Kako mogu da se spoje Velikogradištanska gitarijada i Pesma za Evroviziju? Dovoljno je samo malo dobre atmosfere iz bekstejdža i nekoliko sklopljenih prijateljstava, jedan klub u Zemunu i termin u petak uveče.
Sve to su imali bend Tomato, Saša Baša i orkestar i njihov specijalni gost Marko Mandić, 29. marta u klubu Fest.
Tomato je četvoročlani pop rok bend iz Beograda, mada sudeći po broju ljudi koji su napamet znali skoro sve tekstove, verovatno im nije potrebno predstavljanje. Iza sebe imaju album “Sa zidova grada”, a u Fest su došli spremni, vredno su radili i predstavili su nam nekoliko novih pesama.
Od početka, pa do kraja set liste duge čak četrnaest pesama, raspevana publika je uzvraćala odličnu energiju koju je dobijala sa bine. “Jabuka cimet”, “Urbana predgrađa” i “Ja baš želim” samo su neke od pesama za koje se bend, prema rečima frontmena Matije Savkovića “nadao da su dobre”, a koje publika sa nestrpljenjem iščekuje na novom izdanju, a kako bi svirku učinili još zanimljivijom, odsvirali su i dve obrade.
“Tango” grupe M.O.R.T. legla im je fantastično, ali je njihova verzija pesme “Tom’s Diner”, pod nazivom “Uvek srećan”, sa promenjenim tekstom, zvučala još bolje. Kada se na prvi pogled vidi da bend uživa, dobra svirka je zagarantovana. Ako još više od njih uživaju oni koji će kasnije deliti binu sa njima, tu zaista nema greške.
Aleksandar Branković, poznatiji kao Saša Baša, sa svojim orkestrom osvojio je publiku na ovogodišnjem nacionalnom izboru za pesmu za Evroviziju, a od tada ne prestaje da svojim nastupima širi ljubav, bilo da je u pitanju “Elektroljubav”, ili ona prava, apstraktna, koju svi imamo u sebi.
Tri lica muzike… Saša Baša objavio je debi album “Trizofrenija”
Srazmerno svojim kolegama, Saša Baša je takođe odsvirao 14 pesama, koje promišljeno podelio u tri bloka. Tri pesme, pa improvizacija, zatim još šest pesama. Zatim je na binu izašao specijalni gost, Marko Mandić, koji je na opšte oduševljenje izveo numere “Nismo uspeli” i “Dvanaest Bugara”. Iako je u centru pažnje bio kratko, od početka do kraja bio je tu, stvarao još bolju atmosferu i bio najveća podrška svojim domaćinima. Posle kratkog spektakla, bilo je vreme da se Saša Baša vrati i odsvira poslednji blok, za koji je čuvao svoje najbolje pesme.
Jedno zaista dinamično veče ostalo je iza punog Festa. Već na samom početku, po broju nasmejanih lica koja su čekala da se vrata konačno otvore, moglo je da se pretpostavi kakvo veče je pred nama. Na kraju, pretpostavke su potvrđene. Puni stolovi, prazne čaše, tri prijateljstva na bini i ko zna koliko još ispred nje.
Na kraju krajeva, nije ni važno odakle se znamo. Sa ovog ili onog festivala, ko je kome bio konkurencija. Nije važno ni koje smo mesto osvojili. Važno je da smo tog petka, 29. marta svi bili tu.
J. Ilić za HL
