Miroslav Antić, jedan od najvećih srpskih pesnika ali i boema, preminuo je na današnji dan 1986. godine u bašti svoje kuće u Novom Sadu.
Umetnika reči, večiti dečak, idealista i sanjar, podario nam je svoja bezvremena dela znajući da ćemo u njima pronaći ruku prijateljstva, utočište i nadu u bolje sutra.
U knjizi “Sutradan posle detinjstva” Nemanje Rotara kojem je Mika Antić bio ujak, autor je zapisao priču koja se dogodila neposredno posle pesnikove smrti.
Pred kraj života, već teško bolestan, Mika Antić je fanatično slikao. Baš u tom periodu je nastao ciklus slika suncokreta “boje sunca” koju je dobijao mešajući oker sa zlatnim prahom.
I tako je umro sa zlatom na rukama, jer nisu nikako mogli da ga operu. Mika je ležao na odru dok su mu šake svetlucale kao u biblijskoj priči. Na onaj je svet pesnik otišao zlatnih ruku.
Za sve koji vole kao i za sve koji do sada nisu došli u dodir sa stihovima ovog čarobnjaka, izdvajamo najlepše, one o ljubavi..
* Dalje zaista ne bih imao ništa više da ti javim. Jedino možda to da si ostala najlepša medalja iz najlepšeg rata u kome su mi srce amputirali.
* Zašivaću te vetrom. Posle ću, znam, pobrkati moju kožu s tvojom. Ne znam da li me shvataš: to nije prožimanje. To je umivanje tobom.
* Ljubav je jedini vazduh koji sam udisao. I osmeh jedini jezik koji na svetu razumem.
* Ti si sve ono što mi je potrebno da jesi. Ako ne razumeš moje ćutanje, nećeš razumeti ni moje reči.
* Znam, mora biti da je tako: nikad se nismo sreli nas dvoje, mada se tražimo podjednako zbog sreće njene i sreće moje.
* Kada te nema jer tako hoću, zaledim osmeh. U sebi kažem ime. Udahnem duboko i pomislim: tako mi nedostaješ.
* I ne znaš koliko kao ti – takvih, večeras ponovo nekog nemaju. I ne znaš koliko kao ti – istih, za susret sa tobom baš sad se spremaju. I ne znaš ko su to, kao ti – divni i što su jastuke suzama vlažili. A lepo ste se mogli sresti samo da ste se malo potražili. I krećeš u život s pogrešnim nekim. S drukčijim nekim. Nekim dalekim.
* Da ja imam samo tebe. Da ti imaš samo mene. Jesi l’ moje? Najmoje? Jesam tvoje. Najtvoje.
* Treći put kad se zaljubiš, izbriši obe ranije. Nek treća bude prva. Nek peta bude prva. Nek stota bude prva, ako se pošteno diše. Kad ljubav brojiš do jedan, onda je ima najviše.
* Ljubav je ogromna ljuljaška između radosti i samoće kad se najviše hoće, a niko ne zna šta hoće.
* Ako sad nisi ti, nikad to nećeš ni biti. Nije sve u svoje vreme, već je sve u tvoje vreme!
* Nasloni moje vreme na svoje. Duže će večnost vredeti kada smo zajedno.
* Sve nove ljubavi drukčije vrede. Živi se svaki put iz početka. Živi se da se nikad ne pada. Da budeš snažniji posle oluje. I da se u tvom srcu već sada stotinu zlatnih zvezda unapred čuje.
* Hiljadu puta od jutros kao nekad te volim. Hiljadu puta od jutros ponovo ti se vraćam.
* Znaš kako se ja zovem? Ne kao ime i prezime. Već kao boja života. Znaš kako se ja zovem? Zovem se čekanje tebe.
