Jugoton je na današnji dan (31. 8.) 1983. godine objavio treći album beogradske novotalasne grupe Idoli pod nazivom “Čokolada”, snimane u Londonu u produkciji Boba Paintera. Idoli se vraćaju čistom pop zvuku i jednostavnim stihovima, album se prodaje u velikom tiražu od 350.000 primeraka, a naslovna pesma postaje njihov najveći hit.
Iako su stil promenili u odnosu na raniju inkarnaciju, LP “Čokolada” je postigao platinasti tiraž, a naslovna pesma njihov najveći hit. Podigao se mali skandal oko teme “Bambina”, koju je komponovao Dušan Gerzić za bend Via Talas, a Šaper ju je predstavio kao pesmu Idola. No, Gerzić je zaslužan kao koautor na pesmi koja je objavljena kao singl.
Dilema… da si su prvu jugoslovensku LGBT pesmu snimili Idoli, ili ta čast ipak pripada nekom drugom?
Za ovu ploču Vlada Divljan je napisao pesme “Radostan dan”, “Vetar i zastave” i “Ja sam tu” (delimično sadrži tekst pesme “Proplakat će zora” Drage Britvića, koju je izveo Mišo Kovač na festivalu Split 71).
Na albumu su gostovali novinarka Vivien Goldman koja je nastupila kao gostujući vokal i producent Bob Painter koji je svirao klavijature.
Prvobitna ideja bila je izdati dupli EP pod nazivom “U gradu bez sna“, ali Jugoton je to odbio i objavio ga kao LP. Na naslovnoj strani albuma nalazi se devojka s omota bombonjera “Seka” proizvođača Zvečevo iz Slavonske Požege. Dizajn albuma radili su sami članovi banda uz pomoć Vladimira Galića, a fotografije Goranka Matić. Posle objave albuma Idoli su krenuli na izuzetno uspešnu turneju. Koncert u Zagrebu imao je sedam poziva na bis. Ali, zbog nesuglasica unutar grupe, razišli su se nakon ljubljanskog koncerta.
Kako je čuvena Modiljanijeva slika završila na omotu debi albuma Idola…
Idoli su se raspali 1984, a poslednji projekat pod imenom firme bio je soundtrack za film “Šest dana juna” u kome je glumio Krstić, ali je svu muziku komponovao isključivo Vlada Divljan, uključujući i narodnjak “Ja je zovem meni da se vrati”.
Ovako je govorio Vlada:
O albumu “Čokolada”:
Mi smo hteli da napravimo komercijalnu ploču pošto je priča oko “Odbrane i poslednjih dana” bila uzbudljiva i kritičari su nas mahom obožavali, ali nas više nije bilo ni na televiziji ni na radiju. Tako je “Čokolada” bila pravljena kao album za široku publiku, ali smo malo previše otišli u tu širinu, na neki način smo od vina napravili bevandu, ali pomalo tanku, jednim delom i zbog kompromisa s koproducentom Bobom Peinterom, koji je sam naginjao mekšoj pop produkciji.
Osim toga, sama pesma “Čokolada” je previše izbila u prvi plan i progutala druge pesme, originalno je to samo trebalo da bude kratka pošalica na albumu koji je zapravo trebao da se zove “U gradu bez sna”.
(Novosti, 2008)
O raspadu grupe:
Govorio sam o tome da nas je naše prijateljstvo, pogotovo duh koji nas je vezivao, izbacio na javnu scenu, da je to bio preduslov za mnoge naše pesme. Onda se u to umešala ta nazovislava, i polako smo od dobrih prijatelja postajali manje dobri prijatelji. Porasle su sujete, apetiti. Neki od nas su sebe preozbiljno shvatili, po mom dubokom uverenju.
U drugoj polovini 1983. mnogo tih lepih i pozitivnih osećanja, jednostavno je nestalo. Trebalo nam je i po pet dana da bismo se okupili. Malo-pomalo nestajali su svi razlozi koji su nas činili bendom, činili prijateljima i onim što smo bili – idolima.
Konkretan povod za naš rastanak bila je međusobna svađa na koncertu u Ljubljani. Naravno, bio je to samo povod. Ostao sam još nekoliko dana u Ljubljani, kad sam se vratio shvatio sam da se nešto čudno dešava u bendu. Posle dva meseca saznao sam da Nebojša organizuje probe bez mene. Bio je to definitivni kraj Idola.
(Nin, 2003)
HL/Izvor: rockomotiva.com
