Lemmy. Izgovorite samo to i skidate kapu u znak poštovanja, čak iako niste fan Motorheada. Zato što ovaj lik nije bio zvezda, on je institucija.
Baš zato sam još kad se u svetu pojavila “Groznica bele linije”, iskopala naslovnicu na netu i stavila je u onaj “ovo moram da nabavim” folder u kompjuteru. Jer, kakav je TO tek doprinos mojoj kolekciji knjiga…
I dan danas se nasmejem samoj sebi kad se setim tog trenutka kada sam do nje došla. Prošlo je neko vreme, a ja sam imala urezanu negde u glavi tu naslovnicu i ona specifična LEMMY slova na knjizi. I onda se desila nekakva promocija u jednoj muzičkoj radnji u gradu. Ja sa ortakom ulazim na vrata i tačno prekoputa ulaza, na polici, vidim tu naslovnicu. Bez reči, bez ikakve reakcije idem pravo ka njoj (kao da sam samo zato došla), uzimam knjigu i idem na kasu. Ne gledam ni cenu, samo vadim karticu i plaćam. Ortak me zbunjeno gleda, u stilu: Šta se sad ovde desilo? To je u tom trenutku za mene bila mehanička radnja koju prosto moram da obavim, tako sam se osećala, a očigledno i ponašala.
I čitanje knjige bilo je baš onakvo kakvo sam očekivala – širom otvorene oči, osmeh na licu i ono: jaoooo, Lemmy… to je to, to je on.
Prateći ga godinama, bilo mi je jasno da je stvarno ozbiljna faca. Ali ne samo zbog svega onoga što je u muzici uradio i stvorio. Nego zato što se videlo da ga “zabole” za sve, da je iskren, gotivan i da se, praveći istoriju, beskrajno zabavlja! Ali ono što nisam znala da je od “malih nogu” bio takav. Kako da budem faca i na’vatam neke ribe? Pa aj da sviram… A mogao bih da probam i ovo… a i ono tamo deluje sasvim zanimljivo… I sve u tom nekom stilu.
Od prvog dana svoj(eglav) i drugačiji, uvukao se pod kožu milionima fanova ali i hiljadama kolega jer se nikada nije ponašao kao zvezda, već kao običan čovek koji je jaaako voleo da uživa u životu i muzici.
Prošao je i šta treba i šta možda i nije baš morao… iskusio na svojoj koži “rađanje rokenrola”, slušao prve nastupe Bitlsa, bio Hendriksov roudi, Sida Višiza učio da svira bas, putovao, svirao, pio, provodio se, stvarao, živeo rokenrol životom u najbukvalnijem mogućem smislu, igrao se i jebeno i sam postao ikona! I to “najbeskompromisnija i najživopisnija rokenrol ikona”.
Zbog svega onoga što je prošao, i onoga što je bio, ovo nije samo njegova biografija, ovo je knjiga o jednom važnom delu istorije rokenrola.
Živeo je, a i (ispostaviće se) preminuo pod svojim uslovima i na svoj način. Nepretenciozno, opušteno, svojim rečnikom i u svom stilu nas u ovoj knjizi vodi kroz svoj život i karijeru. Hiljade situacija i detalja koje ste znali i niste znali, mnogo zanimljivih i važnih priča… a sve napisano tako da zaista imate osećaj da vam to uživo priča neki ortak, lik kojeg znate.
Takav je bio Lemi. Tako je i napisao knjigu o svom životu.
Posle svega, gledam njegove snimke, slike i istu tu naslovnicu i razmišljam – on nije svirao rokenrol, on je bio rokenrol! Pre sam ga mnogo gotivila, sada ga već obožavam.
A poštovanje i ono skidanje kape sa početka teksta… to se sad već diže na jedan mnogo veći nivo.
Lemmy.
HL čitač glasnih knjiga: Ljiljana Zdravković
