Photo: Pixabay
Moja generacija nije mnogo slušala ploče, mi smo odrasli na kasetama i kompakt diskovima. Kasnije je došao MP3 i slušanje muzike preko interneta.
Ipak, medij vinila nije mi bio nepoznat, na polici mi je, pored kolekcije stripova, stajala hrpica ploča među kojima je bilo par istinskih bisera: nemačko izdanje live albuma Majka Oldfilda “Exposed”, originalni vinil “Sogns of Faith and Devotion” od Depeche Mode, neki grčki Žan Mišel Žar… I tako… Prolazile su godine, a te ploče nisu videle vrh gramofonske igle. Sve doskora, kada sam od mog dobrog prijatelja, Miše Stanimirovića, basiste u neznanom broju bendova (trenutno u bendovima Delivarance i Despot) dobio antički “Tehniksov” gramofon. Da li treba da pomenem da je to prvi gramofon koji sam posedovao u životu? Stariji i iskusniji vinil-manijaci (Miša je pasionirani kolekcinoar ploča Iron Maiden-a) su mi govorili da je sakupljanje ploča “teška navlaka”. Tako i bi. Nakon što sam gramofon “ojačao” adekvatnom opremom (prastari “Elektrovojsovi” zvučnici i još starije “Monakor” pojačalo) krenula je i magija – preslušavanje ploča.
Vinili su u jednom periodu bili potpuno “aut”, smatralo se da će CD preuzeti primat, nakon njega, elektronska forma plasiranja muzike. Međutim, nije sve u praktičnosti i brzini gde možeš sve što su Dire Straits snimili začitavu karijeru da svučeš za sa interneta za par minuta… Vinil, kao medij, imao je i ima svoju draž, tako da, kada se vratio, nije bilo veliko iznenađenje da je prodaja istih počela stalno da raste. Vinil je muzika upakovana na jedinstveno sofisticiran način, o kvalitetu zvuka da ne govorim…
U mom rodnom gradu se pre par godina otvorio Vinyl Shop koji i danas lepo posluje i gde neretko svratim da obnovim kolekciju. Kompletirao sam diskografiju Kerbera, pronašao solidno očuvan dupli živi album Depeche Mode “101”, isto tako dupli album The Cure – “Kiss me, kiss me, kiss me”… Ostalo se naručuje sa interneta. Za vikend sam trčao da pokupim duplo remasterizovano izdanje “Still” od Joy Divison, sa retkim live snimcima, a pazario sam i poslednji New Order “Music Complete” – i to na providnom vinilu.
Za nekog ko još čuva kasete s kraja osamdesetih i iz prve polovine devedesetih – nije loše.
Taj “virus” uspeo sam da prenesem i na moju devetogodišnu kćerku. Omiljeni bendovi su joj Texas, New Order, Yazoo… I prosto ne može da sakrije oduševljenje kad se ploča zavrti na gramofonu.
Priznaćete, tako nešto nije moguće kada pustite muziku na jutjubu.
