Bili Gibons, gitarista legendarnog teksaškog benda ZZ Top, osnovanog 1969. godine, smatra se jednim od najvećih gitarista koji su ikada blagoslovili carstvo rocknrolla. ZZ Top je poznat po neverovatnom zvuku uživo, posebno s obzirom na to da su na sceni samo tri muzičara. Doduše, sam Bili Gibons je otprilike čitav orkestar bluza, viskija, žena i nekog neverovatnog i suptilnog stila sviranja gitare. Gibons je pravi umetnik, bez obzira slažete li se s tim ili ne.
Gibons je svirao u nekoliko različitih grupa pre nego što se “nagodio” sa ZZ Top-om koji će se postati njegov legat. Davne 1968. godine Gibons i njegov psihodelični bluz bend Moving Sidewalks sarađivali su i sa Džimijem Hendriksom, još jednim gitarskim čarobnjakom, sa kojim je Gibons završio na turneji i od koga je, kako priznaje, mnogo naučio.
Gibons je u intervjuu za Express rekao:
– Dogovorili smo to na prilično neočekivan način – opisuje Gibons svoj prvi susret sa Hendriksom. – Naš ugovor je zahtevao da sviramo 45 minuta, a u to vreme, jedini način na koji smo mogli da dovršimo svirku bio je da uključimo dve pesme Džimija Hendriksa. Što je bilo nekako čudno, moram da priznam.
Gibons ne samo da je napravio zdravu konkurenciju sa Hendriksom, ultimativnim bogom gitare, već je i to takmičenje podigao na sasvim drugačiji nivo obradivši nekoliko svojih pesama pre nego što je sam Hendriks izašao na scenu.
Biiy Gibons novim singlom najavio solo album “Hardware”… Ovo je – “West Coast Junkie”
Srećom za teksaškog odmetnika, uspeo je da to izvede i impresionira Hendriksa.
– Sećam se da sam završavao set, sišao sa bine, u senci je bio Džimi, s rukama preko lica. Mislio sam da je mnogo ljut. Zaravo se cerekao, a dok sam prolazio, zgrabio me i rekao: “Sviđaš mi se. Imaš jake nerve!”, – rekao je Gibons prema Ultimate Classic Rock.
Žena je ušla u zalagaonicu s idejom da proda odelo Bilija Gibonsa… Rik je bio u dilemi, a onda je pozvao – Bilija Gibonsa
Posle ovog susreta, njih dvojica su postali prijatelji, što je Gibonsa odvelo i na turneju sa Hendriksom. Kao kreativni umetnik, Hendriks je uzeo ono što su bluzeri delte Misisipija delte uradili i dodao svoj fazon psihodeličnog roka. Bio je levoruk, ali je svirao gitaru za dešnjake okrenutu naopako, što niko ranije nije radio. Psihodelični maestro koristio je wah-wah i fuzz pedalu i radio je stvari koje su mnoge ostavljale u čudu kako može da učiniti da gitara zvuči onako kako je zvučala kad je on ima u rukama.
– Bio je pravi tehnički čarobnjak. Izmišljao je neke čudne veze sa Stratocasterom. Uveren sam da dizajneri nisu imali pojma da će to uopšte moći da se izvede. Njegova tehnika bila je vrlo neobična. Gledati to i pokušati da shvatiš šta radi bilo je zastrašujuće – rekao je Gibbons u intervjuu za Rolling Stone.
Tokom turneje, njih dvojica su boravili u istom hotelu i zajedno su učili nove pesme.
– Sobe su morala da budu na istom spratu i da vrata uvek budu otvorena – ispričao je Gibons. – Jer, svakog popodneva om bi došao s nekom pločom i rekao “hajde da skidamo ovo, da vidimo da li možemo da shvatimo pšta se dešava”. I onda bi doneo nešto od Džefa Beka, a ja bih rekao: “Džimi, velika je šansa da Džef Bek sedi negde tamo i pokušava da shvati kako to Hendriks radi”.
Read&Roll: Knjige koje se čitaju – glasno… “Dva su jahača prilazila”… čudna, šarena, luda i pomalo konfuzna biografija Džimija Hendriksa
Kada su Gibonsa pitali da li bi ZZ Top i postao uspešan da su počeli u današnje vreme, odgovorio je:
– Da smo prihvatili onaj isti mladalački entuzijazam koji nas je okupio, to bi možda i uspelo. Bacili smo oprez u vetar i uskočili u njega sa obe noge, ali sve što smo želeli bilo je da pravimo glasnu muziku, imamo besplatno pivo i jurimo devojke posle koncerta.
HL/Izvor: faroutmagzine.co.uk
