U upravo objavljenim memoarima “Sećanja” opisuje stvari koje su postale deo pop kulture i u ono vreme stvarno bile šokantne.
Šinejd O’Konor je sama, što najviše voli. Provela je pandemiju u malom selu na vrhu planine u Irskoj, gledajući kriminalističke serije, kupujući sitnice preko interneta i prateći informacije na CNN-u. Tog oblačnog popodneva imala je plavi hidžab preko obrijane glave i cigaretu između prstiju, a kad se nagnula nad iPad u svom zastakljenom zimskom vrtu, činilo se kao da je hermetički zatvorena u svoj lični mali svet, piše New York Times.
– Imam sreće – kazala je – jer uživam u svom društvu.
Njena kućica je uređena u živopisnim, jarkim bojama koje iskaču iz monotone pozadine irskog neba. Ruže boje žvakaće gume nižu se uz kućne prozore, a hinduistička boginja Durga ispružila je osam ruku preko pokrivača na udobnoj sofi od trešnjinog drveta. Kad je O’Konor (54) tokom video intervjua omogućila malu iPad turneju po svojoj kući, moglo se primetiti da je cvećeveđtačko i kupljeno na Amazonu, a lep par baršunastih stolica zapravo nije stvoren za sedenje.
– Namerno sam kupila neudobne stolice, jer ne volim da mi gosti dugo ostaju – kazala je. – Volim da budem sama. To je otkrila uz bezobrazan hihot koji je zvučao gotovo kao poziv.
AGONIJA ŠINEJD O’KONOR UŽIVO NA TV: JEDINO ŠTO VOLIM KOD SVOJE MAJKE JE TO ŠTO JE MRTVA! BILA JE ČUDOVIŠTE!
O’Konor je, koliko god se trudila to ne bude, neodoljiva. Ona odiše nežnom prepoznatljivošću, zahvaljujući svom osmehu, oštrom jeziku i činjenici da slučajno poseduje jednu od najznačajnijih glava u pop kulturi. Početkom 90-ih O’Konor je postala toliko poznata da su same dimenzije njene lobanje postale upisane u javnu svest. Ako se sećate dve stvari o njoj, to je onaj krupni plan u videu za svoju verziju “Nothing Compares 2 U” – i onaj događaj kad je zureći u kameru u emisiji “Saturday Night Live”, pocepala fotografije pape Ivana Pavla II i time ubila svoju karijeru.
Ali ona to ne vidi tako. Zapravo se svega seća drugačije. Sada je napisala memoare “Sećanja” koji priču pričaju iz njene perspektive. – Osećam da me je prvo mesto na top listi skrenulo s puta – piše ona – a moje cepanje fotografije vratilo me na pravi put.
O’Konor je sebe doživljavala kao protestnu pevačku pankerku. Kad se popela na vrh pop liste, bila je zarobljena.
– Mediji su od mene stvarali ludaču jer se nisam ponašala kao što bi pop zvezda trebalo da se ponaša – rekla je. – Čini mi se da je biti pop zvezda gotovo kao biti u nekoj vrsti zatvora. Moraš biti dobra devojka.
A to jednostavno nije Šinejd O’Konor.
“Ludo” je reč koja obavlja neka prljava kulturna posla. To je uvrnut način referisanja na mentalne bolesti. Ali to je i klizava oznaka koja nema ništa s načinom na koji čovekov mozak radi i ima sve s načinom kako je prihvaćena u kulturi. Nazvati nekoga ludim ultimativna je tehnika ućutkivanja. Oduzima osobi njezinu sopstvenu subjektivnost.
Do trenutka kada se O’Konor pojavila na “SNL-u”, u oktobru 1992. godine, već je bila označena kao luda – zbog bojkota dodele Grammyja gde je trebalo da primi nagradu za ploču godine (prepoznali su samo ‘materijalnu dobit’, rekla je) i što je odbila da svira ‘The Star-Spangled Banner’ (američku himnu) na početku koncerata (jer državne himne ‘nemaju nikakve veze s muzikom generalno’). Njen ugled je bio u stalnom riziku.
– Nije mi žao što sam to učinila. Bilo je sjajno – rekla je o svom proterstu protiv zlostavljanja u Katoličkoj crkvi. – Ali bilo je vrlo traumatično – dodala je. – Bila je otvorena sezona lova kada su se prema meni ponašali kao prema ludoj kučki.
ŠINEJD O’KONOR PREŠLA U ISLAM… PROMENILA IME I NAPISALA: “WEAR A HIJAB – JUST DO IT”
Ubrzo posle tog showa, O’Konor se pojavila na tribini u čast Bobu Dilanu, a kada je publika izviždala, bila je toliko zatečena da je prvo pomislila da se sprdaju s njenom odećom. Džo Peši se u showu ‘Saturday Night Live’ šalio da će je udariti, a kasnije joj se na toj istoj pozornici Madona rugala na snishodljiv način, cepajući fotografiju seksualnog prestupnika sa stranica tabloida, Džoja Butafuoka. O’Konor je osuđena od strane Lige za klevetu i grupe pod nazivom Nacionalna etnička koalicija organizacija koja je angažovala valjak da uništi stotine njenih albuma ispred sedišta njezine diskografske kuće. Washington Times nazvao je ‘licem čiste mržnje’, a Frenk Sinatra ‘jednom glupom ženskom’.
Memoari Šinejd O’Konor stižu u vreme kadaa se čini da kultura želi da preispita ove stare presude. Najbolji komentar ispod emisije ‘Behind the Music’ s O’Konor na YouTubeu glasi: “Možemo li se svi složiti da je bila u pravu!” Vreme je dosta toga potvrdilo: seksualno zlostavljanje dece i njegovo zataškavanje u Katoličkoj crkvi više nije javna tajna. Ivan Pavle II konačno je priznao ulogu crkve 2001. godine, gotovo deceniju posle njenog čina prkosa.
Ali preterana reakcija na O’Konor nije se odnosila samo na to je li bila u pravu ili nije; radilo se o vrstama provokacija koje prihvatamo od žena u muzici. – Ne zato što sam bila slavna ili nešto slično, već zato što sam bila čovek, imala sam pravo da dignem ruku i kažem šta osećam – rekla je O’Konor. Neki su umetnici vešti u šokiranju da prodaju više ploča, a drugi ublažavaju svoj politički bes u ukusnoj muzici, ali “Šinejd nije tip koji išta ublažava”, kaže njen prijatelj Bob Geldof, muzičar i aktivista. “U tome je ona u velikoj meri Irkinja”.
Da biste shvatili zašto je O’Konor to što je dospela na crne liste doživljavala oslobađajućim, morate da razumete koliko je duboko bila neshvaćena tokom svoje karijere. Još je bila tinejdžerka kad je započela rad na svom žestokom, eteričnom prvom albumu, “The Lion and the Cobra”, kad je izvršni direktor pozvao na ručak i rekao joj da se ženstvenije odeva i pusti na kratko ošišanu kosu. Pa je odmarširala do brijača i sve to obrijala. – Izgledala sam kao vanzemaljac – što je bio svojevrsni beg od toga da izgleda poput ljudske žene. Kad je O’Konor zatrudnjela usred snimanja, ona piše da je direktor pozvao lekara i pokušao da je prisili na pobačaj, što je ona odbila. Njen prvi sin Džejk stigao je neposredno pre albuma.
Kasnije, kada je singl “Nothing Compares 2 U” učinio zvezdom, O’Konor je rekla da je autor pjesme, Prins, terorisao. Zaklela se da če otkriti detalje “kad budem stara dama i napišem svoju knjigu”, i sad je to učinila: Napisala je da je Prince pozvao u svoj mračni holivudski dvorac, izgrdio zbog psovanja u intervjuima, prisilio svog batlera da je posluži supom, iako je ona više puta odbila, i slatko predloži borbu jastucima, da bi je lupio nečim tvrdim što je ubacio u jastučnicu. Kad je usred noći pobegla pješice, piše, on je pratio svojim automobilom i progonio je oko autoputa.
Prins je vrsta umetnika koji je opisan kao lud u dobrom smislu, u stilu ‘Moraš biti lud da bi bio muzočar” – rekla je O’Konor – ali postoji razlika između toga što si lud i da si nasilni zlostavljač žena. Ipak, činjenica da je njenu najpoznatiju pesmu napisala ova osoba nimalo je ne zanosi. – Što se mene tiče – rekla je, – to je moja pjesma.
Njen potez u ‘S.N.L.-u’ bio je ličniji nego što je većina znala. U knjizi opisuje kako je majka fizički zlostavljala tokom detinjstva. – Dobila sam nagradu u vrtiću jer sam mogla da se sklupčam u najmanju kuglicu, ali moja učiteljica nikad nije znala zašto to mogu da učinim tako dobro – piše ona. Postoji razlog zašto ona u videu ‘Nothing Compares 2 U’ počinje da plače kad dođe do stiha o maminom cveću. O’Konor je imala 18 godina kada joj je majka umrla, a toga dana skinula je jednu fotografiju sa zida mamine spavaće sobe: sliku pape. O’Konor je pažljivo spakovala fotografiju, čekajući pravi trenutak da je uništi.
– Zlostavljanje dece je kriza identiteta i slava je kriza identiteta, pa sam direktno prešla iz jedne krize identiteta na drugu – rekla je. A kad je svojom slavom pokušala da skrene pažnju na zlostavljanje dece, bila je osramoćena. “Ljudi bi rekli da je krhka”, rekao je Geldof. “Ne ne ne. Mnogi bi se ljudi srušili pod težinom da budu Šinejd O’Konor, da nije bilo Šinejd”.
ŠINEJD O’KONOR TVRDI: PRINS JE PREMA MENI BIO NASILAN I ZLOSTAVLJAO ME, PEŠICE SAM BEŽALA IZ NJEGOVE VILE…
Umesto toga, O’Konor se osećala oslobođenom. “Mogla sam biti samo ja. Raditi ono što volim. Budite nesavršeni. Budite čak i ludi”, piše u knjizi.
– Nisam pop zvizda. Ja sam samo problematična duša koja treba povremeno da vrišti u mikrofon.
Smatra da je reakcija javnosti odmakla od pogrešnog života, u mainstream popu, i prisilila je da živi od svojih izvedbi, gde se kao umetnica oseća najudobnije.
“Sećanja” su dokument teškog života, ali je i prilično smešan, počevši od naslova. (‘Kao što sam rekla, ne mogu da se setim mnogih detalja, jer su me neprestano kamenovali’, piše ona.) Prepuna je šarmantnih priča s vrhunca njine slave. Odbacuje tvrdnju pevača Red Hot Chili Peppersa Entonija Kidisa da su imali nešto (‘Samo u njegovom umu‘), ali potvrđuje afericu s Piterom Gabrijelom (da biste otkrili nepristojni izraz koji ona dodeljuje njihovoj vezi, moraćete da pročitate knjigu).
Ali knjiga ne nudi urednu, veselu vrstu opravdanja. Ovi trenuci kulturnog preispitivanja mogu se činiti poput dodele utešne nagrade; posledice prošlih odluka nikada se ne mogu zaista preokrenuti. U međuvremenu, ista se dinamika ponavlja, iznova i iznova. Poslednjih godina O’Konorino mentalno zdravlje postalo je glavna tema terapijsko-zabavnih emisija poput onih dr. Drea i dr. Fila, koji uspevaju oblikujući bolest kao dramu i pretvarajući bol u spektakl.
O’Konor je videla i malo sebe kod žena koje su došle posle nje – u Ejmi Vajnhaus i Britni Spirs. – Ono što su učinili Britni Spirs bilo je odvratno – rekla je. – Ako biste na ulici sreli neznanca koji plače, zagrlili biste ga. Ne biste počeli da fotografišete, znate?
O’Konor se osvrće na ono večee kad je Spirs proglašena ludom jer je obrijala kosu. – Zašto su govorili da je luda zbog brijanja glave? – rekla je. – Ja nisam luda.
Ona i dalje sama brije glavu otprilike svakih 10 dana. – Jednostavno se ne osećam poput same sebe kad imam kosu -, rekla je. Preko toga obično nosi hidžab; prešla je na islam pre nekoliko godina i počela da se zove imenom Shuhada Sadaqat, iako se i dalje odaziva i na O’Konor. Prvi deo svojih memoara napisala je 2015. godine, ali nakon što je izvršila histerektomiju i doživela ‘totalni slom’, kako kaže u knjizi, trebalo joj je vremena da ponovo pogleda taj projekat.
Provela je šest godina u ustanovama za mentalno zdravlje i izvan njih – knjiga je delomično posvećena osoblju i pacijentima u Univerzitetskoj bolnici St. Patrick – i sada ima određenu jasnoću o tome kako njen um funkcioniše: uglavnom, ima složen posttraumatični stresni poremećaj i granični poremećaj ličnosti. Njene teškoće s pamćenjem ‘S.N.L.’ perioda je takođe proizvod traume. – Bilo je to vrlo usamljenih, usamljenih 10 godina – kaže je O’Konor. – Zaista verujem podsvesti – dodala je. -Ako ne želite da se nečega sećate, za to postoji vrlo dobar razlog.
POTRESNA ISPOVEST ŠINEJD O’KONOR NA FACEBOOKU IZ BEDNE HOTELSKE SOBE: SVAKI DAN MI JE BORBA DA OSTANEM ŽIVA
O’Konor nikad nije razumela zašto su ljudi bili toliko privučeni njenom muzikom. Ali pre nekoliko godina, spremala se da krene na turneju posle duge pauze i “Nisam mogla da se setim prokletih tekstova nijedne pesme”, rekla je. Prvi put je na internetu pretraživala stare pesme iz svoje karijere. “Rekla sam, Isuse Hriste, ovo je stvarno dobro! To sam ja! O moj Bože!”.
Pre nekoliko godina, irski producent Dejvid Holms prišao je O’Konor i pitao da li ni s njim napravila ploču o izlečenju. “Ona je samo neverovatno složena osoba i nikad je ne bi trebalo osuđivati”, rekao mi je Holms. “Ne trudi se nikoga da povredi. Ona je samo Šinejd i nosi srce na rukavu”. Njihov album sa sedam pesama “No Veteran Dies Alone” trebalo bi da izađe kasnije ove godine.
Njen eterični zvuk ima privlačan sirovi podton. Kad peva u naslovnoj pesmi, “Postoje dve mene, ona koju vidite / i prava ja, koja ne bi trebalo da budem’, njen je talenat nepobitan. Kako je rekao Holms: “Ona ima taj glas, to je kao prijatelj”.
A njeni prijatelji opisuju je kao osobu koja voli prirodno. “Ona je velikodušna duša”, rekao je pevač grupe Pogues Šejn Megoven putem e-maila. “Pazila je na mene kad mi je to stvarno trebalo“. Kara Hanaho kaže o svojoj dugogodišnjoj prijateljici: “Upravo sam otkrila da se u nju može pouzdati i mislim da je to verovatno najvažnije”.
O’Konor piše puno e-mailova koje potpisuje sa ‘Sinead / Shuhada’, i puni su emodžija sa sunčanim naočarima i cvetovima trešnje. Ali, njen složeni post-traumatični stres pretvorio se u agorafobiju, a njene životne prilike nisu uvek dopuštale ljudima da ostanu bliski.
ŠINEJD IMA SAVET: BOLJE DA IDETE NA FAKS, NEGO DA SE BAVITE MUZIKOM
Geldof poznaje ljude koji više ne žele da razgovaraju s O’Konor, ali on nije jedan od njih. “Može reći šta god želi o meni i mojoj ženi”, rekao je. “Jer to je ona”.
O’Konor je srećna što je sama sa svojom baštom, cigaretama Mayfair i iPadom i svojim ‘zamišljenim dečkom’, s Tajem Digsom koji joj pravi društvo kad gledaju krimi serije. – Nisam bila užasno uspešna devojka ili supruga – rekla je. – Pomalo sam naporna, priznajmo.
Ali, pre nekoliko meseci, kad se preselila u svoju blaženo udaljenu vikendicu, otkrila je da nekoliko drugih samih žena živi u blizini. Ubrzo je došlo nekoliko njih koje su ponudile hleb i kiflice, a ona se prvi put otkad je bila tinejdžerka našla s grupom devojaka. – Sahranjujemo tela jedno za drugim – rekla je.
Problem izdavanja memoara je u tome što je naterao O’Konor da proživi svoju prošlost, a to može biti traumatično iskustvo, čak i ako podstakne kulturni obračun. – Dole niz planinu, kako je ja zovem, niko ne može da zaboravi na Šinejd O’Konor – rekla je. – Ali gore u selu nikoga nije briga – a to je za mene lepo – rekla je. – Lepo je imati prijatelje.
HL/Izvor: The New York Times/nacional.hr
