Jedan od najznačajnijih italijanskih džez muzičara, saksofonista i kompozitor Tino Trakana, nastupiće sa svojim oktetom 22. oktobra od 19:00 u Velikoj sali Doma omladine, u okviru 42. Beogradskog džez festivala.
Sastav povezuje duboku ukorenjenost u džez tradiciji sa slobodnim istraživanjem različitih zvukova, formi i muzičkih tradicija. Na repertoaru su autorske kompozicije Trakane i pijaniste Masimilijana Milezija, koje kroz aranžmane i improvizaciju otvaraju prostor za susret različitih muzičkih izraza.
Ana Popović i Vladimir Nikolov otvaraju 42. Beogradski džez festival
Aktuelni album “Panorchestra“, sa dva koncertna snimka, proglašen je najboljim albumom 2025. godine u izboru kritičara magazina Musica Jazz (Top Jazz).
Tino Trakana je tokom karijere objavio više od dvadeset albuma kao lider sastava različitih formata. Od 1983. član je kvinteta, a potom i seksteta Paola Fresua, sa kojim je osvojio više nagrada za najbolji italijanski bend i album, kao i dve nagrade Django za najbolji evropski džez album. Sa tim sastavom prvi put je nastupio na Beogradskom džez festivalu 2014. godine.
U razgovoru povodom gostovanja na ovogodišnjem festivalu, Trakana govori o muzičkim istraživanjima koja su oblikovala njegov rad, nastanku i zvuku projekta Panorchestra, povratku u Beograd sa sopstvenim projektom i značaju međunarodne razmene za mlade džez muzičare.
Iza sebe imate dugu i uspešnu karijeru saksofoniste, kompozitora i vođe sastava. Šta Vas, posle toliko godina u džezu, i dalje inspiriše da stvarate novu muziku i istražujete nove ideje?
– Oduvek me je zanimalo kakve se nove ideje rađaju, pa sam istraživao različite muzičke svetove — od pristupa bližeg džezu, sa mojim kvartetom (Masimo Kolombo na klaviru, Marko Mikeli na kontrabasu i Frančesko Petreni na bubnjevima), na albumima kao što su “Live 2005“, “La Forma delle Cose“ i “Acrobats“, do udaljenijih područja, poput rane muzike, kroz projekat posvećen Đezualdu da Venosi, pa čak i saradnje sa di-džejem Bonotom na albumu “Drops“. Za mene nije reč o tome da skačem s jednog na drugo, već da kroz sopstveni izraz istražujem različite muzičke situacije. To su dugoročni ciklusi istraživanja, ali upravo zbog toga se osećam živim.
Panorchestra okuplja osam muzičara i povezuje komponovanje, improvizaciju i različita muzička iskustva. Šta ovaj projekat čini posebnim za Vas i šta publika na Beogradskom džez festivalu može da očekuje od koncerta?
– Panorchestra ima jedinstvenu istoriju: u suštini, to je proširena verzija prvobitnog kvarteta bez klavira, koji smo činili Masimilijano Milezi, Đulio Korini, Filipo Sala i ja. Kao kvartet radili smo nekoliko godina i snimili tri albuma. Kada sam odlučio da proširim sastav u oktet, pridružujući mu mlade muzičare čiji sam rad dugo pratio, Masimilijano i ja preradili smo repertoar kvarteta na osnovu ideja koje su se razvijale tokom godina naše saradnje: relativno slobodna improvizacija, utemeljena u dubokom poznavanju džeza, ali nevezana za određene džez obrasce; interesovanje za savremenu i etno muziku; međusobna interakcija instrumenata i spontanost. Nadam se da će publika u Beogradu uživati u koncertu koji će biti ne samo zanimljiv već i pomalo neobičan i zabavan.
Već ste nastupali na Beogradskom džez festivalu sa Kvintetom Paola Fresua i nadamo se da Vas za taj koncert vežu lepe uspomene. Kako se osećate sada, kada se vraćate u Beograd sa sopstvenim projektom?
– Imam divne uspomene na koncert sa Kvintetom Paola Fresua — sastavom sa kojim i danas sarađujem. Paolov kvintet odigrao je veliku ulogu u mojoj karijeri: četrdeset godina zajedničkog muziciranja, uz bezbroj koncerata i albuma! Ipak, posebno me raduje što ovog puta dolazim sa sopstvenim projektom, jer mi to omogućava da se predstavim na još ličniji način.
Italijanski džez ima snažno prisustvo u Srbiji, a tokom godina na Beogradskom džez festivalu nastupali su brojni italijanski džez muzičari, kako afirmisani tako i mladi. Kako vidite značaj ove veze? Postoje li srpski džez muzičari koje poznajete, sa kojima ste sarađivali ili čiju ste muziku slušali?
– Mladim italijanskim džez muzičarima nije uvek lako da pronađu prilike za nastupe u svojoj zemlji. Vodim program za predstavljanje mladih talenata pod nazivom “Scintille“, u okviru festivala Bergamo Jazz, jednog od najznačajnijih džez festivala u Italiji, kojem mnogo dugujem i kada je reč o nastanku projekta Panorchestra. Želeo sam da pokrenem ovaj program upravo kako bih pokazao bogatstvo ideja i talentovanih mladih muzičara u Italiji. Bergamo Jazz već deset godina podržava ovu malu, ali značajnu i živu inicijativu. Svaka prilika da mladi italijanski sastavi nastupe u inostranstvu za njih je od ključnog značaja, a Beogradski džez festival predstavlja važnu stanicu na međunarodnoj sceni — baš kao što je važan i meni lično. Nikada nisam svirao sa srpskim muzičarima, ali poslednjih godina iz tog regiona dolazi veoma zanimljiva i originalna muzika, naročito kada se lokalni muzički elementi spajaju sa velikom džez tradicijom.
Tokom karijere sarađivali ste sa muzičarima različitih generacija, iz različitih zemalja i sa različitim muzičkim iskustvima. Kako su ti susreti oblikovali način na koji danas slušate, improvizujete i stvarate muziku?
– Da, sarađivao sam sa mnogo različitih muzičara. Posebnu zahvalnost dugujem Franku D’Andrei. On mi je, u suštini, prvi pružio priliku da radim na visokom nivou i, pre svega, suočio me sa potpuno novim muzičkim izazovima. Sarađivali smo otprilike od početka osamdesetih do početka devedesetih godina i mnogo sam naučio od njega — bio je moj stariji kolega. Tu je i divno iskustvo sa Paolom Fresuom, koje, kao što sam već pomenuo, i dalje traje, a izazov izvođenja solističkih deonica sa Paolom u okviru orkestarskog nastupa bio je izuzetno podsticajan. Pored njih, za svoju karijeru dugujem zahvalnost i mnogim drugim muzičarima — nekima veoma poznatim, drugima manje poznatim, ali svima izuzetno talentovanim — koji su me pozivali da oživim njihovu muziku. Do sada sam učestvovao u snimanju više od 100 albuma, od kojih većina sadrži autorsku muziku. Tumačenje nove, sveže muzike drugih muzičara jedna je od stvari u kojima najviše uživam; donelo mi je veliko iskustvo i bezbroj novih ideja.
Ovogodišnji 42. Beogradski džez festival održava se od 21. do 24. oktobra u Domu omladine Beograda i predstavlja 13 koncerata istaknutih svetskih i domaćih umetnika, uz završni džem sešn.
Na festivalu ove godine prvi put nastupa 12 sastava, u rasponu od bluza, neobapa i postpanka do hip-hopa, R’n’B-ja, neosoula, flamenka, latina, fanka, mejnstrima i avangarde.