Sjajni srpski gitarista Zlatko Manojlović, koji još od sedamdesetih godina prošlog veka traje, što na našoj sceni, što u Evropi, i trenutno promoviše novi album “Crni labud”, svojski se, na pragu osme decenije trudi da, živeći u Nemačkoj uz povremene posete Srbiji, predstavi svoju viziju rokenrola i žive svirke.
Činjenica je da uz svu modernu muziku i produkciju, velike koncertne prostore i dalje pune pre svega legendarni rok bendovi – kako u svetu, tako i kod nas. Upitan da li je, po njegovom mišljenju, prošlo vreme “gitarskih heroja”, idola devojčica koje vrište za njima na koncertima, Manojlović je za Novosti iskreno odgovorio:
– Plašim se da, ipak, jeste. Mlade ljude od 20 i kusur godina zanima nešto sasvim drugo. Ne možeš da meriš svet po Srbiji. Kada bi to moglo, Srbija verovatno ne bi bila tu gde jeste.
Čuveni muzičar koga generacije vezuju, pre svega, za legendarni instrumental “Jednoj ženi”, ima interesantno zapažanje.
– U Srbiji uopšte nije tako loše kao što sam stekao utisak iz daljine. Kad u Beogradu prođem ulicom, ne vidim nijedan “jugo”, niti neki stari auto. Svi sede u restoranima srećni, zadovoljni. Voze dobre automobile, gužva je velika kao u Njujorku… Činjenica je da ovde postoji socijalni život zbog čega se ljudi osećaju super.
Na Zapadu je, kaže, sasvim drugačije.
– Tamo je društveni život – nula. Retko nađeš čoveka sa kojim možeš da se sprijateljiš. To je drugi svet i ne možemo da se poredimo sa njima. Na Zapadu nije tako sjajno kao što se čini.
HL/Izvor: novosti.rs
