Činilo se da Sting nije mogao pogrešiti 1980-ih. Bilo da je to pevanje sa Filom Kolinsom u Live Aidu, ili usmeravanje The Police na put prema slavi, Sting je takođe napisao neke od neizbrisivih melodija decenije. Uz sve to, stvarao je i deonice koje su nekada bile nemoguće za bas gitaru.
Ako se traži njegova melodija “s potpisom”, to je bez sumnje “Every Breath You Take” i mora da ga je u kasnijim godinama jako ljutilo kada je shvatio da ju je dao svom bendu Police. Ali, pesma mu i dalje donosi uredno bogatstvo, što je gitarista Endi Samers otkrio kada je gitarski rif koji je napravio za melodiju bio semplovan sa “I’ll Be Missing You”.
“GADNA MALA PESMA”… OVO JE STING REKAO O JEDNOM OD SVOJIH NAJVEĆIH HITOVA KOJI JE NASTAO NA KRAJNJE NEOBIČAN NAČIN
Bubnjar Stjuart Koplend nije bio lud za aranžmanom za melodiju, rekavši:
– Po mom skromnom mišljenju, ovo je Stingova najbolja pesma sa najgorim aranžmanom. Mislim da je Sting mogao da natera bilo koju drugu grupu da uradi ovu pesmu i da bi bila bolja od naše verzije – osim Endijeve briljantne gitarske deonice. U suštini, to je potpuno propuštena prilika za naš bend. Iako smo na tome zaradili milijarde, a to je najveći hit koji smo ikada imali, kada slušam ovaj snimak, pomislim “Bože, kakva smo gomila seronja bili!”.
Suprotno popularnom mišljenju, “Every Breath You Take” nije ljubavna pesma, već priča o čoveku koga muči senka njegove preminule ljubavi. Uzdržavajući se da ne ode kod nje, tekstopisac bira odbacivanje umesto iskupljenja, znajući da će njegovo sećanje ostati pored nje, jednako surovo kao što ga njeno proganja.
Na mnogo načina, pesma je imala evropsku estetiku, pa je bilo prikladno da Sting bude nagrađen izvođenjem svoje voljene pesme u Švedskoj na dodeli Polar Music Prize 2017. godine. Samo je šteta za izvođača. Basista Police je bio prinuđen da sluša serenada verziju pesme “Every Breath You Take”, koju je otpevao čuveni muzičar Hose Monserat Felisijano Garsija, rođen u Portoriku.
U njegovu odbranu, nije lako otpevati engleski tekst ako si sa drugog govornog područja, a možda je i trema zaslužna za neke od falseta koje bi inače pogodio. Ali Felisijano glasom preplavljuje muziku, zaglušujući bubnjeve i gitare u tom procesu. Bilo koja nijansa koja se mogla naći u muzici je izgubljena, a Sting je uhvaćen kako žudi za lošom verzijom koju je zacementirao u The Police.
STING PRIZNAO: POKAJAO SAM SE ŠTO SAM OKUPIO POLICE, NIJE U TOME BILO NIŠTA OSIM “VEŽBE NOSTALGIJE”…
Sting pritom čini sve što može da ostane pristojan i uzdržan, svestan da je kamera uperena u njega, ali iz očiju se vide bljeskovi iritacije. Deo publike je samo nekoliko trenutaka udaljen od smeha, a ceo spektakl pretvara se u farsu. Ko zna šta je Sting mislio tokom izvođenja, ali ako je Felisijano očekivao zagrljaj od kompozitora, definitivno je bila pogrešna noć da ga traži.
Ljubazno, Sting je dozvolio da ovaj promašaj prođe u svom govoru o prihvatanju nagrade: “Stojim uz… gospodina Hozea Felisijana, čiji je uticaj na moju muziku i kao pevača i kao gitariste ostao neizrečen do sada”.
Ponekad je bolje držati se originala. Originalni Police snimak pesme “Every Breath You Take” prožet je opasnošću, rizikom, romantikom i kontradikcijom. I možda je Koplend stvarno pogrešio što je tako uradio aranžman za nju. Ali Sting je mogao da prođe i mnogo, mnogo gore. Ovako, na primer:
