Poznato ime beogradske punk i novotalasne scene ’80-tih, Velibor Miljković, Bora Grbavi iliti jednostavno Toni Montano, odlučio je, 37 godina od prvog diskografskog pojavljivanja, da ponovo svojim neponovljivim “nadrkanim” stavom uskomeša duhove “drevnog” rokenrol Balkana provokativnom kompilacijom “Neću da budem šljam!” u izdanju Take It Or Leave It Recordsa.
Pažljivo odabran autorski materijal od 17 pesama (neke u više verzija) i onima koji nikada ranije nisu imali prilike da čuju muzički senzibilitet ove autentičke zvezde beogradske kaldrme, donosi sve neophodne sastojke njegove povremeno veoma eksplozivne autorske ličnosti.
[accordion title=’Petar Peca Popović o novom izdanju Tonija Montana: Najgore od neuporedivog ‘]
“Veliki brbljivac” beogradske muzike radno obeležava 37 godina rovarenja po domaćoj rok sceni. Toni Montano, jer o njemu je reč, iza sebe ima pet long plej ploča, 12 kompakt diskova i puno zbunjujućih istina.
Koliko netipičan muzičar, toliko koloritna pojava. Bavi se muzikom, ali samo kada hoće. Sve one koji su se godinama pitali gde je, šta radi, odgovor je – u svom rodnom gradu je, šeta ulicama kojima je i nekad hodao.
Kažu da i dalje ne odlazi nigde, niti mu pada na pamet da produžava pasoš. Navodno citira scenu iz serije “Grlom u Jagode”, kada Bane Bumbar ispraća Mikija Rubirozu u inostranstvo, on ga pita “kad ćeš ti?”, a Bane mu odgovara – “nikad, nek dođu oni ovde, Beograd je centar sveta.”
Velibor Miljković, alijas Toni Montano, i dalje je jedna od najkontraverznijih ličnosti beogradskog centra sveta. Iako je u javnosti odavno poznatiji po opakom jeziku i političkim angažmanima svih vrsta nego po komponovanju mega hitova, svakako je jedan od najživopisnijih proizvoda ovdašnje muzičke scene osamdesetih. Ipak, iza njega su ostale pesme kao belezi vremena i Beograda kao takvog.
Tek da se zna: odrastao na zvuku Sex Pistols, Clash i Ramones i pristupu glavne face iz filma “Scarface”, Toniju nikad nisu bili najvažniji slava, uspeh po svaku cenu, naslovne strane, prva mesta na top listama već osećanje da je urbanog duha.
Teško, s druge strane, da postoji mesto u Beogradu gde Toni nije promovisao “frkabili” – poštene nastupe gde znoj lipti na sve strane – od sala, preko hala, stadiona. S druge strane, uz njega ne idu epiteti – legendo ili care…
Ko na vreme nije shvatio delovanje Tonija Montana – sada je glupo prepričavati. Ima onih koji uporno prigovaraju da on nije sjajan muzičar, da je osrednji pevač, bestidni kompilator, kako sa sluhom stalno ratuje, da je šurovao sa politikom, polusvetom i gubitnicima.
Ima trunja istine u svemu tome, ali je reč o duhovitom šmekeru i gradskoj faci od posebnog materijala. Od onih je što nikad nisu nosili leviske 501 iz Pazara ni martinke iz kineske robne kuće.
Nije tetovirao trag na sceni kao neki drugi iz njegove generacije, ali zato i dalje živi svoju verziju rokenrola. Par njegovih hitova iz 80-ih, obeležili su tinejdžerske godine te generacije, bili soundtrack za prve klinačke žurke, muvanje devojčica, nežni poljubac na klupi u parku… I tako dalje.
U vremenu nerazumevanja, valja imati sluha za punkabilly čoveka i simpatiju za klasičnog probisveta kakav je Toni. Ima u svemu tome nekog uzvišenog šarma. Sve je to deo poslednje beogradske nevinosti i naivnosti nastale osamdesetih.
Šta takva pojava sada radi? Nešto što normalnima ne bi palo na pamet! Na jednu ploču stavlja tri verzije iste pesme(“Deset godina”) i demonstrira odsustvo srama i blama smatrajući demo snimke i zapise sa proba dovoljno zanimljivim i intrigantnim za svoj segment publike.
Neko ko je bio drski panker u petnaestoj, i neko ko je uspeo da ostane tako neosedlan i u pedeset i nekoj. Znajući da je koncert mesto za ispravku svake sumnje i nedoumice, ovakve “koncepte” može sebi dopustiti znajući da će mu svaki greh biti oprošten kad se pojačala odvrnu, reflektori upale i huk publike razlegne prostorom. Jer… Tonijeva Radost Evrope je večan marš od Akademije, SKC, Cvetića i Kališa sve do one tačke čudesa gde se kuju novi snovi za različita gradska pokolenja. [/accordion]
Na albumu se nalaze ultimativne himne mnogih mladosti u izvornom obliku (“Svi se sada njišu”, “Perač prozora”, “Frigidna”, “Doberman”), neponovljive obrade (“Do you wanna dance?”, “Baby I love you”), uspeli eksperimenti sa orkestrom Fejata Sejdića (“Samo ti Marija Šarapova”, “Južnjačka patnja”) kao i tri nove (demo) pesme, dovoljno reprezentativne da zagolicaju pažnju svih iskrenih poklonika Borinog lika i dela.
Najstarija nezavisna izdavačka kuća u Srbiji Take It Or Leave It Records uz premijeru novog albuma Tonija Montana, koji možete da poslušate na Youtube kanalu izdavača i kupite na svim relevantnim digitalnim platformama kao i u CD formatu, donosi još nekoliko vanredno vrednih materijala istog autora i izvođača.
