala u Evropi i svetu trajaće šest dana i biće u znaku velikog jubileja, obeležavanja 70 godina od osnivanja, kakvog do sada nije imao nijedan filmski festival u Srbiji i nekadašnjoj Jugoslaviji.
U susret jubileju, na Dan državnosti Srbije, stiglo je izuzetno priznanje: ukazom predsednika Republike Srbije Martovski festival odlikovan je Sretenjskim ordenom trećeg stepena, za naročite zasluge za Republiku Srbiju i njene građane u javnim i kulturnim delatnostima, a povodom 70 godina postojanja.
Na čelu Odbora Martovskog festivala je Nikola Nikodijević, a članovi su: Boris Jovanović, Milena Nikolić, Nenad Popović i Dragomir Zupanc. Od 2019. godine umetnički direktor Martovskog festivala je Dejan Dabić, filmski kritičar i autor animiranih filmova, dugogodišnji selektor Festivala glumačkih ostvarenja u Nišu i urednik filmskog programa Niškog kulturnog centra.
Martovski festival će ove godine kroz monografiju “Martovski festival 1954 – 2023: filmski put dug 70 godina“ (priređivač prof. Radenko Ranković) i programskom celinom “Laureati Martovskog festivala“ u Jugoslovenskoj kinoteci (Kosovska 11), koja obuhvata neke od nagrađenih filmova u dosadašnjoj istoriji manifestacije, podsetiti javnost na značaj ovog festivala kako u kontekstu srpskog, tako i u kontekstu nekadašnjeg jugoslovenskog kulturnog prostora.
Festival tradicionalno predstavlja bogat filmski program u nekoliko nacionalnih takmičarskih kategorija: dokumentarni film do 50 i preko 50 minuta, eksperimentalni film i video art, animirani film i kratki igrani film. U međunarodnom takmičarskom programu biće zastupljeni svi rodovi kratkometražnog filma.
Selekciona komisija radila je u sledećem sastavu: selektori domaćeg takmičarskog programa – Igor M. Toholj (filmski autor, producent i programer), Saša Radojević (filmski kritičar, reditelj i scenarista) i Miroljub Stojanović (filmski kritičar, publicista i urednik), selektori međunarodnog takmičarskog programa – Borjana Gaković (filmska istoričarka, teoretičarka i programerka iz Nemačke), Dragan Nikolić (filmski reditelj, scenarista i urednik filmskog programa Doma omladine Beograda) i Dejan Dabić (umetnički direktor 70. Martovskog festivala).
Pred njima je bio težak zadatak, da od skoro 600 prijavljenih ostvarenja izaberu ona koja će ući u zvaničnu takmičarsku selekciju. Odabran je 101 film, koji će se takmičiti za sledeće nagrade: Gran-Pri Martovskog festivala, nagrade za najbolji film (po kategorijama), strukovne nagrade (za najbolju režiju, scenario, kameru, montažu, animaciju i dizajn zvuka/komponovanu muziku).
Žiri 70. Martovskog festivala, koji će odlučivati o nagradama radiće u sastavu: Joško Marušić, filmski reditelj, scenarista, animator, karikaturista i profesor (Hrvatska), kao predsednik žirija; Želimir Gvardiol, filmski reditelj, scenarista i producent (Srbija), Narcisa Darijević Marković, filmska i televizijska rediteljka, scenaristkinja i profesorka (Srbija), Aleš Pavlin, filmski i televizijski producent i profesor (Slovenija) i Pjer Žalica, filmski i televizijski reditelj, scenarista i profesor (Bosna i Hercegovina).
Pored takmičarskog, Martovski festival imaće tradicionalno i raznovrstan revijalni filmski program podeljen u celine “Svetska panorama“, “Regionalna panorama“ i “Domaća panorama“, kao i razgovore sa autorima, promocije filmskih knjiga. Biće obeležena i 75. godišnjica VFC Zastava filma, koji je od početka uz Martovski festival i čiji su autori i filmovi dobijali najznačajnije festivalske nagrade.
Na svečanom otvaranju biće održana ekskluzivna, regionalna premijera dugometražnog dokumentarnog filma “Na brodu Adaman“ (Sur l’Adaman) francuskog reditelja Nikole Filibera, koji je nedavno osvojio Zlatnog medveda za najbolji film na ovogodišnjem Međunarodnom filmskom festivalu u Berlinu.
Regionalna premijera dugometražnog dokumentarnog filma “1991. Adio Jugo film, adio Jugo festival, adio Jugoslavija… vidimo se u sledećem ratu“, poznatog glumca Igora Gala iz Hrvatske, poslužiće kao povod za tribinu “Martovski festival – između jugoslovenske prošlosti i postjugoslovenske budućnosti“.
Svetske festivalske premijere na Martovskom festivalu imaće ostvarenja “Moj Branko ne laže“ o Branku Ćopiću, autora Branka Lazića i “Živeti Bitlse“, Nebojše Grabeža.
Publika će imati priliku da pogleda svetske filmske premijere renomiranih autora iz Srbije i regiona: Vere Vlajić “Avanture karikature“, Momira Matovića “Dani od snova“, Zorana Amara “Nepobedivi um“…, kao i selekcije ostvarenja sa evropskih i regionalnih festivala kratkometražnog i dokumentarnog filma, ali i filmove nominovanih i dobitnika Austrijske filmske nagrade za kratkometražni film.
Kao i do sada, planirani su brojni stručni programi i tribine za profesionalce i studente, razgovori sa gostima festivala, master-klasovi, promocije knjiga i drugi prateći programi.
Photo: Promo
Cena ulaznica je 400 dinara za projekcije u Velikoj sali DOB i 300 dinara za projekcije u sali Amerikana. Studenti filmskih akademija, kao i do sada, uz indeks mogu besplatno da posećuju projekcije.
Na dodeli nagrade Juno koju kanadska Akademija diskografske umetnosti i nauke dodeljuje najboljem pojedinačnom muzičaru u Kanadi, pevačica Avril Lavinj suočila se na bini sa ekološkom aktivistkinjom u toplesu.
Dok se pevačica obraćala publici tokom ceremonije iza nje je na binu istrčala žena u toplesu sa porukom ispisanom na svojim leđima ”Sačuvajte zeleni pojas”, protiv kontroverznog plana stambenog razvoja provincije Ontario, javlja kanadski javni servis CBC News.
Avril Lavigne was not cool with a “Land Back” protestor who walked on stage during the Juno Awards:
Lavinj je, kako navodi BBC, glasno opsovala i “pljesnula” ženu po grudima. Ženu u toplesu je potom sa scene sprovelo obezbeđenje.
Prezenter na ceremopniji, kanadski glumac Simu Liju, poznat po ulozi “Marvelovog” Šang Čija, našalio se posle incidenta, rekavši da je Lavinj savladala damu u toplesu “kao pravi šampion”.
Pre samo mesec dana obeležili su “30 ‘dina na betonu” velikim beogradskim koncertom, a Sunshine je već obradovao fanove novim video singlom “Frka gori”.
Nadahnuti novom energijom koju im je publika bezrezervno pružila na slavljeničkom koncertu u Domu omladine Beograda, nisu dugo čekali da ih časte novom pesmom i dignu frku pred festivalsku sezonu.
Sunshine, Dom omladine Beograda/ Photo: AleX
“Frka gori” treća je najava albuma koji Sunshine planira da objavi do jeseni. Singl je snimljen u saradnji sa Funklessom, novim funk projektom koji potpisuje Lesa SMF.
– Ideja o pesmi je krenula spontano kad mi je Lesa SMF a.k.a. Funkless pustio neki njegov demo gde je pevao kao Dino Dvornik. Oduševio me je! Već sam imao gotovu matricu koju sam radio sa producentom Ivanom Petrovićem i eto, frka gori! Frku je digla i Nikodia koja svira klavijature i prateće vokale – kazao je povodom objavljivanja novog video singla Bane Bojović, frontmen Sunshinea i dodao: – Ekipa iz The Code produkcije posebno je razgorela frku spotom u kojem moja ekipa odmerava snage sa ekipom Funklessa, i na ulici pokušava da reši konflikt nastao oko jedne sofisticirane devojke na koju se svi “lože”. Frka gori i u noćnom klubu i na ulici, jer ipak smo 30 ‘dina na betonu.
Muzičara Antonija Pušića, poznatijeg kao Rambo Amadeus, optužila je pesnikinja i producentkinja televizijske emisije “Dnevnica” na na Radio-televiziji Crne Gore Lejla Kašić za seksualno uznemiravanje.
On se sada tim povodom prvi put oglasio na svom Facebook profilu.
– Povodom nesretnog, nemilog i neprijatnog dogadjaja u finalu snimanja epizode serijala “Dnevnica” , kao i medijske halabuke koja ga prati želim da se oglasim i objasnim svoje sasvim nedolično ponašanje prema novinarki Lejli Kašić.
Doduše, bilo bi mnogo lakše kad bi bilo izneseno šta mi se to konkretno zamjera, jer je u našoj komunikaciji čitavog dana bila gomila nesporazuma i neslaganja. Ovako Izgleda kao neka njena medijska taktika ali neka, evo pokušaću sam da taksativno nabrojim i priznam sva moja nedela. Moliću dotičnu gospođicu da me dopuni ako sam nešto od nedela zaboravio.
Čitav dan sam bio nadrndan i sarkastičan zbog činjenice da sam tako brzopleto upao u nešto što nikakve veze nema sa mojim senzibilitetom i uvjerenjima.
Pre svega zbog mog protivljenja da snimamo javno porodicu kojoj se pomaže i time je stigmatizujemo u javnosti. To mi je djelovalo užasno surovo, nisam mogao da pojmim da je to nekome “cool” i da misli da time čini dobro djelo. Emisije sam čekirao površno, nisam ni primjetio da se porodica kojoj se pomaže izlaže medijima. Protivio sam se glasno pred snimateljskom ekipom, ali pošto se čitava lokalna zajednica već radovala da učestvujem u toj dobrotvornoj akciji stavljen sam pred svršen čin.
Nije mi preostalo drugo ne go da pizdim. Na primer zbog producentkinjinog permanentog ispravljanja svake moje rečenice u vezi bilo čega. To je trebalo izdržati.
Zatim zbog bestidnog koketiranja, prenemaganja, koje mi je išlo na živce čitav dan.
Zbog lažnog moralisanja i insistranja na tome kako je taj rad ne znam koliko human, a zapravo se socijalno ugroženi izlažu medijima zarad njene lične promocije.
Zbog činjenice da je generalni sponzor emisije firma koja ima kladionice, a znamo da je to trenutno najveći problem i najbrži put ka siromaštvu protiv kog se ovaj serijal kao bori.
Ali da podsjetim, optužen sam, i javno osudjen zbog seksualnog uznemiravanja i zlostavljanja.
Evo da preciziram.
Dotičnu gospodjicu sam – dok smo se približavali kući socijalno ugrožene porodice, savim neplanirano pipnuo ili pljesnuo po dupetu ili pak štipnuo, pojma nemam sad. To nema nikakve veze sa seksom, barem ne s moje strane. Htio sam da joj nekako dojavim da nemam više što, da me je satjerala u ponižavajući položaj. Nekakav zadnji pokušaj da odustane od grubog upada u intimu jedne porodice. Nesretno artikulisan kvazi-drugarski alarm. Seksističan možda, seksualan ne.
Nije to niko vidio, nije se ni ona bunila, mogao bih da negiram, ali mrzi me da foliram. Nisam taj lik.
Dakle pljesnuo sam, pipinuo ili štipnuo (stvar forenzičke interpretacije) u trajanju od jedne sekunde. Vjerujem da postoje satelitski snimci koji to mogu da potvrde, danas se i onako snima svaki pedalj planete.
Netom kasnije , tokom snimanja, u stančiću ugrožene porodice, dok ja lično nisam uspjevao da kontrolišem svoje ogromno uznemirenje, gdje sam psovao pred kamerom i društvo i državu zbog činjenice da moramo da prosimo da bi nekim ljudima omogućili da plate dugove i napune frižider, dotična je prikazala punu prisebnost i hladnokrvnost.
Nakon snimanja, na samom rastanku, krenula je da demonstrira nekakvu pozorišnu ljutnju i tražila da se izvinem.
Nakon što nije dobila zadovoljavajuće izvinjenje, krenula je u histerični napad, toliko jak da sam joj rekao da je ludača i da treba da se liječi. To zaista iskreno mislim i sad. Baš kao što jednako mislim da je čitava medijska scena bolesna, bez skrupula, u kojoj se u odsustvu jasnih etičkih načela prihvata cancel kultura – kultura srednjevekovnog lova na veštice samo u eri mobilnih telefona.
Naravno želim tu da naglasim da je meni svaki oblik nasilja prema prema bilo kome, a naročito prema deci i ženama neprihvatljiv i gnusan. Ali ovde zaista ne osećam da sam bio nasilan nego da sam branio sopstveni integritet. Muškarac na njenom mjestu bi prošao gore.
Znam da će me sada medijski sahraniti što nisam prihvatio dominantno društveno licemjerstvo i javno se izvinuo. Ne mogu. Ogavno mi je da se izvinjavam osobi za koju mislim da je manipulativna, devijantna i zla. Naravno da mi je žao što sam izgubio živce i dodirnuo nešto što se ne dodiruje bez dozvole. Naravno da mi je žao što sam izgubio živce i derao se. Nije bilo u redu. Mea maxima culpa. Izvinjavam se svima onima koji su od mene očekivali kvalitetetnije ponašanje pod pritiskom. Nadam se da je ova naizgled tehnikalija u izvinjavanju jasna.
Napominjem jer se time manipuliše, da sam organizaciju Unicef sam odmah sledeće jutro, blagovremeno i samoinicijativno, usmeno i pismeno obavjestio da zamrzavamo naš aranžman dok se slučaj ne rasvijetli. Oni su odreagovali tačno onako kao što valjda moraju.
Debilna cancel kultura koja pojačava današnju psihologiju stada neće me natjerati da se sada plašim od propasti mog ugleda. Boli me patka za javni ugled u kom je javna sfera potpuno degradirana.
Krenuli ste haiku, izvolte. Mogu da se izvinem mladoj novinarki, iskreno i duboko, ali samo uz opasku da vjerujem da ima dijagnozu i da po mom laičkom mišljenju treba da se liječi. Možda i ja treba da se liječim, ko to zna, nije isključeno. Ako sam uradio nešto protivzakonito, platiću globu, ili idem u zatvor, ako ne budem imao dovoljno para. Sudeći prema teškim kriminalcima koji kod nas žive po gajbama s nanogicom, a provode se po mondenskim izletištima vikendom, za vatanje za dupe u trajanju od jedne sekunde ne vjerujem da mogu da prodjem gore od toga.
Jedino nad čim trenutno imam moć je da ne dozvolim emitovanje djelova emisije u kojima sam ja. A ono što ste snimali tajno kačite po društvenim mrežama. Čim odrobijam svoje , počinje škola jedrenja – zaključio je on.
Poznata američka pijanistkinja ruskog porekla, Lola Astanova nastupiće 1. juna u MTS dvorani.
Ova, u svom muzičkom izrazu jedinstvena umetnica, poznata po inovativnom audio-vizuelnom performansu na klaviru, ekstremnom broju pratilaca na društvenim mrežama, ali i velikom broju obožavalaca širom sveta, nastupiće prvi put u poznatoj beogradskoj Dvorani.
Lola Astanova/ Photo: Promo (MTS dvorana)
Astanova koja sada važi za jednu od najtraženijih pijanistkinja širom sveta, počela je svoj muzički put sa samo osam godina, da bi do danas postigla, kako je kritičari opisuju “vrhunsku klavirsku tehniku u kombinaciji sa dubokom muzičkom senzualnošću i jedinstvenim osećajem za modu“.
Izvođenjem originalnih koncerata klasične muzike i saradnjom sa najboljim orkestrima i muzičarima, Astanova je osvojila srca ljubitelja klavira u svakom kutku planete, a retko ko ostaje imun na njenu želju da svaki njen nastup, kako i sama opisuje “bude jedna posebna elegantna i strastvena ljubavna veza sa klavirom”.
Lola Astanova/ Photo: Promo (MTS dvorana)
Lola važi za umetnicu sa veoma uzbudljivom muzičkom karijerom, uklapajući se u definiciju savremenog virtuoza. Nastupala je sa internacionalno priznatim muzičarima, među kojima su Andrea Bočeli, Al Di Meola, 2 Cellos, Marko Antonije, kao i David Foster, a vlasnica je i velikog broja priznatih muzičkih nagrada.
Ulaznice za koncert Lole Astanove su u prodaji na blagajni MTS dvorane, Tickets.rs i Efinity.rs
Notingemski dvojac, Sleaford Mods objavio je dvanaesto studijsko izdanje pod nazivom “UK Grim“ (Rough Trade Records).
Album je dostupan na crnom standardnom LP-u / belom LP-u i srebrnom specijalnom LP-u, a takođe na CD-u i kaseti.
Zadnja tri albuma Sleaford Moda bila su svrstana u prvih deset na britanskoj top-listi, dok se njihov poslednji album “Spare Ribs” našao čak među prvih pet.
Do sada najprijatnije izdanje dvojca iz Notingema, “UK Grim”, mudar je, ali hitan pogled na život, svakodnevnicu i surovu stvarnost našeg doba.
Sleaford Mods/ Ewen Spencer
Vodeći singl i istoimena naslovna pesma nastavlja neverovatnu sposobnost Sleaford Mods da prozovu naše vreme gromkim gnevom, inovativnom elektronikom i vizuelnom umetnošću.
Minimalni, ali impresivni ritmovi pesme dodaju fizičku snagu njihovom uvek pronicljivom pogledu na društvo. Ovo je muzika za telo i um.
Spot za glavnu numeru “UK Grim” režirao je britanski umetnik kolaža i satiričar Kristofer Spens, poznatiji kao Cold War Steve, koji je napravio seriju originalni, neobuzdanih, ali satiričnih umetničkih dela.
Ovo je njegov debitantski muzički spot i debitantska animacija. Prethodno je ilustrovao naslovnicu za Time Magazine & The New Statesman.
Sleaford Mods/ Ewen Spencer
Album “UK Grim“ iskren je zvuk sadašnjice, ne samo u smislu ideja i problema na koje prizivaju snažne reči Džejsona Vilijamsona, već i zahvaljujući inovativnoj i impresivnoj produkciji Endrua Ferna. Na ovom izdanju par je sarađivao na pesmama sa kreativnim moćnicima Perijem Farelom i Dejvom Navarom ali i sa Florens Šo, izrazitim i vitalnim glasom u srcu britanskog benda Dry Cleaning.
Govoreći o “silama” koje su pokrenule poetski protest u srcu ove ploče, kao što su njihovi muzički preci poput The Clash ili The Jam, Sleaford Mods otkrivaju da je zgražavanje koje osećaju, potcrtano ljubavlju prema ljudima i mestima oko sebe, što čini “UK Grim” koliko proslavu pojedinaca i idealista, toliko i napad na vladajuće klase koje sa sve većim očajem slede svoje sebične ciljeve.
– Možda smo ponosni na zemlju. Možda smo ponosni što smo Englezi – objašnjava Vilijamson i dodaje: – Možda sam ponosan na užasne sive ulice i usrano vreme i glupu modu u koju ulažem. Samo što Englezi na koje smo ponosni nisu apsolutno ništa poput Engleza koje vlasti žele da pokušaju da promovišu.
Ljut, ali vešt, inovativan, ali sa instinktivnom energijom koja neodoljivo pokreće tela i umove, “UK Grim“ je eruditivna elektronska vizija koja se zaista bavi vremenima koja su bila sve samo ne “presedan”.
Pošto je prošlogodišnje izdanje Get EXITed događaja u Strumici prevazišlo sva očekivanja, okupivši više od 20.000 posetilaca, EXIT tim u saradnji sa opštinom ovog grada u Makedoniji organizovaće drugo izdanje.
Novi Get EXITed događaj biće održan 7. septembra u strumičkom Velikom parku, gde će premijerno nastupiti Konstrakta, najtraženije muzičko ime regiona.
Ubrzo će biti poznata imena i ostalih internacionalnih i regionalnih muzičkih zvezda, koje će u Strumicu ponovo dovesti goste iz celog regiona, ove godine u još većem broju.
Na konferencija za javnost povodom drugog izdanja festivala, održanoj u Gradskoj kući Novog Sada, prisustvovali su Ana Đurić Konstrakta, gradonačelnik Novog Sada Milan Đurić, čelnik opštine Strumice Kostadin Kostadinov i osnivač i direktor Exitove festivalske grupacije Dušan Kovačević.
Dušan Kovačević/ Photo: EXIT Photo Team
Dušan Kovačević je naglasio da je EXIT prošle godine organizovao čak 26 događaja u 10 zemalja, i da je EXIT, posle IT sektora, najveći izvoznik domaće kreativne industrije.
– Od prvog Exita, gosti iz Severne Makedonije su bili među najbrojnijim i posebno nam je zadovoljstvo da je EXIT, nakon čitavog regiona, konačno stigao i u Severnu Makedoniju sa svojim festivalom. Prošlogodišnje izdanje je zaista prevazišlo sva očekivanja, za vreme događaja nije bilo slobodnog smeštaja u okolini Strumice, a turisti su došli iz celog regiona – rekao je Kovačević.
Gradonačelnik Novog Sada Milan Đurić je izjavio da je Novi Sad u regionu i šire prepoznat kao izvoznik kreativnih industrija i rasadnik festivalsko-muzičkog turizma.
– Ponosan sam na to što je EXIT ponikao upravo iz našeg grada pre više od dve decenije, a zajednička želja nam je da se on dalje razvija. Organizatorima festivala želim još mnogo uspeha i kvalitetnih projekata, a Konstrakti, kao i drugim izvođačima, da 7. septembra nadmaše očekivanja i ostvare još više od prošlogodišnjih 20.000 poseta – rekao je Đurić.
Kostadin Kostadinov/ Photo: EXIT Photo Team
Čelnik opštine Strumica Kostadin Kostadinov je istakao da je njemu i stanovnicima Strumice zadovoljstvo da budu domaćini velikog događaja na kojem će nastupiti muzičke zvezde.
– Kao čelnik opštine Strumica, odavde, iz Novog Sada, želim da istaknem da ćemo se i ove godine potruditi da se GetEXITed događaj nadaleko čuje i da ponovo bude grandiozan. Inspirisani kulturnom razmenom i realizacijom prvog GetEXITed izdanja, dogovorili smo se da započnemo proces bratimljenja Novog Sada i Strumice – poručio je Kostadinov.
Ana Đurić Konstrakta/ Photo: EXIT Photo Team
Muzičarka Ana Đurić Konstrakta, koja samo što je predstavila novu pesmu “Evo, obećavam“, rekla je da se raduje ako će i ona, uz pomoć Exita, uspeti da doprinese kulturološkom povezivanju.
– Mislim da je to već dovoljan učinak, a radujemo se naravno i makedonskoj publici, koja je stroga, ne može kod njih sve da prođe, treba da učinimo napor da bismo ih pridobili – poručila je Konstrakta.
Ubrzo će biti objavljena imena svetskih i regionalnih zvezde koje će 7. septembra nastupiti u strumičkom Velikom parku, a ulaz na veliki Get EXITed događaj biće slobodan.
U četvrtak, 23. marta u 18:00 časova, na drugom i trećem nivou Muzeja savremene umetnosti u Beogradu biće otvorena izložba “Grad: mesto identiteta”, koja će predstaviti oko 130 dela iz kolekcije Muzeja savremene umetnosti, iz svih postojećih zbirki: Zbirke slikarstva od 1900. do 1950, Zbirke slikarstva posle 1950, Zbirke papirnog materijala (grafika, crtež, akvarel i dr.), Zbirke skulpture i instalacije i Zbirke fotografije, filma, videa i digitalnih medija.
Kustoskinje izložbe su Una Popović, Svetlana Mitić, mr Mišela Blanuša, Žaklina Ratković, i dr Rajka Bošković.
Tokom trajanja izložbe biće organizovane različite forme pratećeg programa, a izložba će biti otvorena za posetioce do 20. avgusta 2023. godine.
Izložba Grad: mesto identiteta problematizuje načine na koje urbana sredina može da se posmatra kao mesto gradnje i kontinuiranog formiranja identiteta, ne samo osnovnog/suštinskog već i umetničkog.
Kroz izložbene celine gradskih toposa predstavlja se ono što u užem i širem smislu definišemo kao gradsko (arhitektura, društvene i kulturne aktivnosti, oblici ponašanja, stil života i dr.) i što kao podidentitet, svojim prostornim i socijalnim odlikama, bitno određuje razvoj individualnih i kolektivnih modela delovanja i ophođenja.
Dušan Janković, Pariz, 1926/ Photo: Promo
Asocijativno i tematski mapiraju se i jukstaponiraju umetnička dela od početka prošlog veka do ranih dvehiljaditih koja svojim širokim spektrom značenja na različite načine tretiraju pojedinca, od najočiglednijih pojedinosti kao što su fizičke karakteristike ili društvena angažovanost pa do najsloženijih unutrašnjih preispitivanja koja se mogu istovremeno sagledati i na nivou grupnog mentaliteta.
Fokus kustoskog tima je na antropološkoj i kulturološkoj analizi dela iz kolekcije, čime je otvorena mogućnost dvojakog sagledavanje teme.
Kroz brojne umetničke radove uočavaju se procesi oblikovanja i mapiranja osobenosti i karaktera pojedinaca koji u gradu žive, odnosno pozicije – kako grad tretira nas a potom i kako pojedinac/ umetnik, kroz vlastitu vizuelnu prizmu ili teorijsku elaboraciju, tretira fizičko okruženje – kako umetnik/umetnica vidi grad.
Ove pozicije se razvijaju zahvaljujući različitim obrascima delovanja: svesno, spontano, emotivno, vrednosno, artificijelno, kao osobenim vidovima ponašanja u kontekstu specifičnog okruženja.
Posledice uzajamnog delovanja mogu biti podsticajne, delotvorne, ali i ograničavajuće, devastirajuće za čoveka–građanina, jer polis sprovodi i različite modele represije.
Ovo naročito biva provokativno za umetnika–pojedinca i može se odraziti na njegovu/njenu jedinstvenu socijalizaciju, izraženu upotrebom raznolikih jezičkih formi unutar konkretnih praksi.
Izložba “Grad: mesto identiteta” nije strukturirana hronološki, već je podeljena u pet tematskih celina koje se mogu označiti kao odrednice/nivoi u promišljanju grada kao mesta tvorbe različitih vrsta identiteta.
Marko Ristić, La vie mobile, 1926/ Photo: Promo
Prva celina je Privatni prostori: svakodnevica u zajedništvu. Dom, porodica, lični prostori, mesta gde nastaju svakodnevni rituali jesu bitan segment konstituisanja ličnosti.
Način kako umetnici i umetnice razmatraju privatni prostor sagledan je kroz dela Natalije Cvetković, Tomislava Gotovca, Sanje Iveković i Dalibora Martinisa, Žolta Kovača, Miodraga Krkobabića, Ota Loga, Petra Palavičinija, Milene Pavlović Barili, Zorana Popovića, Ivana Tabakovića, Milice Tomić, Bete Vukanović…
U segmentu Semiotika grada, grad se obrazlaže kao arhitektonično mesto snažnog kulturnog i istorijskog značaja koje, kao takvo, definiše identitet određene osobe, grupe i nacije.
Segment Semiotika grada definisan je radovima Jasmine Cibic, Koste Hakmana, Krste Hegedušića, Milana Konjovića, Goranke Matić, Miće Popovića, Veljka Stanojevića, Ljubice Cuce Sokić, Stevana Živadinovića – Vana Bora…
Treća celina zove se Urbani svet/ globalni grad. Fascinacija različitim pojavama i kulturama u gradu polazište je za prepoznavanje ali i diferencijaciju u odnosu na drugog; polis postaje osnov za simboličku i profesionalnu identifikaciju pojedinca.
Ovaj segment sagledan je kroz radove Milana Aleksića, Vojina Bakića, Marijana Detonija, Dušana Džamonje, Vinka Gecana, Jadranke Fatur, Grupe KOD, Milene Jeftić Ničeva Kostić, Viktora Macarola, Srđana Đileta Markovića, Ere Milivojevića, Vesne Pavlović, Ivana Tabakovića, Ljubomira Šimunića…
Miodrag Mića Popović, Autoportret sa maskom,1947/ Photo: Promo
Celinom Subjekat i mesto se obrazlaže da pojedinačni identitet nikada nije fiksiran, već fluidan i podložan interakciji sa mestom i drugima.
Peta celina je Distopija – utopija. Osećanje povezano sa definisanjem grada kao mesta proizvodnje anksioznosti, unutrašnje teskobe, trošnosti, ali i reda, funkcionalnosti, sinhroniciteta, projekcije budućnosti.
Distopija – utopija vizualizovana je delima Radoša Antonijevića, Sergija Glumca, Biljane Đurđević, Dragoslava Krnajskog, Mirjane Maoduš, Mihaela Milunovića, Ivana Petrovića, Josipa Seissela (Јоa Kleka)…
Unutar svake od pomenutih celina biće izdvojena pojedina dela koja svojim značenjem na poseban način korespondiraju sa datim segmentom, a što će u formi kraćeg narativa sadržati legenda pored dela.
Jasmina Cibić, Tear Down and Rebuild, jednokanalni HD video, 2015/ Photo: Promo
Marica Barišić (74) i Mijat Barišić Ružić (77) odlučili su da otputuju u Liverpul na Evroviziju autostopom, kao što su pre 50 godina na taj način išli na koncert Beatlesa.
Paru je najveća želja da upoznaju Let 3, a kako su oni rekli da će na Evroviziju putovati traktorom, to je Barišiće podstaklo da i sami prvi put pokušaju da stopiraju ovo prevozno sredstvo, jedino – osim aviona – koje još do sada nisu uspeli.
– Mi smo pre 50 godina autostopom išli na koncert Beatlesa u Liverpul, a upoznala sam i Mika Džegera, koga sam čak naučila i nekoliko reči na hrvatskom – rekla je Marica za Novi list. Supružnici su kao studenti na taj način već obišli pola Evrope, a na jednom putovanju su se verili i zajedno su već pet decenija.
Sada im je najveći cilj da putem medija dođu do Leta 3, upoznaju ih i u Liverpulu im požele sreću.
– Autostopirali smo sva prevozna sredstva, osim traktoru, i zbog toga i želimo da se javimo Letovcima. Cilj nam je da bilo kako bilo dođemo do Liverpula, a s obzirom na to da smo poznati širom Hrvatske, nadamo se da ćemo uz pomoć dobrih ljudi to i ostvariti – otkrivaju. Marica je dodala kako su odlučili da stopiraju traktor prvi put u životu pošto je bend iz Rijeke najavio da će na Eurosong putovati traktorom.
– Pozitivno razmišljamo i znamo da ćemo uspeti da odemo u Liverpul, jer mi smo još mladi, tek su nam 74 i 77 godina i puni smo ludih ideja kao i Let 3 – naglasila je Marica.
