Džetro Lezenbi, najstariji sin Nika Kejva, u maju je preminuo u 31. godini. Tragedija je još veća zbog činjenice da je još jedan od Kejvovih sinova, Artur, umro samo sedam godina ranije, kada je imao 15 godina. Muzičar je sada dao intervju za New York Times u kome je prvi put progovorio o gubitku sinova.
Intervju je objavljen neposredno pre izlaska knjige “Faith, Hope and Carnage” 20. septembra. Knjiga sadrži intervjue između Kejva i novinara Šona O’Hagana. Nažalost, Džetro je umro nedugo nakon što su intervjui završeni, ali Kejv opširno raspravlja o svojim osećajima prema Arturovoj smrti:
– Mislim da su ožalošćeni ljudi svesni roka trajanja sopstvene bede – rekao je Kejv za Times. – Ali što se tiče Artura i Džetra, ne mogu da obrišem ruke i kažem, ‘OK, sad idem dalje’.
PARTIZANSKA KNJIGA OBJAVILA STUDIJU “NIK KEJV I POETIKA PRESTUPA”
Kao odgovor na to kako se nosi s Džetrovom nedavnom smrću, Kejv je dodao: – Ne znam kako to da kažem, stvarno, ali znam da postoji izlaz. Kad je Artur umro mislio sam: Kako bi ovaj osećaj ikada mogao biti drugačiji? Ne želim da se sve o čemu pričam i sve što jesam vrti oko ovih gubitaka, ali osećam se prisiljenim da dam ljudima u istoj situaciji do znanja… da postoji izlaz.
IZMEĐU VERE I SUMNJE… NIK KEJV NAJAVIO MEMOARE POD NAZIVOM “FAITH, HOPE AND CARNAGE”
Gubitak Artura nije bila prva smrt u Kejvovj bližoj familiji; kada je imao 19 godina, njegov otac je poginuo u saobraćajnoj nesreći.
– Bio sam potpuno nesvestan učinka tuge kad mi je otac umro – rekao je Kejv. – Bio sam potpuno nesvestan svega osim sopstvenih apetita. Kad je Artur umro, bio sam gurnut na najmračnije zamislivo mesto, gde je bilo nemoguće videti išta osim očaja.
NIK KEJV: OSEĆAM PRISUSTVO SVOG POKOJNOG SINA SVUDA. AKO VOLIMO, TUGUJEMO. LJUBAV I BOL SU ISPREPLETENE….
Ali, delimično zahvaljujući njegovoj stalnoj kolumni “The Red Hand Files”, Kejv je pronašao utehu u spoznaji da je njegova muzika pomogla brojnim obožavaocima koji su pretrpeli slične tragedije.
– Moja žena Suzi i ja smo nekako uspeli da se izvučemo iz toga, i – znam da ovo zvuči otrcano – to je imalo neke veze s odgovorima koje sam počeo da dobijam od ljudi koji su mi stalno pisali i govorili ‘Ovo se dogodilo meni, i ovo se događa tebi, i ovo se može dogoditi svima. Ovo je mene jako pogodilo.’ – rekao je Kejv i nastavio:
NIK KEJV OTKRIO UZ KOJE PESME BI VOLEO DA BUDE ISPRAĆEN NA ONAJ SVET…
– I koncerti koje sam održao posle toga – spasila me briga publike. Publika mi je neizmerno pomogla, a kad sada sviram, osećam se kao da mi nešto vraćaju. Ono što umetnički radim je u potpunosti vraćanje duga. Spasavaju me koncerti i taj čin međusobne podrške. Ljudi pitaju kako možeš da ideš na turneju? Ali meni je obrnuto. Kako ne bih?
VIJJJJUUUU… ROLERKOSTER NIKA KEJVA I EKIPE NA TVRĐAVI ILI KAKO PREOBRATITI JEDNOG SKEPTIKA
